Author:

Doktor Saša Ple?evi? u praksi potvr?uje da su pravilna ishrana i primerena fizi?ka aktivnost garant zdravog i dugog života i isti?e da ?¢‚Ǩ?ækada svoje telo dovedemo u stanje da svakodnevne aktivnosti obavljamo lako, kada uspemo da iskontrolišemo stres, kad dnevna ishrana postane zadovoljstvo, a ne nužno zlo, i ako nam je fizi?ka aktivnost sastavni deo života ?¢‚Ǩ‚čú tada možemo da kažemo da živimo zdravo?¢‚Ǩ¬ù

Vežbanjem protiv depresije

Istraživanja pokazuju da redovna fizi?ka aktivnosti pomaže u prevenciji depresije muškaraca i žena svih starosnih grupa. Preko 80 studija potvrdilo je da se kod ve? depresivnih pacijenata posle ?etiri nedelje redovne fizi?ke aktivnosti depresija smanjila. Tako?e, zabeleženo je veliko poboljšanje raspoloženja posle 17 nedelja vežbanja.

Vežbanjem protiv astme

Redovna fizi?ka aktivnost koja se sprovodi pod stru?nim nadzorom zaslužna je za smanjenje dnevne terapije dece obolele od astme, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. U studiji je u?estvovalo nekoliko stotina dece obolele od lakšeg oblika astme. Tokom dvomese?nog sprovo?enja redovne aerobne fizi?ke aktivnosti (naravno, pod lekarskom kontrolom) deci je zdravstveno stanje popravljeno do te mere da su im lekari opravdano smanjili dnevnu terapiju lekova.

Vežbanjem protiv raka dojke

žene koje se redovno bave fizi?kom aktivnoš?u mnogo manje su izložene riziku od dobijanja karcinoma dojke u odnosu na žene kojima fizi?ka aktivnost nije sastavni deo života, pokazalo je istraživanje ameri?kih nau?nika. Individualno programirana fizi?ka aktivnost koja se redovno sprovodi pod stru?nim nadzorom umnogome može poboljšati opšte psihofizi?ko stanje i preventivno uticati na nastanak mnogih bolesti, pa tako i razli?itih oblika karcinoma.

Pove?ajte nivo energije

Svakodnevni umor, neraspoloženje i nizak nivo energije i koncentracije može se pobediti redovnom fizi?kom aktivnoš?u, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. Grupa od 20.000 sredove?nih Amerikanki bila je godinu dana podvrgnuta individualno programiranim vežbama koje su sprovodile pod stru?nim nadzorom ?etiri puta nedeljno. Po završetku ispitivanja ustanovljeno je da su zahvaljuju?i umerenoj fizi?koj aktivnosti nivo energije podigle za tre?inu, a o umoru neobjašnjivog porekla nije bilo ni govora.

Spre?ite bol u le?ima

Naj?eš?i uzroci bola u le?ima su fizi?ka neaktivnost, sede?i na?in života i genetske predispozicije. Redovna, umerena i individualno programirana fizi?ka aktivnost oja?a?e miši?e le?a koji štite ki?mu od povreda i pomažu da telo držite uspravno. Vežbanjem ?ete, osim bola u le?ima, spre?iti i posledice koje on uzrokuje ?¢‚Ǩ‚čú nervozu, depresiju, neraspoloženje. Ipak, budite oprezni: bol u le?ima nemojte rešavati samoinicijativnim vežbama, ve? se obratite doktoru za savet.

Podmladite kožu

Ishrana bogata mastima, konstantna izloženost stresu, preslaba ili preterana fizi?ka aktivnost i dug boravak u zatvorenom prostoru veliki su neprijatelji zdravlja. Nezdrav na?in života pospešuje zadržavanje štetnih materija u organizmu, a to se najpre vidi na licu. Skupe kreme i plasti?na hirurgija kasnije teško ispravljaju tu grešku. Za prirodno zdravu, lepu, blistavu i zategnutu kožu bez bora dovoljno je tako malo: redovna, umerena i individualno programirana fizi?ka aktivnost, pravilan na?in ishrane i pozitivan stav prema svemu što vas okružuje.

Pobedite loš holesterol

Pravilnom ishranom i zdravom fizi?kom aktivnoš?u možemo uticati na smanjenje loših masti u organizmu, koje su uzrok mnogih bolesti. Neka istraživanja pokazala su da se pravilnim vežbanjem smanjuje LDL (loš holesterol), kao i da redovna i pravilno izvedena fizi?ka aktivnost uti?e na pove?anje dobrog (HDL) holesterola.

