7. april 2007. – B92
Insulin od šafranike?
Zahvaljujuci genetickom inženjeringu lecenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lakše nego do sada.
Kanadska farmaceutska kompanija po imenu "Sembiosis" ("Sembiosys") je geneticki modifikovala biljku šafraniku tako da ona proizvodi insulin. šafranika inace ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Medutim, u genetski modifikovanu šafraniku je ubacen ljudski gen, kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin.
Ako ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lecenju dijabetesa, bice to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka.
Endrju Baum, direktor kanadske farmaceutske kompanije "Sembiosis", koja je proizvela geneticki modifikovanu šafraniku, kaže da se broj dijabeticara povecava i da ce potražnja za insulinom biti sve veca.
"Verujemo da na 6 do 7 hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje velicine na zapadu Sjedinjenih država ili nekoliko farmi u preriji", kaže on.
Kanadska firma se nada da ce pokazati da je insulin koji proizvodi geneticki modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da ce zahvaljujuci tome vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi.
Nisu medutim svi oduševljeni. Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da ce, zahvaljujuci oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa geneticki modifikovane šafranike preci na obicnu šafraniku.
To bi znacilo da bi onda i obicna šafranika proizvodila insulin, pa bi taj insulin ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa.
Vesti ceka i Srbija
Vest da se ispituje mogucnost da se insulin dobija na ovakav nacin je vrlo ohrabrujuca i za oko pola miliona dijabeticara, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji.
Poslednjih nekoliko godina stanje tržišta insulina je znacajano poboljšano i nabavka ovog dragocenog leka je od 2000. godine stabilna, kaže za B92 predsednica Društva za borbu protiv šecerne bolesti grada Beograda Stela Prgomelja.
"Ako se setimo vremena kada smo bili pod sankcijama i ranije kada insulina nije bilo uopšte i kada smo ga svi kupovali kako znamo i umemo, sada je situacija stabilnija", kaže ona.
"Ljudi u principu mogu lakše doci do insulina i verujem da država radi na tome da u svim sredinama, gde god treba, u svakom seocetu gde ima apoteka i ako ima dijabeticara, da bude insulina", kaže ona.
"Ono što je problem eventualno je kod dostupnosti "pen aplikatora", odnosno "pen insulina", jer mnogi ljudi moraju da budu prebaceni na špric i iglu, odnosno da koriste bocice, što nije baš uputno za dijabeticare i za dobru kontrolu bolesti, kaže ona.
"Problem je taj što dijabeticari i njihova udruženja nemaju podršku institucija, a uznemirava ih i odluka da se gradska savetovališta za dijabetes postepeno ukidaju", kaže Stela Prgomelja.
"Dijabeticari se u principu snalaze sami, na žalost, kako znaju i umeju. Konkretno u Beogradu je u januaru došla uredba da ce se savetovalište za dijabetes ukinuti i polako se ukidaju, tako da naše udruženje u Beogradu cini sve da ljude edukuje i pomogne koliko god može", kaže ona.
"Institucionalno u principu nemamo rešenje, na žalost ni nacionalni registar dijabeticara još uvek nije gotov, tako da verujem da ni država ne zna tacno koliko ima ljudi sa dijabetesom i koje su njihove terapijske potrebe", navodi ona.
Prgomelja kaže da je okvirni broj dijabeticara u Srbiji oko pola miliona, a minimum oko 400.000 ljudi i navodi da to nije mali broj.
"Na žalost, kao i u svetu, dijabetes je i u Srbiji u velikom porastu i to je bolest koja je jako skupa, ako se zapusti, i ja se nadam da naši zvanicnici shvataju da ce to biti još skuplje, ako se na vreme ne radi na prevenciji", zakljucuje ona.