Human gest medicinskih radnika iz Novog Sada
Nacrt zakona o transplantaciji je spreman i do kraja ove godine trebalo bi da se na?e u skupštinskoj proceduri. Me?utim, lekari iz Vojvodine odlu?ili su da ne ?ekaju zakon. Popunjavanjem donorske kartice, kojom daje saglasnost da donira svoje organe za le?enje drugih ljudi, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lu?i? ju?e je zapo?eo akciju „šansa za novi život“, Donorske mreže Vojvodine, koju je osnovao Transplantacioni tim Klini?kog centra Vojvodine. Iste kartice potpisalo je ju?e ispred Poliklinike u Novom Sadu više od pedeset mladih lekara i studenata Medicinskog fakulteta.
Srbija je bila me?u prvim zemljama koje su obavljale transplantacije organa, a sada je na neslavnom poslednjem mestu u Evropi. Naime, država izdvaja novac za transplantacije organa, ali još uvek nema zakon o transplantaciji, a samim tim ni sistemsko rešenje u ovoj oblasti. Posle usvajanja zakona, o?ekuje se i organizovana uloga države u stvaranju centra za donore organa.
– Uveren sam da ?e svi gra?ani koji prepoznaju zna?aj zaveštanja svojih organa i pristupanju Donorskoj mreži Vojvodine omogu?iti da se nekome spasi i produži život i da, zapravo, imaju jednu od najvrednijih zasluga iza sebe jer su donatorstvom organa omogu?ili da se jedan život produži – izjavio je Miloš Lu?i?. On je najavio i da je formiranje Donorske mreže Vojvodine drugi korak u razvijanju Centra za transplantaciju Klini?kog centra Vojvodine.
– Ovaj korak je neophodan da bismo zaista omogu?ili da se brojni životi spasavaju. Uveren sam da ?e se po principu dobre prakse ovaj model na?i u zakonskoj regulativi i zakonskim rešenjima vezanim za transplantaciju organa i tkiva. Ovaj korak je veliki, jer podrazumeva širenje svesti koliko je važno dati i humano postupiti u trenutku kada to nekome spasava i produžava život – zaklju?io je Lu?i?.
Ferenc Dujmovi?, pomo?nik direktora Klini?kog centra Vojvodine, rekao je da je implantacija i transplantacija organa najskuplja, kao i da novac za transplantaciju treba da obezbedi država. Me?utim, kako je rekao, država ne može obezbediti donore organa, jer je to pojedina?na ljudska odluka.
Prof. dr Zoran Miloševi?, direktor hirurgije Klini?kog centra Vojvodine i šef Transplantacionog tima, naveo je da je ovo pokušaj da se reši problem donacije organa za bolesnike kojima se jedino na takav na?in može pomo?i i da se akcija sprovodi u nedostatku zakonskih rešenja koji ure?uju oblast donacije organa i tkiva.
– Novi Sad je pre 15 godina bio drugi centar po broju transplantacija u Jugoslaviji. Postavlja se pitanje šta se desilo poslednjih godina i zašto je Srbija i Vojvodina poslednja po broju donacija organa – konstatovao je dr Miloševi?, najavlju?i da ?e ova akcija biti sprovedena po svim bolnicama Vojvodine. – Nažalost, nesre?a nikad ne bira i ne zna se da li ?e nekom od nas trebati ovakav vid pomo?i. Slede?i korak je da iza?emo me?u ljude. život ide brzo i mi ne možemo ?ekati. O?ekujemo da ?e se do kraja godina putem institucija definisati da u raznim situacijama ljudi mogu dati saglasnost za doniranje organa – zaklju?io je Miloševi?.
Jedini centar za donore organa u Srbiji ve? godinama je na VMA i tamo je evidentirano oko 20. 000 donora. Me?utim, da bi se godišnje moglo obavljati oko 100 transplantacija, recimo bubrega, potrebno je imati ?ak oko milion i po donora. Stru?njaci smatraju da bi država posle donošenja zakona, popularizacijom donorstva mogla mnogo da uradi, ali da ne bi trebalo da postoje donorski centri pri odre?enim ustanovama, ve? na nivou države.