?Ö¬†etnja poboljšava memoriju

Ako želite da i u poznim godinama imate dobru memoriju, šetajte najmanje tri puta sedmi?no! Rezultati šestomese?ne studije koja je obuhvatila muškarce i žene izme?u 60. i 75. godine života, a koji su šetali tri puta sedmi?no po sat vremena, pokazali su da je njihova memorija bila za 25 odsto bolja u odnosu na njihove fizi?ki neaktivne vršnjake.

Snizite krvni pritisak

Osobe koje se pet puta sedmi?no bave fizi?kom aktivno?u imaju 30% manji rizik za dobijanje visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema za razliku od onih koji ne vežbaju redovno. Zdrava fizi?ka aktivnost i pravilna ishrana su sjajan lek za o?uvanje dobrog krvnog pritiska, ali i smanjenje povišenog. Tako?e, vežbanje doprinosi da organizam postane imun i na brojna druga kardiovaskularna oboljenja.

[stetoskop.info]
Pročitaj više …

?¢‚Ǩ‚čú Desetinu osoba s dijabetesom ?ine deca. Za tu bolest naj?eš?e postoji porodi?na sklonost, koja ne mora biti nasle?ena direktno od roditelja. Infekcije, veliki psihi?ki stresovi, operativne intervencije, kao i konzumiranje slatkiša i pubertet samo su okida?i, a ne razlog nastanka dijabetesa ?¢‚Ǩ‚čú objašnjava dr Dragan Katani?, pedijatar endokrinolog.

Pankreas odraslih osoba s dijabetesom stvara insulin koji se tabletama može “isterati” u krvotok. Kod dece, me?utim, pankreas ne stvara dovoljno insulina, tako da tablete ne pomažu. U tim slu?ajevima neophodno je dodavanje insulina u vidu injekcije. Cilj takve terapije jeste održavanje glikemije u koli?ini 3-11 mmol/l radi prevencije hroni?nih komplikacija. Dijabetes se kod dece klini?ki ispoljava klasi?nom tetradom, u?estalim mokrenjem, kao i pijenjem ve?e koli?ine te?nosti koju prati poja?an apetit popra?en gubitkom težine.

?¢‚Ǩ‚čú Na našem geografskom podru?ju, ispoljavanje dijabetesa kod dece pokazuje sezonske oscilacije. Naj?eš?e se javlja u januaru i februaru, kao i nakon brojnih praznika tokom kojih se konzumira ve?a koli?ina slatkiša. Tako?e, kriti?an je i avgust, jer je tada sezona lubenica. Zbog “plime” hormona rasta, koji ima kontrainsularni efekat, pubertet je alarmantni period u razvoju de?aka i devoj?ica ?¢‚Ǩ‚čú naglašava dr Dragan Katani?.

Ukoliko dete ima dijabetes, potrebno je kod brata ili sestre proveriti gene (HLA konselacije), da bi se eliminacijom slatkiša i uvo?enjem antioksidanasa dijabetes izbegao ili ispoljio što kasnije.

U Zavodu za transfuziju analizom se mogu proveriti geni koji su ozna?eni kao nosioci bolesti (DR-3, DR-4 i BD-8). Taj nalaz može da pokaže pove?an rizik od dijabetesa kod dece. To bi trebalo uraditi kod tek ro?ene dece. Ukoliko se pokaže da mališani imaju predispozicije da obole od dijabetesa, treba ih usmeriti na bavljenje fizi?kim aktivnostima. Tako?e, takvoj deci bi trebalo uvesti terapiju antioksidansima i vitaminima A i B.

Penkalo umesto šprica

?¢‚Ǩ‚čú Ve?ina dece ima penkalo za primanje insulina, koje je manje bolno i jednostavnije za doziranje. Pomo?u skale, koja se nalazi na penkalu, dozira se insulin, a igla je tanka kao vlas kose. Uopšte, deca su veoma revnosna u kontrolama i vo?enju dnevnika, u koji unose iznos še?era u mokra?i svakog jutra i ve?eri, šta su jeli i da li su imali lošu reakciju na terapiju. Dnevnici pomažu da se lakše prati razvoj še?erne bolesti ?¢‚Ǩ‚čú isti?e dr Dragan Katani?.

