Decembar 2006.g.
Protein VEGFR-1 za bolji vid
 Protein VEGFR-1, koji sprecava krvne sudove da se stvaraju u rožnjaci, mogao bi da postane osnova novog tretmana u lecenju raka i makularnih degeneracija, što je glavni uzrok slepila kod starijih osoba. Tim medunarodnih istraživaca je identifikovao ovaj protein i pronašao da kada je njegov nivo nizak, onda pocinju da se stvaraju krvi sudovi u oku, što dovodi do slabljenja vida. Oni veruju da bi terapija koja bi povecala nivo proteina mogla da spreci razvoj oboljenja.
 Ono što je decenijama zbunjivalo istraživace je to što u rožnjaci nema krvnih sudova ali ima VEGF-A hemikalije koja obezbeduje rast krvnih sudova. Otkrice novog proteina je dalo odgovor. Strucnjaci iz SAD, Japana, Italije i Australije su tako otkrili da se VEGFR-1 ponaša kao krpa koja upija VEGF-A. Istraživaci ce se sada skoncentrisati na otkrivanje kako telo proizvodi protein i kako stvoriti njegovu sinteticku varijantu koja bi se pacijentima davala preko kapi za oci.

.

Decembar 2006.g.
Bolesti srca prete starijim dijabeticarima
 Starije osobe koje boluju od dijabetesa imaju dvostruko više izgleda da umru od kardiovaskularne bolesti nego osobe koje nemaju šecernu bolest, zakljucak je americkih istraživaca. Studija doktora Džošue Barzilaja i kolega je sprovedena na grupi od 6.000 ljudi starijih od 65 godina. Proucavanja su trajala 11 godina.
 Tokom tog perioda preko 40% ljudi obuhvacenih ispitivanjem je umrlo, a više od polovina smrtnih slucajeva je bila u vezi sa srcanim oboljenjima. Osobe sa dijabetesom su dva puta više umirale od kardiovaskularnih bolesti, koje su inace ubica broj jedan u SAD i drugim razvijenim zemljama. Dijabeticari na insulinu su šest puta ugroženiji od infektivnih bolesti ili problema sa radom bubrega nego osobe bez šecerne bolesti.

.

Decembar 2006.g.
Koristiti nikotinski flaster dve nedelje pre poslednje cigarete za bolji uspeh
 Americki istraživacki tim je otkrio da ce nikotinski flasteri udvostruciti šanse da pušec ostavi cigarete ukoliko pocnu da se stavljaju dve nedelje pre nego što on ugasi svoju poslednju cigaretu. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje posle bojazni da bi korišcenje nikotinskih flastera, pre nego što se prestane sa pušenjem, moglo da bude "isuviše toksicno" ili da podstakne zavisnost upravo zbog vece kolicine nikotina koje stiže u telo.
 Pokazalo se da se šanse za definitivno ostavljanje pušenja još uvecavaju ukoliko zavisnik, u te dve nedelje, prede na cigarete sa niskom kolicinom nikotina, ili one koje ga uopšte nemaju.
 Samo istraživanje je obavljeno na grupi od 96 pušaca koji su odlucili da prekinu sa svojom lošom navikom. Polovina je nosila nikotinske flastere dve nedelje pre prestanka, a ostali su nosili "lažne" flastere koji nisu imali nikotin. Posle cetiri nedelje 23% onih koji su nosili lažni flaster su definitivno i ostavili cigarete, a sa druge strane cek 50% pušaca koji su nosili pravi flaster dve nedelje pre poslednje zapaljene cigarete su se uspešno rešili svoje navike.

.

Decembar 2006.g.
Vakcina protiv raka debelog creva
 Britanski istraživaci su razvili vakcinu koja stimuliše imuni sistem da se bori protiv celija raka debelog creva. Naucnici sa univerziteta Notingem su, u klinickom ispitivanju, dali vakcinu nazvanu "105AD7" kod 67 pacijenata pre i posle operacije otkalanjanja opasnog tumora. Vakcina je pomogla u stimulisanju proizvodnje TNF-alfa proteinskih celija u 70% slucajeva.
 Antitelo u ovoj vakcini je klonirano od pacienta koji je preživeo sedam godina uprkos metastazi jetre nastale posle raka debelog creva. To je bio izuzetno neobican slucaj pošto vecina bolesnika umre nakon metastaze jetre.

 

.

Decembar 2006.g.
Dizanje tegova i aerobik za bolju kontrolu dijabetesa
 Kombinacija treninga izdržljivosti, kao što je dizanje tegova, sa aerobikom se pokazalo kao najkorisnije za dugotrajnu kontrolu šecera u krvi, u poredenju sa bilo kakvim drugim vežbama. Ovo su otkrili istraživaci sa Novog Zelanda, ali se u istraživanju doktora Nila Dž. Snoulinga i Vila Dž. Hopkinsa sa Univerziteta za tehnologiju sa Oklanda napominje da su efekti vežbanja na nivo šecera u krvi bili mali i slicni onim što se postigne korišcenje lekovima i promenom dijete. Ovo sugeriše da zapravo treba sve tri stvari zajedno koristiti kako bi se postigao daleko veci efekat.
 Doktori su sproveli test kako bi otkrili koje vrste vežbi najbolje pomažu u kontroli šecera u krvi – analizirano je 27 studija sprovedenih na 1003 pacijenta. Pokazalo se da bilo kakav tip vežbi, sprovoden 12 nedelja ili duže, doprinosi da novi A1C hemoglobina opadne za 0,8%. Primeceno je da kombinovanje aerobik vežbi sa dizanjem tegova daje bolje rezultate nego ostale vežbe, ali se takode pokazalo da intenzivniji program treninga nije ujedno i efikasniji – najverovatnije zato što je ljudima bilo teže da ga izvedu, napominju istraživaci. Takode je otkriveno da vežbe imaju veci uticaj na ljude sa ozbiljnijim bolestima.

