Author:

Iako bi ameri?kim predsednicima sigurno bilo lakše da nije Misisipija, da nije podru?ja zvanog Delta, svet bi bio mnogo siromašniji: bio bi uskra?en za bluz. Upravo odatle dolaze kraljevi – Elvis, B. B. King…
Posle više od 10.000 koncerata uzbu?enje živog nastupa još nije nestalo za B.B. Kinga. "Kralj bluza", u 81. godini ponovo kre?e na turneju po SAD – 60. jubilarnu. i po tome "šiša" mnoge juniore iako ima dijabetes i probleme sa kolenima, zbog ?ega sedi dok svira na koncertima.
Raili B. King, ro?en je 16. septembra 1925. u Misisipiju. Kada je, 1946. prvi put došao u Bil Strit u Memfisu (gde danas ima svoj kafi? u kom povremeno zasvira), ro?ak Buka Vajt ga je podu?avao bluzu. Dokazao se u džem sešnima s drugim bluzerima. Ipak, vratio se ženi i poljoprivredi. Isplatio je dugove, a potom vozio traktor za 22 dolara nedeljno i svirao po ?oškovima. Krajem 1948. vratio se u Memfis, odlu?an da uspe u bluzu.
Po?eo je da snima 1949. uz producenta Sema Filipsa. Tokom 1950-ih postao je jedno od najzna?ajnijih imena u ritam i bluzu. Kako je karijera krenula uzlazno, razvod je bio neminovan, a Marti je posve?ena ?uvena "Woke Up This Morning" .
Diskografija bi zauzela previše prostora, ali je izvesno da gotovo ne postoji medijski konzument koji ne bi umeo da otpeva neki od hitova. Zovu ga ambasador bluza. Godišnje svira oko 250 koncerata – zapam?eno je da je 1956. svirao uživo 342 koncerta.
Jedan od njegovih zaštitnih znakova je Lusil – gitara koju koristi od 1950-ih. U 81. godini, i dalje je živahan i aktivan. Ima dozvolu za pilotiranje, poznat je kao kockar, ali i vegetarijanac: ne pije i ne puši, veliki je borac protiv dijabetesa. A kad se Lusil oglasi, nema mesta za previše pri?e….

.

Miši?avi momci, ali i žene, koji uzimaju hormon rasta, nastoje?i da održe svoj "razbacani" izgled, rizikuju da obole od dijabetesa, tvrde lekari univerzitetske bolnice Koventri u Britaniji.

Jedan profesionalni bilder star 36 godina, obratio se hitnoj službi jedne bolnice u Britaniji zbog bolova u grudima. On je lekaru rekao da je u prethodnih godinu dana oslabio oko 40 kilograma, da u?estalo mokri i da je neprestano žedan i gladan.

?ovek je takodje priznao da ve? 15 godina uzima anaboli?ke steroide, a u poslednje tri godine i velike doze hormona rasta.

Analize su pokazale da je ovom ?oveku jetra zapaljena, bubrezi uve?ani i da mu je nivo še?era u krvi veoma visok. Dijagnostifikovan mu je dijabetes i dehidriranost organizma. Primljen je u bolnicu, gde je pet dana bio na infuziji i primao insulin, a potom je poslat ku?i.

Svi simptomi su se potom potpuno izgubili i on više nije bolovao od dijabetesa.

"Opasnost od upotrebe sredstava za ja?anje snage i poboljšanje sportskih rezultata je veoma potcenjena", upozorava doktor Džejms Jang, dodaju?i da je poslednjih godina hormon rasta postao naro?ito popularan, jer ga je, za razliku od anaboli?kih steroida, teško otkriti prilikom testiranja.

Doktor Jang isti?e da slu?aj ovog bildera predstavlja samo "vrh ledenog brega", upozoravaju?i da uz kratkoro?ne rizike za zdravlje postoje i oni dugoro?ni, koji bi trebalo naro?ito da brinu, a o kojima ima vrlo malo podataka.

"Uz sve to, vrlo je diskutabilno da li hormon rasta uopšte poboljšava sportske rezultate", zaklju?uje Jang i preporu?uje onima koji se ipak odlu?e da uzimaju ovaj hormon, da redovno kontrolišu nivo še?era u krvi.

(Tanjug)
.

20.04.2007.- BeoInfo

Održana manifestacija "Korak za zdrav život"

Danas je na Adi Ciganliji održana medunarodna manifestacija "Korak za zdrav život" – šetnja duga jedan kilometar u kojoj su ucestvovali strucnjaci iz oblasti dijabetesa, pacijenti, clanovi njihovih porodica i svi zainteresovani gradani. Cilj akcije bio je da se doprinese informisanju i podizanju svesti javnosti o životu dijabeticara, kojih je u Srbiji oko 400.000, i pokaže da se uprkos bolesti može živeti kvalitetno.

