Author:

Debljina može biti “zarazna”, pokazalo je istraživanje me?unarodne grupe nau?nika, koje je ustanovilo da se mnogi ljudi sa viškom telesne težine prijatnije ose?aju okruženi sebi sli?nima.

Ovo, donekle može da objasni rapidan rast broja ljudi sa težinom ve?om od preporu?ene u svetu, zaklju?ili su nau?nici.

Oni objašnjavaju da je norma, po kojoj se odre?uje osoba prose?ne težine iz godine u godinu sve ve?a, što predstavlja “vrzino kolo debljine”.

“Zaklju?ili smo da je ljudsko ponašanje u velikoj meri motivisano upore?ivanjem. Ukoliko to ne shvatite, teško ?ete razumeti navalu prekomerne težine u svetu”, izjavio je istraživa? Endru Osvald sa britasnkg univerziteta u Vorviku. On smatra da je “razumevanje sociologije debljine mnogo važnije od razumevanja biologije”.

Prošle godine ura?ena je studija koja je pokazala da je mnogo verovatnije da ?e debeli biti oni ljudi ?iji su prijatelji i ?lanovi porodice ljudi sa viškom težine.

U najnovijoj analizi, predstavljenoj ove sedmice, oni su uporedili podatke iz 29 evropskih zemalja.

Podaci su pokazali da više od tre?ine Evropljana misli da su preteški, a da procenat raste proporcionalno sa obrazovnom strukturom ispitivanih.

Me?utim – a ovo je naro?ito o?igledno kod žena – zadovoljstvo sopstvenom težinom je u direktnoj zavisnosti od prose?ne težine žena njihovih godina u njihovom okruženju.

I debeli muškraci su bili zadovoljniji ukoliko su se kretali u krugu onih koji baš nisu vitki.

[RTS, 10. 08.2008.]

Pročitaj više …

Ovde možete preuzeti originalno saopštenje Unije poslodavaca (pdf, 872 Kb)

Unija poslodavaca Srbije izrazila je ju?e negodovanje zbog novih propisa u oblasti zdravstva koji treba da stupe na snagu polovinom decembra, tvrde?i da je njima Ministarstvo zdravlja obesmislilo zdravstveno osiguranje.

U protestu Unije je istaknuto da se najavljenim rešenjima zaposlenim gra?anima “dvaput napla?uje ista medicinska usluga” i da su stoga novi propisi “krajnje nekorektni prema obveznicima zdravstvenog osiguranja”.

“Zaposlenima se od zarada ve? odbija 12,3 odsto za zdravstveno osiguranje, a sada ?e biti prinu?eni da dodatno plate kako bi ih odmah pregledali isti lekari u državnim zdravstvenim ustanovama”, navedeno je u saopštenju Unije poslodavaca.

“Predlog da lekari u državnim medicinskim ustanovama iste one pacijente koji nekoliko meseci ?ekaju na pregled prime u ve?ernjim satima samo za mnogo ve?e pare bezobrazluk je i plja?ka gra?ana”, objasnio je predsednik Unije Stevan Avramovi? i zapitao zašto se onda uopšte pla?a zdravstveno osiguranje.

Unija poslodavaca Srbije smatra da je Ministarstvo zdravlja “grubo narušilo eti?ke kodekse i norme demokratskog društva” time što je najavilo uvo?enje novih propisa bez konsultacija s udruženjima lekara i pacijenata, samom Unijom i reprezentativnim sindikatima u republici koji su potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora u oblasti zdravstva.

[Gra?anski list, 12.08.2008.]

Pročitaj više …

Danas nam je stiglo obaveštenje za javnost Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga – Kluba “Zdravlje”, povodom najnovijih mera u zdravstvu.

Saopštenje možete pro?itati ili preuzeti OVDE (pdf, 224 Kb)

14.08.2008.

Pročitaj više …

Obolevanje od dijabetesa pre 65. godine i teži oblik ove bolesti mogu da budu faktori od zna?aja za blago kognitivno ošte?enje kod osoba starijih od sedamdeset godina, zaklju?ili su ameri?ki istraživa?i sa klinike Mejo.

