Author:

Svim osobama starijim od 40 godina u Srbiji ?e, od druge polovine septembra, biti pružena mogu?nost da se testiraju na dijabetes tipa dva, saopšteno je iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Srbije.

U Domove zdravlja bi?e pozivane osobe starije od 40 godina kojima ?e, nakon što popune poseban upitnik, biti utvrdjena visina rizika oboljevanja od dijabetesa.

Uz pomo? zdravstvenog radnika pacijenti ?e popunjavati upitnik i ukoliko se utvrdi da je nivo rizika za tip dva dijabetesa visok odmah ?e se testirati da li je pacijent u stanju dijabetesa, a ako nije onda ?e se podvrgnuti preventivnoj intervenciji.

Akcija ?e se, za sada, obavljati jednom mese?no u preventivnim centrima Domova zdravlja u Srbiji, u okviru projekta koji podržava Ministarstvo zdravlja Srbije, a kojim rukovodi stru?na komisija za še?ernu bolest.

U Srbiji ima oko 400.000 dijabeti?ara i taj procenat je sli?an zemljama u okruženju.

(Tanjug, 26.08.2008.)

Diabeta napomena: upitnik možete pogledati i na našem sajtu ako kliknete OVDE
Veoma je važno da unesete ta?ne podatke i da vam nije teško da stvarno uzmete metar i izmerite svoj struk, u opuštenom stanju, u visini pupka. U protivnom, rezultati ne?e biti validni.

Pročitaj više …

Izloženost niskom ili umerenom sadržaju neorganskog arsenika u vodi za pi?e ili hrani može da pove?a rizik od dijabetesa tipa 2, isti?u stru?njaci.

Ve? je utvr?eno da je hroni?na izloženost visokoj koncentraciji neorganskog arsenika rizi?ni faktor za dijabetes tipa 2, ali nisu bili poznati efekti izloženosti manjoj koncentraciji arsenika.

Baltimorski stru?njaci ispitali su uzorke urina 788 odraslih Amerikanaca starijih od 20 godina i utvrdili da ispitanici koji boluju od dijabetesa tipa 2 imaju 26 odsto više arsenika u urinu od onih koji ne boluju od te bolesti.

Ispitanici sa višim vrednostima arsenika u urinu izloženi su 3,5 puta ve?em riziku da obole od še?erne bolesti od onih sa nižim vrednostima arsenika.

Kontaminirana voda za pi?e i hrana su osnovni izvor neorganskog arsenika koji se prirodno javlja u nekim stenama i tipovima zemljišta.

Procenjuje se da kroz hranu i vodu Amerikanci prose?no dnevno unose izme?u 8,4 i 14 mikrograma neorganskog arsenika.

Oko 13 miliona stanovnika živi u oblastima u kojima koncentracija neorganskog arsenika u javnom vodovodu premašuje propisane standarde.

Te oblasti nalaze se pretežno na zapadu, srednjem zapadu i severoistoku SAD.

Zbog rasprostranjene izloženosti ljudi neorganskom arseniku iz vode, rasvetljavanje njegovog udela u epidemiji še?erne bolesti širom sveta treba da predstavlja jedan od prioriteta zdravstvenih istraživanja, ukazuju stru?njaci.

[RTS, 21.08.2008.]

Pročitaj više …

Istraživanja su pokazala da od onoga ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo kasnije voleti da jedemo

Navike u jelu neke su od najve?ih razlika me?u ljudima, pokazala su najnovija istraživanja. Nau?nici kažu da za to možemo slobodno da okrivimo roditelje. Naime, oni smatraju da je sklonost ka odre?enoj vrsti hrane, posebno prema slatkišima ili slanoj hrani, jednostavno uro?ena.

Izgleda da je ose?aj za ono što je ukusno toliko razli?it da, na primer, ?etvoro ljudi za stolom može da pokaže najrazli?itije navike u jelu. Tako ?e, na primer, dete s gnušanjem odbiti povr?e, muž ?e insistirati samo na mesu i krompiru, žena ?e obavezno piti vodu pre glavnog jela, a prijateljica ne?e jesti kola?e ako u njima ima oraha….

