Author:

Antidijabetik “apidra” odobren u SAD

Ameri?ka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) odobrila je prodaju leka protiv dijabetesa kod dece “apidra” francuske farmaceutske kompanije “Sanofi-Aventis”.

Lek je odobren posle pozitivnih rezultata tre?e faze istraživanja sprovedenog na 572 deteta i adolescenta obolelih od dijabetesa tipa jedan, tokom kojeg je dejstvo “apidre” upore?ivano s dejstvom preparata insulin lispro, objavila su danas francuska glasila.
“Apidru” karakteriše brz po?etak dejstva, ali i kratak period delovanja, pa lek, u principu, treba da se koristi zajedno s insulinom dužeg dejstva.
Prema podacima Me?unarodnog saveza dijabeti?ara (IDF), ukupan broj dece mla?e od ?etrnaest godina obolele od “dijabetesa jedan” dostigao je 440.000, a godišnje se dijagnostikuje 70.000 novih slu?ajeva.

[Tanjug-Ekos, 29.10.2008.]
Pročitaj više …

Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drasti?no smanjili, unos še?era, belog brašna i margarina, neuporedivo manje bismo patili od sr?anih i malignih bolesti i ?estih infekcija
 
Dok smo zdravi razmišljamo o svemu osim o zdravlju, a kada se razbolimo tragamo za ?¢‚Ǩ?æ?arobnim?¢‚Ǩ¬ù lekom koji bi nas odmah izle?io. Me?utim, kada se bolest ispolji, ona je u organizmu ve? napravila štetu koju ?esto ni najsavremenija terapija ne može da popravi. To je i razlog što 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.

Nastanak ovih oboljenja može se spre?iti promenom loših navika u ishrani, zbog kojih nastaju pove?ane koli?ine masno?a, še?era i insulina u krvi, hipertenzija i gojaznost. Svi ovi ?inioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu ?¢‚Ǩ?æmetaboli?ki milje?¢‚Ǩ¬ù koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute, ve? i druge bolesti koje nisu smrtonosne, ali smanjuju naše radne sposobnosti i kvalitet života.

Za mnoge od nas, me?utim, velika je dilema šta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo razli?ite, ?esto i suprotne informacije.

Nedoumicu izazivaju i razli?ita mišljenja o tome da li pojedine namirnice sadrže dovoljno minerala i vitamina za naše svakodnevne potrebe, ili ih treba uzimati i u preparatima. Odgovor na ova pitanja potražili smo od prof. dr Branka Jakovljevi?a, specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uz meso ne ide skrob
 
?¢‚Ǩ‚čú Najve?a greška u našoj ishrani, koja direktno ugrožava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su še?er i belo brašno, grickalice, ?ips, keks, kola?i, ?okolada, slatkiši, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su še?er i belo brašno po?eli da se koriste u ogromnoj koli?ini, dramati?no je pove?an broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropološka istraživanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, ?ak ni karijesa! Od ovih bolesti su po?eli da boluju tek kada su po?eli da koriste namirnice bogate še?erima ?¢‚Ǩ‚čú kaže naš sagovornik.

On navodi da su i tehnološki modifikovane namirnice u modernoj prehrambenoj industriji ve?inom vrlo štetne po zdravlje. Jedna od njih je i margarin, koji se koristi u velikim koli?inama u proizvodnji keksa i slatkiša, a u pekarama za proizvodnju peciva. Ova masno?a se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mono-nezasi?enih masnih kiselina. Zbog geometrijske sli?nosti sa molekulima zasi?enih masnih kiselina one se talože na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze.

Doktor Jakovljevi? savetuje svima koji žele da sa?uvaju zdravlje da odmah po?nu sa korekcijom loših navika u ishrani. Zdrava hrana nije skupa, brzo se priprema, zasi?uje, daje snagu, ?uva nas od infekcija i drugih bolesti. Kilogram haringe, recimo, košta samo 110 dinara. Priprema se za 20 minuta u pe?nici na 200 stepeni. Miris ribe se može ublažiti sokom od limuna, belim lukom i za?inskim biljem. Na isti na?in se mogu pripremiti i druge vrste riba. Dodatak uz ribu je povr?e – blitva, kelj, prokelj, brokuli, karfiol ?¢‚Ǩ‚čú koje se priprema na pari pet do šest minuta. Uz obrok se može uzimati i integralni hleb.