[Gra?anski list, 29.09.2008.]

Pročitaj više …

Od ponedeljka novi preparati za le?enje dijabetesa

Za obolele od še?erne bolesti, od ponedeljka ?e se na tržištu u Srbiji pojaviti novi lekovi za kontrolu dijabetesa, koji doprinose i da se o?uvaju ?elije koje prirodno lu?e insulin, najavili su danas predstavnici farmaceutska kompanija “Merk ?Ö¬†arp i Dom”.

Na konferenciji za novinare, regionalni direktor kompanije Atle Skatebol objasnio je da se inhibitori dipeptidil peptidaze – 4 (DPP 4) unose oralno, a poja?avaju prirodne supstance u organizmu koji doprinose snižavanju še?era u krvi. On je rekao da se kontrola še?era u krvi ostvaruje pove?anjem koncentracije hormona inkretina koji uti?e na regulaciju glukoze kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Od dijabetesa boluje više od 230 miliona ili oko 6 odsto odraslih širom sveta, a kako je bolest progresivna zahteva kombinovanu terapiju. Usled zahtevnosti terapije i brojnih neželjenih efekata kao što su hipoglikemija (izuzetno nizak še?er u krvi) i pove?anje telesne mase dva od tri pacijenta se ne pridržava propisane terapije, kazao je dr Nebojša Lali?.

Podse?aju?i da je dijabetes vrsta bolesti kod koje nema izle?enja i trajne terapije, ve? se terapije moraju prilago?avati nakon nekog vremena, on je rekao da se stoga prirodno išlo ka razvoju novog, druga?ijeg pristupa u le?enju. Dr Lali? je istakao da se ovi preparati koriste, pre svega, u prvim fazama bolesti i da mogu odložiti primenu insulina, ali da ih je mogu?e koristiti uporedo sa insulinskom terapijom. On je podsetio da je dijabetes povezan za nizom drugih zdravstvenih komplikacija, kao što su kardiovaskularna oboljenja, neurološka oboljenja i gubitak vida. Prema re?ima Nebojše Jankovi?a iz MSD, novi lekovi koje je odobrila i Republi?ka agencija nude kontrolu koncentracije glukoze uz mnogo bolju podnošljivost.

Stru?njaci su upozorili da države širom sveta izdvajaju zna?ajna sredstva za le?enje oboljenja povezanih sa dijabetesom, a dijabetes poprima dimenzije pandemije koja ozbiljno uti?e ne samo na zdravlje pojedinca, ve? i na celokupnu društveno-ekonomsku sliku sveta. Preparati poput inhibitora koji odlažu po?etak insulinske terapije i aktivno doprinose o?uvanju bioloških funkcija organizma predstavlja novu klasu terapija kojima se poboljšava kvalitet života obolelima, ocenili su predstavnici farmaceutska kompanija “Merk ?Ö¬†arp i Dom” .

[Tanjug, 25.09.2008]

Pročitaj više …

Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi 400.000 osoba. U svetu broj obolelih od dijabetesa je u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak utrostru?iti. Zbog toga ?e u našoj zemlji po prvi put po?eti da se sprovodi skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.

U domovima zdravlja širom Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes. On kaže da ?e upitnici biti dostupni po?etkom oktobra u 36 domova zdravlja u Srbiji.

Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes.

Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 85 odsto pacijenata. Dijabetes tipa jedan javlja se kod veoma mladih ljudi i verovatno nastaje zbog procesa u kojem organizam sam razara svoje ?elije koje lu?e insulin. Ovaj tip se otpo?etka le?i insulinom.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji.

Simptomi:
-Suvo?a usta
-že?
-Uzimanje velike koli?ine te?nosti
-Obilno i ?esto mokrenje
-Mršavljenje uprkos poja?anoj gladi
-Uzimanju ve?e koli?ine hrane
-Pojava infekcija, svraba kože i polnih organa
-Slabost
-Malaksalost

Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa.
– Nastanku ovog tipa, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i na?in života kao, na primer, smanjena fizi?ka aktivnost, kalori?na i brza hrana, kao i hroni?ni stres.
Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama, kao što su pravilna ishrana, fizi?ka aktivnost, smanjenje prekomerne telesne težine, pojava pravog dijabetesa se može spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.
Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa dva gojazne su.
Alarmantna ?injenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa dva javlja i kod mladih ljudi. Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet godina gojazno ili ima prekomernu težinu, a svako gojazno dete je u pove?anom riziku za razvoj tipa dva dijabetesa.
Kada se dijabetes razvije, posledice su velike, ne samo za pojedinca koji oboli ve? i za celokupno društvo i za finansiranje u zdravstvu.