U posluženju je trik

Poreklo sklonosti ka odre?enoj vrsti hrane, kao i na?in na koji je jedemo, mogu da se prona?u u porodi?nim prehrambenim navikama iz najranije mladosti. Istraživanja su pokazala da od onog ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo voleti da jedemo kasnije tokom života.

– U nama se skriva sklonost ka odre?enoj hrani koja nam je uro?ena, ali kako te sklonosti izražavamo uglavnom zavisi od naših roditelja. Ali, izbor hrane zavisi i od na?ina na koji je ona deci bila posluživana. Hrana koja se nudi kao uživanje ili uz osmeh prihva?enija je nego ona koja se iznosi kao kazna. Nijedna odrasla osoba ne?e uživati u hrani koju je u detinjstvu jela uz suze i viku. Ako roditelj detetu pruža emotivnu nagradu zato što je pojelo odre?enu hranu, mališan ?e je onda radije jesti – navodi se u izveštaju ovog istraživanja.

Deca imaju razli?ite reakcije na še?er

Roditelji tako?e imaju obi?aj da deci usade naviku da u hrani traže utehu. Ako je koriste kao nagradu ili suprotno, kao utehu za neko loše iskustvo, decu ?e tako nau?iti da posegnu za ?okoladom svaki put kad im se nešto loše dogodi.

– Deca od svojih roditelja preuzimaju model ishrane, kao i želju za odre?enim ukusima. Neke porodice insistiraju na ru?ku i ne odobravaju jedenje s nogu, i kasnije deca takve navike prenose i na svoje budu?e porodice – kaže se u ovom istraživanju.

Rezultati ameri?kog istraživanja pokazali su da bebe koje su hranjene hranom koja je sadržala še?er razli?ito reaguju, neke su je odbacivale kao preslatku, dok su druge uživale u njoj i tražile još.

[Press, 18.08.2008.]

Pročitaj više …

Postoje gojazne osobe dobrog zdravstvenog stanja, kod kojih ne postoje predispozicije za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, dok kod nekih osoba normalne telesne težine postoji velika opasnost od te vrste oboljenja, pokazali su rezultati dva odvojena istraživanja.

U periodu od 1999. do 2004. godine oko 5.500 osoba je bilo podvrgnuto ispitivanju telesne težine i krvnih anomalija, koje je sprovela Rej?el Vajldman sa medicinskog fakulteta “Albert Ajnštajn” u Njujorku, dok su drugo istraživanje sproveli nau?nici sa Univerziteta u Nema?koj.

Gojazne osobe su tokom ispitivanja bile podeljene u dve grupe, u jednoj su bile one ?iji je organizam otporan na insulin, što je uslov za nastanak dijabetesa, dok su u drugoj bile osobe kod kojih ne postoji ta otpornost.

Istraživa?i su primetili da gojazne osobe, otporne na insulin, imaju više masno?e u skeletnim miši?ima što pove?ava opasnost od kardiovaskularnih oboljenja.

Suprotno tome, gojazne osobe osetljive na insulin nisu se razlikovale od osoba normalne telesne težine, bilo da se radi o reakciji na insulin ili arteriosklerozi.

Tako je ispitivanje fizionomije, telesne mase, raspodele masno?e i otpornosti na insulin kod 314 osoba starosti u proseku 45 godina, koje su obavili Norbert Stefan i njegove kolege sa Univerziteta u Nema?koj, pokazalo da postoji gojaznost koja ne šteti metabolizmu i koja može ?ak da zaštiti od otpornosti na insulin i arterioskleroze.

Oko 16,3 miliona ameri?kog stanovništva starosti preko 20 godina, sa normalnom telesnom težinom ima metaboli?ki poreme?aj, dok kod 51,3 odsto odraslih, što je 35,9 miliona sa viškom kilograma, postoji opasnost od tog poreme?aja.
[RTS, 18.08.2008.]

Pročitaj više …

Deca koja imaju slabiju kontrolu nad pokretima ruku i slabiju koordinaciju izložena su ve?em rizku da kao odrasla budu gojazna, ukazuje istraživanje obavljeno na londonskom Imperijal koledžu i švedskom Institutu Karolinska.

