Year: 2008

Human gest medicinskih radnika iz Novog Sada

Nacrt zakona o transplantaciji je spreman i do kraja ove godine trebalo bi da se na?e u skupštinskoj proceduri. Me?utim, lekari iz Vojvodine odlu?ili su da ne ?ekaju zakon. Popunjavanjem donorske kartice, kojom daje saglasnost da donira svoje organe za le?enje drugih ljudi, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lu?i? ju?e je zapo?eo akciju „šansa za novi život“, Donorske mreže Vojvodine, koju je osnovao Transplantacioni tim Klini?kog centra Vojvodine. Iste kartice potpisalo je ju?e ispred Poliklinike u Novom Sadu više od pedeset mladih lekara i studenata Medicinskog fakulteta.

Srbija je bila me?u prvim zemljama koje su obavljale transplantacije organa, a sada je na neslavnom poslednjem mestu u Evropi. Naime, država izdvaja novac za transplantacije organa, ali još uvek nema zakon o transplantaciji, a samim tim ni sistemsko rešenje u ovoj oblasti. Posle usvajanja zakona, o?ekuje se i organizovana uloga države u stvaranju centra za donore organa.
– Uveren sam da ?e svi gra?ani koji prepoznaju zna?aj zaveštanja svojih organa i pristupanju Donorskoj mreži Vojvodine omogu?iti da se nekome spasi i produži život i da, zapravo, imaju jednu od najvrednijih zasluga iza sebe jer su donatorstvom organa omogu?ili da se jedan život produži – izjavio je Miloš Lu?i?. On je najavio i da je formiranje Donorske mreže Vojvodine drugi korak u razvijanju Centra za transplantaciju Klini?kog centra Vojvodine.
– Ovaj korak je neophodan da bismo zaista omogu?ili da se brojni životi spasavaju. Uveren sam da ?e se po principu dobre prakse ovaj model na?i u zakonskoj regulativi i zakonskim rešenjima vezanim za transplantaciju organa i tkiva. Ovaj korak je veliki, jer podrazumeva širenje svesti koliko je važno dati i humano postupiti u trenutku kada to nekome spasava i produžava život – zaklju?io je Lu?i?.
Ferenc Dujmovi?, pomo?nik direktora Klini?kog centra Vojvodine, rekao je da je implantacija i transplantacija organa najskuplja, kao i da novac za transplantaciju treba da obezbedi država. Me?utim, kako je rekao, država ne može obezbediti donore organa, jer je to pojedina?na ljudska odluka.
Prof. dr Zoran Miloševi?, direktor hirurgije Klini?kog centra Vojvodine i šef Transplantacionog tima, naveo je da je ovo pokušaj da se reši problem donacije organa za bolesnike kojima se jedino na takav na?in može pomo?i i da se akcija sprovodi u nedostatku zakonskih rešenja koji ure?uju oblast donacije organa i tkiva.
– Novi Sad je pre 15 godina bio drugi centar po broju transplantacija u Jugoslaviji. Postavlja se pitanje šta se desilo poslednjih godina i zašto je Srbija i Vojvodina poslednja po broju donacija organa – konstatovao je dr Miloševi?, najavlju?i da ?e ova akcija biti sprovedena po svim bolnicama Vojvodine. – Nažalost, nesre?a nikad ne bira i ne zna se da li ?e nekom od nas trebati ovakav vid pomo?i. Slede?i korak je da iza?emo me?u ljude. život ide brzo i mi ne možemo ?ekati. O?ekujemo da ?e se do kraja godina putem institucija definisati da u raznim situacijama ljudi mogu dati saglasnost za doniranje organa – zaklju?io je Miloševi?.
Jedini centar za donore organa u Srbiji ve? godinama je na VMA i tamo je evidentirano oko 20. 000 donora. Me?utim, da bi se godišnje moglo obavljati oko 100 transplantacija, recimo bubrega, potrebno je imati ?ak oko milion i po donora. Stru?njaci smatraju da bi država posle donošenja zakona, popularizacijom donorstva mogla mnogo da uradi, ali da ne bi trebalo da postoje donorski centri pri odre?enim ustanovama, ve? na nivou države.
– VMA je u jednom momentu imao najbolje uslove za transplantacije i tako je napravio i svoj donor centar. Me?utim, to mora i može da se obavi na nivou cele Srbije. Smatram da militarna organizacija ne bi trebalo da vodi program donatorstva jedne države jer takve ustanove imaju specifi?ne uslove. Da se razumemo, to ne bi trebalo da vodi ni Klini?ki centar niti bilo koja ustanova ponaosob. To mora država. Mnogi ljudi ho?e da zaveštaju organe, ali se boje ko ?e te organe uzeti. Upravo zbog toga država na donatorstvo treba da stavi svoj pe?at – kaže za „Blic“ dr Steva Pavlovi?, koordinator transplantacije Instituta za urologiju i nefrologiju Klini?kog centra Srbije.
On veruje da ?e zakon o transplantaciji ubrzo biti usvojen i da ?e se rešiti i sistemsko donatorstvo.
– Razgovara?emo sa ministrom Milosavljevi?em i verujem da ?e u?initi sve što se može, jer to što je ura?eno u Vojvodini može biti putokaz i za druge delove Srbije, ali bi najbolje bilo da se svi donori slivaju u jedan centar – kaže dr Pavlovi?.