[Blic, 25.09.2008.]

Pročitaj više …

U borbi protiv dijabetesa najvažnija je prevencija i edukacija gra?ana o faktorima rizika, izjavio je ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.

On je novinarima pre po?etka radnog sastanka o prevenciji te bolesti u Beogradu kazao da dijabetes tipa dva nastaje usled gojaznosti, pušenja, fizi?ke neaktivnosti i genetskih faktora, a da je najvažnija edukacija gra?ana da bi se spre?io njen nastanak.

Milosavljevi? je lekarima na radnom sastanku kazao da, da bi se sproveo skrining program i merili postignuti rezultati, pored baze podataka, mora postojati dobra organizacija.

Prema njegovim re?ima, ta bolest se le?i tabletama, a cilj je da se otkrije u najranijoj fazi da bi se izle?ila ili kontrolisala.

Skrining programi se sprovode pozivanjem na preventivne preglede zdravih osoba koje su u rizi?nim grupama za dobijanje odre?enih bolesti.

U Srbiji ne postoji nacionalna baza podataka o obolelima od še?erne bolesti, ali se procenjuje da je oko 400.000 ljudi obolelo, od ?ega 3.000 dece.

[Beta, 24.09.2008.]

Pročitaj više …

KAKO DA ZA 5 DANA PO?NETE DA žIVITE ZDRAVIJE

Zdravlje je nešto o ?emu, nažalost, retko razmišljamo dok smo zdravi. Tek kada se suo?e s problemima, ljudi postaju svesni svojih grešaka i ?esto bahatog opho?enja prema sopstvenom telu.

Bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, oboljenja organa za varenje i rastu?i broj malignih tumora upozoravaju da na?in života sve više odudara od modela zdravog življenja. Cigarete, alkohol, stres, neredovna ishrana i nedovoljno fizi?ke aktivnosti osnovni su krivci za bolesti savremenog ?oveka. Pokušali smo da saznamo da li je mogu?e promeniti loše životne navike za samo pet dana.

Lekarka opšte prakse Marija Mihailovi? smatra da je za po?etak zdravog života potrebna odluka i ?vrsta volja. Odluku možemo da donesemo za nekoliko sekundi, ali je mnogo teže ostati joj dosledan. Osnovno je da postanete svesni svih nezdravih navika i da odlu?ite da ih se odreknete. Pre promene životnih navika, bilo bi dobro da se urade osnovne biohemijske analize kako bi se stekao osnovni uvid u zdravstveno stanje.

– Predlažem da se pre promena na?ina života ljudi dobro upoznaju s posledicama rizi?nog ponašanja. Iako mnogi smatraju da bi za po?etak uvo?enja zdravih navika bilo dobro odabrati godišnji odmor, mislim da to nije najbolje rešenje. Potrebno je zdrave navike uvrstiti u svakodnevicu – objašnjava doktorka Mihailovi?.

Pripremu i promene mogu?e je preduzeti tokom samo pet dana tako da vikend do?ekate rastere?eni griže savesti zbog toga što sami sebe uništavate. Svest da ste izgradili konstruktivni pristup sopstvenom zdravlju bi?e najve?a nagrada.

1. Dan

Postanite svesni svojih nezdravih navika

Pokušajte da objektivno posmatrate svoj prose?an dan. Nemojte ništa da menjate, samo registrujte svoje postupke i navike kao da je re? o nekom drugom. Uo?ite svoje greške. Koliko cigareta dnevno popušite? Koje vas situacije najlakše iznerviraju? Koliko ?esto i šta jedete? Koliko se kre?ete i odmarate? ?Ö¬†ta vas opušta i koliko vremena imate za sebe? Na kraju prvog dana bilo bi dobro da napravite spisak svih promena koje su vam potrebne i da, kada ih sagledate, definišete svoj cilj: dobro zdravlje. Rešite da živite zdravo!