Zašto riba ima prioritet u odnosu na meso? Po re?ima dr Jakovljevi?a masno?e iz riba imaju snagu leka, ?uvaju krvne sudove i obezbe?uju našem mozgu potrebne sastojke za normalno funkcionisanje. Deca koja uzimaju riblje ulje imaju bolje pam?enje, psihi?ki su stabilnija i postižu bolji uspeh u školi. Osim toga, ove masno?e imaju snažno protivzapaljensko dejstvo, a kada se uzimaju nekoliko meseci u ve?im koli?inama pomažu i kod reumatoidnog artritisa. Polinezasi?ene masne kiseline nalaze se i u pojedinim namirnicama biljnog porekla kao što su orasi, semenke bundeve, zeleno lisnato povr?e i tofu sir, ali nisu prava zamena za riblje masno?e.

Osim ribe, koja bi trebalo da bude glavni izvor životinjskih proteina i masno?a, mogu se uzimati piletina, ?uretina i junetina. Uz meso uvek treba uzimati povr?e koje ne sadrži skrob.

Ograni?iti i vo?e

Druga velika zabluda je da se vo?e može uzimati u neograni?enim koli?inama, navodi dr Jakovljevi?. Vo?e jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetnih vlakana, ali je bogato i prostim še?erima. Ako ga jedemo previše, unosimo i veliku koli?inu še?era, pa ga treba ograni?iti na 400 do 600 g dnevno.

I sva gazirana pi?a, kao i kupovni vo?ni sokovi, imaju visok sadržaj še?era, ?ak i oni na kojima piše da su ?¢‚Ǩ?æbez še?era?¢‚Ǩ¬ù. Sokovi su daleko siromašniji vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima nego vo?e. U ve?im koli?inama mogu da uti?u na pojavu gojaznosti i dijabetesa.

?¢‚Ǩ‚čú Savremena proizvodnja hrane, koja podrazumeva upotrebu hemijskog ?ubriva, pesticida, aditiva i konzervansa, zna?ajno smanjuju biološku vrednost namirnica. Pre nego što stigne do nas, hrana prolazi kroz niz postupaka kao što su zamrzavanje i odle?ivanje, dugotrajno ?uvanje, sušenje, seckanje i kuvanje, što sve dodatno smanjuje koli?inu vitamina i minerala u njoj. To se može korigovati upotrebom vitaminsko-mineralnih suplemenata, a neki od njih mogu da poboljšaju odbranu organizma. Za imunitet su posebno zna?ajni vitamini A, Ce i E i minerali cink, selen, gvož?e i bakar.

Preparati vitamina Ce i A se mogu koristiti i preventivno za spre?avanje infekcija ili ublažavanje prehlade. Me?utim, treba biti vrlo oprezan pri koriš?enju vitamina A, D, E i K u dozama ve?im od onih koje preporu?uje lekar. Puša?i ne bi smeli da uzimaju vitamin A u ve?im dozama, jer kod njih može biti dodatni faktor rizika za nastanak karcinoma plu?a. Trudnice, dojilje i deca pre upotrebe suplemenata morali bi da se konsultuju sa lekarom.

Sve što pojedemo uti?e na naš organizam. Zbog toga zdrave navike u ishrani treba negovati još kod dece, dokrazvijaju ukus, ne zbog gojaznosti kao takve, ve? zbog o?uvanja zdravlja. Samo promenama loših navika u ishrani životni vek u Srbiji mogao bi da se produži za 10 do 15 godina, tvrdi doktor Jakovljevi?.

[Politika Magazin, 12/10/2008]

Pročitaj više …

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda održava svoja redovna mese?na predavanja. Predavanje u oktobru se održava u petak 31.10.2008. godine od 16.00h

Pročitaj više …

Kubanski lek za gangrenu ?¢‚Ǩ?æherberprot-P?¢‚Ǩ?ì, koji se koristi za spre?avanje amputacije kod dijabeti?ara, uskoro bi trebalo da bude registrovan i u Srbiji.