Termin “blago kognitivno ošte?enje” koristi se za prelazno stanje izme?u onog koje se normalno javlja sa starenjem i demencije, objašnjava Rojters.
Neka ranija istraživanja dovela su u vezu tzv. “blage kognitivne poteško?e” i dijabetes. Slaba kontrola še?era u krvi može vremenom da rezultira gubitkom moždanih ?elija, a dijabetes pove?ava i rizik od kardiovaskularnih bolesti i šloga.
Dr Rouzbad Roberts, vo?a istraživanja na klinici Mejo i njene kolege pratili su nekoliko godina 1.969 ljudi starosti od 70 do 80 godina, koji 2004. godine nisu bili dementni. Od navedenog broja, 356 u?esnika su bili dijabeti?ari.
Procenat dijabeti?ara i onih koji to nisu me?u ispitanicima kod kojih se u pra?enom periodu razvilo blago kognitivno ošte?enje bio je dosta sli?an (20,1 prema 17,7 odsto).
Me?utim, me?u dijabeti?arima je sklonost kognitivnom ošte?renju bila izrazito ve?a kod onih koji su se razboleli pre 65. godine, koji od še?erne bolesti pate deset i više godina, le?eni su insulinom i koji su imali dijabeti?arske komplikacije.
Ameri?ki istraživa?i smatraju da je to zato što se kod še?erne bolesti vremenom pove?ava rizik od ošte?enja malih krvnih sudova. Takvo ošte?enje, izme?u ostalog, dovodi i do bolesti oka karakteristi?ne za dijabeti?are, koja se naziva dijabeti?arska retinopatija. Ustanovljeno je da su oni ispitanici še?eraši, koji su patili od ovog obolejanja oka, tako?e bili pod dvostruko ve?im rizikom i od blagog kognitivnog ošte?enja.

[Tanjug, 12.08.2008.]

Pročitaj više …

Oboleli od dijabetesa imaju više šanse da se kod njih razvije depresija i obrnuto, objavio je ?asopis Ameri?kog medicinskog udruženja

Istraživa?i na Univerzitetu “Džons Hopkins” u Baltimoru kažu da bi neki pacijenti trebalo da budu tretirani za dijabetes i depresiju istovremeno, zato što je otkrivena veza izme?u ta dva stanja.

Doktorka ?Ö¬†erita Golden i tim istraživa?a pratili su 5.000 pacijenata tokom tri godine i za to vreme su ustanovili da su u?esnici koji su imali ose?anje beznadežnosti, loš san i gubitak apetita – simptome depresije – imali više šanse za razvoj dijabetesa tipa 2 od onih koji nisu imali takve simptome.

Na osnovu tog istraživanja, doktorka Golden je zaklju?ila da depresija spre?ava ljude da brinu o svom zdravlju, kao i da oni koji pate od depresije imaju ve?e šanse da se ugoje i manje su fizi?ki aktivni.

Ona smatra da takvo ponašanje pove?ava rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Istraživa?i su ustanovili da je mogu?e i obrnuto – ljudi koji imaju dijabetes tipa 2, imaju ve?e šanse da pate od depresije nego oni koji nemaju bolest.

Ljudi koji su pod tretmanom za dijabetes potencijalno su u riziku od razvoja depresije i, jednom kada je razviju, to može da uti?e na njihovu sposobnost da le?e svoj dijabetes, kaže Goldenova.

[Tanjug, 11.08.2008.]

Pročitaj više …

Obilje C vitamina u ishrani može da umanji rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, pokazuje jedno novo britansko istraživanje, obavljeno na Institutu za metabolizam pri bolnici Adenbruk u Kembridžu.

U studiji sprovedenoj na sredove?nim i starijim muškarcima i ženama pokazalo se da su oni sa najvišim nivoom C vitamina u krvi pod znatno manjim rizikom da obole od dijabetesa tipa 2 tokom dvanaestogodišnjeg perioda u odnosu na ispitanike kod kojih je nivo C vitamnia u organizmu bio najniži, izveštava Rojters.
Kembridžski tim na, ?elu sa dr. Nitom Foruhi, je istraživanje obavio na 21.831 zdravoj osobi oba pola, starosti od 40 do 75 godina. Ispitanici su na po?etku studije dali detaljne podatke o svom zdravlju i na?inu života, a uzeta im je i krv da bi se ustanovio nivo C vitamina u njoj.
Tokom trajanja studije od dijabetesa tipa 2 razbolela su se 423 muškarca i 312 žena, ili ukupno oko 3,2 odsto ispitanika. Ispostavilo se da je verovatno?a obolevanja od ove bolesti za 62 odsto manja kod muškaraca i žena u ?ijoj je krvi konstatovano najviše C vitamina u odnosu na one kod kojih je registrovano najmanje tog vitamina.
Rezultat nije bio bitno druga?iji ni kada su u obzir uzeti i drugi faktori koji bi mogli da budu od uticaja na obolevanje od dijabetesa, kao što su starije godine, pol, istorija še?erne bolesti u porodici, konzumiranje alkohola ili pušenje, fizi?ka aktivnost i telesna masa. S obzirom da su vo?e i povr?e glavni izvor C vitamina, britanski stru?njaci preporu?uju njihovo što ?eš?e konzumiranje radi prevencije še?erne bolesti.