2. Dan

Smanjite stres

Budite se ranije da biste imali dovoljno vremena da se spremite za predstoje?i dan. Kašnjenje i nedostatak vremena jedan su od naj?eš?ih uzroka stresa. Napravite dobar poslovni plan i zauzmite pozitivan stav prema kolegama. Izbegavajte nerealne ciljeve i ponašajte se u skladu sa svojim mogu?nostima. Obratite pažnju na disanje i prona?ite na?in da se opustite. Trudite se da posmatrate lepšu stranu u svakoj situaciji i da probleme rešavate, a ne samo da ih konstatujete. Biljni ?ajevi umesto kafe idealna su priprema za kvalitetan san, neophodan u borbi protiv stresa.

3. Dan

Promena menija

Doru?ak je obavezan i, ukoliko niste imali tu naviku, po?nite s laganim obrocima. Pahuljice ili pecivo, jogurt i vo?e pre jutarnje kafe idealan su na?in da zapo?nete dan. Osim što ?e vam obezbediti energiju i ubrzati metabolizam, kvalitetan doru?ak spre?i?e napade gladi i probleme s organima za varenje. Vo?e i integralni keks su optimalne užine koje možete da ponesete na posao. Najve?i problem zaposlenih predstavlja ru?ak, zato odaberite salatu ili grilovano meso. Obavezno unosite oko dva litra te?nosti tokom dana. Ve?era bi trebalo da bude lagana da ne bi opteretila organe za varenje tokom no?i. Dobra je kombinacija posnog mesa ili ribe i salate. Izbacite iz ishrane brzu, masnu i previše za?injenu hranu, gazirane sokove, slatkiše i visokokalori?ne grickalice.

4. Dan

Pokrenite se

Nedostatak vremena uglavnom se navodi kao glavni razlog za izbegavanje fizi?kih aktivnosti. Nije neophodno da provodite sate u salama za vežbanje ili teretani. Dovoljno je da 15 minuta u toku dana izdvojite za vežbe koje ?ete raditi kod ku?e. Peša?ite svaki put kada vam se za to ukaže prilika i izbegavajte lift. Ubrzajte se i pokrenite. Ku?ni poslovi i peša?enje do posla tako?e se ubrajaju u fizi?ke aktivnosti. Slobodno vreme iskoristite aktivno umesto da satima sedite ispred televizora.

5. Dan

Zbogom cigaretama i alkoholu

Najteže je odre?i se nikotinskog ropstva ili opuštanja uz alkohol, a upravo je ova kombinacija uzro?nik najve?eg broja teških oboljenja. Ukoliko ste zapo?eli sve prethodne promene i ostali im dosledni, onda ?ete ostavljanje cigareta lakše podneti. Odlu?ite da postanete nepuša? i uživajte u toj odluci jer je to najve?i poklon koji možete da priuštite svom organizmu. Posledice ove smrtonosne navike nije potrebno nabrajati. Zato odlu?ite da jednom zauvek kažete zbogom duvanu. Koristi ?e biti višestruke.

[Press, 21.09.2008.]


Pročitaj više …

Bolesti srca i krvnih sudova imaju razmere globalne epidemije. Predvi?a se da ?e, ukoliko se nastavi sadašnji trend oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, 2020. godine u razvijenim zemljama umreti oko 6 miliona, a u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama ?ak 19 miliona ljudi.

U Srbiji 60 odsto smrtnosti izazivaju kardiovaskularne bolesti i ona je po tome druga u Evropi i tre?a u svetu, posle Rusije i Ukrajine.

Na pojedine ?inioce koji uti?u na nastanak bolesti srca i krvnih sudova, a na koje ne možemo uticati su : uzrast, pol i nasledni faktori.

Na druge poput: pušenja, visokog krvnog pritiska, visoke masno?e u krvi možemo delovati.

Koliko je prevencija važna kod kardiovaskularnih oboljenja, podsetili su stru?njaci na Svetski dan srca.

Ovaj dan obeležava se pod motoom “?Ö¬†ifra zdravlja – Da li znaš svoj rizik?”, a na punktovima u Knez Mihajlovoj ulici, ve? od 9 ?asova gra?ani mogu da provere svoju krvni sliku.

Okupljanje za “?Ö¬†etnju zdravlja” od Kalemegdana do Trga Nikole Paši?a, u kojoj ?e u?estvovati mnoge javne li?nosti po?inje od 11 ?asova.

Program traje od devet do 14 ?asova.

[RTS, 21.09.2008.]

