Dijabetološki savez Srbije je 29.11.2008. god. u Centru za prezentacije Beomedicine održao svoju redovnu godišnju skupštinu. Izveštaj je podnela Doc. dr Teodora Belji?-živkovi?, predsednica Saveza. Izveštajem je obuhva?en ne samo prethodni, godišnji period, ve? se dr Belji?-živkovi? osvrnula i na prethodne 3 godine od kad je preuzela predsedavanje Savezom.
Skupštini su prisustvovali predstavnici društava ?¢‚Ǩ‚čú ?lanova Saveza iz cele Srbije. Ukupno je bilo prisutno, što delegata, što gostiju, što izlaga?a, 70 osoba.

 

Pročitaj više …

Proširena lista medikamenata

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje usvojio je novi pravilnik o listi lekova, kojim su zna?ajno smanjene cene lekova, najviše uvoznih originalnih, a koje ?e gra?ani ubudu?e dobijati besplatno. Participacija za preglede i lekove sa sadašnjih 20 dinara bi?e pove?ana na 40, a najsiromašniji gra?ani bi?e oslobo?eni ovih pla?anja.

– Ovim smo omogu?ili zna?ajno smanjenje cena, pre svega uvoznih, brendiranih lekova, za koje su do sada svi gra?ani pla?ali procentualno u?eš?e. Pacijenti su prošle godine iz svog džepa za takve lekove izdvojili 470 miliona dinara, što nije uopšte malo – objašnjava Svetlana Vukajlovi?, direktorka RZZO.
Pojeftinili su lekovi kao što su ?¢‚Ǩ?ærispolept?¢‚Ǩ?ì antipsihotik, ?¢‚Ǩ?ælamiktal?¢‚Ǩ?ì za le?enje epilepsije, ?¢‚Ǩ?ælipanor?¢‚Ǩ?ì za smanjenje lipida, holesterola i triglicerida, ?¢‚Ǩ?æglukofaž?¢‚Ǩ?ì lek za dijabetes, ?¢‚Ǩ?ærokaltrol?¢‚Ǩ?ì za osteoporozu i ?¢‚Ǩ?ædilatrend?¢‚Ǩ?ì za le?enje sr?ane insuficijencije. Za ove lekove pacijenti ubudu?e ne?e dopla?ivati, ve? ?e ih Fond u potpunosti finansirati. Potpuno besplatno gra?ani ?e mo?i, primera radi, da dobiju ?¢‚Ǩ?æbensedin?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?ælorazepam?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?ædiazemal?¢‚Ǩ?ì i ?¢‚Ǩ?ælevotiroksin?¢‚Ǩ?ì.
Sniženjem cena lekova omogu?eno je i da se za odre?ene lekove sa liste A1 (koji se procentualno dopla?uju) smanji u?eš?e. Tako je za ?¢‚Ǩ?æimigran?¢‚Ǩ?ì, koji se koristi u terapiji za le?enje migrene, smanjeno u?eš?e sa 50 na 25 odsto, a lekovi za Parkinsonovu bolest ?¢‚Ǩ?æmirapeksin?¢‚Ǩ?ì i ?¢‚Ǩ?ærekip?¢‚Ǩ?ì pacijenti ?e ubudu?e umesto 50 dopla?ivati samo 30 odsto od njegove cene. To ?e, prema re?ima Vukajlovi?eve, omogu?iti ve?u dostupnost lekova svim osiguranicima.
Za odre?ene lekove proširene su i indikacije prema kojima se mogu propisivati o trošku Fonda. Za lekove kao što su ?¢‚Ǩ?ætiklodiks?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?æplaviks?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?æzilt?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?ærožac?¢‚Ǩ?ì i ?¢‚Ǩ?æclopidogrel?¢‚Ǩ?ì promenjena je indikacija, pa ?e ih pacijenti posle ugra?enog grafta i stenta dobijati 12 meseci umesto dosadašnjih šest meseci. Tako?e, i lekove za inhalaciju ?¢‚Ǩ?æ simbikort?¢‚Ǩ?ì i ?¢‚Ǩ?æseretide?¢‚Ǩ?ì mogu dobijati pacijenti koji imaju hroni?nu opstruktivnu bolest plu?a. Lek ?¢‚Ǩ?ænorditropin?¢‚Ǩ?ì, hormon rasta, od sada mogu dobijati i deca koja su ro?ena kao deca male gestacione dobi. Na listu lekova stavljen je i medikament ?¢‚Ǩ?æsingular?¢‚Ǩ?ì granule i tablete za žvakanje koje se koriste u le?enju bronhijalne astme kod dece od dve do šest godina.
Novi pravilnik o listi lekova predvi?a i pove?anje participacije sa 20 na 40 dinara.
– Participacija nije pove?avana od 2004. godine, ali kako to ne bi dodatno opteretilo gra?ane, naro?ito najsiromašnije slojeve, mnoge kategorije osiguranika bi?e oslobo?ene participacije. Pravo na osloba?anje imaju svi osiguranici ?iji su prihodi ispod materijalnog cenzusa – kaže Vukajlovi?eva.
To zna?i da svi zaposleni, penzioneri, poljoprivrednici, samostalni preduzetnici, kao i ?lanovi njihove porodice, imaju pravo da budu oslobo?eni pla?anja participacije.
– Da bi osiguranik koji živi sam ostvario pravo na osloba?anje od participacije, potrebno je da njegov mese?ni prihod ne prelazi iznos neto minimalne zarade u Republici uve?an za 30 odsto, što trenutno iznosi 18,657 dinara. Ukoliko osiguranik živi sa ?lanovima porodice, ukupan mese?ni prihod po ?lanu porodice ne sme da prelazi minimalnu zaradu koja je trenutno 14,352 dinara – isti?e Vukajlovi?eva.
Da bi osiguranici ispod materijalnog cenzusa bili oslobo?eni od participacije, neophodno je da se obrate svojoj filijali zdravstvenog osiguranja koja ?e im izdati potvrdu. Na osnovu toga participacija im ne?e biti napla?ivana, kako za lekove tako i za sve druge zdravstvene usluge, kao što su participacija za pregled, dijagnosti?ku proceduru, bolni?ki dan.