[Tanjug, 08.08.2008.]
Pročitaj više …

[Politika, 07/08/2008]
Pročitaj više …

I dosad se nagadjalo da raznovrsne travke imaju lekovito, gotovo ?udotvorno svojstvo, me?utim, posle najnovijeg istraživanja nema?kih stru?njaka ono što je dosad spadalo u domen narodnog predanja, sada dobija nau?nu podlogu.

Testovi koje su nema?ki stru?njaci obavili na životinjama, pokazali su, naime, da tradicionalni biljni lek spravljen od kore drveta – ?ije nau?no ime glasi tabebuia impetiginosa, a narodno lapa?o ili sveto drvo Inka – može biti vrlo delotvoran u spre?avanju gojaznosti i sr?anih bolesti.

"Biljka je toliko lekovita da bi njen ekstrakt trebalo uvesti kao obavezan dodatak hrani. Pomaže ne samo smanjenju gojaznosti, ve? i ublažavanju rizika dijabetesa tipa 2 i uklanjanju opasnosti od infarkta", istakao je dr Nils Ros iz instituta "Maks Rubner" iz Karlsruea, u nau?nom radu koji je ovih dana predstavio na sastanku Društva za eksperimentalnu biologiju u Marselju, u Francuskoj.

Lapa?o je drvo koje raste u Latinskoj Americi – na prostoru od Meksika do severne Argentine. Raste do 35 metara visine i cveta od maja do avgusta. Cve?e mu je vrlo lepo – u vidu zvon?i?a ruži?aste boje. Inke su koru ove dragocene biljke koristili za kuvanje specijalne vrste ?ajnog napitka. To je deo narodnog predanja koje su do danas sa?uvali Indijanci Perua i Bolivije, odnosno autohtoni narodi ?ije pravo ime glasi Ke?ua i Ajmara.

Lek o kojem govori dr Ros spravlja se od unutrašnjeg dela kore drveta – kore koja sadrži kalijum, kalcijum, barijum, stroncijum i jod, ali ne sadži ni kafein ni tein. Drvo sadrži i snažan antibiotik po imenu lapa?on, koji ima toni?no dejstvo na organizam, piše Tanjug.

Dr Ros i njegova ekipa su uspeli da, eksperimentima nad pacovima, dokažu da ekstrakt kore tog drveta može da smanji nivo triglicerida u krvi. "Ovaj rezultat jasno pokazuje da bi navedeni ekstrakt mogao da se koristi u le?enju gojaznosti", naveo je u svom radu dr Ros.

Pošto se, medjutim, zna da je uzrok koronarne sr?ane bolesti i dijabetesa povezan i sa višim nivoom triglicerida u krvi, dr Ros je uveren da bi dodatak hrani, zasnovan na ekstraktu kore lapa?a, mogao da smanji rizik od pojave tih bolesti.

[MONDO, 02.08.2008.].

Rešenje za one koji nemaju vremena da vežbaju ili ho?e da smršaju, a ne vole da rade vežbe stiže uskoro, jer su nau?nici uz pomo? geneti?kog inženjeringa napravli pilule koje imitiraju efekte vežbanja.

Istraživa?i koji su geneti?kim inženjeringom napravili "miševe maratonce" koji mogu da tr?e satima, kreirali su dve pilule koje podražavaju efekte tr?anja i radi predostrožnosti ve? imaju test na lek u slu?aju da sportisti pokušaju da varaju uz pomo? leka.

Lekovi oponašaju mnoge biološke, dobre strane vežbanja, ?ine da ?elije bolje sagorevaju masti i pove?avaju izdržljivost, naveo je Ronald Evans, istraživa? Instituta za biološke studije u Kaliforniji.

