Deca sa dijabetesom su sklona zubnim oboljenjima
"DiabetaNet" 18.02.2006.g. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
Prema najnovijim istraživanjima, upale desni i gubitak zuba  ??že poceti veoma rano kod dece obolele od dijabetesa i ova perodontalna stanja su narocito zapažena kod adolescenata.
Dr Evanthia Lalla i kolege iz Columbia University Medical Center, New York, su pratili stanje zuba kod 182 dece sa dijabetesom uzrasta od  6 i  18 godina, uporežujuci ih sa 160 dece koja nisu obolela od dijabetesa.
Deca sa dijabetesom su imala daleko vecu kolicinu dentalnog plaka i veci broj gingivalnih infekcija u odnosu na drugu grupu dece. Takode, kod dece sa dijabetesom je postojao veci broj zuba koji je pokazivao tendenciju gubitka korena, što je karakteristican znak parodontopatije (5.8 zuba u odnosu na drugu grupu gde je broj 1.5). Ovo je narocito bilo izraženo kod dece uzrasta od 12 i 18 godina.
"Zubne bolesti je u velikoj meri moguce prevenirati i njihova progresija se može suzbijati ukoliko se otkriju u ranoj fazi. Stoga je najbolje da se ceste kontrole i rana primena preventivnih mera uvedu kao standarda terapija kod dece sa dijabetesom", rekla je dr Lalla.
 

.

Mladi i dijabetes 
  "DiabetaNet" 11.02.2006.g. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
  Na žalost, i deca obolela od dijabetesa doživljavaju neprijatnosti od   nastavnika i školskih drugova. Kod ove populacije, narocito je izraženo prikrivanje stanja.  To je velika greška i može dovesti u pitanje bezbednost obolelog deteta i stvoriti nove probleme.
  Neretko, zbog nedovoljnog poznavanja materije, nastavnici ce pogrešno reagovati, cak i zabraniti detetu da radi fizicko. Da bi detetu omogucili nesmetan razvoj i pristum svim školskim i vanškolskim aktivnostima, roditelji moraju biti veoma dobro edukovani o svim aspektima šecerne bolesti. Za sve savete najpre treba da se obrate ordinirajucem lekaru, a ako je potrebno, i psihologu.
  Kako se boriti protiv diskriminacije osoba sa dijabetesom:
 
* Napraviti edukativu tribinu o dijabetesu (pozovite Društvo)
* Pregovarati i pronaci najbolje rešenje za obe strane
* Ukoliko to ne urodi plodom, obratiti se nadležnim organima
* Ukoliko ni to ne pomogne, prikljuciti se udruženju osoba sa dijabetesom i raditi na tome da se izmene pravila na lokalnom ili državnom nivou
 

.

Dijabetes i zaposlenje
"DiabetaNet" 11.02.2006. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
Da li je moguce da, kada je u pitanju dijabetes i zaposlenje, istina uvek nije najbolje rešenje?
Ono što cete cesto cuti od ljudi sa dijabetesom je da ukoliko sami date informaciju prilikom razgovora za posao – postoji šansa za diskriminaciju. Izgleda da je ipak, u realnom svetu, ponekad cutanje deo mudrosti. U principu ne bi trebalo kriti cinjenicu da imate dijabetes. Medutim, ponekad gubljenje jedne bitke može znaciti pobedu u ratu. Jednom kada vas zaposle, ako pokažete da vredite i da bez problema ispunjavate zadate dužnosti, može se desiti da se stavovi promene. Još ukoliko je vaših pluseva više od minusa, šanse da zadržite radno mesto su veoma dobre.
 