– Jedan od najvažnijih koraka u sprecavanju šecerne bolesti je upravo šetnja, fizicka aktivnost kojoj posvecujemo ovaj dan. Na taj nacin želimo da pružimo doprinos zdravoj buducnosti pacijenata obolelih od dijabetesa. U beogradskim domovima zdravlja postoje savetovališta za dijabetes, a u velikom broju njih formirani su i preventivni centri. Oboleli od dijabetesa svu pomoc mogu da dobiju upravo u domovima zdravlja kod svog izabranog lekara. Sekretarijat za zdravstvo ce od maja do septembra organizovati i bazare zdravlja, na kojima ce se, uz mnogo drugih aktivnosti,  meriti i nivo šecera u krvi – rekla je dr Božica Novakovic, pomocnik sekretara za zdravstvo, koja je ucestvovala u današnjoj šetnji.

"Korak za zdrav život" deo je svetske kampanje "Jedan dan, jedan kilometar", u kojoj je u isto vreme ucestvovalo nekoliko desetina hiljada pacijenata u više od pedeset gradova sveta.

.

7. april 2007. – B92
Insulin od šafranike?
Zahvaljujuci genetickom inženjeringu lecenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lakše nego do sada.

Kanadska farmaceutska kompanija po imenu "Sembiosis" ("Sembiosys") je geneticki modifikovala biljku šafraniku tako da ona proizvodi insulin. šafranika inace ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Medutim, u genetski modifikovanu šafraniku je ubacen ljudski gen, kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin.

Ako ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lecenju dijabetesa, bice to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka.

Endrju Baum, direktor kanadske farmaceutske kompanije "Sembiosis", koja je proizvela geneticki modifikovanu šafraniku, kaže da se broj dijabeticara povecava i da ce potražnja za insulinom biti sve veca.

"Verujemo da na 6 do 7 hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje velicine na zapadu Sjedinjenih država ili nekoliko farmi u preriji", kaže on.

Kanadska firma se nada da ce pokazati da je insulin koji proizvodi geneticki modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da ce zahvaljujuci tome vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi.

Nisu medutim svi oduševljeni. Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da ce, zahvaljujuci oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa geneticki modifikovane šafranike preci na obicnu šafraniku.

To bi znacilo da bi onda i obicna šafranika proizvodila insulin, pa bi taj insulin ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa.

Vesti ceka i Srbija

Vest da se ispituje mogucnost da se insulin dobija na ovakav nacin je vrlo ohrabrujuca i za oko pola miliona dijabeticara, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji.

Poslednjih nekoliko godina stanje tržišta insulina je znacajano poboljšano i nabavka ovog dragocenog leka je od 2000. godine stabilna, kaže za B92 predsednica Društva za borbu protiv šecerne bolesti grada Beograda Stela Prgomelja.

"Ako se setimo vremena kada smo bili pod sankcijama i ranije kada insulina nije bilo uopšte i kada smo ga svi kupovali kako znamo i umemo, sada je situacija stabilnija", kaže ona.

"Ljudi u principu mogu lakše doci do insulina i verujem da država radi na tome da u svim sredinama, gde god treba, u svakom seocetu gde ima apoteka i ako ima dijabeticara, da bude insulina", kaže ona.

"Ono što je problem eventualno je kod dostupnosti "pen aplikatora", odnosno "pen insulina", jer mnogi ljudi moraju da budu prebaceni na špric i iglu, odnosno da koriste bocice, što nije baš uputno za dijabeticare i za dobru kontrolu bolesti, kaže ona.

"Problem je taj što dijabeticari i njihova udruženja nemaju podršku institucija, a  uznemirava ih i odluka da se gradska savetovališta za dijabetes postepeno ukidaju", kaže Stela Prgomelja.

"Dijabeticari se u principu snalaze sami, na žalost, kako znaju i umeju. Konkretno u Beogradu je u januaru došla uredba da ce se savetovalište za dijabetes ukinuti i polako se ukidaju, tako da naše udruženje u Beogradu cini sve da ljude edukuje i pomogne koliko god može", kaže ona.

"Institucionalno u principu nemamo rešenje, na žalost ni nacionalni registar dijabeticara još uvek nije gotov, tako da verujem da ni država ne zna tacno koliko ima ljudi sa dijabetesom i koje su njihove terapijske potrebe", navodi ona.

Prgomelja kaže da je okvirni broj dijabeticara u Srbiji oko pola miliona, a minimum oko 400.000 ljudi i navodi da to nije mali broj.

"Na žalost, kao i u svetu, dijabetes je i u Srbiji u velikom porastu i to je bolest koja je jako skupa, ako se zapusti, i ja se nadam da naši zvanicnici shvataju da ce to biti još skuplje, ako se na vreme ne radi na prevenciji", zakljucuje ona.

.