Ovaj jedinstveni lek, koji se u obliku injekcija primenjuje direktno na rane, zaceljuje ih i tako spre?ava njihovo dalje širenje, a time i dosad neizbežno odstranjivanje ekstremiteta, svojevremeno je koristio i naš proslavljeni glumac Velimir – Bata živojinovi? prilikom le?enja na Kubi.
– Preko prijatelja smo saznali da je na Kubi prona?en taj lek za gangrenu i ja sam otišao tamo i primio injekcije, koje su u mom slu?aju bile veoma delotvorne – kaže Bata za ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì.
U zavisnosti od težine stanja, potrebno je izme?u 10 i 15 ampula. Na Kubi, lek je dostupan svim gra?anima besplatno, ali zemlje uvoznice mogu o?ekivati cenu od oko 500 dolara po ampuli.

Lek je nedavno registrovan u mati?noj zemlji, a u Srbiji se, kako je za ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì potvrdio Zoran Vujovi?, direktor firme ?¢‚Ǩ?æVama?¢‚Ǩ?ì, uvoznika tog medikamenta, nalazi u procesu registracije.
– Ime leka je ?¢‚Ǩ?æherberprot-P?¢‚Ǩ?ì i nedavno je registrovan posle višegodišnjih klini?kih ispitivanja u njihovom Centru za genetsko inženjerstvo i biotehnologiju. Proces registracije u našoj zemlji je zapo?et i nadamo se da ?e lek uskoro dobiti dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva u Srbiji – kaže Vujovi?.
U Srbiji nije poznat broj osoba koje su zbog takozvanog dijabetskog stopala postale invalidi, ali kako je saopštio Institut ?¢‚Ǩ?æBatut?¢‚Ǩ?ì, procenjuje se da še?ernu bolest ima ?ak 500.000 osoba, odnosno 6,7 odsto populacije.
Prema re?ima Vujovi?a, posle dobijanja dozvole, saradnja ?e najverovatnije biti uspostavljena sa Zavodom za hiperbari?nu medicinu, koji ve? tretira pacijente sa gangrenom primenom terapije ?istim kiseonikom.
– Zavod smo prepoznali kao ustanovu koja ve? pomaže ljudima koje je ovakva muka zadesila. Predvi?eno je da odre?ena grupa lekara iz Zavoda otputuje na Kubu kako bi se edukovala u primeni leka, kao i dolazak njihovog uvaženog stru?njaka dr ?irina u Srbiju – kaže Vujovi?.
Karmen Marero, regionalni direktor kubanske firme ?¢‚Ǩ?æHeber biotek?¢‚Ǩ?ì, specijalizovane za izvoz farmaceutskih proizvoda te zemlje, boravila je nedavno u Srbiji zajedno sa predstavnicima nekoliko ministarstava sa Kube. Ona je razgovarala i sa ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevi?em, koji bi, kako ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì saznaje, u decembru trebalo da uzvrati posetu i razgovara o daljoj saradnji.

Izle?ili još neizle?ivih bolesti

Prema re?ima Vujovi?a, kubanska biotehnologija je u prethodne dve decenije izuzetno napredovala, pa je tamošnji centar za genetski inženjering i biotehnologiju razvio još nekoliko jedinstvenih lekova.
– Trenutno je u procesu registracije lek za ulcerozni kolitis, ina?e dosad neizle?ivu bolest. Izumeli su gel kojim se le?e kondilomi bez potrebe za laserskim tretmanima. ?Ö¬†to se ti?e vakcina, i tu su neverovatno napredovali, pa je Kuba jedina zemlja u svetu u kojoj ne postoji hepatitis B – kaže Vujovi?.

Naplata duga preko vakcina

Saznanje o leku i interes da taj, ali drugi farmaceutski proizvodi sa Kube postanu dostupni ljudima u Srbiji, rezultat su intenziviranih susreta kubanskih i srpskih predstavnika u poslednjih nekoliko godina. To je i jedan od na?ina da se naplati dug Kube prema SFRJ u iznosu od 180 miliona dolara. Poslednja vest iz Privredne komore Srbije jeste da je za ovu godinu dogovoren izvoz robe iz Srbije na Kubu u vrednosti od 50 miliona dolara.

[Alo!, 11.10.2008.]