Ko ne pla?a articipaciju
– ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata
– slepa lica, trajno nepokretna i oni koji ostvaruju nov?anu nadoknadu za tu?u pomo?
– deca, u?enici, studenti
– žene u toku trudno?e, poro?aja i 12 meseci nakon poro?aja
– privremeno raseljena lica sa teritorije Kosova i Metohije
– socijalno ugrožene kategorije( nezaposleni, korisnici socijalne pomo?i, stariji od 65 godina bez penzije, Romi)

Najviše para za sr?ane bolesnike
Prošle godine RZZO je za lekove izdvojio više od 31 milijardu dinara . Od toga preko 21 milijardu za lekove na recept, osam milijardi za medikamente u zdravstvenim ustanovama i 2,2 milijarde za najskuplje citostatike. Na teret RZZO propisano je više od 55.000 recepata i za njih izdato preko 77.000 kutija lekova. Najviše sredstava izdvojeno je za medikamente za le?enje kardiovaskularnih oboljenja, gotovo devet milijarde dinara. Tokom prošle godine svaki osiguranik je u proseku izdvojio 160 dinara.

[Blic, 23.01.2009.]

Pročitaj više …

Modernizacija domova zdravlja

U domovima zdravlja ?¢‚Ǩ?æVoždovac?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?æStari grad?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?æZvezdara?¢‚Ǩ?ì, ?¢‚Ǩ?æVra?ar?¢‚Ǩ?ì i ?¢‚Ǩ?æRakovica?¢‚Ǩ?ì Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje instalirao je softvere koji omogu?avaju štampanje recepata, uputa i svih ostalih uverenja koja su do sada pisana ru?no. U apoteci pri Domu zdravlja ?¢‚Ǩ?æVoždovac?¢‚Ǩ?ì u Krivola?koj instaliran je dupli bar-kod ?ita?, tako da je vreme izdavanja recepata znatno smanjeno.

Instalirani softver, koji ?e po?etkom ove godine, kako je planirano, biti i u ostalim domovima zdravlja, zamenio je ru?no pisanje protokola koji je namenjen Republi?kom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZZO).