Pročitaj više …

Porast kardiovaskularnih bolesti u Srbiji je dramati?an, ali za lekare – o?ekivan. U našoj zemlji “ljudi ne vode ra?una o svom zdravlju, a onda od medicine o?ekuju da ?arobnim štapi?em reši problem”.
Umesto zdravog na?ina života, ovde caruju loše navike: po broju puša?a tre?i smo u Evropi, po u?estalosti poreme?aja lipida (masti), tako?e u samom vrhu evropske liste, navike u ishrani su nam katastrofalne… I fizi?ka aktivnost je zanemarena, a kada se na sve to doda i stres, ne bi trebalo da nas ?udi zašto masovno obolevamo od srca. Jer, sve što je pogubno za srce, koje u toku prose?nog ljudskog života napravi tri milijarde otkucaja, mi, izgleda, masovno upražnjavamo.

Tako smo stigli do neslavnog rekorda: gotovo 60 odsto stanovništva Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti. U ?itavom svetu jedino Rusi i Ukrajinci umiru od srca ?eš?e od nas. – Smrtnost od bolesti krvnih sudova i srca kod nas je i do dva puta ve?a nego u razvijenim zemljama – kaže akademik profesor dr Miodrag Ostoji?, kardiolog Klini?kog centra Srbije i predsednik “Fonda Srbije za vaše srce”. – Po smrtnosti od ove patologije smo tre?i u svetu, a samo petina stanovnika nema nijedan od faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Prevencija je veoma važna, i kada bismo se više pridržavali takozvane šifre zdravlja, i srce bi nam generalno bilo zdravije.

život po šifri zdravlja podrazumeva život bez cigareta, svakodnevnu šetnju od tri kilometra, krvni pritisak od 140, ukupan holesterol manji od pet, takozvani loš holesterol ne viši od tri, a uporedo se mora voditi ra?una i o telesnoj težini. Naš sagovornik kaže da ?e oni koji žive po šifri zdravlja verovatno živeti od tri do 10 godina duže od onih sa lošim životnim navikama. Odricanje od cigareta pet godina posle prestanka pušenja smanji?e rizik za pojavu bolesti za ?ak 50 do 70 odsto, a uvo?enje redovne fizi?ke aktivnosti smanjuje taj rizik za 30 odsto. Ali, kod nas 38 odsto stanovništva puši, njih oko 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je izrazito gojazno, a nivo holesterola je u stalnom porastu, ?ak i kod dece. U duvanskom dimu u Srbiji dnevno sagori 3,1 milion evra. Kada se pomenu bolesti povezane sa pušenjem, ve?ina pomisli na rak plu?a, ali nau?no je dokazano da je “uživanje” u cigaretama direktno povezano sa 25 bolesti, i jedan je od najvažnijih faktora za pojavu bolesti srca i krvnih sudova.

Po broju obolelih od ateroskleroze (nagomilavanja masno?a i drugih supstanci na arterijskim zidovima), koja kod nas “potpisuje” gotovo 60 odsto smrtovnica, ubedljivo smo me?u prvima u Evropi. Iako zvani?no nije na liste Svetske zdravstvene organizacije kao faktor rizika za pojavu ateroskleroze, stres ima velikog udela u nastanku ove patologije, pa lekari kažu da sada verovatno pla?amo danak godinama ekonomskog sunovrata, sankcija, ratova.
– Kardiovaskularna oboljenja su u porastu svim zemljama u tranziciji i niskorazvijenim zemljama – prime?uje dr ?Ѭêur?a Kisin iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanovi? Batut”. – Takav trend je ranije postojao i u zapadnim zemljama, ali su one, uvi?aju?i problem, uvele redovne kontrole zdravlja stanovništva i preventivne programe. Iako su kod nas kardiovaskularne bolesti u porastu, podaci pokazuju da je u poslednjih jedanaest godina za 13,6 odsto opala stopa prevremene smrtnosti od akutnog infarkta miokarda.
Granica infarkta “spustila” se na mla?u populaciju. Preživljavanje je bolje, jer su mla?e osobe u boljoj fizi?koj kondiciji, ali i zbog poboljšane dijagnostike i terapije.

SVE VI?Ö¬†E UGROžENE I žENE
Analize pokazuju da je svaki osmi stanovnik naše zemlje bio žrtva ishemijskih bolesti srca, a svaki šesti cerebrovaskularnih.
Iako se ranije smatralo da žene re?e pate od bolesti srca nego muškarci, najnoviji podaci pokazuju da je mortalitet od akutne koronarne bolesti kod žena 31 odsto.