Februar 2007.g.
Regionalni komitet SZO sredinom septembra zaseda u Beogradu
         Koordinator Ministarstva zdravlja Slobodan Lalovic i zamenik regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije Nata Menabde potpisali su sporazum, kojim se Srbiji poverava organizacija 57. zasedanja Regionalnog komiteta SZO, koji ce se od 17. do 20. septembra 2007. godine održati u Beogradu.
Lalovic je rekao da je Sporazum priznanje za ono što je Vlada Srbije radila u prethodnom periodu na polju zdravlja i potvrda da politika za koju se opredelila nije personalno pitanje. Menabde je saradnju sa Vladom Srbije u proteklih nekoliko godina ocenila kao uspešnu, istakavši da ce na zasedanju Regionalnog komiteta SZO biti raspravljano o nizu važnih pitanja, medu kojima su jacanje zdravstvenog sistema, razvoj aktivnosti u kontroli neinfektivnih i infektivnih bolesti i unapredenje statusa zdravstevnih radnika.

.

Decembar 2006.g.
Vakcine protiv gripa ne pomažu starima koji nisu potpuno zdravi
 Najnovije istraživanje holandskih naucnika je pokazalo da vakcine protiv gripa ne pomažu u slucajevima starijih osoba koje nisu dobrog zdravlja. Stariji od 65 godina, dobrog zdravlja, su imali koristi od godišnjih vakcina protiv gripa pre svega što smanjuju rizik od infekcija donjeg respirativnog trakta kada nisu tako velike epidemije. Ipak, lekari i dalje preporucuju vakcinaciju protiv gripa za sve starije osobe zato što je potvrdeno ranije saznanje da se na ovaj nacin smanjuje stopa smrtnosti kod starijih osoba tokom meseci kada je grip aktivan.

.

Decembar 2006.g.
Protein VEGFR-1 za bolji vid
 Protein VEGFR-1, koji sprecava krvne sudove da se stvaraju u rožnjaci, mogao bi da postane osnova novog tretmana u lecenju raka i makularnih degeneracija, što je glavni uzrok slepila kod starijih osoba. Tim medunarodnih istraživaca je identifikovao ovaj protein i pronašao da kada je njegov nivo nizak, onda pocinju da se stvaraju krvi sudovi u oku, što dovodi do slabljenja vida. Oni veruju da bi terapija koja bi povecala nivo proteina mogla da spreci razvoj oboljenja.
 Ono što je decenijama zbunjivalo istraživace je to što u rožnjaci nema krvnih sudova ali ima VEGF-A hemikalije koja obezbeduje rast krvnih sudova. Otkrice novog proteina je dalo odgovor. Strucnjaci iz SAD, Japana, Italije i Australije su tako otkrili da se VEGFR-1 ponaša kao krpa koja upija VEGF-A. Istraživaci ce se sada skoncentrisati na otkrivanje kako telo proizvodi protein i kako stvoriti njegovu sinteticku varijantu koja bi se pacijentima davala preko kapi za oci.

.

Decembar 2006.g.
Bolesti srca prete starijim dijabeticarima
 Starije osobe koje boluju od dijabetesa imaju dvostruko više izgleda da umru od kardiovaskularne bolesti nego osobe koje nemaju šecernu bolest, zakljucak je americkih istraživaca. Studija doktora Džošue Barzilaja i kolega je sprovedena na grupi od 6.000 ljudi starijih od 65 godina. Proucavanja su trajala 11 godina.
 Tokom tog perioda preko 40% ljudi obuhvacenih ispitivanjem je umrlo, a više od polovina smrtnih slucajeva je bila u vezi sa srcanim oboljenjima. Osobe sa dijabetesom su dva puta više umirale od kardiovaskularnih bolesti, koje su inace ubica broj jedan u SAD i drugim razvijenim zemljama. Dijabeticari na insulinu su šest puta ugroženiji od infektivnih bolesti ili problema sa radom bubrega nego osobe bez šecerne bolesti.

.

Decembar 2006.g.
Koristiti nikotinski flaster dve nedelje pre poslednje cigarete za bolji uspeh
 Americki istraživacki tim je otkrio da ce nikotinski flasteri udvostruciti šanse da pušec ostavi cigarete ukoliko pocnu da se stavljaju dve nedelje pre nego što on ugasi svoju poslednju cigaretu. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje posle bojazni da bi korišcenje nikotinskih flastera, pre nego što se prestane sa pušenjem, moglo da bude "isuviše toksicno" ili da podstakne zavisnost upravo zbog vece kolicine nikotina koje stiže u telo.
 Pokazalo se da se šanse za definitivno ostavljanje pušenja još uvecavaju ukoliko zavisnik, u te dve nedelje, prede na cigarete sa niskom kolicinom nikotina, ili one koje ga uopšte nemaju.
 Samo istraživanje je obavljeno na grupi od 96 pušaca koji su odlucili da prekinu sa svojom lošom navikom. Polovina je nosila nikotinske flastere dve nedelje pre prestanka, a ostali su nosili "lažne" flastere koji nisu imali nikotin. Posle cetiri nedelje 23% onih koji su nosili lažni flaster su definitivno i ostavili cigarete, a sa druge strane cek 50% pušaca koji su nosili pravi flaster dve nedelje pre poslednje zapaljene cigarete su se uspešno rešili svoje navike.

.