Genetske analize trebalo bi da uradi svako u ?ijoj porodici postoje nasledna oboljenja, koja bi se mogla preneti na potomstvo – kaže za ?¢‚Ǩ?æAlo!?¢‚Ǩ?ì molekularni biolog Jelena Luki? iz laboratorije ?¢‚Ǩ?æHelikslab?¢‚Ǩ?ì.
– S druge strane, ova ispitivanja   trebalo bi da urade i svi oni kod kojih ve? postoji rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja, razli?itih vrsta tumora, dijabetesa tipa dva, imaju predispoziciju za gojaznost, duboku vensku trombozu, kao i mnoga druga oboljenja – isti?e naša sagovornica.
Re? je o najsavremenijem pristupu u ispitivanju genetskih abnormalnosti u sferi dijagnostike pre ro?enja (prenatalne), utvr?ivanje o?instva i steriliteta.

Prenatalna dijagnostika
Potreba budu?ih roditelja da još u ranoj trudno?i saznaju da li postoji rizik za pravilan razvoj njihovog deteta, omogu?ena je najsavremenijom QF-PCR prenatalnom dijagnostikom (pomo?u genetskog sekvenatora).
KAKO SE RADI:
– Specijalista ginekologije uzima plodovu vodu, horionske resice ili fetalnu krv iz maj?inog stomaka i uzorak donosi u laboratoriju na analizu – objašnjava naša sagovornica.
– Iz uzorka bebinih ?elija molekularno genetskim analizama ispituju se polni i 13, 18 i 21 hromozomi.

Dijagnostika
– Na osnovu ovih hromozoma utvr?uje se da li postoje numeri?ke abnormalnosti hromozoma koje mogu dovesti do Daunovog sindroma (mongoloidnost), Patau sindroma (teška mentalna retardacija), Edvardsovog sindroma (druga vrsta teške mentalne retardacije), Klinefelterovog sindroma (polne anomalije, pra?ene blagom mentalnom retardacijom), kao i Tarnerovog sindroma (polne abnormalnosti).
?Ö¬†TA ZNA?E NUMERI?KE VREDNOSTI HROMOZOMA:
Kod zdravih ljudi u DNK materijalu prisutna su dva hromozoma (po jedan od oca i majke), dok je kod obolelih prisutno više istog hromozoma, zbog ?ega se i rade numeri?ke analize hromozoma.
KOME SE PREPORU?UJE:
Ovu vrstu genetskih analiza preporu?ljivo je da uradi svaka žena starija od 30 godina, ali i ranije ukoliko postoji nasledno optere?enje.

Utvr?ivanje razloga poba?aja
Ve?ina genetskih poreme?aja dovodi do spontanog poba?aja ve? u prvim mesecima trudno?e, me?utim, odre?ene hromozomske anomalije ne?e imati fatalan ishod, ali ?e uzrokovati ozbiljne mentalne poreme?aje kod dece.
DNK metoda omogu?ava i utvr?ivanje uzroka poba?aja, odnosno proveru da li je do gubitka trudno?e došlo zbog hromozomskih abnormalnosti. Ovakve analize su bitne kod trudnica koje imaju teško?a u za?e?u, odnosno zadržavanju ploda, kako bi se lakše uo?ili uzroci.
– Svaka žena koja je imala spontani poba?aj dva i više puta trebalo bi da uradi genetsku analizu abortiranog materijala – savetuje naša sagovornica.
KAKO SE RADI:
U toj nimalo prijatnoj situaciji najvažnija je prisebnost roditelja koji su izgubili bebu, kako bi uspeli da od lekara koji obavlja abortus traže sterilno uzet uzorak u sterilnom pakovanju (to može biti i ?ašica za urinokulturu), u fiziološkom rastvoru.
DIJAGNOSTIKA:
U laboratoriji se potom iz ?elija fetusa izoluje DNK i analizama se ispituju numeri?ke abnormalnosti hromozoma. Naprednom metodom QF-PCR tehnologije ispituje se željeni hromozom i dobijaju rezultati koji ?e jasno ukazati na razloge i uzroke poba?aja.
– Prednost QF-PCR tehnologije u odnosu na klasi?nu citogenetiku leži u tome što je testove mogu?e uraditi ve? od osme nedelje. Ne postoji problem manjeg broja bebinih ?elija neophodnih za analizu, eliminisana je mogu?nost kontaminacije genetskog materijala, a otklonjene su i mogu?nosti ljudske greške pri analizi – napominje molekularni biolog.
KOLIKO SE ?EKA NA REZULTATE:
Vreme ?ekanja na rezultate prenatalne dijagnostike ovom metodom je 24 sata i brže (ukoliko je neophodno), za razliku od klasi?nih metoda kojima se rezultati dobijaju u periodu od tri do pet nedelja, što ?esto može da uti?e na pravilno donošenje odluka po pitanju budu?e trudno?e.