Bolest ne može da ?eka paragrafe
Prema podacima Klini?kog centra Vojvodine, dok se ?eka na usvajanje zakona, na zdrave bubrege u Vojvodini ?eka 150 ljudi, a jetra je neophodna za deset pacijenata. Tako?e, nedavno je otvoren i Donorski informativni centar Vojvodine, pri Katedri za hirurgiju, na ?iji telefon 021/520-141 gra?ani mogu da dobiju neophodne informacije o transplantaciji sa medicinskog aspekta, kao i da od lekara dobiju sve informacije u vezi sa mogu?noš?u da zaveštaju organe.

?etiri centra
Zdravstvo u Srbiji ima stru?ne lekarske timove i ?etiri centra sa iskustvom u transplantaciji – VMA, Klini?ki centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Klini?ki centar Novi Sad. U rešavanje problema transplantacija pre tri godine krenulo se od formiranja lekarskih konzilijuma, koji prave liste ?ekanja i rangiraju kandidate za presa?ivanje organa po prioritetu. U Klini?kom centru Srbije su konzilijumi za jetru i bubrege, a u Institutu „Dedinje“ za srce. Veliki zdravstveni centri opremljeni su aparatima za utvr?ivanje moždane smrti. U svetu se radi najviše kadaveri?nih transplantacija (od donatora u stanju moždane smrti), a kod nas uglavnom od živih donatora, naj?eš?e srodnika.
Me?utim, ukoliko se ne primi, onda je zauvek izgubljen zdravi organ, a verovatno?a je velika da se od jednog dobiju dva bolesnika. Zato su kadaveri?ne transplantacije najbolje rešenje za one koji ?ekaju organe.

Uskoro akcija studenata širom Srbije
Akciji popunjavanje donorske akcije priklju?ili su se i studenti medicinskog fakulteta, kao i studentske organizacije. Aleksandar Kobilarov, student druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, izjavio je za „Blic“ da su motivi za popunjavanjem donorske kartice jednaki motivima zbog kojih je upisao fakultet.
– želim da pomognem ljudima. Uostalom, ako mi se, ne daj bože, nešto desi, meni ti organi više ne?e trebati – isti?e Kobilarov. Koordinator me?unarodne studentske mreže za donaciju i transplantaciju organa dr Jelica Alargi?, donorsku karticu potpisala je pre dve godine kao student, a danas kao mladi lekar nastavlja promovisanje akcije me?u studentima medicine. Ona je najavila da ?e se akcija sprovesti na medicinskim fakultetima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
– Osnovna ideja projekta je da mi studenti medicine i mladi doktori budemo ti koji ?e podržati ideju donacije i transplantacije organa i uticati na svest i na?in razmišljanja ostalog stanovništa – objašnjava dr Alargi?.

[Blic, 01.07.2008.]

.

