Kako na telo deluje suplement koji naj?eš?e koristimo
Vitamin C ili askorbinska kiselina deluje na pet mesta u telu. On podsti?e metabolizam i sagorevanje masti i tako doprinosi da se oslobodite viška kilograma. Me?utim, da bi njegovo dejstvo bilo optimalno, potrebno je da ga preko hrane unosite svaka ?etiri sata.
Kako deluje
Stru?njaci Univerziteta u Arizoni otkrili su da vitamin C podsti?e sagorevanje masti. Oni su sproveli istraživanje koje je pokazalo da se kod pacijenata koji su pove?ali unos ovog vitamina, poboljšalo i sagorevanje masti, i to za 33 odsto!
Lekari to tuma?e na razli?ite na?ine, budu?i da vitamin C ima višestruku ulogu:
Podsti?e metabolizam
Preko creva vitamin C dospeva u krv, a odatle u mitohondrije, koje pokre?u 90 odsto energije potrebne za funkcionisanje organizma. U njima u?estvuje u 15.000 metaboli?kih procesa. Pre svega ima ulogu katalizatora, što zna?i da pokre?e razli?ite reakcije u telu, na primer, razmenu še?era i masti.
U?estvuje u stvaranju karnitina
Da bi mast uopšte dospela do miši?nih ?elija, neophodan nam je karnitin. To je belan?evina koja se pomo?u vitamina C stvara u jetri od aminokiselina metionina i lizina. Da bismo omogu?ili ovaj proces, svaka ?etiri sata treba da unesemo porciju belan?evina u kombinaciji sa vitaminom C.
U?estvuje u stvaranju hormona rasta
I za stvaranje hormona rasta HGH neophodan nam je vitamin C.
Zahvaljuju?i hormonu rasta, u toku našeg sna se odigrava proces razgradnje masti iz masnih ?elija i njeno pretvaranje u energiju. Zbog toga se ujutru ose?amo odmorno.
Stimuliše lu?enje noradrenalina
U nadbubrežnim žlezdama vitamin C preuzima još jednu zna?ajnu ulogu. Stimulišu?i lu?enje noradrenalina, neurotransmitera koji prodire u mozak, krvni pritisak raste, a sa njim i naša budnost i koncentracija.
Poboljšava iskoriš?avanje gvož?a
Pod uticajem vitamina C gvož?e u crevima poprima oblik koje telo lakše iskoriš?ava.
To se naro?ito odnosi na gvož?e biljnog porekla (npr. iz crnog hleba), jer ga organizam veoma teško apsorbuje. Zbog toga sa namirnicama od integralnih žitarica i mahunarkama uvek treba jesti i vo?e ili povr?e bogato vitaminom C. Gvož?e poboljšava stvaranje krvi i transport kiseonika do ?elija, što je neophodno za sagorevanje masti.
Dnevne potrebe za vitaminom C
Nema?ko društvo za ishranu dnevno preporu?uje 100 miligrama vitamina C. Mnogi lekari i nutricionisti, me?utim, smatraju da to nije dovoljno i savetuju da se dnevno unese i do 400 miligrama. Zbog štetnih uticaja iz okruženja, stresa i opasnih slobodnih radikala, organizmu je potrebno više vitamina C. Stara poslovica da od viška glava ne boli, u ovom slu?aju zaista važi, jer je vitamin rastvorljiv u vodi i izbacuje se sa mokra?om. Organizam ne može da stvori rezerve vitamina C, pa je neophodno stalno unositi nove koli?ine. Prema tome: uz svaki obrok unesite po jednu porciju vitamina C!
Kako da ga sa?uvate
Vitamin C je veoma osetljiv. Tokom skladištenja, transporta i kuvanja gubi se i do 90 odsto njegovog dejstva.
Zato, ako ikako možete, kupujte i pripremajte sveže vo?e i povr?e. Sezonsko vo?e i povr?e je bogatije vitaminima jer su isporuka i vreme skladištenja kra?i.
I u smrznutom vo?u i povr?u ima dosta vitamina C, jer se ono zamrzava odmah posle branja.
Povr?e isecite na krupnije komade i dinstajte u malo vode.
Vodu u kojoj ste pripremali povr?e koristite za prelive i sosove, jer i u njoj ima dosta vitamina.
?Ö¬†ta sve sadrži 100 miligrama vitamina C:
60 g ribizli
kilogram banana
200 mg soka od pomorandže
3 kivija
70 grama paprike
600 grama krompira
Gde ga najviše ima (u koli?ini od 100 gr):
Brokoli 115 mg
?Ö¬†ipak 1.250 mg
Ribizla 190 mg
Peršun 166 mg
Paprika 140 mg
Prokelj 112 mg
[Blic, 13.09.2008.]