Year: 2008

Piše: Maja Radenkovi?, dipl. psiholog i stru?ni saradnik Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda 

Istraživanje na temu povezanosti bazi?nih crta li?nosti i Diabetes Mellitus-a Tip 2

Istraživanje sprovedeno u periodu od 25. maja do 20. jula 2007. godine, imalo je za cilj pore?enje osoba sa dijabetesom tipa 2 i onih bez ovog metaboli?kog optere?enja, prema bazi?nim crtama li?nosti i samopoimanju. Vršeno je na uzorku od 92 ispitanika sa: Odeljenja za endokrinologiju KBC "Dragiša Mišovi?" i Klini?kog Centra Srbije u Beogradu, iz Domova zdravlja u: Beogradu, Zaje?aru i Kostolcu, iz Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda i sa odgovaraju?ih foruma na temu endokrinologije.

Koriš?eni su inventari li?nosti: NeoPiR, Delta ("cilja" dezintegraciju regulativnih funkcija) i instrument kojim se ispituje samopoimanje, Self-koncept. Ispitanici su "upareni" prema klju?nim socio-demografskim karakteristikama, sa ispitanicima bez dijabetesa iz raspoloživih normativnih baza.

Analizom prikupljenih podataka, dobijena je statisti?ki zna?ajna povezanost samo sa specifi?nim trijasom bazi?nih modaliteta li?nosti inventara Delta, koji su ?inile: Paranoidnost (definisane sumnji?avoš?u, nepoverenje u druge, ideje proganjanja, posmatranja i pra?enja, okrivljavanje drugih za sopstvene neuspehe, povredljivost, verovanje u zaveru), Shizotipalnost (definisane doživljajem podeljenosti i višestrukosti) i Hipomanija (definisane ubrzanoš?u, preteranim optimizmom, poja?anim dobrim raspoloženjem, ose?anjem grandioznosti).

Interesantno i neo?ekivano je da se Depresivnost u okviru istraživanja javila kao supresorska varijabla što ne ide u prilog potencijalnom i intuitivnom objašnjenju da su osobe koje su obolele istovremeno i bezvoljne i potištene – što bi se odražavalo visokim skorom na depresiji. U ovom istraživanju je dobijena sasvim obrnuta slika stanja, a kako bismo možda najpre pretpostavili, manje je verovatno da je dijabetesno oboljenje uslovilo i pokrenulo dobijenu paranoidnost, shizofrene simptome i hipomani?nost. Sve ukazuje na svojevrsnu bazi?nu agitiranost i konfuznost koja, po sebi, proizilazi iz istog jezgra kao i dijabetes – što je klju?an materijal za razmišljanje. Objasniti ovu povezanost, nije jednostavno, jer još uvek ne postoji jedinstven izvor na koji bismo se pri tuma?enju nedvosmisleno mogli osloniti.

Ipak, dobijeni rezultati, u svojoj specifi?nosti, pružaju ideje za smer budu?ih istraživanja koja ?e dati svoj doprinos u nalaženju povezanosti dijabetesa i karakteristika li?nosti.

.

Oko 150 Deda Mrazova iz ?itavog sveta okupilo se na 51. svetskom kongresu esnafa nedaleko od Kopenhagena na kom raspravljaju o datumu Badnje ve?eri i borbi protiv debljine u svojim redovima.

Datum Badnje ve?eri i ovom prilikom je pitanje koji izaziva podelu me?u Deda Mrazovima. Ve?ina je za 24. decembar, ali ima i onih koji su za 25. decembar, ne ra?unaju?i pravoslavne "kolege" koji su tradicionalno za 6. januar, izjavio je Jens Peder Tornvig, portparol godišnjeg kongresa koji se održava u Bakenu, zabavnom parku severno od Kopenhagena.

Me?utim, najhitnije pitanje na dnevnom redu odnosi se na zdravlje Deda Mrazova koji su do te mere trbušasti da imaju poteško?e da pro?u kroz dimnjak, naveo je on.

U?esnici trodnevnog kongresa odlu?ili su da se ne podvrgnu dijeti koja bi uništila njihovo uvek dobro raspoloženje, ve? fizi?kim aktivnostima i vežbama koje ?e im omogu?iti da u decembru budu u super formi, rekao je portparol Tornvig.

Vežbanje su zapo?eli ve? na samom kongresu vožnjom bicikla u toku koje su prešli više kilometara, zatim malim maršom ulicama Kopenhagena i plivanjem u luci. Poslednjeg dana skupa pokuša?e i da obore rekord u hula hopu.

[B92, 22. jul 2008.]

.