Ovo otkri?e predstavlja još jedno svedo?anstvo veze izme?u slabijih kognitivnih funkcija u detinjstvu i sklonosti gojaznosti i dijabetesu tipa 2 u odraslom dobu, izveštava Rojters.

Istraživanje sprovedeno na 11.000 nekadašnjih britanskih mališana, koji su 1958. u?estvovali u Naciolnanoj studiji razvoja dece, pokazalo je da su osobe sa slabijim kognitivnim i fizi?kim sposobnostima u dobu izme?u sedme i jedanaeste godine izložene mnogo ve?em riziku od gojaznosti u zrelom dobu od svojih nekad spretnijih vršnjaka.

Dr Skot Montgomeri, jedan od ?lanova istraživa?kog tima, naglašava da nije re? o deci koja su ve? bila gojazna i možda zbog toga nespretnija, jer ve?ina malih ispitanika nije bila ništa deblja od ostalih vršnjaka. Time se pobija dosta rašireno mišljenje da su neurološke komplikacije kod dece posledica gojaznosti.

Prilikom istraživanja su, ina?e, uzeti u obzir i faktori kao što su indeks telesne mase ispitivane dece, kao i društveni status njihovih porodice.

Ostaje nejasno šta se krije iza veze izme?u “trapavosti” u detinjstvu i gojaznosti u odraslom dobu. Dr Montgomeri pretpostavlja da se možda radi o zajedni?kom dejstvu razli?itih faktora, me?u kojima su i maj?ino konzumiranje cigarereta tokom trudno?e i manjak fizi?ke aktivnosti u detinjstvu, koja je nužna za razvijanje fine kontrole motorike.

[Tanjug,m 18.08.2008.]
Pročitaj više …

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštio je danas da ?e se oštro suprotstaviti nameri ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevi?a da sprovede nove najavljene mere, kojima bi se promenili uslovi za dopunski rad lekara.

“Ministar se poziva na Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim je ure?en dopunski rad u zdravstvu, ali ograni?en na period tri godine.

To jeste ta?no, ali u tom zakonu nigde ne piše da se posle tog perioda ti uslovi moraju drasti?no pogoršati”, navodi se u otvorenom pismu javnosti Gradske organizacije Beograda tog sindikata.

“Ako oro?eni period isti?e 10. 12. 2008. godine, taj ?lan Zakona se mora u?initi aktivnim i na dalje. Period primene se može još produžiti, uslovi za dopunski rad se mogu i poboljšati, ili jednostavno ostaviti kakvi jesu bez perioda ograni?enja”, navodi se u pismu.

Milosavljevi? krši Zakon

Sindikat ocenjuje da Milosavljevi? u svojoj nameri svesno ili nesvesno grubo krši Zakon o radu Republike Srbije, jer smanjuje prava koja taj zakon daje i predstavlja povredu kako radnih, tako ljudskih prava zaposlenih u zdravstvu.

“Suština nije u tome da li se dopunski rad ostvaruje na ovaj ili onaj na?in, zakonom je dopunski rad dozvoljen” , kaže se u pismu javnosti gradskog lekarskog sindikata i postavlja pitanje da li gra?anin suvereno raspolaže svojim slobodnim vremenom ili i u tom vremenu o njegovom pravu na rad odlu?uje neko drugi.

“Ministar ?e odrediti kada ?e doktori koji primaju platu od izdvajanja osiguranika i rade na opremi koju tako?e finansiraju osiguranici, raditi ‘na knjižicu’ a kada ?e napla?ivati tržišnu cenu za svoje usluge. Istovremeno se prekovremeni rad u zdravstvu uglavnom ne pla?a, kao ni dežurstva preko ?etrdeset sati mese?no i sl.” , stoji u pismu.

Monopol

Kako se zaklju?uje, ministar na taj na?in stavlja u neravnopravan položaj i doktore i pacijente, jer to nije stvaranje ravnopravnih uslova za državni i privatni sektor, niti takmi?enje u ponudi, kvalitetu i ceni, ve? pokušaj stvaranja monopola, a to donosi korist samo onima koji monopol drže.