Vrste genetskih analiza
– tumori dojke i jajnika 82.800 dinara
– nasledni oblici gojaznosti 9.000 dinara
– prenatalna dijagnostika 10.800 – 21.600 dinara
– sterilitet kod muškaraca 9.000 dinara
– duboke venske tromboze 16.200 dinara
– nutrigenetika (kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa2…) oko 90.000 dinara
 
Utvr?ivanje uzroka steriliteta
Sterilitet može biti ste?eno stanje, nastalo pod uticajem razli?itih spoljnih faktora, ali uzrok isto tako može biti genetski uslovljen.
– Analiza nije samo poželjna u smislu stvaranja potomstva, jer muškarac koji ima genetski problem sa nedovoljnim brojem spermatozoida može da ostvari potomstvo vešta?kom oplodnjom, ali je tako?e postoji rizik da takvu mutaciju, odnosno sterilitet, prenese i na muškog potomka. Današnja tehnologija omogu?ava da se rezultati dobijaju za samo jedan dan.
– Na osnovu uzorka venske krvi ili na osnovu brisa iz usta ili korena dlake muškarca, analizira se Y hromozom i utvr?uje se da li postoji mikrodelecija, što može biti jedan od uzroka steriliteta. Ovu vrstu analize trebalo bi da uradi svaki muškarac koji iz nekog razloga ima problem da ostvari potomstvo.
Roditelji sada uz pomo? najsavremenijih metoda, pouzdanih i brzih rezultata mogu imati zdrav i aktivan odnos prema sebi, svojoj deci i životu uopšte.

[Alo!, 02.03.2009.]