BESPLATNA REHABILITACIJA DECE OBOLELE OD DIJABETESA ZASAD SAMO U ARAN?ѬêELOVCU

Dijabetes je bolest koja je po svojim komplikacijama vrlo teška jer povišene vrednosti še?era u krvi ošte?uju najsitnije krvne sudove u celom telu i dovode do stradanja pojedinih organa. Od še?erne bolesti boluju i deca, pa je edukacija roditelja i mališana o tome kako se nositi s boleš?u veoma važna.

Novi Pravilnik Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama predvi?a da deca do 18 godina, koja su na terapiji insulinom, imaju pravo da jednom godišnje budu upu?ena na rehabilitaciju u “Bukovi?ku banju” u Aran?elovcu u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih deset dana radi programa prevencije nastanka eventualnih komplikacija.

Tokom narednih deset dana Zavod ?e svim roditeljima dece koja koriste insulin kao terapiju uputiti pismo na ku?nu adresu u kojem ?e ih obavestiti o pravu njihovog deteta na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja.
Savez društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti ve? 28 godina u Vrdniku organizuje kod nas jedinstvenu školu za male dijabeti?are.

Do 1990. godine to je bio letnji kamp, koji je poslednjih deset godina prerastao u “školu života”. Uz pomo? stru?nih timova, deca su za deset dana, koliko traje smena, mogla da nau?e sve što se odnosi na život s dijabetesom: od na?ina ishrane – koje vo?e i u kojim koli?inama smeju da jedu, preko instrukcija kako sam sebi davati insulin, kojom fizi?kom aktivnoš?u treba da se bave, do toga kako da se opredele za životno zanimanje…

– U našu “školu života” dolaze deca iz cele Srbije – kaže predsednik Saveza društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti Petar Rancinger. – Nažalost, utisak roditelja je da deca, koja su ranije boravila u Bukovi?koj banji, nisu dobila o?ekivana znanja o životu s dijabetesom, pa su interesovanja za našu školu iz godine u godinu sve ve?a. Zato ?emo nastojati da u razgovorima sa Zavodom za zdravstveno osiguranje dogovorimo da se 14 dana godišnje deca rehabilituju u Bukovi?koj banji, a dodatnih deset dana da borave u “školi života” u Vrdniku.

Zbog velikog interesovanja ovoga leta ?e se u Vrdniku organizovati tri smene “škole života”, a kako saznajemo, za tre?u smenu, od 21. do 31. jula, ima još nešto mesta. Zainteresovani roditelji mogu da prijave svoju decu na telefon Saveza 021/444–235. Desetodnevni boravak u Vrdniku je besplatan za roditelje.

[Dnevnik, 27.06.2008.].

(Izvor: RZZO)

    Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacioniranim zdravstvenim ustanovama . Prema ovom Pravilniku sva deca do navršenih 18 godina života koja imaju dijabetes i na insulinskoj su terapiji, imaju pravo na odlazak u banju o trošku zdravstvenog osiguranja.
    Deca imaju mogu?nost da jednom godišnje budu upu?ena na banjsku rehabilitaciju u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih 10 dana radi prevencije nastanka eventualnih komplikacija. Deca se upu?uju u „Bukovi?ku banju“ u Aran?elovcu.

    Program banjske rehabilitacije, pored blagotvornog klimatskog u?inka na zdravlje, pomaže deci i roditeljima da steknu nova iskustva i saznanja uz pomo? kojih ?e život sa dijabetesom unaprediti i u?initi ga kvalitetnijim.

  Program podrazumeva i unapre?enje odnosa prema samom dijabetesu – edukaciju o pravilnoj ishrani i na?inu primene terapije, obuku za samokontrolu še?era u krvi i urinu, kao i edukaciju o neophodnim fizi?kim aktivnostima, sve u cilju uspešne kontrole dijabetesa i spre?avanja mogu?ih komplikacija.

    Predlog za upu?ivanje na banjsku rehabilitaciju daje lekar pedijatar, a uput overava nadležna lekarska komisija filijale Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

[24.6.2008.]

.