Zakon ne pomaže uvek
Uprkos zakonu koji je definisan tako da štiti gradane od diskriminacije svake vrste, pa i prilikom zaposlenja, mnoge osobe sa dijabetesom, vodene strahom,  iznalaze nacine da manevrišu oko legalnih zahteva.
Medutim, zakonska regulativa traži od zaposlenog da dokaže da je kvalifikovani pojedinac sa invaliditetom i da, ukoliko mu se prilagode uslovi rada, može ispunjavati poslovne zadatke. Za osobe sa dijabetesom, prilagodeni uslovi rada mogu ukljuciti pauze zbog merenja šecera u krvi, cešce odlaske do toaleta, dozvolu da jedu na radnom mestu, kao i da drže pri ruci užine i svoj pribor za samokontrolu.
Da bi se neko okarakterisao kao osoba sa invaliditetom, mora se dokazati trajno ogranicena sposobost za vodenje vecine životnih aktivnosti. Medutim, ukoliko je osoba obucena za vodenje i samokontrolu svoje šecerne bolesti, takva osoba ni u kakvom pogledu nije limitirana i nema osnova da se svrstava medu osobe sa invaliditetom.
 
Teško je dokazati diskriminaciju
Ako se radi o osobi u invalidskim kolicima, to nije problem. Medutim, ako invalidnost nije uocljiva, to postaje zamka. Ako se ne vidi, ne može se ni razumeti. Kod osoba sa dijabetesom, invalidnost se može izraziti samo u slucajevima kada se terapija i obroci ne sprovode kako treba.
Drugi faktor pri slucajevima diskriminacije je taj da poslodavac tvrdi da je osoba sa dijabetesom rizicna za okolinu.
 
Kako da preživite sa dijabetesom na radnom mestu?
Recepata na ovu temu ima koliko i terapija dijabetesa za svakog pojedinca.
Neke osobe slobodno daju sebi insulin pred drugima i jedu kada god je potrebno. Drugi, pak, pricaju sasvim otvoreno o samoj  bolesti. Dosta njih, naprotiv, krije svoje stanje ne bi li izbegli potencijalne probleme, ili zbog straha od okoline.
Jedna zajednicka veza medu osobama sa dijabetesom je nastojanje da brinu o sebi na pravi nacin uprkos uslovima radnog mesta. Takode, ima onih koji traže zaposlenje samo zbog regulisane zdravstvene knjižice i osecaja sigurnosti da ce imati priliv novca za samokontrolu svoje bolesti.
 
Hipoglikemije na radnom mestu nisu cesta pojava
Uprkos tvrdnji da osobama sa dijabetesom šecer pada na radnom mestu, strucnjaci koji su istraživali na ovu temu kažu da se retko dešava.
Naime, tim istraživaca u Velikoj Britaniji je tokom godinu dana pratio pojave hipoglikemija kod 243 insulin zavisne osobe, starosti od 20 do 69 godina. Za tih godinu dana, blagih hipoglikemijskih epizoda je bilo ukupo 1.955, a ozbiljnih, gde je bila potrebna spoljna intervencija 238. Medu ozbiljnim epizodama, 62% se desilo kod kuce, 15% na poslu, 23% na ostalim mestima. Dalje, citavih 52% ozbiljnih hipoglikemijskih reakcija se desilo za vreme sna.
·    Kod kuce 62%
·    Ostala mesta 23%
·    Na poslu 15%
·    Za vreme sna 52%
·    Ostalo 48%

.

Inhalatorni insulin – Exubera
"DiabetaNet" 04.02.2006. (Radio Akcija 99.3 MHz)
 