Nova laboratorija jagodinske Opšte bolnice

Analize jeftinije nego u privatnim laboratorijama

Nova laboratorija Opšte bolnice u Jagodini koja je posle podele Zdravstvenog centra osnovana u martu ove godine, od ponedeljka ?e po?eti da vrši analize bez uputa, za gra?anstvo, po znatno nižim cenama nego što bi iste analize koštale u privatnim laboratorijama.

Na nekoliko analiza koje ?e oni koji boluju od ošte?enja štitaste žlezde, anemije, dijabetesa ili oni koji žele da urade tumor markere mo?i da uštede ne samo 200 do 300 evra ukupno, ve? i troškove puta i ?ekanja na rezultate.
-Laboratorija Opšte bolnice je potpuno nova služba. Kupili smo jedan jako važan aparat Imulajt koji smo platili 1,5 miliona dinara, vrlo osetljiv i spada u red najnovije tehnologije pomo?u koga ?emo mo?i da vršimo sve analize. Od ponedeljka ?e kod nas mo?i da se rade analize hormona tiroide žlezde T3, T4, TBG, tumor markeri karcinoma jetre, dojke, kolorektalnog dela, ovarijuma, prostate, pankreasa, rekla je na?elnica laboratrije Vesna Ni?iforovi?, biohemi?ar.
Jedine analize koji ?e mo?i da se rade na osnovu uputa jesu dabl i tripl test za trudnice. Svi oni koji žele da urade analize mo?i ?e to da urade od ponedeljka od sedam ujutru do pola devet.
– Oni koji ujutru do?u da urade analize, rezultate ?e dobiti do 14 ?asova. Ranije su se ovakve analize radile ne samo u privatnim laboratorijama ve? i u bolnicama u okruženju a na analize se ?ekalo od 7 do 10 dana.
Na ovaj na?in gra?ani ?e uštedeti novac, put i vreme a i bolnica ?e ostvariti prihode.
-Ja sam operisala tumor štitne žlezde pre pet godina i radim analize T3, T4 i TSH na šest meseci. Nekada radim u privatnoj laboratoriji i te tri analize me koštaju oko 3.000 dinara a radim ih i u Beogradu što iziskuje dodatne troškove i maltretiranja. ?ula sam da ?e naša bolnica mo?i od slede?e nedelje da radi ove analize i to me jako obradovalo. Bolesna sam i svako putovanje me dodatno optere?uje. Veoma je zna?ajno što ?e to raditi naša bolnica, kaže Anica ?Ѭêuki?.
Prema re?ima glavnog tehni?ara Laboratorije Alana Amzovi?a, pojedina?ne analize uštede?e gra?anima od 500 do 1.500 dinara, a ukupno od 200 do 300 evra. Laboratorija ?e raditi i analize ?etiri parametra koje kod trudnica otkrivaju virusne infekcije kao i herpes.

Cene analiza	Opšta bolnica	Privatna laboratorija
dabl test	1,750 dinara	2,500 – 3,000
tripl test	1,600 dinara	3,000 – 4,000
anemija kod dece	600	1,000
dijabetes	550	700
tumor marker jetre (AFP)	500,00	1,000
tumor marker dojke (BR MA)	800,00	1,500 – 2,500
tumor marker pankreasa (GI–MA)	800,00	1,500 – 2,500
cortisol	450	800 – 1,000

[Blic, 24.07.2008.]

.

Deca majki koje su bolovale od še?erne bolesti, ili bile gojazne tokom trudno?e, izložena su znatno ve?em riziku obolevanja od dijabetesa tipa 2 u adolescentskom uzrastu, ukazuje studija obavljena na Univerzitetu Kolorada.

Tim iz Kolorada je do ovog zaklju?ka došao uporedviši 79 osoba koje su obolele od dijabetesa 2 pre nego što su navršile 20 godina, kao i 190 zdravih mladih ljudi iz kontrolne grupe.

Ustanovljeno je da su majke 30 odsto dijabeti?ara i same imale še?ernu bolest tokom trudno?e, dok je u kontrolnoj grupi takvih bilo samo šest odsto.

Osim toga, majke 57 odsto ispitanika dijabeti?ara imale su višak kilgorama ili su bile gojazne tokom trudno?e, dok je u kontrolnoj grupi samo 27 odsto ispitanika imalo gojazne majke.

Sve u svemu, deca majki koje su imale dijabetes izložena su oko sedam puta ve?em riziku da u adolescentskom dobu i sama obole od še?erne bolesti, a deca majki koje su imale višak kilograma su pod tri puta ve?im rizikom.

Tim iz Kolorada zaklju?io je da ?ak 47 odsto dijabetesa tipa 2 koji se javi u adolescentskom dobu može da se pripiše pomenutim prenatalnim rizicima.