Prema re?ima direktorke RZZZO Svetlane Vukajlovi?, zahvaljuju?i ovom softveru lekari više nemaju šta da popunjavaju za Fond i imaju više vremena za pacijente.
Trenutno se lekovi brže izdaju jedino u apoteci u Krivola?koj i to tako što farmaceut pro?e ?ita?em preko recepta i svi podaci su uneseni. Nakon ove apoteke duple bar-kod ?ita?e dobi?e i ostale apoteke u Beogradu. Apoteka ?¢‚Ǩ?æBeograd?¢‚Ǩ?ì je izvela neophodne pripreme i nabavljeni su bar-kod ?ita?i, koji ?e najdalje za mesec dana sti?i i u ostale apoteke.
I dok ne stignu ovi ?ita?i lekarima ?e ipak biti lakše, jer nakon ukucavanja dijagnoze i lekova ne moraju da pišu recepte pošto ih štampaju medicinske sestre.
Lekari bi za pacijente imali još više vremena da je na pravi na?in zaživeo dugo najavljivani elektronski karton. On nije zvani?no priznat zakonom, a uveden je u nekoliko domova zdravlja u Beogradu. Istovremeno se, ipak, vodi i evidencija u papirnim kartonima, ali je zahvaljuju?i ra?unarima olakšano propisivanje terapije hroni?nim pacijentima koji iste lekove podižu iz meseca u mesec.
Lekar opšte prakse u Domu zdravlja ?¢‚Ǩ?æVoždovac?¢‚Ǩ?ì prim. dr Nevenka Dimitrijevi? kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì da je novi softver odli?an, jer se recepti i uputi automatski štampaju nakon unošenje u ra?unar. Ipak, ono što je ostalo kao problem jeste što se paralelno vodi evidencija i u papirnim kartonima i u ra?unarima.
– Novi softver jeste doneo uštedu vremena, ali moje kolege i ja i dalje gubimo vreme pisanjem po kartonima. Zatim, treba sve to i ukucati, a treba i ispuniti i normu Ministarstva zdravlja od 36 pregledanih pacijenata po smeni ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Dimitrijevi?.

Povezivanje u jedan sistem
Svetlana Vukajlovi? kaže da je sve bliža realizacija online zdravstvenog sistema, odnosno da lekar napiše recept u ra?unaru i da ga apoteka ima ve? za nekoliko minuta u sistemu, ?ime ?e se izbe?i štampanje recepata. Za ovaj online sistem ostalo je da se kompjuterski umreže apoteke i domovi zdravlja.

[Blic, 12.01.2009.]

Pročitaj više …

Mlade osobe koje su obolele od dijabetesa tipa 1 ili tipa 2 ?esto su gojazne, a neki od njih bez savetovanja s lekarom pribegavaju nezdravim dijetama, što može da pogorša njihovu bolest, upozoravaju ameri?ki stru?njaci iz bolnice Kajser permanent u Pasadeni.

Dr Džin Lorens i njene kolege iz bolnice u Pasadeni došli su do ovakvog zaklju?ka prou?ivši slu?ajeve 1.742 de?aka i 1.615 devoj?ica, prose?ne starosti 15 godina, od kojih je 520 bolovalo od dijabetesa tipa 2, a 2.837 od dijabetesa tipa 1.

Oko polovine njih prijavili su da su pokušali da oslabe. Kalifornijski stru?njaci naglašavaju da je želja da se oslabi normalna kod mladih obolelih kod dijabetresa tipa 2, ?ije je stanje u vezi sa gojaznoš?u, ali da dijetama ?esto pribegavaju i oni sa dijabetesom tipa 1, koji s gojaznoš?u nema nikakve veze. Tome su naro?ito sklone devoj?ice.

?injenica je da se ve?ina mladih dijabeti?ara obuhva?enih istraživanjem opredelila za zdrav i kontrolisan na?in slabljenja, ali je prili?an broj pribegavao gladovanju, lekovima za slabljenje koji se dobijaju bez recepta, koriš?enju laksativa, povra?anju ili ?ak izbegavanju propisanog insulina. Pri tom nisu dovoljno vodili ra?una o nivou še?era u krvi.

Kalifornijski tim apeluje na stru?njake za dijabetes i roditelje obolele dece da budu svesni da se ona ne opredeljuju uvek za zdrav na?in mršavljenja i da to može da pogorša kako še?ernu bolest, tako i njihovo opšte zdravstveno stanje.