Pročitaj više …

Srbija na za?elju po broju transplantacija organa

Broj gra?ana Srbije koji su u slu?aju moždane smrti spremni da zaveštaju svoje organe svakim danom je sve ve?i. To potvr?uje i ?injenica da osim u Beogradu, broj vlasnika donorskih kartica raste i u Novom Sadu i na jugu Srbije. Ali i pored toga, naša zemlja je po broju kadaveri?nih transplantacija (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) i dalje poslednja u Evropi.
Iako svakodnevno od moždane smrti umiru zdravi ljudi, u trenucima kada gube najmilije porodice retko donose odluku da organe preminulog poklone pacijentima koji ?ekaju na transplantaciju.
Kako bi se pokrenule stvari s mrtve ta?ke, pre nekoliko godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do kraja prošlog meseca donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je 17.000 ljudi, što svakako nije dovoljno jer bi, prema re?ima stru?njaka, taj broj trebalo da bude izme?u dva i tri miliona ljudi.
Da se stvari popravljaju i da broj donora organa iz dana u dan raste potvr?uje pukovnik prof. dr Nebojša Stankovi?, na?elnik grupe hirurških klinika VMA.
– Krajem decembra dnevno nam se javljalo oko pet osoba, dok se sada sa ciljem zaveštanja organa na VMA dnevno javi i do 100 ljudi, naj?eš?e mla?e životne dobi. Da bi se broj donora pove?ao, bilo bi dobro da se akciji priklju?e i javni radnici, pisci, glumci, sportisti i politi?ari, da i oni zaveštaju svoje organe i tako daju primer drugima – kaže pukovnik Stankovi?.
Osim u Beogradu, interesovanje gra?ana za zaveštanje organa raste i u drugim delovima Srbije.
Iako je Klini?ki centar Niš donorske kartice po?eo da izdaje krajem januara, do sada je na jugu Srbije podeljeno 1.000 kartica.
Profesor doktor Vidojko ?Ѭêor?evi?, rukovodilac tima za transplantaciju Klini?kog centra u Nišu, objašnjava da je broj od oko 20.000 donora, koliko ih u Srbiji ima, mali.
– Da ne bismo imali problema kod davanja saglasnosti rodbine preminulog od moždane smrti za doniranje organa, potrebno je da 80 odsto stanovništva poseduje donorske kartice. Na taj na?in se može pomo?i ljudima kojima su organi neophodni, jer kada do?e do moždane smrti, povratka u život više nema, a zdravi organi preminulog mogu se u narednih šest do 24 sata presaditi onima kojima su potrebni – objašnjava profesor ?Ѭêor?evi?.
Broj donorskih kartica raste i u Vojvodini, gde je tokom proteklih osam meseci izdato oko 1.000 kartica.
– Taj broj ?e brzo porasti jer se našem Donorskom centru svakodnevno javi oko 50 ljudi. Nažalost, me?u njima je jako malo mladih jer oni imaju predrasude prema donacijama organa. Mnogi od njih ne znaju da jedan ?ovek može spasti najmanje sedam života – kaže za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ¬ù Gordana Umi?evi?, PR Klini?kog centra Vojvodine.
Iako broj vlasnika donorskih kartica raste, Srbija je po broju kadaveri?nih transplantacija i dalje na poslednjem mestu u Evropi. Ovu oblast pravno ?e regulisati zakonska rešenja koja bi trebalo da budu usvojena do kraja godine, a kojima ?e se realizovati promocija doniranja i zaveštanja organa. Ina?e, donošenje zakona o transplantaciji organa jedan je od preduslova da se Srbija uklju?i i u ?¢‚Ǩ?æEurotransplant organizaciju?¢‚Ǩ¬ù, preko koje bismo mogli da razmenjujemo organe za transplantaciju s drugim zemljama. Zakonom je predvi?eno formiranje nacionalne agencija za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima, a koja bi imala zadatak da vodi nacionalni program transplantacije solidnih organa u Srbiji.

Liste ?ekanja
Na listi ?ekanja za kadaveri?nu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi ?eka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežnih bolesti se iz godine u godinu pove?ava. Nažalost, neki od njih nikada ne?e do?i na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveri?nih transplantacija.

Predsednik ima karticu
Donorske kartice za sada poseduje svega nekoliko politi?ara. Me?u njima su predsednik Srbije Boris Tadi?, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljaji? i predsednik izvršnog ve?a AP Vojvodine Bojan Pajti?. Njih trojica su donorske kartice uzeli u Klini?kom centru Vojvodine.

[Blic, 28.02.2009.]

Pročitaj više …

SREMSKA MITROVICA ?¢‚Ǩ‚čú U sremskomitrova?koj Opštoj bolnici nedavno je prvi put obavljena operacija stavljanja prstena na želudac gojaznog pacijenta. Operaciju je izveo tim lekara s dr Goranom Ivi?em na ?elu, direktorom Opšte bolnice.

?¢‚Ǩ‚čú Mi smo tre?i centar u Srbiji koji radi ovakve zahvate. Neke klinike su prestale s ovakvim operacijama, dok mi želimo da nastavimo taj trend i razvijemo ga uklju?ivanjem još više doktora u ovu proceduru. Sam zahvat nije komplikovan, ali su zato izuzetno zahtevni postoperativni postupci kako bi se na pravilan na?in izvršila redukcija mase ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Goran Ivi?. ?¢‚Ǩ‚čú Pacijentkinja je imala 140 kg i u prve tri nedelje izgubila je šest kilograma. Kasnije je gubitak težine brži. Skida se od šest do deset kilograma mese?no, a za godinu dana ?ak šezdesetak kilograma.