(Izvor: RZZO)

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacioniranim zdravstvenim ustanovama , kojim je predvi?eno da sve osobe obolele od dijabetesa koje su na insulinskoj terapiji, imaju pravo na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja. Ovim pravom obuhva?ena je grupacija od oko 60.000 pacijenata koji prema evidenciji Republi?kog zavoda primaju terapiju insulinom.
    Imaju?i u vidu sva stanja koja nastaju kao komplikacije še?erne bolesti, odnosno rasprostranjenost, dužinu trajanja, stepen onesposobljenosti koje te komplikacije izazivaju, javila se neophodnost multidisciplinarnosti u pristupu ovom problemu u okviru medicinske struke, a što bi imalo velikog socioekonomskog zna?aja za društvo u celini. RZZO je sagledavaju?i broj obolelih i sredstva koja se koriste za le?enje komplikacija izazvanih dijabetesom, odlu?io da opredeli dodatna sredstva i finansira posebne programe preventivne rehabilitacije svih insulin zavisnih pacijenata.

   Program stacionarne preventivne rehabilitacije pomaže pacijentima na terapiji insulinom da steknu nova iskustva i saznanja uz pomo? kojih ?e život sa dijabetesom unaprediti i u?initi ga kvalitetnijim.

    Program podrazumeva i unapre?enje odnosa prema samom dijabetesu – edukaciju o pravilnoj ishrani i na?inu primene terapije, obuku za samokontrolu še?era u krvi i urinu, edukaciju za primenu novih postupaka medikamentne terapije, kao i edukaciju o neophodnim fizi?kim aktivnostima, sve u cilju uspešne kontrole dijabetesa i spre?avanja mogu?ih komplikacija.

  Program prevencije nastanka eventualnih komplikacija obuhvata kompletne preglede, laboratoriju i dijagnostiku, kako bi se za svaku osobu individualno utvrdio rizik za razvoj i progresiju: ishemijske bolesti srca, ishemijske bolesti mozga, periferne vaskularne bolesti i dijabetesnog stopala, kao i neuropatije, nefropatije i retinopatije.
    
    Pravilnikom je predvi?eno da deca do 18 godina koja su na terapiji insulinom imaju, pravo da jednom godišnje budu upu?ena na rehabilitaciju u „Bukovi?ku banju“ u Aran?elovcu, u trajanju od 14 dana, kao i na dodatnih 10 dana radi programa prevencije nastanka eventualnih komplikacija.

    RZZO ?e tokom ove nedelje svim roditeljima dece koja koriste insulin kao terapiju, uputiti pismo na ku?ne adrese u kojem ?e ih obavestiti o pravu njihovog deteta na stacionarnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja.

   Prema istom Pravilniku, osobe preko 18 godina koje boluju od Diabetes mellitusa le?enog insulinom, radi prevencije nastanka komplikacija imaju pravo na stacionarnu rehabilitaciju u Specijalnoj bolnici za le?enje i rehabilitaciju «Merkur» u Vrnja?koj Banji, jednom u ?etiri godine u trajanju od 10 dana. RZZO je zakupio kapacitet od 400 kreveta za cenu od 2340 dinara dnevno po pacijentu. Na taj na?in godišnje ?e skoro 15.000 odraslih insulin zavisnih pacijenata ostvariti pravo na preventivnu rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja. Preventivni programi stacionarne rehabilitacije predstavljaju zna?ajan izdatak za RZZO. Me?utim, program ima za cilj  spre?avanje komplikacija izazvanih dijabetesom, što ?e unaprediti zdravlje insulin zavisnih, a samim tim i smanjiti troškove le?enja drugih oboljenja kod tih pacijenata.

   Predlog za upu?ivanje na rehabilitaciju za sve insulin zavisne pacijente daje izabrani lekar, za decu pedijatar, a uput overava nadležna lekarska komisija filijale Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

    U naredne dve sedmice RZZO ?e svim insulin zavisnim pacijentima preko 18 godina  uputiti pismo na ku?ne adrese u kojem ?e ih obavestiti o pravu na preventivni program stacionarne  rehabilitacije o trošku zdravstvenog osiguranja, kao i o samoj proceduri upu?ivanja u Specijalnu bolnicu.

    S obzirom na to da su kapaciteti  Specijalne bolnice ograni?eni godišnje na  15 000 pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, nije mogu?e istovremeno upu?ivanje svih 60 000 obolelih osoba. Pacijenti ?e se prijavljivati svojim mati?nim Filijalama RZZO, koje ?e formirati spiskove i po azbu?nom redu upu?ivati pacijente  na rehabilitaciju, s tim što ?e novouvedeni pacijenti imati prednost.