Pročitaj više …

Dr Vesna Dimitrijevi?-Sre?kovi? pomaže deci i odraslima da se izbore sa gojaznoš?u i spre?e nastanak dijabetesa
 
Kada je neko mlad, ambiciozan i željan znanja, jedina prepreka na putu uspeha može da bude borba sa boleš?u. To se dogodilo mladom studentu medicine M. N., koji je muku mu?io sa gojaznoš?u i takozvanim metaboli?kim sindromom. Zahvaljuju?i docentu dr Vesni Dimitrijevi?-Sre?kovi?, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, i upornosti uspeo je da pobedi ono što ga je najviše mu?ilo. Posle 18 meseci primene mediteranske ishrane i šetnje od po jedan sat dnevno, postepeno je korigovao telesnu težinu za 73 kilograma i sada uživa u životu ?¢‚Ǩ?æpunim?¢‚Ǩ¬ù plu?ima.

Njegov uspeh je jedan od primera kako se može preduprediti bolest, a o tome je upravo bilo re?i i pre dve nedelje na stru?noj konferenciji na Santoriniju, koja je bila posve?ena najnovijim genetskim istraživanjima. Veliku pažnju privukli su i povoljni rezultati u korekciji metaboli?kog sindroma kod dece i omladine i prevenciji dijabetesa, za koje je kod nas zaslužna doc. Dr Vesna Dimitrijevi?-Sre?kovi?, koja se ve? 15 godina bavi prevencijom dijabetesa tipa dva, i to primenom takozvane mediteranske dijete.

Ova doktorka je kod grupe dece u našoj zemlji otkrila prisutnost predijabetesa, a novina je u tome što je otkriveno i prisustvo pojave proteina u urinu kod gojaznih mališana sa premetaboli?kim i metaboli?kim sindromom.

?¢‚Ǩ‚čúNaši rezultati pokazali su prisustvo metaboli?kog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetaboli?ki sindrom, odnosno prisustvo jednog do dva faktora rizika ?¢‚Ǩ‚čú naj?eš?e pove?an obim struka i nizak ha-de-el holesterol. Najnoviji rezultati pokazuju da se u?estalost metaboli?kog sindroma pove?ava statisti?ki zna?ajno sa godinama ?¢‚Ǩ‚čú istakla je naša sagovornica.

I na Svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i njegovim komplikacijama u Helsinkiju, dr Dimitrijevi?-Sre?kovi? je upoznala svetsku javnost sa svojim istraživanjima.

Mediteranskom ishranom, kako ona isti?e,uspešno se postižui oni posebni, terapijski ciljevi ?¢‚Ǩ‚čú koriguje se gojaznost, spre?ava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masno?a u krvi, posebno holesterola i triglicerida, ?ime prevenira aterosklerozu i vaskularne komplikacije. Kako kaže, ova vrsta ishrane može da se primeni i kod zdravih radi prevencije mnogih bolesti i kod svih onih koji ve? imaju neko hroni?no oboljenje.

?¢‚Ǩ‚čúSve ve?a u?estalost gojaznosti i metaboli?kog sindroma koji su uvod u nastanak predijabetesa, dijabetesa i oboljenja krvnih sudova posledica su nepravilne ishrane i nedovoljnog kretanja, kao i smanjene fizi?ke aktivnosti. Restorane brze hrane karakteriše hrana bogata zasi?enim mastima životinjskog porekla, pržena ili pohovana. To vodi u ubrzanu aterosklerozu?¢‚Ǩ‚čú istakla je naša sagovornica.

Kako stati na put epidemiji dijabetesa tipa dva,koji se nekada javljao kod odraslih posle ?etrdesete,a sada se otkriva i kod školske dece? Dr Dimitrijevi?-Sre?kovi? savetuje da treba obratiti pažnju na neke ?injenice, recimo ako se pre pojave še?era u krvi kod dece sa stoma?nom gojaznoš?u javljaju naj?eš?e povišeni trigliceridi, nizak korisni ha-de-el holesterol ili povišen krvni pritisak, treba odmah reagovati. Analizom tih parametara može da se postavi dijagnoza metaboli?kog sindroma ili stanja koje mu prethodi, a koje je nedavno u svojim istraživanjima definisala naša sagovornica.