Operisana pacijentkinja nije pripadala sremskomitrova?kom fondu za zdravstvo. Sama procedura i operacija koštala je 220.000 dinara. Taj postupak je ipak jeftiniji i efikasniji od dugotrajnih pokušaja le?enja gojaznosti raznim dijetama.

Dr Ivi? kaže da se ovakve procedure rade u svetu pošto ra?unica pokazuje da je za zdravstveni sistem jeftinije kada te osobe imaju manje kilograma. Kod gojaznih problem nije samo estetske prirode. Opasnost predstavljaju pridružena oboljenja, metaboli?ki porema?aji, dijabetes, sr?ane i druge bolesti.

Ipak, naglašava dr Ivi?, operacija je krajnje rešenje. O pacijentu brine tim endokrinologa, psihologa, nutricionista i drugih stru?njaka koji najpre pokušaju da dijetom reše problem gojazne osobe. Priprema pacijenta pre operacije je veoma kompleksna. On mora da pro?e ?itav niz testova dijagnostike kako bi se saznalo da li se problem može rešiti samo hirurškim zahvatom.

?¢‚Ǩ‚čú Kada nestane svih drugih mogu?nosti za izle?enje, onda pribegavamo operaciji, koja nije samo stavljanje obru?a na želudac ?¢‚Ǩ‚čú kaže dr Ivi? i dodaje da se pacijenti selektuju u zavisnosti od tipa gojaznosti. On najavljuje da ?e se tokom godine u Opštoj bolnici nastaviti s još složenijim procedurama koje ?e za pacijente zna?iti spas i definitivno mnogo manje kilograma.

Zanimljivo je da u ovu Opštu bolnicu, na le?enje ili hiruršku intervenciju, dolaze i pacijenti iz drugih krajeva Srbije, iz Republike Srpske i Crne Gore. Od takvih pacijenata bolnici mese?no ostaje oko dva miliona dinara, što se ulaže u opremu, uvo?enje novih procedura i podizanje komfora.

Primera radi, pre nekoliko godina stru?ni tim dr Gorana Ivi?a uradio je prvu operaciju transanalne mikroskopske hirurgije, koja se radi jedino u ovoj bolnici i kojom se, bez klasi?nog reza, le?e tumori završnog dela debelog creva. Ovakva intervencija košta 50.000 dinara, posebno se pla?a bolni?ki dan, a pacijenti odlaze ku?i ve? posle nekoliko dana.

[Gra?anski list, 25.02.2009.]

Pročitaj više …

Nova lista lekova, koja je objavljena 10.02. stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, odnosno 18.02.2009. godine.
A listu lekova za koje se ne pla?a u?eš?e (osim participacije po receptu 40 din) možete preuzeti OVDE.
A1 listu lekova, za koje se osim participacije pla?a i procentualno u?eš?e, možete preuzeti OVDE.

Sve ostale liste, kao i Pravilnik o listi lekova, možete preuzeti sa stranice RZZO.

[Diabeta.net, 17.02.2009.]

Pročitaj više …

Radnim verzijama nacrta zakona, prvi put u našoj praksi, sistemski se ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija. Radne verzije su uskla?ene sa direktivama EU, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava. Javna rasprava traja?e tri meseca.