[Tanjug, 09.01.2009.]


Pročitaj više …

Ose?aj gladi izazivaju fini nervni završeci na zidovima želuca. Pošto ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane

Samo dve supene kaši?ice ovsenih mekinja dnevno mogu vam pomo?i da smršate, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, spre?ite zatvor, a i preventivno uti?ete protiv mogu?eg razvoja raka debelog creva…. Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Sva su ?¢‚Ǩ?æ?uda?¢‚Ǩ?ì veoma jednostavna, a ovo ?¢‚Ǩ?æ?udo?¢‚Ǩ?ì je, sre?om, i nau?no i klini?ki ispitano i dokazano.
Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dikan, autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga-bestselera o njima, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a potom i na svojim pacijenata – i uverio se da je ovo sredstvo za mršavljenje najefikasnije od svih koje je on koristio. A evo zašto!
Balastne materije ili biljna vlakna koja sadrži ovas, kao i vlakna pšenice ne mogu da se svare i prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se stolicom. Ali, za razliku od pšeni?nih vlakana i vlakana drugih žitarica, koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa, koja se nalaze u ovsenim mekinjama se rastvaraju u vodi. I ne samo da se rastvaraju, ona upijaju te?nost višestruko uve?avaju?i svoj obim (?ak mogu da ga uve?aju i do 35-40 puta); a upijaju ne samo okolnu te?nost, nego i materije rastvorene u toj te?nosti.

Dijeta sama po sebi
Osobama koje žele da smršaju ?esto je velika prepreka ose?aj gladi, a njega izazivaju fini nervni završeci na zidovima želuca. Pošto ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj na?in, uzimanjem samo jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogu?uje vam da zapravo pojedete manje ostale hrane, a da ipak budete siti. Pored toga, one upijaju u sebe znatnu koli?inu te?nosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako spre?avaju da se znatna koli?ina ve? unetih kalorija usvoji. One naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prolaze kroz creva i eliminišu se iz organizma. Ovsene mekinje su odli?ne za sve one koji ho?e da smršaju jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave normalno da se hrane, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.

Preventiva protiv sr?anih oboljenja
O tome koliko su ovsene mekinje korisne za srce govori ?injenica da je u Americi to jedina namirnica za koju je prili?no stroga Ameri?ka uprava za hranu i lekove (FDA) dopustila da nosi natpis da je ?¢‚Ǩ?ækorisna za srce?¢‚Ǩ?ì. Povišen holesterol, tzv. loš holesterol (HDL) je na Zapadu jedan od glavnih neprijatelja, odgovoran za 50 odsto svih smrtnih slu?ajeva. On se taloži na zidove arterija, izazivaju?i njihovo postepeno zapušenje. I to se ne dešava samo kod starijih ljudi, sve više je mladih sa istim problemima. Loš holesterol proizvodi naša sopstvena jetra od jedenja životinjskih masno?a. Kada sa hranom uzimate ovsene mekinje, loš holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, ve? se eliminiše iz organizma. Prema tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno jedenje ovsenih mekinja može da snizi loš holesterol za 15 odsto – što je ravno dejstvu lekova.

Regulišu nivo še?era u krvi
Zašto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata še?erima. Pogotovo savremeni slatkiši i zaše?erena pi?a puna ?¢‚Ǩ?æbrzih še?era?¢‚Ǩ?ì izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljuju?i pankreas. Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje? Ako smo u istom obroku jeli ?¢‚Ǩ?æbrze še?ere?¢‚Ǩ?ì i ovsene mekinje, ?¢‚Ǩ?æbrzi še?eri?¢‚Ǩ?ì prvi završavaju proces varenja i dospevaju u tanko crevo, gde po?inju da se resorbuju. Ali, tad iz želuca u tanko crevo dospeju i ovsene mekinje, koje ne mogu da se svare, i koje su ve? upile dosta te?nosti i stvorile lepljivu masu nalik mreži. Za nju se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza ?e se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u tolikoj koli?ini i ne toliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Tako uzimanje ovsenih mekinja u okviru obroka spre?ava da do?e do naglog skoka glukoze u krvi.

[Glas javnosti, 10.01.2009.]