     Republi?ki zavod je u poslednjih nekoliko godina u?inio mnogo na poboljšanju i kvalitetu terapije obolelih od dijabetesa i u potpunosti primenio preporuke iz Nacionalnog vodi?a dobre klini?ke prakse za še?ernu bolest. Svi insulin zavisni pacijenti, prevedeni su sa 40-jedini?nog na savremeniji 100-jedini?ni insulin, svim pacijentima je dato pravo na savremenu pen terapiju, veliki broj njih ima pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi, insulinsku pumpu, a na Listi lekova nalaze svi svi najnoviji tipovi insulina.

    Me?utim, dijabetes je bolest koja je po svojim komplikacijama vrlo teška, jer povišene vrednosti še?era u krvi ošte?uju najsitnije krvne sudove u celom telu i dovode do stradanja pojedinih organa. Iz tog razloga RZZO, pored zna?ajnih pomaka u terapiji i le?enju dijabetesa, uvodi i jedan novi vid preventivne kontrole bolesti, tzv. upravljanje boleš?u, ?ime se zaokružuje ceo proces, kako bi komplikacije kod naših pacijenata sveli na najmanju mogu?u meru i omogu?ili sagledavanje i unapre?enje kvaliteta dijabetološke zaštite u Srbiji.

[24.6.2008.]

.

RZZO: Pomo? dijabeti?arima

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ?e ubudu?e obolelima od dijabetesa koji su na insulinskoj terapiji pokrivati troškove banjskog le?enja.

Prema evidenciji Zavoda, u Srbiji oko 60.000 pacijenata prima insulinsku terapiju. “Da bismo na pravi na?in zbrinuli dijabeti?are koji primaju insulin i da bismo im omogu?ili da njihova bolest bude tretirana na pravi na?in, doneli smo odluku, kroz izmenu pravilnika, da se uvedu posebni programi sekundarne prevencije", rekla je direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi?.

Ona kaže da ?e kroz te programe svi dijabeti?ari koji su zavisni od insulina imati mogu?nost da svake ?etiri godine, deset dana provedu u specijalizovanoj ustanovi u kojoj ?e u toku boravka mo?i da dobiju sve informacije vezane za njihovu bolest, kao i edukaciju o na?inu ishrane.

“Ja moram da kažem da ovo danas što se dešava je uspostavljanje prvog centra u našoj zemlji koji bi trebalo u tom smislu da pomogne i adekvatnom terapijom še?erne bolesti i da pomogne samim pacijentima kroz edukaciju i kroz uvežbavanje insulinske terapije, koju ?e nadzirati sami specijalisti u Vrnja?koj banji”, kaže predsednik Republi?ke komisije za še?ernu bolest Nebojša Lali?.

[B92, 24. jun 2008.]

Napomena: u prilogu za "Beogradsku hroniku", Svetlana Vukajlovi? je izjavila da ?e svi insulin zavisni osiguranici na ku?nu adresu dobiti detaljne informacije o mogu?nostima koriš?enja "Merkur"-a u Vrnja?koj Banji. Za decu, roditelji ?e dobiti informacije o uslovima koriš?enja banjskog le?enja u Aran?elovcu, a gojazna deca na Zlatiboru. Kako je izjavila, spiskovi ?e se praviti po azbu?nom redu i zdravstvenom stanju, a prednost ?e imati novootkriveni.

.

Na Facebook mreži oformljena je grupa Diabetes Serbia, gde se okupljaju ljudi koji žive sa dijabetesom ili podržavaju naš rad u Srbiji (a i van nje).

Posetite www.facebook.com , napravite svoj profil, u “search” opciji ukucajte Diabetes Serbia i pridružite nam se!

 

Pročitaj više …

Australija je prestigla SAD i sada je, ra?unato prema procentualnom u?eš?u me?u odraslim žiteljima, na prvom mestu u svetu po broju stanovnika s viškom kilograma, objavio je Institut Beker za sr?ana oboljenja i dijabetes iz Melburna.