?¢‚Ǩ‚čúDokazana je udruženost metaboli?kog sindroma sa aterosklerozom, tumorima, sterilitetom,a povezan je i sa depresijom. Alarm za postavljanje dijagnoze metaboli?kog sindroma jeste postojanje stoma?i?a kod mališana. Sve ?eš?e u svojim istraživanjima otkrivam poreme?aje vezane za polne hormone. Kod gojaznih mladi?a sa metaboli?kim sindromom postoji niži muški polni hormon ?¢‚Ǩ‚čú testosteron, a kod gojaznih devojaka sindrom policisti?nih ovarijuma. Korigovanjem telesne težine mogu se spre?iti i problemi vezani za eventualni sterilitet, kao i seksualni život ?¢‚Ǩ‚čú zaklju?ila je naša sagovornica.

[Politika, 11/10/2008]

Pročitaj više …

Marketinške poruke ?¢‚Ǩ?ækvare?¢‚Ǩ?ì mišljenje i zdravlje dece

Koliko su marketinške poruke štetne po našu decu i omladinu, imamo primere na svakom koraku, a jedan od negativnih uticaja je i sve ve?i broj gojazne dece. Dokaz su podaci Instituta ?¢‚Ǩ?æBatut?¢‚Ǩ?ì po kojima se 20 odsto mališana u Srbiji nepravilno hrani, dok je gojazne dece 2000. godine bilo tek 12,6 odsto.

Ovoliki porast i ne ?udi s obzirom na pojavu sve ve?eg broja slatkiša i slaniša, pa samim tim i reklama. Kreatori marketinških poruka ne prezaju ni od ?ega kako bi privukli pažnju na poruke i svoje proizvode. Kod njih važi pravilo ?¢‚Ǩ‚čú estetika i kvantitet iznad kvaliteta. Jeste zanimljivo gledati devoj?icu i de?aka koji na po?etku reklame jedu razli?ite proizvode, a na kraju jedu zajedno jedan dobijen mešavinom ova dva, ali ako i jedan i drugi imaju štetne sastojke, koliko onda štetan može biti njihov miks?!
Isto tako, ve? tradicionalno, pred svaku Novu godinu, televizije po?inju s emitovanjem reklama u kojima se pojavljuje Deda Mraz. Scenariji su razli?iti, suština ista. Do svesti dece se najbolje dopire scenama u kojima se pojavljuje ovaj izmišljeni lik, a kada to jednom uspe, roditelji se teško mogu odupreti željama deteta da mu se kupi ova ili ona igra?ka, ovo ili ono gazirano pi?e?¢‚Ǩ¬¶
Isti problem prati i ostale zemlje u svetu, te tako prema podacima Me?unarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto školsko dete u svetu je prekomerno uhranjeno. U Evropi se taj broj svake godine uve?a za 400.000 mališana.
U cilju saniranja ovog problema, Ministarstvo zdravlja je spremilo predlog zakona o bezbednosti hrane koji ?e regulisati ishranu u Srbiji. Na ovaj na?in ?e, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi?, Ministarstvo zdravlja insistirati na edukaciji dece o zdravom na?inu života.
?¢‚Ǩ‚čú Uveš?emo zdravstveno vaspitanje u škole i povesti ra?una i o školskoj kuhinji jer ?e se država teško izboriti s industrijom brze hrane. Važno je da ve? pedijatri po?nu s edukacijom dece i roditelja o zdravoj ishrani ?¢‚Ǩ‚čú rekao je ministar na drugom sastanku Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu.
Reklame raznih proizvoda brze hrane najpre stignu do dece i delotvornije su nego reklame zdrave hrane, zbog ?ega je neophodno da se resorno ministarstvo ubudu?e više aktivira. U ovom projektu u?estvuje i Institut za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut?¢‚Ǩ?ì, koji ve? dugi niz godina zajedno sa mrežom instituta i zavoda kontinuirano sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrti?ima, osnovnim i srednjim školama sa ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizi?ke aktivnosti. A to su: Zdravstveno vaspitni rad u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, Program unapre?enja zdravlja u?enika u osnovnim i srednjim školama, Program o?uvanja i unapre?enja oralnog zdravlja dece i omladine, Program vaspitanja za zdravlje dece u predškolskim ustanovama ?¢‚Ǩ?æZdrav vrti??¢‚Ǩ?ì, Kontinuirani rad sa sredstvima informisanja?¢‚Ǩ¬¶
?¢‚Ǩ‚čú Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih ?inilaca za o?uvanje i unapre?enje zdravlja ljudi. Zato je Institut za javno zdravlje pripremio projekat ?¢‚Ǩ?æPrevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine?¢‚Ǩ?ì po ugledu na ?¢‚Ǩ?æInicijativu za unapre?enje ishrane dece u školama?¢‚Ǩ?ì koju je prošle godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. U okviru projekta ?e se posebna pažnja posvetiti edukaciji prosvetnih radnika, u?enika, roditelja, ali i ostvarivanju drugih preduslova za poboljšanje na?ina ishrane školske dece. Projekat po?inje s realizacijom 2009. godine i traja?e tri godine ?¢‚Ǩ‚čú otkriva dr Jelena Gudelj-Raki?, specijalista higijene u ?¢‚Ǩ?æBatutu?¢‚Ǩ?ì.