Dijabeticar koji nije pušio pre pojave šecerne bolesti ne treba da stvara ovu naviku. Ukoliko je navika ranije postojala, treba je obavezno otkloniti, odjednom ili postepeno. Pušenje (nikotinizacija) ima veoma štetan uticaj na krvne sudove (sužava ih) i na disajne organe. Po ovom svom nacinu delovanja nikotin iz duvana pojacava nepovoljne efekte šecerne bolesti na krvne sudove. Sedenje u zadimljenim prostorijama je jednako štetno kao i pušenje.
Prvi inhalatorni insulin je dobio zvanicnu dozvolu za široku upotrebu u Americi 27. januara 2006. godine. To ce milionima odraslih dijabeticara dati alternativu u terapiji insulinom tako što ce delimicno ili u potpunosti otkloniti potrebu za injekcijamaInhalatorni insulin, koji se nalazi na tržištu od imenom "Exubera", predstavlja prvi novi nacin korišcenja ove vrste terapije od otkrica insulina davne 1920. godine. Ovaj insulin je razvijen zahvaljujuci saradnji tri velike svetske farmaceutske kompanije: Pfizer, Sanofi-Aventis i Nektar Therapeutics. Kako kažu u Pfizeru, trebalo bi da bude dostupan obolelima od dijabetesa polovinom ove godine. Medutim, o dostupnosti inhalatornog insulina na našem tržištu još uvek nema zvanicnih informacija.
Ipak, korišcenje brzodelujuceg inhalatornog insulina nece zameniti povremeno upotrebljavanje klasicne terapije penkalom ili špricem. I, naravno, osobe sa dijabetesom ce i dalje morati da vrše redovna merenja šecera u krvi.
Americka dijabetološka federacija procenjuje da oko 21 milion ljudi u USA ima dijabetes. Od toga oko 5 miliona prima insulin.Analiticari kažu da bi inhalatorni insulin mogao doneti zaradu od milijardu dolara godišnje kompaniji Pfizer, koja je nedavno pristala da plati Sanofi-Aventisu 1,3 milijarde dolara kako bi dobili medunarodna prava za primenu ovog leka kod odraslih osoba sa dijabetesom i tip 1 i tip 2.
"Nadamo se da ce mogucnosti inhalatornog insulina ponuditi pacijentima više opcija za bolju kontrolu njihoviih glikemija", rekao je dr Steven Galson, direktor Centra za evaluaciju i istraživanje lekova pri FDA
Evropska komisija je dala dozvolu za upotrebu Exubere kod odraslih dijabeticara 26.01.2006. g., odnosno dan ranije.
U klinickim ispitivanjima, Exubera reguliše nivo šecera u krvi jednako dobro kao i insulin dat injekcijom, ali je na nezavisnoj raspravi pri FDA u septembru prošle godine naglašeno da to ne znaci da ce insulin zavisni dijabeticari moci potpuno da izbace injekcije, penkala ili insulinske pumpe za davanje ovog hormona.
"Inhalatorni insulin je dobrodošla prednost", rekao je dr Nathaniel Clark, potpredsednik Odeljenja za klinicke studije pri ADA, ali je dodao da ce injekcije i dalje omoguciti pacijentima preciznije doziranje.
Tokom mnogobrojnih panel diskusija na temu inhalatornog insulina, iznesena je zabrinutost zbog velicine dispensera, tj. pumpice, kao i zbog pojedinih slucajeva gde su pacijenti imali kašalj ili nešto smanjen kapacitet pluca tokom korišcenja Exubere.
Osobe sa dijabetesom tip 1 i tip 2 ce moci da koriste brzodelujuci inhalatorni insulin pre ili nakon obroka kako bi održavali željeni nivo glikemije. Medutim, ovaj lek ne iskljucuje upotrebu dugodelujueg insulina koju cesto osobe sa dijabetesom, narocito tip 1,  daju sebi ujutro ili pred spavanje.
Eliza Rajner iz Kolorado Springs-a u Koloradu je odustala od ucešca u klinickom ispitivanju inhalatornog insulina. "Moja reakcija je bila – vec imam odlicnu kontrolu dijabetesa i jednostavno nemam interes da to upropastim", izjavila je ova 33-godišnjakinja koja je koristila i injekcije i insulinsku pumpu.
Vecina osoba pati od dijabetesa tip 2, stanja povezanog sa gojaznošcu, koje se javlja kada organizam ne može efikasno da koristi insulin koji stvara. U nekim slucajevima, šecerna bolest se može kontrolisati uz pomoc tableta i dijete, fizicke aktivnosti i kontrole telesne težin.
U kompaniji Pfizer smatraju da ce Exubera ohrabriti one koji imaju strah od injekcija i koji zbog toga odbijaju terapiju insulinom. Oko 15 %  dijabeticara ne uzima insulin ili terapiju koja im je prepisana.
Bolja kontrola šecera u krvi pruža osobama sa dijabetesom mogucnost da izbegnu ozbiljne komplikacije, ukljucujuci oboljenja ociju, bubrega i nerava. Kasnije, ovo može dovesti do stvaranja rana i infekcija na stopalima i nogama, a u nekim slucajevima i do amputacija
Pakovanje inhalatornog insulina Exubera je velicine kutije za naocare i podseca na pumpicu za terapiju astme. Isporucuje insulin u obliku suvog praška pakovanog u inhalatonim kapsulama od jednog ili 3 miligrama, koji se udiše na usta.
Dijabeticari sa astmom, lošom regulacijom šecera u krvi ili nestabilnim oboljenjem pluca, zatim pušaci, ili oni koji su nedavno prestali da puše, ne spadaju u grupu onih koji mogu da koriste inhalatorni insulin. Takode, buduci korisnici inhalatornog insulina ce morati da vrše pregled pluca pre pocetka terapije, a u toku nje na svakih 6-12 meseci.
"Ovo nece biti senzacija preko noci", rekao je dr Robert Goldstein, šef medunarodnog istraživackog centra za juvenilni dijabetes. "Ja se samo bojim da ce ljudi misliti da su se oslobodili od uzimanja injekcija insulina".
Analiticarka Deutsche Banke, Barbara Ryan, kaže da su ocekivani dnevni troškovi primene Exubere  4-5 dolara, dok terapija injekcijama insulina košta 1-1.5 dolar.

