Nero?ena deca i odoj?ad majki koje uživaju u brzoj hrani mogu o?ekivati život pun zdravstvenih problema. Te majke ?e svojoj deci uz hamburger priuštiti rizik od gojaznosti, sr?anih bolesti i dijabetesa.
"?esto se kaže: 'Ono si što jedeš'. A u stvari, moglo bi biti istinito 'Ono si što je majka pojela'", kaže dr Stefan Bojl.
On je sa timom stru?njaka s britanskog Kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj maj?ine ishrane na 150 tek ro?enih miševa, a rezultati su, smatraju nau?nici, primenjivi i na ljudima.
Njihov zaklju?ak je bio da bi žene koje jedu nezdravu "džank" hranu za vreme trudno?e mogle svojoj deci pove?ati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.
Nau?nici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim še?erom i holesterolom.
Istraživanje objavljeno u ?asopisu Physiology je pokazalo da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaj koji traje i nakon puberteta, ?ak i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.
Istraživa?i su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudno?e i dojenja nezdravom hranom poput ?ipsa, krofni, kola?a i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.
Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj sr?anih oboljenja.
Potomci su tako?e imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.
Istrazivanje je analiziralo miševe i posle adolescencije, sve do odraslog doba. Utvr?eno je da su miševi ?ije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudno?e i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa ?ije su se majke zdravo hranile.
Nau?nici tvrde da, uprkos ?injenici da je istraživanje ra?eno na miševima, otkri?e ima implikacije i na ljude.
"Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se u?inak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima", izjavio je profesor Nil Stiklend.
On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.
Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudno?e i dojenja vrlo važna za dugoro?no zdravlje deteta.
[Beta, 10. jul 2008.]