Zabrana reklama smanjila gojaznost
Skandinavske zemlje su bile mudre, pa su uvele ograni?enje u emitovanju reklama što se pokazalo kao krajnje korisno, jer su istraživanja, konkretno u ?Ö¬†vedskoj, pokazala prvi put prestanak rasta gojaznosti. Nisu još sigurni šta je najviše uticalo na to, ali je svakako, pored edukacije u školama, i zabrana emitovanja reklama o hrani u udarnim terminima de?je gledanosti uticalo na zaustavljanje ovog problema. Oni su, naime, na osnovu anketa utvrdili koje programe deca najviše gledaju i u koja doba dana, i zabranili puštanje reklama u tim teminima.
?¢‚Ǩ‚čú Problem, ipak, nastavljaju da prave satelitski i kablovski kanali, kao i internet, koji obiluju reklamama o sokovima i grickalicama, koji su štetni, a to je nemogu?e ograni?iti ?¢‚Ǩ‚čú isti?e doktorka Gudelj-Raki?.
Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, a Velika Britanija je u?inila isto prošle godine.

[Blic, 12.10.2008.]

Pročitaj više …

Nije retkost da mnoge osobe koje boluju od dijabetesa nose neodgovaraju?i broj cipela, što je greška koja ih može stajati infekcije, pa ?ak u ekstremnim slu?ajevima i amputacije noge.

Ako su preuske, premalene ili prevelike, cipele mogu prouzrokovati nastanak žuljeva, koji kod dijabeti?ara sporo zarastaju, pa zbog toga mogu da dovedu do nastanka infekcije, koja može dovesti i do amputacije, rezultati su studija, ?iji su rezultati objavljeni u ?asopisu Internešenel.

Zato se proizvo?a?ima cipela skre?e pažnja da više pažnje obrate izradi posebnih cipela za dijabeti?are. One pacijente koji imaju tegobe s perifernim nervima u podru?ju stopala ili nogu, lekari pozivaju da svakodnevno proveravaju eventualne posekotine ili ogrebotine na njima, kako bi se spre?ili problemi koji bi kasnije mogli nastati.

[Kurir, 09.10.2008.]

Pročitaj više …

Kako za 1.500 evra preduprediti opasne bolesti

Mati?ne ?elije svojih novoro?enih, koje se u svetu koriste za le?enje i ublažavanje ?ak 75 bolesti, dosad je u bankama u Belgiji i Holandiji deponovalo više od stotinu porodica iz Srbije.

Prikupljanje krvi iz pup?anika, koje može da se uradi u svim porodilištima kod nas, i 20 godina ?uvanja epruveta košta 1.500 evra, bez PDV-a.