.

LEK šTITI BUBREGE LJUDI SA DIJABETESOM

(Rojters, sept. 2005)
 
Problemi u radu bubrega predstavljaju stalnu opasnost za dijabeticare, posebno kod onih koji imaju visok krvni pritisak. Evropski naucnici su izvestili da "spironolakton", kao dodatak standardnoj terapiji za snižavanje krvnog pritiska kod ovakvih pacijenata, pomaže kod snižavanja pritiska i regulisanja albumin proteina u urinu koji izaziva oštecenje bubrega.
Dr Kaspar Rosing iz centra za dijabetes "Steno" u Gentoftu, Danska, i njegove kolege, izjavili su u casopisu "Dijabetes Ker" da dve vrste lekova za snižavanje pritiska – ACE inhibitori i beta blokatori, štite bubrege dijabeticara koji vec imaju oštecene bubrege.
Ovi lekovi kontrolišu stvaranje hormona aldosterona. Iako je on u pocetku efikasan, nivo aldosterona se kasnije podiže kod 40% pacijenata, a kao rezultat podiže se nivo proteina u urinu i funckije bubrega brže slabe.
Kako bi proucili da li dodatni tretman sa "spironolaktonom", inhibitorom za aldosteron, može da pomogne u ovim uslovima, sprovedeno je ispitivanje na 21 pacijentu sa dijabetesom tipa dva.
Ucesnici su nastavili sa prepisanim terapijama za snižavanja pritiska (koje ukljucuju diuretike, ACE inhibitore i beta blokatore), ali su nasumicno birani da uzimaju kao dodatak neaktivni placebo ili "spironolaktone" tokom 8 nedelja. Zatim su sledecih 8 nedelja prelazili na drugu pilulu.
Tokom uzimanja "spironolaktona", nivo albumina u urinu je pao za 33%, a gornji i donji krvni pritisak su pali za 45, odnosno 30.
Kod jednog pacijenta nivo kalijuma je pao na opasan nivo i on je morao biti iskljucen iz ispitivanja, ali veoma brzo se oporavio. Inace, ovaj nacin lecenja je dobro prihvacen.
Naucnici traže dalje ispitivanje, ali su zakljucili da "spironolakton" može da omoguci dobru bubrežnu i kardiovaskularnu zaštitu.

 

.