“Zaštita državnih zdravstvenih ustanova, smanjenje odliva sredstava, zadržavanje najboljih kadrova, zapošljavanje, kontrola korupcije se ne postižu zabranama i ograni?enjima, ve? boljom organizacijom rada, boljim uslovima i za zaposlene i za pacijente, ve?im stepenom iskoriš?enja kapaciteta i opreme, boljom efikasnoš?u zaposlenih”, kaže se u pismu.

Istovremeno ministar ne govori o objedinjavanju sistema zdravstvene zaštite, mogu?nosti izbora pacijenata, da li ?e za odre?enu uslugu i?i u državnu ili privatnu ustanovu, niti daje odgovor zašto toliko pacijenata, bez obzira na neravnopravne uslove i visoke cene traži pomo? u privatnoj praksi, smatraju u Gradskoj organizaciji lekarskog sindikata.

[RTV, 18.08.2008.]

Pročitaj više …

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka “Red bul” (Bull) može da pove?a rizik od sr?anog napada ili šloga, ?ak i kod mladih ljudi, upozorili su danas autralijski nau?nici.

Napitak krcat kofeinom, popularan kod studenata u vreme ispita i “ljubitelja adrenalina” kojima “daje krila”, zgušnjava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme, preneo je Rojters.

Sat pošto popiju “Red bul”, krv konzumenata nije više normalna. “Nenormalna je onako kako bismo o?ekivali kod pacijenata sa kardiovaskularnom boleš?u”, ukazuje vo?a istraživanja, Skot Viloubi iz Centra za kardiovaskularna istraživanja pri Kraljevskoj bolnici u Adeleidi.

Portparol “Red bula” za Australiju Linda Rihter je izjavila da ?e izveštaj biti “ozbiljno prou?en” u kompanijinom sedištu u Austriji, ali i naglasila da nema dokaza da je popiti “Red bul” opasnije nego po?astiti se šoljom jake kafe.

Voloubi i njegov tim, koji ne misle tako, ispitivali su kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od ?etvrt litra “Red bula” bez še?era.

Rezultati su pokazali da “normalni ljudi (od tog pi?a) razviju simptome koji se normalno vezuju za kardiovaskularne bolesti”, rekao je Viloubi.

“Red bul” je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog opasnosti po zdravlje, ali je austrijska kompanija lane prodala 3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje. Njeni vlasnici tvrde da jedna konzerva sadrži 80 miligrama kofeina, otprilike koliko i šolja kafe.

Voliubi, me?utim, napominje da napitak može biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stesom ili visokim pritiskom.

“Ako imate bilo kakvu predispozuiciju za kardiovaskulare bolesti, poreporu?ujem vam da dobro razmislite pre nego što ga popijete”, poru?io je on.

Kompanija koja proizvodi “Red bul” upozorava potroša?e da ne piju više od dve konzerve dnevno.

[Tanjug, 16. avgust 2008.]

Pročitaj više …

Kalifornija je prva ameri?ka država koja je zabranila transmasti, vrstu zasi?enih masti za koju se ispostavilo da stvara zakre?enje arterija. Lekari su pozdravili tu odluku ali neki stanovnici se žale da vlada time zadire u njihove slobode.

Zvuk je prepoznatljiv, a neke ljude, ?ak i pogled na hranu koja se prži ?ini gladnim. Medjutim, vlasnici restorana u Kaliforniji moraju da promene ulje za prženje koje koriste kako bi se povinovali nedavno usvojenom zakonu. Njime se zabranjuju transmasti. Vlasnici restorana Petsi Lejn ne dopada se ta ideja.

“I dalje mislim da je to sloboda izbora, a mi je nemamo. Svi nam govore šta da jedemo, kada da spavamo, šta da vozimo”.

Medicinski stru?njaci podržavaju taj potez. Transmasti se stvaraju delimi?nom hidrogenizacijom ulja od povr?a. One su jedinjenja koje je stvorio ?ovek i dovode se u vezu sa koronarnim oboljenjima. Bolesti srca su vode?i uzrok smrti u Kaliforniji.