[Tanjug/Rojters, 22. jul 2008.]

.

Relaksacione tehnike, kao što je joga, mogle bi da pomognu u deaktiviranju gena stresa, pokazali su rezultati istraživanja grupe ameri?kih nau?nika iz Instituta Benson-Henri.

Nau?nici su došli do tih rezultata na osnovu ispitivanja tri grupe ljudi, pri ?emu su se u jednoj nalazile osobe koje su svakodnevno dugoro?no sprovodile neke od relaksacionih tehnika.

U drugoj grupi ispitanika bile su osobe koje nisu svakodnevno sprovodile te tehnike, dok su u tre?oj bila lica sli?na drugoj grupi, ali je njih 20 moralo da osam sedmica svakodnevno sprovodi neku od relaksacionih tehnika, kao što je, na primer, joga.

Istraživa?i su ispitivali genski profil tih osoba preko uzoraka krvi i pri tome su ustanovili da postoji ukupno 2209 potpuno razli?itih gena izme?u pacijenata prve i druge grupe, kao i 1561 razli?it gen izme?u tre?e i druge grupe pacijenata.

Još zna?ajnije otkri?e je, kako isti?u nau?nici, da su 433 potpuno razli?ita gena zapravo bila zajedni?ka, za prvu i drugu i prvu i tre?u grupu.

Istraživa?i su na osnovu toga zaklju?ili da ?ak i kra?e sprovo?enje relaksacionih tehnika dovodi do promena na ta 433 gena.

Nau?nici su konstatovali i da te genske promene koje dovode do smanjenja stresa uti?u pozitivno i na prevenciju bolesti, koje se uobi?ajeno javljaju kao posledica stresa, a me?u njima su hipertenzija, kožna oboljenja, migrene, sr?ani poreme?aji i mnoga druga obolenja.

[Tanjug 19. jul 2008.].

Finski premijer Mati Vanhanen zatražio je od svojih ministara da od jeseni krenu na redovan džoging ili brzo hodanje kako bi dali primer sve gojaznijim gra?anima.

Ministri su pozvani da po povratku sa odmora po?nu rekreativno da tr?e izme?u dva sastanka ili u pauzi tokom rada kako bi stalno bili u formi i dali primer gra?anima, me?u kojima je sve više gojaznih.
Jedno prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da 57 odsto muškaraca i 47 odsto žena u Finskoj ima višak kilograma. Na ovu ideju došlo je ministarstvo zdravlja, premda je žena koja vodi ovaj resor ve? najavila da ne?e u?estvovati u akciji.
"Jedan broj ministara se bavi sportom, ali neki kao ja nemaju snage da rade bilo šta osim da se odmaraju na trosedu posle napornog radnog dana sa sijaset sastanaka", kazala je ministarka zdravlja Paula Risiko. Ministar koji ?e se sa entuzijazmom odazvati na premijerovu inicijativu je ministar inostranih poslova Aleksander Stub (40), ljubitelj triatlona, koji je prošle subote stigao 11. u trci na 300 kilometara.

[Tanjug, 17.07.2008.]

.

Nero?ena deca i odoj?ad majki koje uživaju u brzoj hrani mogu o?ekivati život pun zdravstvenih problema. Te majke ?e svojoj deci uz hamburger priuštiti rizik od gojaznosti, sr?anih bolesti i dijabetesa.

"?esto se kaže: 'Ono si što jedeš'. A u stvari, moglo bi biti istinito 'Ono si što je majka pojela'", kaže dr Stefan Bojl.

On je sa timom stru?njaka s britanskog Kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj maj?ine ishrane na 150 tek ro?enih miševa, a rezultati su, smatraju nau?nici, primenjivi i na ljudima.

Njihov zaklju?ak je bio da bi žene koje jedu nezdravu "džank" hranu za vreme trudno?e mogle svojoj deci pove?ati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Nau?nici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim še?erom i holesterolom.

Istraživanje objavljeno u ?asopisu Physiology je pokazalo da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaj koji traje i nakon puberteta, ?ak i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istraživa?i su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudno?e i dojenja nezdravom hranom poput ?ipsa, krofni, kola?a i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj sr?anih oboljenja.

Potomci su tako?e imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istrazivanje je analiziralo miševe i posle adolescencije, sve do odraslog doba. Utvr?eno je da su miševi ?ije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudno?e i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa ?ije su se majke zdravo hranile.

Nau?nici tvrde da, uprkos ?injenici da je istraživanje ra?eno na miševima, otkri?e ima implikacije i na ljude.

"Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se u?inak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima", izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudno?e i dojenja vrlo važna za dugoro?no zdravlje deteta.

[Beta, 10. jul 2008.]

.

Novi savet za muškarce koji žele dugo da o?uvaju svoju seksualnu funkciju jeste da seks upražnjavaju što ?eš?e, objavljeno je u Helsinkiju.

Istraživanje obavljeno na gotovo 1.000 starijih Finaca, tokom pet godina, pokazalo je da su oni koji su imali redovan seks na po?etku studije bili izloženi manjem riziku od erektilne disfunkcije u pra?enom periodu. štaviše, što je seks ?eš?e upražnjavan, to je bio manji rizik od problema sa erekcijom, izveštava Rojters.

Tim sa Univerziteta u Tampereu, sa dr Juhom Koskimakijem na ?elu, obavio je pomenutu studiju na 989 muškaraca starosti od 55 do 75 godina.

Oni me?u njima koji su prijavili upražnjavanje seksa re?e od jednom nedeljno, imali su dva puta ve?e izglede da u narednih pet godina po?nu da pate od erektilne disfunkcije u odnosu na ispitanike koji su redovno imali seks bar jednom nedeljno.

U odnosu na one koji su prijavili upražnjavanje seksa tri i više puta nedeljno, rizik od erektilne disfunkcije je kod ispitanika iz prve grupe bio ?ak ?etiri puta ve?i.

Na razvoj erektilne disfunkcije uti?u i faktori kao što su godine, dijabetes i sr?ane bolesti, ali kada je finski tim i ta oboljenja uzeo u obzir, ispostavilo se da je u?estalost upražnjavanja seksa ipak od presudne važnosati da do erektilne disfunkcije ne do?e.

Erektilna disfunkcija je, u principu, problem dotoka krvi u polni organ. Izgleda da redovan seks doprinosi održavanja krvnih sudova erektivnog tkiva u zdravom stanju, zaklju?ak je medicinskog tima iz Tamperea.

[B92, 10. jul 2008.]

.

U stresnim situacijama mnogi su skloni tome da utehu traže u hrani. Slatkiši su, naravno, najve?a napast. Nakon pojedene ?okoladice še?er u krvi naglo se diže, ali se tako?e naglo i spušta, pri ?emu se osloba?a hormon stresa. Zato se ?esto ose?ate još gore. Hrana koja smiruje ipak postoji, a najbolje je to što zaista deluje. Evo lekovitog spiska:

Bobi?asto vo?e
Umesto da tamanite bombonice u kriznim trenucima, radije jedite borovnice, brusnice, ribizle, maline, jagode… Ugljeni hidrati u bobi?astom vo?u imaju nizak glikemijski indeks, pa se še?er u krvi stoga podiže dosta sporo. Na taj ?ete na?in izbe?i nagle promene nivoa energije i raspoloženja. Osim toga, to vo?e bogato je vitaminom C, koji je tako?e sjajan saveznik u borbi sa stresom.

Orašasti plodovi
Samo šaka sušenog vo?a nadoknadi?e dnevnu potrebu za vitaminima B-kompleksa (orasi), cinkom (brazilski orasi), vitaminom E (bademi), koji pomaže u borbi s ošte?enjima ?elija, što je ipak usko povezano s hroni?nim stresom. Izbegavajte zasoljene orahe i bademe ili one pržene u ulju. Neo?iš?eni orašasti plodovi pomo?i ?e vam, izme?u ostalog, da se rešite negativne energije, i to tako što ?ete stisnuti drobilicu za ljusku.

Narandže
Osobe koje dnevno unose hiljadu miligrama vitamina C imaju niži nivo hormona kortizola, kao i niži krvni pritisak od onih koji to ne rade. Zato se preporu?uje dnevna konzumacija barem jedne narandže. Osim što ?ete u organizam uneti dovoljno vitamina C, gule?i narandžu – barem ?ete se nakratko opustiti.

špargle
Stabljike špargle sjajan su izvor folne kiseline i prirodni lek za neraspoloženje. Da biste se rešili nagomilanog stresa, umo?ite špargle u jogurt ili pavlaku i na taj na?in osigurajte telu neophodnu dozu kalcijuma.

Crna ?okolada
Iako nije nau?no potkrepljeno da ?okolada ublažava stres, u stresnim situacijama ipak naj?eš?e pribegavamo njoj. Ali umesto obi?ne mle?ne, radije birajte tamnu ?okoladu koja ima barem 70 odsto kakaovca. Crna ?okolada, bogata flavonoidima, antioksidansima iz ploda kakaovca, pomaže u borbi s rakom i bolestima srca i krvotoka, te snižava krvni pritisak bez posledica na telesnu težinu, krvnu plazmu ili še?er.