Krajem proleca, Kingz koledž u Londonu i Univerzitet u Bristolu ce vršiti ispitivanja na 72 dijabeticara. Vakcina zaustavlja propadanje celija pankreasa koje priozvode insulin, hormon koji je neophodan za razlaganje šecera u organizmu. Ukoliko budu uspešni, još dobrovoljaca ce naci preko Fondacije za istraživanje juvenilnog dijabetesa.
Ljudi koji boluju od dijabetesa tipa 1 obicno bolest dobiju pre 40. godine i moraju da primaju injekcije insulina svaki dan. Bez ovih injekcija šecer u krvi bi dostigao opasno visok nivo i usledila bi smrt.
Naucnici vec dugo pokušavaju da nadju nacin da izlece ovo oboljenje. Iako je uzrok dijabetesa tipa 1 nepoznat, smatra se da odbrambeni mehanizam ljudskog organizma napada sopstvene celije. Dva britanska tima veruju da su pronašli nacin da sprece ovu auto-destrukciju. Vakcina sadrži protein koji pospešuje stvaranje odbrambenih imunih celija koje brane celije pankreasa od napada. Posle uspešnih rezultata na miševima, britanski istraživaci su sada spremni da isprobaju svoju vakcinu na ljudima.
Preliminarna ispitivanja ce utvrditi bezbednost vakcine. Istraživaci se nadaju da ce tako biti u mogucnosti da zaustave rani razvoj dijabetesa, a kasnije cak i sprece pojavu bolesti. Prvi rezultati se ocekuju tek za pet do deset godina.
Jedan od vodja tima, Dr. Kolin Dajan sa Univerziteta u Bristolu je rekao: "Ovo ce pomoci pacijentima koji su skoro dijagnostikovani. Moguce je da ce zaustaviti propadanje celija koje proizvode insulin. Ako se pokaže kao bezbedna, razmotricemo korišcenje vakcine na ljudima koji imaju veliki rizik da obole od dijabetesa tipa 1."
Istraživac profesor Mark Pikmen sa Kingz koledža u Londonu je rekao da bi trebalo kombinovati nekoliko metoda u borbi protiv tako složene bolesti kao što je dijabetes. Drugi naucnici se bave istraživanjem maticnih celija i transplantacijom organa kao metodama koje bi obezbedile lucenje insulina u organizmu.
Profesor Pikmen je rekao "Ovo je oboljenje koje pogadja otprilike jednog u 200 ljudi u Velikoj Britaniji, ali je u porastu, narocito kod dece. Ovoj bolesti moramo stati na put."
Džordžina Slek, šef istraživackog odseka u institutu "Diabetes UK" je rekla: "Pre sto godina, dijabetes tipa 1 je bio smrtna kazna. Prešli smo dug put u kontroli ovog stanja. Sada vidimo kako se pojavljuju novi pristupi u istraživanju koji popravljaju šanse da se nadje lek. Nema sumnje da ce bilo koje otkrice u ovoj oblasti imati veliki uticaj na lecenje ljudi obolelih od dijabetesa." Testiranje vakcine zajednicki finansiraju Medjunarodna fondacija za istraživanje juvenilnog dijabetesa i Centar za razvijanje vakcine protiv dijabetesa u Melburnu u Australiji.
Preuzeto sa bbc co uk, decembar 2004.

 

.

(ADA, novembar 2003.)
    Provera nivoa glukoze u krvi neizbežan je deo života mnogih dijabeticara i radi se više puta tokom dana. Iako su iglice sve manje, ponavljano "bockanje" da bi se izvadila krv za merenje znaci neprijatnost, pa i bol. Naucnici zato tragaju za manje invazivnim ili neinvazivnim metodama odredivanja visine šecera u krvi. Zato i ne cudi što su na nedavno održanom strucnom skupu Americkog hemijskog udruženja u Bostonu ta istraživanja bila jedna od glavnih i najzanimljivijih tema razgovora.
    Kada je rec o bezbolnom merenju šecera u krvi najdalje su otišli strucnjaci Animas korporacije iz Pensilvanije. Tamošnji naucnici predvodeni Dr Jizongom Juom razvijaju izuzetno mali senzor sa titanijumskim omotacem koji beleži apsorpciju gotovo infracrvene svetlosti u krvi, ciji intenzitet odreduje trenutna vrednost šecera. Zatim se ocitani nivo glukoze u krvi neprekidno šalje preko kože na majušni monitor. Njega ce pacijent da nosi kao sat, oko rucnog zgloba. Ispitivanja na ljudima pocece za nekoliko meseci. Dosadašnja ispitivanja na uzorcima krvi 500 pacijenata pokazala su da su u Animasu uspešno rešili najveci problem ocitavanja nivoa glukoze u krvi pomocu svetlosnih talasa – formula za ocitavanje svetlosnih talasa u vrednosti šecera. Ipak, voda ovog projekta, Dr Ju, kaže da ne bi želeo  da predstavi previše ružicastu sliku o brzoj masovnoj upotrebi ovog noviteta, jer je potrebno da prode još relativno dosta vremena da ovakav aparat dode na tržište.
    Kako je slican "sat" jednog austrijskog proizvodaca na kongresu u Parizu avgusta 2003. godine bio predstavljan po ceni od 2.000 EUR, pitanje je koliko ce i ovaj Animasov uredaj biti dostupan našim ljudima.