Jedna od pilula ?e jednog dana možda mo?i da poboljša u?inak vežbanja i treniranja, dok je druga više namenjena inertnijim osobama koje nisu ljubitelji vežbanja.

"Ako volite da vežbate, dopaš?e vam se ideja da imate bolje rezultate, a i ako ne volite, dopaš?e vam se ideja da imate rezultate uzimaju?i pilule," isti?e Evans.

Evans je zajedno sa kolegama, 2004. godine geneti?kim inženjeringom izmenio miša tako što je uklonjen deo gena PPAR-delta koji reguliše druge gene.

Geneti?ki izmenjen miš mogao je da tr?i duplo brže nego obi?an i ostajao mršav i pored ishrane izuzetno bogate mastima, nakon ?ega je usledilo traganje za lekom koji bi imitirao te efekte.

Stru?njaci su ispitivali GW1516, jedno iz grupe testiranih jedinjenja za lekove protiv dijabetesa i ekstremne gojaznosti.

Kod miševa se pokazalo da lek uti?e na gene, ali ne i na metabolizam-nisu mogli da tr?e ni malo brže.

Me?utim, nau?nici su se dosetili da imitiraju situaciju iz života ljudi: miševi su vežbali dva puta dnevno i pri tom je jedna grupi uzimala lek, a druga ne.

Svi miševi postigli su snažniji, ali su oni kojima je davan GW1516 mogli da tr?e ?ak 68 odsto duže.

I pored zapanjuju?eg dejstva leka, oni koji imaju probleme sa odumiranjem miši?a, slaboš?u ili su previše gojazni da bi mogli da vežbaju, ne bi imali koristi od njega.

To ih je navelo da se vrate na ispitivanje gena PPAR-delta ?ija jedna komponenta, protein kinaza, reguliše ?elijski i telesni metabolizam.

Njegovu funkciju imitira lek AICAR, koji je miševima omogu?io da tr?e 44 odsto duže.

"Ovo je lek koji je kao farmakološko vežbanje. Nakon ?etiri sedmice primanja leka, miševi su imali efekte kao da su vežbali," isti?e Evans.

Kako danas niko ne vežba preporu?enih 40 do 60 minuta dnevno, lek koji bi imitirao fizi?ku aktivnost bi bio od velike koristi, dodaju istraživa?i.

Oba leka još uvek su u fazi ispitivanja pa se ne nalaze na tržištu, ali kako ih je veoma lako napraviti, u toku je izrada testa da bi se retroaktivno utvrdilo da li su sportisti na Olimpijadi 2008. godine koristili sli?ne materije kao doping.

[RTS 01.08.2008.]

.

Petnaestogodišnjakinja od 210 kila

LONDON – Petnaestogodišnjoj Britanki Džordžiji Dejvis hrana je poput heroina. Dnevno pojede ?ak 13.538 kalorija, dok je prose?noj 15-godišnjakinji potrebno 2.000 kalorija. Prejedanje bi moglo da je košta života, pa su je lekari upozorili na to da mora izgubiti oko – 100 kilograma.

– Ne mogu da napravim više od nekoliko koraka a da ne ostanem bez daha. Obolela sam i od dijabetesa, a lekari su mi rekli da mogu umreti u bilo kom trenutku. Kada se pogledam u ogledalu, rastužim se i pla?em. Znam da sam sama kriva za ovo što mi se doga?a, ali mi je teško da prestanem da jedem. Hrana mi je poput droge. Neki ljudi izaberu heroin, a ja sam odabrala hranu i sada me ubija – rekla je Dejvisova.

Jelovnik mlade Džordžije, koja je visoka 170 centimetara, sastoji se od gotovih jela, sendvi?a, velike koli?ine kikirikija, ?okolade, krompiri?a, sira i mleka. Lekari su joj rekli da težinu mora spustiti na 127 kilograma ili ?e umreti. Nada se da ?e to posti?i u akademiji u Americi koja pomaže gojaznim tinejdžerima da kilažu dovedu u red. Njena pri?a s prejedanjem zapo?ela je kada je imala samo pet godina i kada je ostala bez oca.

– Bila sam veoma vezana za oca, strašno mi nedostaje. Utehu sam pronašla u slatkišima i ?okoladi, a kada sam napunila sedam godina, imala sam oko 70 kilograma – priznala je Džordžija.

[Gra?anski list, 01.08.2008.]

.