[Gra?anski list, 08.07.2008.]

.

Besplatna lekarska pomo? u 18 zemalja

Gra?ani Srbije mogu u 18 zemalja da ostvare pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomo? na osnovu me?unarodnih ugovora koje je Srbija potpisala sa tim zemljama, ali neke od njih se oglušuju o taj dokument i napla?uju svoje usluge.

Zato je bitno da svi koji putuju u inostranstvo ponesu potvrdu Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) kako bi osigurali refundaciju troškova le?enja ukoliko im to bude bilo potrebno.
Vukašin Vuki?evi?, direktor sektora za inostrano osiguranje RZZO, kaže za „Blic“ da takvu potvrdu mogu da dobiju samo relativno zdrave osobe.
– Hroni?nim ili akutnim bolesnicima (postinfarktna stanja, dijaliza i sl.) pretpostavlja se da ?e u inostranstvu biti potrebna lekarska pomo? i zato ne mogu da dobiju potvrdu o pravu na hitnu medicinsku uslugu u drugoj zemlji, bila ona ugovornica ili neugovornica – kaže Vuki?evi?.
U zemljama ugovornicama pravo se ostvaruje u skladu s potpisanim dokumentom, a u drugim zemljama prema našem zakonu – osiguranik pla?a uslugu, ali je posle povratka u Srbiju napla?uje od RZZO, i to na osnovu naknadno date ocene lekarske komisije da je bilo re?i o hitnoj medicinskoj pomo?i.
– Ko nema prethodno izdatu potvrdu, nema ni prava na naknadu troškova. U zemljama ugovornicama nije obavezno imati potvrdu. Ako je potrebna usluga u nekoj od tih 18 zemalja, osiguranik je dobija besplatno, a tamošnja medicinska ustanova naknadno traži tu potvrdu od Srbije. U slu?ajevima kada je ugovor na principu reciprociteta kao što je sa Velikom Britanijom, Bugarskom, Slova?kom i Poljskom, obostrano se pružaju usluge. Tako, Englez dobija uslugu u Srbiji o trošku našeg osiguranja, a Srbi tamo o njihovom trošku – objašnjava Vuki?evi?.
Me?utim, on upozorava na to da neke od tih zemalja ne poštuju potpisani ugovor.
– U Bugarskoj ?esto napla?uju usluge našim gra?anima. U BIH imamo sporazum na principu osiguranja i naknadnog obra?una, ali to se ne poštuje svuda, naj?e?e u Sarajevu i u oblastima gde je bilo najviše me?uetni?kih sukoba. Nepoštovanja ima i u Republici Srpskoj, ali ne tako ?esto kao što je u BIH i nekim delovima Hrvatske. Na službenom nivou imamo dobru saradnju s Hrvatskom. Problem je što našim gra?anima refundiramo zvani?nu cenu usluga tih zemalja. Ako naplate više, ne možemo da reagujemo – objašnjava Vuki?evi?.
Od ove godine, hitne lekarske usluge naši gra?ani mogu dobiti i u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama bivše SFRJ, sem u Sloveniji jer sa njom nije potpisan ugovor.
– I u Crnoj Gori nekad naplate bez provere da li osoba ima prava na osiguranje. Ali toga je sve manje. Sa Gr?kom su razgovori u toku. Ne verujem da ?e se skoro zaklju?iti. Tamo primenjujemo naš zakon, kao i u Egiptu i u Turskoj. Sporazum sa Turskom je potpisan, ali ne i ratifikovan, pa nisu obavezni da ga primenjuju – kaže naš sagovornik .
Ina?e, me?unarodne ugovore koji ure?uju pravo na zapošljavanje, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, Srbija je potpisala sa 25 zemalja, ali je u 18 regulisano zdravstveno osiguranje.

U kojim zemljama postoje ugovori
Dobra saradnja: Velika Britanija, Slova?ka, Poljska, Makedonija, Rumunija, Ma?arska, ?eška, Italija, Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Nema?ka, Austrija
Zadovoljavaju?a saradnja: Republika Srpska, Crna Gora
Nedovoljna saradnja: Federacija BiH, Hrvatska, Bugarska

Besplatna procedura
Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, treba da se javi izabranom lekaru koji izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju sa kojom treba da ode na lekarsku komisiju u filijalu RZZO kojoj pripada. Ukoliko je sve u redu, osiguranik dobija potvrdu o pravu na besplatnu hitnu medicinsku uslugu u stranoj zemlji. Procedura je besplatna.

[Blic, 04.07.2008.]

.