.

Njujorška farmaceutska kompanija Emisphere Technologies Inc. intenzivno radi na implementaciji insulina u vidu tableta. Priznata izraelska bolnica, Hadassah Hospital, je vec pocela ispitivanja na 12 dobrovoljaca, koji nisu dijabeticari. Prvi rezultati su veoma ohrabrujuci, jer se prisustvo insulina kod ispitanika pokazalo u jetri i krvi pola sata nakon uzimanja tablete. Prva klinicka ispitivanja su zapocela 25. juna 2001. godine u Izraelu, da bi se nastavila u  Norveškoj i, od nedavno, u Velikoj Britaniji. Ukoliko se dobiju potrebna odobrenja od lokalnih ministarstava za zdravstvo, uskoro možemo ocekivati da prvi dijabeticari tip 1probaju novu terapiju.
www.emisphere.com

.

  

Piše: Doc. dr Teodora Belji? živkovi?, predsednica Dijabetološkog saveza Srbije

Dugo se planirao ovaj kongres! Ta?no godinu dana traju prepiske. Ovo je prvi kongres koji je bio u potpunosti organizovan od strane Internacionalne dijabetološke federacije, bez angažovanja posrednika. želja organizatora bila je da što više delegata do?e u Cape Town, te je kotizacija do jula meseca 2006. godine iznosila 100 eura (kotizacija za ve?inu svetskih kongresa je oko 500 eura). Dijabetološki savez Srbije imao je više obaveza: 3 delegata trebalo je da prisustvuju na Generalnoj skupštini, trebalo je pripremiti našeg mladog UN ambasadora, Batu Radovi?a, trebalo je pripremiti štand, 3 postera i 1 predavanje po pozivu. Doma?ini su se potrudili da svakog u?esnika do?ekaju na aerodromu. Malim mini busevima bili smo odveženi do Univerzitetskog studentskog centra, gde su besplatan smeštaj dobili svi delegati Generalne skupštine.

 

 

Na slikama: Cape Town

Na takav smeštaj se prihvatilo iz evropske perspektive. Iznena?enje je bilo veliko kada se ušlo u male skromne sobe bez priklju?ka za struju, lavaboa, pravog klju?a u vratima. Vrata su se zatvarala katancem! Jedan toalet na 4 sobe, sve besprekorno ?isto i, što je najvažnije, bezbedno. Sam studentski centar je velelepna gra?evina iz 1956. godine; kolonijalni stil sa visokim plafonom, širokim stepeništem, ogromnom ure?enom baštom. Obzirom da su svi delegati bili tu smešteni, pružena nam je lepa prilika za upoznavanje i druženje. Na studentski smeštaj brzo se zaboravilo.  Svakodnevno su mini busevi prevozili delegate do ogromnog kongresnog centra.

Budu?i da je ovo bio najve?i skup organizovan u Cape Town-u svi su se trudili da sve  bude bezbedno i udobno. Posle nas, ostaje im još jedino organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu. Devetnaesta Generalna skupština Internacionalne dijabetološke federacije održana je 3.decembra 2006. godine. Na Generalnoj skupštini se glasalo za nove podpredsednike (ukupno 12), novog predsednika IDF za period od 2009.-2012. godine i ?lanove kandidacione komisije (ukupno 4). Ukupno je 18 novih asocijacija postalo punopravni ?lan IDF sa pravom glasa. Naveš?emo samo neke: asocijacija iz Argentine, Bolivije, Mongolije, Latvije, Omana, Burundija, Konga, Alžira, Afganistana, Moldavije, Vijetnama, Farskih ostrva, Uzbekistana. Za novog predsednika IDF izabran je Profesor Jean Claude Mbanya iz Kameruna, na opšte oduševljenje ve?ine prisutnih. U Africi se o?ekuje veliki porast u broju obolelih od dijabetesa, a pitanje je da li ?e svi oboleli mo?i da se le?e. Paradoksalno je da je danas insulin najskuplji u Africi. Nema puteva i lek se ne može lako otpremiti do svih obolelih. Od 12 potpredsednika, ?ak 5 su naši prijatelji iz regiona Evrope: Anne Feldon i Michael Hirst iz Velike Britanije koji su se zaista mnogo angažovali u lobiranju za UN Rezoluciju o dijabetesu, zatim Prof. Massi-Benedetti iz Italije, g. Wim Wientjens iz Holandije i Valentina Ocheretenko iz Ukrajine.