– Krv se uzima prilikom poro?aja iz dela pup?anika koji pripada posteljici. Metoda je potpuno bezbolna i bezopasna i po majku i po dete. Iz Srbije se DHL-om transportuje do laboratorije, u kojoj se izdvajaju mati?ne ?elije, a postoji mogu?nost i da neko od najužih ?lanova porodice direktno, u najkra?em roku, odnese krv u laboratoriju u Belgiji. Mati?ne ?elije se dele u dve epruvete, jedna se iz bezbednosnih razloga šalje u Belgiju, a druga u Holandiju. ?uvaju se u te?nom azotu na minus 196 stepeni – kaže dr Gordana Rajkovi?, zastupnik za unutrašnjost Srbije ovlaš?enje firme ?¢‚Ǩ?æLife R.F.?¢‚Ǩ?ì filijale ?¢‚Ǩ?æCryo Save Group?¢‚Ǩ?ì, evropskog lidera za prikupljanje i ?uvanje mati?nih ?elija.
Prema re?ima dr Gordane Rajkovi?, sopstvenim mati?nim ?elijama le?e se, pre svega, bolesti krvne loze – leukemija i neki oblici anemije, metaboli?ki poreme?aji jetre, pankreasa i debelog creva. Mati?ne ?elije koriste se u terapiji bolesti imunog i centralnog nervnog sistema, Parkinsonove bolesti, šloga, infarkta, opekotina.
– Sopstvene mati?ne ?elije su najbolji izbor jer nema rizika od nuspojava, neželjenih efekata, odbacivanja ili genetskih abnormalnosti jer je u pitanju nešto što je proizveo vaš organizam. Regenerativna medicina u svetu je u ekspanziji i ta metoda je najbolji izbor zdravstvenog osiguranja dece. Uzimanje krvi i prvih dvadeset godina ?uvanja epruveta s mati?nim ?elijama koštaju 1.510 evra, bez PDV-a. Toliko se otprilike potroši na slavlja i babine kada se dete rodi – kaže dr Gordana Rajkovi?.

Kada su ?elije namenjene le?enju bolesnog deteta u najužoj porodici, ova usluga se ne napla?uje.
– Prvih 18 godina, apsolutni vlasnik ?elija je roditelj, koji dobija svoj kod u banci i može da ih ?¢‚Ǩ?æobi?e?¢‚Ǩ?ì u svakom trenutku. Posle toga, punoletno dete postaje vlasnik i odlu?uje da li ?e produžiti ugovor. Bezbednost i poverljivost su zagarantovani, a pristup laboratorijama ima samo autorizovano osoblje – kaže dr Gordana Rajkovi?, specijalista pedijatrije iz Kragujevca.
Lekar ili babica na poro?aju imaju svega nekoliko, a najviše pet minuta vremena da iz pup?anika uzmu 80 mililitara krvi, koji se, ina?e, smatra najboljim izvorom mati?nih ?elija jer su one tada najvitalnije. Budu?a mama mora šest nedelja pre termina da obavesti svog lekara da želi da sa?uva mati?ne ?elije svoje bebe, kako bi se, pre svega, pripremila administrativna procedura.

Doniranje je moda doma?ih javnih li?nosti

– Mnoge poznate, javne li?nosti iz Srbije, koje su se porodile u poslednjih nekoliko godina, deponovale su mati?ne ?elije svoje dece. Svetski promoter je španska princeza Leticija. U Gr?koj, recimo, bake i deke, umesto uobi?ajenih poklona za unu?e, prikupljaju novac i pla?aju ovaj svojevrsni zalog za budu?nost. Mati?ne ?elije mogu da koriste ?etiri generacije u jednoj porodici, kaže dr Gordana Rajkovi?.
U Kragujevcu se zasad svega nekoliko porodica odlu?ilo za ovu metodu. Uglavnom su to lekari i informati?ari koji su upoznati sa mogu?nostima regenerativne medicine i kojima su ovakve informacije bile dostupne.

[Alo!, 08.10.2008.]

Pročitaj više …

Potpišite peticiju da Google promoviše Svetski dan dijabetesa 14.11., tako što ?e oka?iti naš plavi znak kao “vinjetu” (doodle). Inicijativa je me?unarodna, a treba nam 20.000 potpisa da bismo im skrenuli pažnju. Možemo mi to!

Pročitaj više …

Banane sadrže tri prirodna še?era – saharozu, glukozu i fruktozu, u kombinaciji sa vlaknima.

Istraživanja su pokazala da samo dve banane osiguravaju dovoljno energije za 90 minuta energi?nog vežbanja. Banana sadrži vrstu proteina koje telo pretvara u serotonin, poznat po tome što opušta, popravlja raspoloženje i ?ini nas sretnijim. Vitamin B6 reguliše nivo glukoze u krvi, što uti?e na prevazilaženje PMS tegoba. Zbog visokog procenta gvož?a, banana stimuliše proizvodnju hemoglobina i pomaže u slu?ajevima anemije. Ovo tropsko vo?e sadrži ogromne koli?ine kalijuma i izuzetno malo soli, što je idealno za krvni pritisak i spre?avanje sr?anog udara.

[Alo, 06.10.2008.]

Pročitaj više …