Podaci te medicinske ustanove pokazuju da u Australiji, koju naseljava približno 21 milion ljudi, oko 26 odsto odraslih žitelja imaju višak kilograma. U SAD je procenat gojaznih tako?e veoma visok, jer svaki ?etvrti odrasli žitelj ekonomski najmo?nije svetske države, u kojoj živi nešto više od 300 miliona stanovnika, ima preteranu telesnu težinu. Australijski medicinski eksperti prognoziraju da ?e se tokom narednih 20 godina naglo uve?ati ne samo broj ljudi s preteranom telesnom težinom, ve? i onih koji imaju ozbiljne sr?ane smetnje i poreme?aj u radu krvotoka, prenosi Radio "Sloboda". Broj Australijanaca koji ?e u pomenutom periodu zatražiti bolni?ko le?enje zbog hroni?nih sr?anih smetnji i bolesti krvnih sudova uve?a?e se, prema proceni stru?njaka iz Melburna, za oko 700 hiljada.

[Tanjug, 22.06.2008.]

.

Nacrt Strategije i prednacrt Akcionog plana za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB)

Komisija za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti Ministarstva zdravlja predložila je nacrt Strategije i prednacrt Akcionog plana za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB) uz stru?no-tehni?ku i finansijsku podršku Svetske zdravstvene organizacije.

Komentare, primedbe i sugestije na nacrt Strategije za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti (HNB) i prednacrt Akcionog plana možete slati do 1. septembra 2008. godine na elektronsku adresu strategijahnb@batut.org.yu

Nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, hroni?na opstruktivna bolest plu?a, bolesti muskuloskeletnog sistema i druge bolesti) decenijama ve? predstavljaju vode?i uzrok oboljevanja, invalidnosti i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori ?inili su preko tri ?etvrtine svih uzroka smrti tokom 2005.godine.

Strategija za prevenciju hroni?nih nezaraznih bolesti kao dokument od nacionalnog zna?aja, predstavlja deo strategije razvoja celokupnog zdravstvenog sistema Srbije i instrument za mobilizaciju svih ?inilaca društva u cilju o?uvanja i unapre?enju zdravlja i spre?avanja rizi?nih ponašanja.

Preuzmite Nacrt Strategija za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti i prednacrt Akcionog plana   (pdf, 699 KB)

[izvor: sajt Ministarstva zdravlja ]

.

NOVI SAD – Reforma zdravstva u Srbiji, formalno zapo?eta pre sedam godina, još nije okon?ana. štaviše, kraj procesa transformacije najzna?ajnije društvene delatnosti uopšte se ne nazire, a time se i "bolja budu?nost" zdravstvenog sistema odlaže unedogled. Na pojedine specijalisti?ke preglede ?eka se mesecima, pa se mnogi pacijenti plaše da li ?e ih uopšte i do?ekati. Mnogi na samom po?etku svog le?enja odustaju, jer nemaju snage da se nose s ogromnom papirologijom i troškovima. Da paradoks bude ve?i, oblast zdravstva sve vreme od petoktobarskih promena vode isti ljudi, a Tomica Milosavljevi? je na ?elu Ministarstva zdravlja punih sedam godina.

Predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Mladen Prvulovi? za naš list kaže da su neizbežne strukturne promene u zdravstvu, koje vode ka tržišnoj orijentaciji ve?eg dela zdravstvenog sistema, kako je to u razvijenim zemljama, uz definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga koji garantuje država.

Kampanjska reforma

Reforma zdravstva je, prema re?ima profesora Prvulovi?a, izgleda konstanta našeg društva, jer se odvija neprekidno.