Bili smo pozvani na sve?anu ve?eru organizovanu za mlade UN ambasadore, gde se ose?ala posebna energija! Svi su bili sve?ano obu?eni, nekako važni. Bata Radovi? nam je rekao da je radionica (eng. workshop) odli?no organizovana i da se dobro snalazi. U sobi je sa mladim ambasadorom iz Indonezije koji je ro?en na isti dan kao on, ali ima dijabetes tip 2!! U slobodno vreme svi razmenjuju iskustva vezana za dijabetes, mnogi su ve? na inhalatornim insulinima i na insulinskim pumpama, ali neki su još uvek na špricu i igli. Ovo je prvi put da se mladi ljudi organizuju u aktivnoj borbi sa dijabetesom, a ideja o UN Rezoluciji o dijabetesu je ideja Kari Rosenfield, osamnaestogodišnje devojke sa dijabetesom tip 1. Oba predsednika IDF-a, odlazeci Prof. Pierre Lefebvre i novi Prof. Martin Silink su održali dirljive govore.

 Bata Radovi? i Stela Prgomelja sa gostom Petrom Rancingerom na štandu Dijabetološkog saveza Srbije

 Tim Dijabetološkog saveza Srbije: Doc dr Teodora Belji? živkovi?, Stela Prgomelja i Rodoljub živkovi?

Biti prisutan na štandu u okviru Association village, je veliko iskustvo. Dolaze ljudi, uglavnom razgledaju postere, vide ?asopise, zastavice i neke suvenire i odu dalje, ili se zadrže na razgovoru i postavljaju raznorazna pitanja. Zanimljivo je da je promena na?ina života globalni problem. Jeftina, svakom dostupna, na ukus primamljiva a nekvalitetna hrana je svuda prisutna. U nekim zemljama je tradicija ja?a, pa su  promene sporije. Generalno, sve je više gojaznih, sve je više jurnjave, sve je više nepoštovanja tradicije. Na primer, dolaze dve mlade osobe, jedna debela, druga mršava… odakle su? Debela iz Meksika, mršava iz Perua. Pitam da li je moje zapažanje slu?ajno? Ne, u Meksiku su svi debeli, takva im je hrana, više se sedi,naro?ito u gradovima. A u Peruu još nije tako. Klima je prijatnija, ljudi nisu toliko u poslu, bave se sobom, više rade poljoprivredu… Prilazni nam doktor iz Saudijske Arabije. Ta zemlja je crna rupa u dijabetološkom atlasu. U?estalost dijabetesa je 15%, verovatno i više. On kaže da ne postoji nijedna porodica u kojoj nema dijabetesa! Za to se okrivljuje nagli porast u standardu i druga?ija hrana, sa zadržavanjem obi?aja. Ljudi mnogo jedu za doru?ak. To je kult. Jede se kuvana hrana u velikim kolicinama. Ne razumeju da ta hrana nije ona ista hrana sa više vlakana, koja se sporija varila i da im nisu potrebne tolike kalorije, kada ne hodaju ve? samo sede ili voze kola. Pa kako se tome može stati na put? Naš sagovornik iz Saudijske Arabije kaže: "Borbom od ku?e do ku?e". Obilaze se ku?e, pri?a se sa ljudima, drže se ?asovi o pravilnoj ishrani i dobrim životnim navikama, kao i o še?ernoj bolesti i to od prvog razreda osnovne škole.  