Ministarstvo zdravlja napravilo je radne verzije nacrta zakona kojima se, prvi put u našoj praksi, sistemski ure?uju ?etiri oblasti – biomedicinski potpomognuta oplodnja, transfuzija, transplantacija organa i transplantacija tkiva i ?elija.
Pošto oblasti koje ?e biti ure?ene zalaze i u eti?ka, kulturološka, sociološka i verska pitanja, radne verzije su, kako kažu u resornom ministarstvu, uskla?ene sa direktivama Evropske unije, ali i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Kada malo bolje pogledate oko sebe, gotovo na svakom ?ošku vidite neku banku. I one su nam važne. Dobra vest je da ?e u Srbiji uskoro biti otvorene i banke koje su mnogo važnije i koje bukvalno život zna?e.
Rukovodilac projekta na Institutu za majku i dete Dragana Vuji? kaže da je još 2007. godine taj Institut aplicirao projekat obezbe?ivanja uslova za transplantaciju mati?nih ?elija hematopoeze kod dece u Srbiji.

Javne i porodi?ne banke ?elija 
Taj projekat podrazumeva formiranje javne i porodi?ne banke ?elija koje se dobijaju iz krvi pup?anika. Ta banka ?e zaživeti onog trenutka kada bude zaživeo zakon, i u toku su sve neophodne pripreme.
Podse?amo, mati?ne ?elije iz pup?anika mogu se upotrebiti u le?enju razli?itih oblika raka krvi, uro?ene malokrvnosti ili slabosti imuniteta, ali stru?njaci od njih u budu?nosti o?ekuju mnogo više.
Nacrtom zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, dozvoljeno je doniranje jajnih ?elija i sperme i osnivanje banaka za njihovo ?uvanje.
Usvajanjem Zakona o transplantaciji, u Srbiji ?e kona?no biti precizno ure?eno i doniranje i zaveštanje organa, što su zemlje u našem okruženju ve? odavno uradile.
Odobrenje zdravstvenim ustanovama za izvo?enje svih tih postupaka izdava?e resorno ministarstvo. Bi?e osnovana i Uprava za biomedicinu sa podsektorima, jer u tim oblastima ima mnogo osetljivih pitanja i mogu?nosti za zloupotrebe.
“Taj organ bi?e u sastavu ministarstva, direktore ?e imenovati Vlada na predlog ministara, oni ?e biti finansirani iz sredstava budžeta, vodi?e prakti?no jedinstvene registre svih davalaca za sve što se upotrebljava u oblasti biomedicine i svakako jedinstvena lista ?ekanja za one kojima je neophodan organ, tkivo ili ?elija za le?enje”, kaže pomo?nica ministra zdravlja Zorica Pavlovi?.

Kaznene odredbe nisu definisane
U predloženim nacrtima još nisu definisane kaznene odredbe. To ?e biti naknadno ure?eno.
Sva ?etiri zakona po?ivaju na principu dobrovoljnosti davanja organa i tkiva, ili ?elija, i ta dobrovoljnost podrazumeva i neostvarivanje materijalne koristi.
“Kaznena politika  mora biti veoma oštra i veoma stroga, postoji Krivi?ni zakonik koji zabranjuje trgovinu organima i delovima tela, mi ?emo to podržati i svim drugim odredbama to spre?iti”, objasnila je Pavlovi?.
Posle tromese?ne javne rasprave, sve prihva?ene izmene bi?e unete u kona?an predlog ?etiri zakona koje treba da usvoji Vlada. Posle toga, ovaj set veoma važnih zakona ulazi u skupštinsku proceduru.
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da bi bilo dobro da oni što pre budu i usvojeni jer ?e se tako stvoriti uslovi za razmenu organa, tkiva ili ?elija sa drugim zemljama, što ?e doprineti bržem i boljem le?enju ljudi.

{RTS, 05.02.2009.]

Pročitaj više …

Ružica Ajzenbrand iz Beograda živi sa dijabetesom tip 1 više od 50 godina, i to bez ikakvih komplikacija!
O svojoj prošlosti, sadašnjem životu i budu?im planovima pri?ala je za emisiju “Govori da bih te video”, na talasima Radio Beograda 2, koja je emitovana 02.02.2009. od 17 do 17.30h.
Ukoliko ste propustili emisiju, možete je preuzeti ili preslušati OVDE. (mp3, 11 Mb)

[Diabeta.net, 02.02.2009.]


Pročitaj više …

Pročitaj više …