“To je veoma dobra stvar za Kaliforniju. Desetine hiljada ljudi umire nepotrebno zbog transmasti. Zabranom upotrebe u restoranima mi ?emo zaista pomo?i mnogim ljudima da spre?e sr?ane napade ili moždane udare”.

Restorani su po?eli da koriste transmasti pre mnogo godina jer su bile jeftinije od zdravijih ulja. One takodje pove?avaju trajnost hrane. Neki posetioci restorana kažu da im se svidjaju njihovi hamburgeri i prženi krompiri baš takvi kakvi su.

“Moja ženi mi govori šta da jedem. Ne treba da mi to govori i guverner,” kaže Džejson Pliker.

Toni Mendoza je autor novog zakona.

“Uloga vlade je da osigura da smo bezbedni i sigurni. To se odnosi i na naše zdravlje i hranu takodje’.

Vlasnici kalifornijskih restorana imaju godinu i po dana da primene novi zakon?¢‚Ǩ¬¶ ili ?e se suo?iti sa kaznama i do hiljadu dolara.
[VOA, 14/08/2008.]

Pročitaj više …

London — Grupa nau?nika je uspela da razvije vrstu miševa koji su otporni na gojenje, objavio je britanski nau?ni ?asopis “Nej?er neurosajens”.

Nau?nici su primetili, blokiraju?i u mozgu miševa proizvodnju neurotransmitora “gabe”, da te životinje ne mogu da postanu gojazne zbog unošenja hrane, ?ak i ukoliko previše jedu.

Istraživa?i su najpre ispitivali šta to u mozgu miševa obezbe?uje ravnotežu izme?u konzumiranih namirnica i potrošene energije.

Oni su potom razvili vrstu mutiranih miševa ?iji mozak ne proizvodi neurotransmitor “gabu” u delu mozga koji kontroliše glad.

Daju?i uobi?ajenu hranu grupi mutiranih miševa i grupi obi?nih miševa, nau?nici su konstatovali da je njihova telesna težina ista.

Kada je, me?utim, obema grupama miševa davana u velikim koli?inama veoma masna hrana, prime?eno je da se mutirani miševi mnogo manje goje od obi?nih.

Nau?nici tu pojavu objašnjavaju bržim trošenjem unete energije u organizmu mutiranih miševa, nego u organizmu obi?nih.

Radi se o otkri?u koje nije direktno primenjivo na ljude, ali bi moglo da posluži za razvoj novih terapija protiv gojaznosti

[Tanjug, 14.08.2008.]

Pročitaj više …

NOVI SAD – U Muzeju Vojvodine (Dunavska 37) u utorak, 26. avgusta u 20 sati bi?e otvorena prodajna izložba slika i skulptura humanitarnog karaktera pod nazivom Svi naši prijatelji, u organizaciji Udruženja “Ars akademija”. Prihod ostvaren aukcijskom prodajom umetni?kih dela bi?e prosle?en ustanovama na teritoriji Vojvodine koje pomažu deci oboleloj od dijabetesa. “Od novca koji prikupimo aukcijskom prodajom slika, deo sredstava i?i ?e za štampanje brošure koja ?e koristiti deci i roditeljima, a drugi deo za renoviranje i poboljšavanje gra?evinsko-tehni?kih uslova na de?jem odeljenju”, istakao je ju?e profesor dr Jovan Vlaški. Svoje radove ?e izložiti ?lanovi Udruženja “Ars akademija”, akademski slikari: Jelica Gajin, Jovan Lubarda, Jovana Terzi? Melantijevi?, Jovica Pani?, Laslo Sila?i, Margarita Treboganova, Mateja Risti?, Milijanko Miholj?i?, Milan Vukovi?, Miodrag M. Miljkovi?, Danilo Vuksanovi?, Sibila Petenji Arbutina, Olgica Stefanovi?, Vedran Ostoji?, Vladimir Vještica, grafi?arka Olivera Pani?, vajar Zoran Pecin i multimedijalni umetnik željko Savi?.

[Gra?anski list, 11.08.2008.]

Pročitaj više …