Pročitaj više …

Novi Sad — Zdravlje radnika u novosadskim komunalnim preduze?ima veoma narušeno ?¢‚Ǩ‚čú 60 odsto su puša?i, 3/4 zaposlenih ima povišen holesterol, a 20 odsto i povišen še?er.

Rezultate analize objavio je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Novi Sad”. Uprkos takvom zdravstevnom stanju, radnici retko odlaze lekaru, osim kada im to firme organizuju. Naporne fizi?ke poslove u javnim komunalnim preduze?ima rade i žene.

U “Gradskom zelenilu” one mahom obavljaju poslove na sadnji cve?a i ure?enju parkova, u svim klimatskim uslovima i godišnjim dobima.

Tri do ?etiri kafe tokom radnog vremena, najmanje pola pakle cigareta, uz obavezni burek i jogurt, gotovo su neizostavni deo svakodnevice velikog broja zaposlenih u Srbiji, bez obzira da li rade kancelarijske ili terenske poslove.

Takozvani “terenci” su, uz to, na poslu izloženi i nekim drugim mogu?im rizicima po zdravlje, poput radnika u novosadskom preduze?u “Vodovod i kanalizacija”, koji svoj posao ?esto obavljaju na otvorenom, u otežanim uslovima, povremeno i uz pomo? zaštitne opreme zbog opasnih hemikalija.

Zbog toga su podvrgnuti ?estim lekarskim pregledima.

“Idemo ?esto na preglede, jednom godišnje je detaljni pregled, ostalo na šest meseci. Kad su slave, uvek malo mrsimo, šta ?emo. Pušim, ali sad mislim da prestanem”, pri?a jedan od radnika.

“Zimi nam je hladno, ali mora se podneti. To je svakodnevni fizi?ki rad i sad ve? uti?e dosta na moje zdravlje. ?Ö¬†to sam starija, sve više uti?e na kostobolju. I koleginice imaju zdravstvenih problema, neke se žale, neke ?ute i trpe”, svedo?i jedna radnica.

“Mi žene vodimo ra?una, išle smo preko firme na sve preglede, doduše, bilo je to pre tri godine. Muškarci ?eš?e idu, svake godine, a mi ne?¢‚Ǩ¬ù, dodaje njena koleginica.

Komentarišu?i poražavaju?e rezultate analize Higijenskog zavoda, gradona?elnik Novog Sada Igor Pavli?i? kaže da su javna preduze?a u sistemu zdravstvene zaštite i da postoji obaveza odlaska radnika na periodi?ne i redovne preglede.

“To je problem kao i kod svih ljudi, što reagujemo tek kad se nešto desi. Mi ?emo raditi na edukaciji u javnim preduze?ima, da bi ukazali na potrebu blagovremene kontrole i da bi se u fazi uzroka moglo ukazati na bolest, a ne u fazi posledice”, kaže Pavli?i?.

Gradona?elnik je najavio da ?e se ubudu?e, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ve? od vrti?a raditi na uvo?enju u ishranu organske i zdrave hrane, kao i u osnovnim i srednjim školama.

Grad je za to, prema njegovim re?ima, spreman da izdvoji zna?ajna nov?ana sredstva.

[B92, 06.01.2009.]

Pročitaj više …

VIRTUELNI KOTLIĆ® je jedinstvena zbirka recepata, koju je osmislila majka mladića sa tipom 1, sa željom “da ljudi shvate da i dalje mogu da uživaju u spremanju jela i da mogu puno toga da spreme na razne načine, a ne da imaju strah od hrane. Zato su i sličice vesele i šarene!”

 

Zbog čega je VIRTUELNI KOTLIĆ® jedinstven? Zbog toga što za svaki recept imate izračunate sve potrebne nutritivne vrednosti, uključujući i glikemijski indeks! Takođe, svi ovi recepti su već spremljeni i isprobani u kućnim uslovima!

 

Sin autorke ovih recepata je mlad i energičan čovek, koji se aktivno bavi sportom, ide redovno u teretanu, odlazi preko leta na more i vodi pun mladalački život. Hraneći se prema ovim receptima, regulacija glikemije je odlična! čak i kada je bio mesec dana sam kod kuće, pa je trebalo neke stvari i sam da pripremi, ili mu je baka povremeno kuvala po ovim receptima, nivo šećera u krvi je bio odlično regulisan.