Bilo je zainteresovanih za kampove sa odraslim osobama sa dijabetesom. ?ak su posetu najavili pojedinci, da bi probali, pre nego što povuku ve?i broj ljudi. Svima je Srbija zanimljiva kao još jedina autenti?na zemlja u Evropi gde nema šablona na pijacama, u radnjama, gde je i priroda divlja i netaknuto lepa. Uveravalismo ih da je sve bezbedno. Ono što je definitivno najviše privuklo pažnju je merenje še?era u krvi u romskoj populaciji. Ne samo pri?a o tome kako smo to radili, nego su svi bili oduševljeni što su naši Romi socijalno osigurani. Nisu mogli da se na?ude kako to da su toliko siromašni (iz evropske perspektive), da je ve?ina bez posla, a svi mogu da imaju zdravstvene knjižice, dobijaju lekove na recept i idu redovno u dom zdravlja… U Evropi to ne bi moglo tako da bude! Svi su se složili da Romi  imaju autenti?na lica i mnoge slike za IDF publikacije su uzete iz njihove sredine. I zaista ?e biti zanimljivi naši rezultati, kada se kompletiraju. Na predavanje se nije išlo, pošto su postojale obaveze prema IDF Evropi oko štanda i postera. Ipak, prisustvovali smo sesiji o nacionalnim programima u Evropi. 

 

Deo prezentacionog materijala na štandu

 

Bilo je i stru?nih poster prezentacija

Kada se usvoji UN rezolucija o dijabetesu svaka zemlja ?e morati da ima svoj nacionalni program o dijabetesu i prati?e se njegova implementacija. Diskusija se povela oko toga ko kreira nacionalni program u jednoj zemlji i u kojoj meri se udruženja pacijenata pitaju o tome. ?uli smo iskustva iz Finske, Belgije, Azerbejdžana i Velike Britanije. U Belgiji se mišljenje udruženja ne shvata ozbiljno, iako se poštuje. Kažu, kada bi imali više para imali bi i ve?i uticaj na odluke ministarstva. U Finskoj je drugacije. Imaju 3 stalno zaposlene osobe u udruženju, koje rade veoma ozbiljno poslednjih 10 godina, dok ostali volontiraju. Lekari iz domova zdravlja su bili zamoljeni da svoje mese?ne izveštaje ne šalju samo u ministarstvo (od kojih uglavnom ne?e dobiti nikakvu povratnu informaciju), ve? i u udruženje. Ve? posle godinu dana mogli su da prikažu rezultate o broju novih slu?ajeva dijabetesa, komplikacijama, amputacijama. Te rezultate su poslali lekarima u primarne centre. Usledilo je još više izveštaja, iz kojih je viden strmoglavi porast u oboljevanju od dijabetesa – što bi možda promaklo u ministarstvu, gde dobijaju izveštaje i od drugim oboljenjima. Na osnovu tih rezultata zapo?et je program prevencije dijabetesa u Finskoj, a na inicijativu Finskog udruženja o dijabetesu i ve? se došlo do pozitivnih rezultata. Ono što je najvažnije, udruženje u Finskoj je zna?ajan subjekat u odlu?ivanju, kada je dijabetes u pitanju. U Velikoj Britaniji opada mo? Diabetes UK. Ranije je  to bilo udruženje u koje su bili u?lanjeni svi lekari koji su se bavili dijabetesom, a onda je neko rekao da bi u udruženju trebalo da bude više osoba sa dijabetesom, koji imaju mo? odlu?ivanja. Sada nisu više svi lekari ?lanovi i udruženje je pravo udruženje dijabeti?ara. Dobijaju puno para iz legata i putem razlicitih akcija. Sve pare se ulažu u iznalaženje leka za dijabetes. Me?utim, kada treba da se pokrene nova inicijativa, ne ide sve tako lako. Mišljenje Diabetes UK u kreiranju nacionalnog programa o dijabetesu se ne uvažava u potpunosti. Interesantno je da mnoge zemlje ?lanice EU nemaju nacionalne programe o dijabetesu.

 Rt Dobre Nade

 Kolonija afri?kih pingvina, jedina koja živi blizu ljudi

 Slede?i IDF kongres je u oktobru 2009. godine u Montrealu (Kanada).

.

Pročitaj više …