– Glavni nedostatak tog reformisanja je što se taj proces odvija pomalo kampanjski, odvojeno od zbivanja u drugim sferama života. Prvo je stomatološka praksa najve?im delom poluprivatizovana, zatim je jedan broj medicinskih radnika proglašen viškom, pa su uz naknadu "humano" penzionisani pre vremena. Onda je umesto lekara opšte prakse promovisan "izabrani lekar". To su sve polumere koje nemaju neki naro?iti efekat na celokupni sistem zdravstva. U toku je proces akreditacije zdravstvenih ustanova, kao i licenciranje lekara, ali i to su više kozmeti?ka doterivanja nego suštinsko reformisanje – isti?e dr Prvulovi?. On podvla?i da je namera projektanata ove reforme, koji su okupljeni u Ministarstvu zdravlja, bila vrlo ambiciozna, jer su želeli da se ekstenzivni sistem, s velikim brojem loše raspore?enih lekara i velikim bolni?kim kapacitetima, prevedu na racionalan i efikasan sistem. Tek sada, kada je završeno upisivanje u novoformiranu Lekarsku komoru, znamo da u Srbiji ima skoro 30.000 lekara. Državna statistika je, prema njegovim re?ima, "baratala" sa znatno manjim brojem.

Politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja

– Ekonomska mo? jedne zemlje diktira pravila ponašanja u zdravstvu. Mi ne?emo primenjivati ništa što ve? negde ne postoji, ali se mora uzeti u obzir šta se može posti?i s godišnjim izdvajanjem za zdravstvo od oko 200 evra po glavi stanovnika – naglašava dr Prvulovi?. Vreme tranzicije, prema njegovim re?ima, podrazumeva bolne traume, koje se manifestuju u gubitku iluzija da ?e reformski potezi doneti boljitak. Raslojavanje društva je sve ?eš?e i oni koji budu mogli da plate ima?e kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. On isti?e da je, dok su zakoni o zdravstvu i zdravstvenom osiguranju bili u izradi, Društvo lekara Vojvodine bilo dalo ?itav niz primedaba i sugestija, ali da "ve?ina predloga nije prihva?ena jer su politi?ki dogovori uslovili zakonska rešenja".

– Danas su kadrovska rešenja u domenu partijskih nagodbi – dodaje dr Prvulovi?.

Svoje predloge u procesu reforme dao je i Sindikat zaposlenih u zdravstvu, ali se ni na njih niko nije osvrnuo.

– Upoznati smo s reformom zdravstva, ali mislim da bi neke naše primedbe i sugestije mogle više da se uvažavaju. Nekoliko puta smo upozoravali na to da se reguliše privatna praksa. Sindikat nije protiv nje, ali je protiv "dvojnog" rada. Mora jednom da se razgrani?i rad u državnoj i privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Pacijenti se "regrutuju" iz državnog zdravstva, jer kod privatnika sve odmah može da se uradi – kaže za GL predsednica Sindikata zdravstvenih radnika Srbije dr Branislava Plan?ak.

Paket zdravstvene zaštite na ?ekanju

Takozvani paket zdravstvene zaštite, koji ?e se oslanjati na obavezno zdravstveno osiguranje, još je u fazi definisanja, a kada ?e stupiti na snagu – nije poznato.

– Još uvek se ne zna šta sadrži jedan paket zdravstvene zaštite. Ako le?enje tumora dojke podrazumeva sve postupke, dijagnosti?ke i terapijske, onda je to paket koji ima svoju cenu. Nažalost, teško je sve pacijente s istom boleš?u jedanko rangirati, jer nekome treba više, a drugome manje usluga. Smisao paketa je da natera lekara da "štedi", da se uklapa u predvi?ene protokole, da slu?ajno ne ''pretera'', jer se može dogoditi da ne zaradi za platu. To, me?utim, dovodi u pitanje kvalitet zdravstvenih usluga – smatra Društvo lekara Vojvodine.

Pri tom, svi dobro znaju da su pacijenti nezadovoljni, jer o?ekuju ljubazno osoblje u bolnicama i domovima zdravlja i visokoprofesionalne lekare, a nailaze na sasvim druga?iju situaciju.

– Nisu za to krivi zdravstveni radnici. Oni imaju jasne naloge kako da rade, šta da zabrane, a šta da dozvole. Država je vrlo lukava, pa je gnev bolesnika "usmerila" na zdravstvene radnike koji moraju da objašnjavaju zašto je lista ?ekanja tako duga, zašto se neki lek mora platiti, a drugi ide na recept, zašto se zra?enje zakazuje tek za pola godine, zašto pojedine laboratorijske analize moraju da se urade u privatnoj laboratoriji… a sve su to državne "naredbe" – kaže profesor Prvulovi?.

[Gra?anski list, 18.06.2008.]