 

Na ovaj način, praveći dobro izbalansirane recepte i prateći nutritivni sadržaj obroka, “hipoglikemije su mu retke i nikad problematične, tj. vraća šećer u normalu za desetak minuta sa nekoliko gutljaja soka od pomorandže bez dodatog šećera”.

 

U sadašnjoj fazi VIRTUELNI KOTLIĆ® ima tek nekoliko recepata sa sličicama. Biće ih, naravno, više. Publikovaćemo ih kontinuirano, onako kako budu bili pripremani i slikani. Radi lakšeg snalaženja, podeljeni su na “Slaniše” i “Slatkiše”.

 

Baza podataka o namirnicama koju je ova požrtvovana majka vredno skupljala daje prilično realne podatke kod preračunavanja nutritivnih vrednosti, pa se onda te vrednosti i kod gotovih jela kreću u realnim okvirima.

 

Zato će vam VIRTULENI KOTLIĆ® biti nezamenljiv vodič za planiranje jelovnika, a onima koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji – velika pomoć za izračunavanje doze insulina!

 

Jedino što vam ne preporučujemo je da čitate ove recepte u kasnim večenjim satima, jer strahovito otvaraju apetit!

 

Uživajte u hrani po našoj meri! Prijatno!

 

Napomena: recepti na sajtu diabeta.net su publikovani uz saglasnost i vlasništvo su autorke. Diabeta.net tim se zahvaljuje na ustupljenom materijalu. Za više informacija posetite www.carobna-kuhinja.com

.

Od 10.12.2008. godine firma ADOC d.o.o. Beograd, kao uvoznik i distributer Diabetes Care programa inoproizvo?a?a Roche Diagnostics, Nema?ka, u mogu?nosti je da Vam isporu?i novi Accu-Chek Performa aparat i test trake za merenje nivoa še?era u krvi.
Accu-Chek Performa test trake se refundiraju osiguranim licima, shodno ugovoru zaklju?enom sa RZZO po?ev od 10.12.2008.

Novom uredbom RZZO od 18.12.2008. pravo na aparat i trake za AccuChek Go imaju samo deca do 12 godina starosti. Ostali osiguranici, koji su koristili trake za AccuChek Go, mogu besplatno zameniti svoj Go za aparat Performa u svakoj državnoj apoteci. Nakon zamene aparata, svi osiguranici koji ostvaruju pravo na trake preko fonda, mogu nastaviti da redovno uzimaju trake za aparat Performa. Kao i za AccuChek Active, ni za aparat Performa ne postoje starosna ograni?enja. Tako?e, aparat u Beogradu možete besplatno zameniti u Korisni?kom centru Adoc d.o.o. u ulici Jove Ili?a br. 15, od 8 do 16 ?asova.

Državne apoteke su nove izmene dobile u pisanoj formi 22.12.2008., stoga ?e ponegde verovatno biti potrebno malo više vremena da se svi relevatni poslovi uhodaju.

?¢‚Ǩ¬¢ dovoljno je samo 0.6 ?鬺l krvi – AST opcija – mogu?nost testiranja sa alternativnih mesta ?¢‚Ǩ¬¢ redoziranje mogu?e u 5 sekundi – bez nepotrebnog trošenja test traka ?¢‚Ǩ¬¢ idealnih dimenzija sa velikim displejom – jednostavan za koriš?enje ?¢‚Ǩ¬¢ Accu-Chek Multiclix – skoro bezbolno testiranje ?¢‚Ǩ¬¢ memorisanje 500 rezultata merenja ?¢‚Ǩ¬¢ vreme merenja 5 sekundi

U svakom Accu-Chek Performa kompletu se nalazi:
?¢‚Ǩ¬¢ Aparat sa detaljnim uputstvom za upotrebu na srpskom jeziku
?¢‚Ǩ¬¢ 10 test traka
?¢‚Ǩ¬¢ Accu-Chek Multiclix lancetar sa 2 kompleta uložaka
(ukupno 12 lanceta)
?¢‚Ǩ¬¢ AST nastavak
?¢‚Ǩ¬¢ Dnevnik samokontrole

(Diabeta.net, 22.12.2008.)


Pročitaj više …