.

Decembar 2006.g.
Jogurt od soje pomaže u kontroli dijabetesa
 Jogurt od soje, sa komadicima voca, može da pomogne u kontroli šecera u krvi kod dijabetesa tip 2 i visokog krvnog pritiska. Iako se dijabeticari baš i ne ohrabruju da jedu slatkiše, u ovom slucaju korist dolazi od regulacije enzima koji uticu na nivo šecera u krvi, objavljeno je u žurnalu za biohemiju hrane. Istraživaci su želeli da istraže kako odredene biljke uticu na enzime na koje deluju i lekovi za dijabetes – pre svega alfa-amilazu, alfa-glukosidazu, ali i da vide efekat hrane na angiotenzin. Ekipa je kupila razne vocne jogurte u supermargetu, od razlicitih proizvodaca, i nakon testova uvidela da jogurt sa komadicima jagode odlicno deluje na sva tri enzima, dok se kao lek protiv visokog krvnog pritiska izdvojio jogurt od soje.
 Od dijabetesa, tip 2, boluje u svetu preko 150 miliona ljudi. Karakteriše ga nagli rast šecera u krvi odmah posle obroka. Ovaj efekat, poznat kao hiperglikemija, može da ošteti krvne sudove, bubrege, srce, oci i nerve.

.

Decembar 2006.g.
Dojenjem protiv gojaznosti
 Majke koje doje svoju decu time smanjuju mogucnost rizika da im dete postane gojazno. Ovo važi cak i u slucajevima kada majke imaju dijabetes i same su gojazne – pokazalo je najnovije istraživanje doktorke Elizabet Dž. Majer-Dejvis sa americkog univerziteta Južna Karolina, sprovedeno na 15.253 subjekata. Inace, ranije veliko istraživanje je dovelo do rezultata da dojenje ima zaštitni efekat protiv sticanja viška kilograma u doba adolescencije i da se taj zaštitni efekat povecava što se duže dete hranilo dojenjem.

.

April 2006.g.
FDA odobrila korišcenje insulinske pumpe koja u realnom vremenu i meri nivo glikemije i ubrizgava insulin – Paradigm RT (Paradigm Real Time)  – originalan tekst iz "Wall Street Journal"-a u pdf formatu možete preuzeti ovde

 

.

Koma može biti namerno izazvana kod tinejdžera sa dijabetesom
"DiabetaNet" 04.03.2006.g. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
Medu osobama sa dijabetesom koje primaju insulin, postoji opasnost da previše insulina može sniziti šecer u krvi toliko da dovede do ozbiljnih posledica. Iako su ovakve pojave retke, u nekim slucajevima mogu biti namerno izazvane.
Kako navode francuski naucnici, ponavljajuce epizode tzv. hipoglikemijske kome medu tinejdžerima mogu znaciti da oni namerno sebi daju vecu kolicinu insulina. Od 1990. godine St. Vincent de Paul Hospital u Parizu israživala je 322 slucaja hipoglikemijske kome kod 149 mladih  sa DM tip 1.
Prema izveštajima ove bolnice, 19 osoba je imalo veoma neobicno ponavljanje kome. 16-oro njih (15 devojcica i 1 decak) je tokom ove studije priznalo da namerno sebi daje više insulina. Sedmoro njih je reklo da su želeli da tako izvrše samoubistvo. Petoro njih je izjavilo da imaju velike probleme u porodici, ukljucujuci incest, tajni abortus ili alkoholizam. Drugih petoro je izjavilo da su sebi ubrizgavali vece doze insulina jer su morali da ispune stroge zahteve roditelja, kao što je održavanje što niže glikemije zbog straha od slepila. Ostalih cetvoro je sebi davalo vecu dozu insulina da bi maskirali periode u kojima su preskakali svoje redovne doze.

.

Namirnice od punog zrna su dobre za srce
"DiabetaNet" 18.02.2006.g. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
žene sa dijabetesom tipa 2 koje u svojoj ishrani koriste zrnastu hranu, mekinje i vlakna žitarica mogu smanjiti rizik od srcanih oboljenja.
Osim toga, u borbi protiv srcanih oboljenja, zajedno sa žitaricama, pomaže i hrana sa niskim nivoom glikemijskog indeksa (objasni šta je GI).
Istraživanje je obuhvatilo pracenje ishrane kod 902 žene. Zakljucak je da ishrana bazirana na namirnicama od celog zrna i žitaricama, zajedno sa namirnicama niskog GI kao što su pasulj, povrce poput karfiola, brokola, nemasnom jogurtu grejpfrutu, jabukama i paradajzu od velike pomoci.

.