.

Direktori domova zdravlja dobi?e uskoro dopis Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, sa spiskovima lekara koji su, umesto da pacijentima propišu lekove koji se u celosti izdaju o trošku osiguranja, propisivali skuplju terapiju, onu za koju se pla?a procentualna participacija.
Istovremeno, RZZO ?e zatražiti da lekari prilikom propisivanja terapije, pacijenta uvek obaveste da na pozitivnoj listi postoji lek, koji mogu da dobiju bez doplate, a da skuplje lekove sa procentualnom participacijom, propisuju samo na zahtev pacijenta.
Ovaj dopis na adrese svih 157 domova zdravlja u Srbiji, RZZO šalje posle rezultata analize potrošnje lekova, koji su pokazali da su pacijenti u prva ?etiri meseca platili 150 miliona dinara za procentualnu participaciju na skuplje medikamente.
– Naša je dužnost da obavestimo pacijenta koji je lek za njega najdelotvorniji, a ne koji je najjeftiniji – kaže dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja "Voždovac" i portparol Sindikata lekara i farmaceuta. – Isklju?ivo je odluka pacijenta da li ?e da doplati skuplji i efikasniji lek, ili ?e da uzme terapiju, koju "pokriva" zdravstveno osiguranje. Ali, niko pacijentu ne sme da uskrati mogu?nost da dobije najbolji lek.
Dimitrijevi?eva navodi da nije ta?no da postoje direktne paralele lekova sa A i A1 liste, koji se izdaju o trošku osiguranja, odnosno uz procentualnu participaciju za lekove na A1 listi.
– Postoji razlika izme?u patentnog i generi?kog leka – objašnjava Dimitrijevi?eva. – Ta?no je da generi?ki lek sadrži istu osnovnu supstancu kao i originalni, ali pored aktivne supstance, taj lek sadrži i dodatke, koji nisu isti kao u originalnom leku. Ako pacijent ne može da doplati za bolji lek, naravno da ?emo mu propisati paralelu, ako je ima na pozitivnoj listi.
Svetlana Vukajlovi?, direktor RZZO kaže da ovaj fond nikada ne?e mo?i da uvrsti na pozitivnu listu sve lekove, da to nije ni opravdano, ni realno. I, nigde u svetu se ne radi tako.
– Ne mogu lekari, pod parolom šta je za pacijenta najbolje, da svedu terapiju na propisivanje najskupljih lekova – napominje Vukajlovi?eva. – Jer, ako pacijent ne može da plati taj lek, onda to nije najbolje za njega. Izme?u dva leka ista po sastavu, i gotovo ista po dejstvu, ne postoji razlika u kvalitetu, iako je jedan skuplji. Agencija za lekove i medicinska sredstva kontroliše kvalitet i nijedan nekvalitetan lek ne može da se pojavi u prometu.

SVETSKA PRAKSA
Inovativni lekovi su skupi dok traje patentna zaštita, a to je po svetskim standardima 10 godina. Ali, najja?e farmaceutske kompanije po?ivaju upravo na proizvodnji generi?kih lekova. Sve zemlje sveta izuzetno vode ra?una o farmakoekonomiji i dobro vagaju da li ?e i kad pacijentima dati skup novi lek, ili daleko jeftiniju generiku. Austrijsko ministarstvo zdravlja je, recimo, donelo propis po kojem lekari propisuju hemijski sastav, a apotekari su dužni da pacijentu izdaju najjeftiniji lek tog hemijskog sastava.

"PLAVIKS" I ASPIRIN
Svetlana Vukajlovi? navodi primer skupih lekova "plaviksa", "sortisa" i "tanakana", koje pacijenti moraju da doplate. Paralela "plaviksu" je "tiklodiks", koji se izdaje o trošku osiguranja, a i obi?an aspirin, koji nije na pozitivnoj listi, ali je jeftin. Nezavisna engleska studija pokazala je, recimo, da "plaviks" za samo osam odsto ima bolje dejstvo od višestruko jeftinijeg aspirina, pa u Engleskoj ovaj lek mogu da dobiju samo pacijenti alergi?ni na aspirin.

[Ve?ernje novosti, 18.06.2008.]

.