TERAPIJA
NA listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja je oko 200 medikamenata razli?itih oblika, doza i pakovanja za terapiju kardiovaskularnih bolesti. I po broju izdatih kutija, i po koli?ini novca koja se za njih izdvaja, ovi lekovi su u Srbiji prvi po potrošnji.
[Ve?ernje novosti, 20.09.2008]

Pročitaj više …

U sredu, 27. avgusta u 13h, u prostorijama Adoc-a, održana je dodela nagrada za ?¢‚Ǩ?æAccu Chek Umetni?ko takmi?enje 2008?¢‚Ǩ?ì za decu sa dijabetesom. Ovogodišnja tema za likovno stvaralaštvo je bila: ?¢‚Ǩ?æMoj život sa dijabetesom bio bi lakši da…?¢‚Ǩ?ì. Takmi?enje se svake godine održava u organizaciji Roche Diagnostics (Manhajm, Nema?ka) ?iji je ADOC ekskluzivni uvoznik i distributer u našoj zemlji. Takmi?enje je podržano od strane ISPAD – a (me?unarodne organizacije za decu i omladinu sa dijabetesom).
Odazvao se veliki broj dece iz cele zemlje tako da stru?ni žiri nije imao ni malo lak posao da odabere one najbolje. Medju ?lanovima žirija bio je akademski slikar Dušan ?Ѭêoki?, prof.dr Dragan Zdravkovi? i sestra Svetlana Neškovi? sa Instituta za majku i dete iz Beograda.

Najbolje ocenjeni radovi iz sve tri starosne kategorije (6 ?¢‚Ǩ‚čú 9, 10 ?¢‚Ǩ‚čú 13 i 14 ?¢‚Ǩ‚čú 17 godina) osvojili su vredne nagrade dok ?e pobednici u?i u izbor za osvajanje glavne nagrade u svetskom finalu, u vrednosti od 5000 evra.
Pobednik na internacionalnom nivou ?e biti poznat 14. novembra, na Svetski dan borbe protiv še?erne bolesti.

Imena dobitnika glavnih nagrada su:

6-9 GODINA:
1. Tijana Vojinovi? ?¢‚Ǩ‚čú Kosovska Mitrovica
2. Dorotej Stoši? ?¢‚Ǩ‚čú Petrova Gora (Vranje)
3. Ksenija Pe?anac ?¢‚Ǩ‚čú Zrenjanin i
Ljubica Jovaševi? ?¢‚Ǩ‚čú ?a?ak

10 ?¢‚Ǩ‚čú 13 GODINA:
1. Tatjana Varnju ?¢‚Ǩ‚čú Novo Miloševo
2. Aleksandar Teši? ?¢‚Ǩ‚čú Majur
3. Teodora Pu?ko ?¢‚Ǩ‚čú Niš

14 ?¢‚Ǩ‚čú 17 GODINA:
1. Brankovi? Milica ?¢‚Ǩ‚čú Niš
2. Tamara Miljuš – Zrenjanin
3. Tijana Maksimovi? ?¢‚Ǩ‚čú Kragujevac

?estitamo još jednom i zahvaljujemo se svima koji su u?estvovali!

Pročitaj više …

Sidnej — Australijska vlada izdala je dozvolu nau?nicima da stvaraju klonirane ljudske embrione u terapeutske svrhe.

Preduze?e IVF za vešta?ku oplodnju dobilo je dozvolu vlade. Ta firma ima u svojoj laboratoriji 7.200 ljudskih jajnih ?elija koje ?e iskoristiti za istraživanje. Nau?nici u svetu su do sada proizveli nešto veoma sli?no embrionskim mati?nim ?elijama koriste?i razne tehnike, ali niko do sada nije mogao da izvu?e embrionsku mati?nu ?eliju iz kloniranog ljudskog embriona.

U decembru 2006. godine u Australiji je ukinuta zabrana istraživanja kloniranih ?elija.

U svetu, i u Australiji, istraživanje ljudskih kloniranih ?elija može da se sprovodi jedino u svrhe le?enje, a ne u cilju reprodukcije.

Stvorene mati?ne ?elije bi se koristile za nove terapije u borbi protiv nekih bolesti a kasnije i za proizvodnju tkiva koji bi odgovarao pacijentu u terapiji.

[Beta, 17.09.2008.]

Pročitaj više …