– VMA je u jednom momentu imao najbolje uslove za transplantacije i tako je napravio i svoj donor centar. Me?utim, to mora i može da se obavi na nivou cele Srbije. Smatram da militarna organizacija ne bi trebalo da vodi program donatorstva jedne države jer takve ustanove imaju specifi?ne uslove. Da se razumemo, to ne bi trebalo da vodi ni Klini?ki centar niti bilo koja ustanova ponaosob. To mora država. Mnogi ljudi ho?e da zaveštaju organe, ali se boje ko ?e te organe uzeti. Upravo zbog toga država na donatorstvo treba da stavi svoj pe?at – kaže za „Blic“ dr Steva Pavlovi?, koordinator transplantacije Instituta za urologiju i nefrologiju Klini?kog centra Srbije.
On veruje da ?e zakon o transplantaciji ubrzo biti usvojen i da ?e se rešiti i sistemsko donatorstvo.
– Razgovara?emo sa ministrom Milosavljevi?em i verujem da ?e u?initi sve što se može, jer to što je ura?eno u Vojvodini može biti putokaz i za druge delove Srbije, ali bi najbolje bilo da se svi donori slivaju u jedan centar – kaže dr Pavlovi?.
Bolest ne može da ?eka paragrafe
Prema podacima Klini?kog centra Vojvodine, dok se ?eka na usvajanje zakona, na zdrave bubrege u Vojvodini ?eka 150 ljudi, a jetra je neophodna za deset pacijenata. Tako?e, nedavno je otvoren i Donorski informativni centar Vojvodine, pri Katedri za hirurgiju, na ?iji telefon 021/520-141 gra?ani mogu da dobiju neophodne informacije o transplantaciji sa medicinskog aspekta, kao i da od lekara dobiju sve informacije u vezi sa mogu?noš?u da zaveštaju organe.
?etiri centra
Zdravstvo u Srbiji ima stru?ne lekarske timove i ?etiri centra sa iskustvom u transplantaciji – VMA, Klini?ki centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Klini?ki centar Novi Sad. U rešavanje problema transplantacija pre tri godine krenulo se od formiranja lekarskih konzilijuma, koji prave liste ?ekanja i rangiraju kandidate za presa?ivanje organa po prioritetu. U Klini?kom centru Srbije su konzilijumi za jetru i bubrege, a u Institutu „Dedinje“ za srce. Veliki zdravstveni centri opremljeni su aparatima za utvr?ivanje moždane smrti. U svetu se radi najviše kadaveri?nih transplantacija (od donatora u stanju moždane smrti), a kod nas uglavnom od živih donatora, naj?eš?e srodnika.
Me?utim, ukoliko se ne primi, onda je zauvek izgubljen zdravi organ, a verovatno?a je velika da se od jednog dobiju dva bolesnika. Zato su kadaveri?ne transplantacije najbolje rešenje za one koji ?ekaju organe.
Uskoro akcija studenata širom Srbije
Akciji popunjavanje donorske akcije priklju?ili su se i studenti medicinskog fakulteta, kao i studentske organizacije. Aleksandar Kobilarov, student druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, izjavio je za „Blic“ da su motivi za popunjavanjem donorske kartice jednaki motivima zbog kojih je upisao fakultet.
– želim da pomognem ljudima. Uostalom, ako mi se, ne daj bože, nešto desi, meni ti organi više ne?e trebati – isti?e Kobilarov. Koordinator me?unarodne studentske mreže za donaciju i transplantaciju organa dr Jelica Alargi?, donorsku karticu potpisala je pre dve godine kao student, a danas kao mladi lekar nastavlja promovisanje akcije me?u studentima medicine. Ona je najavila da ?e se akcija sprovesti na medicinskim fakultetima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
– Osnovna ideja projekta je da mi studenti medicine i mladi doktori budemo ti koji ?e podržati ideju donacije i transplantacije organa i uticati na svest i na?in razmišljanja ostalog stanovništa – objašnjava dr Alargi?.
[Blic, 01.07.2008.]