Ako za godinu dana smanjite telesnu težinu za pet odsto, redukujete unos masti i u ishranu uvedete namirnice bogate vlaknima (boranija, pasulj, kelj), rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se prepoloviti. Do ovih podatka došao je tim stru?njaka iz Finske. Studija je pokazala da je rizik od dijabetesa kod gra?ana smanjen za 58 odsto.

– Kroz fizi?ku aktivnost možemo uticati na nastanak jednog broja bolesti, kao što su sr?ane bolesti, visok pritisak, dijabetes. Me?utim, ove bolesti se ne mogu iskoreniti i nije sigurno da ?e se spre?iti smo fizi?kom aktivnoš?u ili zdravom ishranom. Ali, na taj na?in rizik ?e se smanjiti i to je mnogo što svako od nas pojedina?no može da uradi. S druge strane, treba znati da nije sve u faktorima sredine. Dosta toga zavisi i od toga šta ?ovek nosi u sebi. Ima ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj pojedinih bolesti – objašnjava za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ¬ù profesor doktor Nebojša Lali? iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
 
Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi oko 500.000 osoba. U svetu je broj obolelih od dijabetesa u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak udvostru?iti. Zbog toga je u našoj zemlji po prvi put po?eo da se sprovodi kao pilot-projekat skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.
Za sada, u pojedinim domovima zdravlja u Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Lali?.
Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes. Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 80 odsto pacijenata.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji. Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama pojava pravog dijabetesa može se spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.

Antitela iz krvi
– Dijabetes tipa 1 ne može da se prevenira, ali ono što je interesantno jeste to da može da se utvrdi rizik za obolevanje pomo?u antitela iz krvi. Izuzev za nau?na istraživanja, na koje ispitanici sami pristanu, skrining se ne sprovodimo u populaciji. Nije eti?ki nekome utvrditi rizik, a da pri tome ne postoji agens koji bi spre?io bolest – isti?e dr Lali?.

[Blic, 01.04.2009.]

Pročitaj više …

Veliki broj ljudi u Srbiji ne zna da ima dijabetes tipa dva od koga boluje velika ve?ina še?eraša, a koji je naj?eš?e izazvan nezdravim na?inom života, izjavio je danas ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.
Mnogi gra?ani, kao i njihovi lekari, ne znaju da u ovom trenutku imaju še?ernu bolest”, istakao je ministar u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi? Batutu”, dodaju?i da su naj?eš?i uzroci dijabetesa gojaznost i nedovoljna fizi?ka aktivnost.

On je rekao da se še?erna bolest, od koje u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi, nalazi me?u pet najzna?ajnijih bolesti sa stanovišta optere?enosti društva i da se procenjuje da od ukupnog broja dijabeti?ara u zemlji oko 400.000 do 450.000 ima tip dva, koji nije toliko izazvan genetikom kao tip jedan. Na konferenciji za novinare, povodom usvajanja Nacionalnog programa prevencije i rane detekcije tipa dva dijabetesa 5. marta, Milosavljevi? je istakao da je še?erna bolest idealan modela na kome se prepoznaje zna?aj prevencije u suzbijanju hroni?nih bolesti. U okviru tog programa gra?anima ?e biti ponu?eno da u preventivnim centrima u domovima zdravlja popunjavaju upitnike na osnovu kojih ?e svi sa visokim rizikom na dijabetes mo?i da u?u u program ranog otkrivanja bolesti, objasnio je ministar.
Milosavljevi? je najavio da ?e Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojiti Nacionalnu strategiju za prevenciju i le?enje hroni?nih i nezaraznih bolesti, u koje spada i dijabetes. On je dodao da ?e broj obolelih od dijabetesa biti smanjen tek kada preventivne aktivnosti postanu stalna praksa. Rukovodilac Nacionalnog programa i predsednik Republi?ke stru?ne komisije za še?ernu bolest Ministarstva zdravlja dr Nebojša Lali? je kazao da je u Srbiji ve? formirano dvadesetak preventivnih centara u domovima zdravlja širom Srbije. On je rekao da je Srbije me?u prvima u Evropi usvojila 2006. godine Nacionalni vodi? za prevenciju tipa dva dijabetesa i da su glavni ciljevi Nacionalog programa sprovo?enje ranog otkrivanja osoba sa povišenim rizikom, novih pacijenata i preventivno delovanje na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Utvr?eno je da je dijabetes, a naro?ito tip dva, zna?ajan uzrok vaskularnih oboljenja i da je naj?eš?i uzrok slepila, terminalne bubrežne insuficijencije koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega, kao i da dve tre?ine pacijanata koji su preležali infarkt miokarda ili moždani udar imaju tipa dva ili stanje visokog rizika na tu bolest. Pretpostavlja se da ?e do 2010. godine od dijabetesa oboleti više od 230 miliona ljudi širom sveta, a na evropskom nivou Srbija se svrstava me?u zemlje sa srednjim rizikom umiranja od dijabetesa tipa dva.

[24sata, 26.03.2009.]

Pročitaj više …

Beograd — Uprava grada Beograda raspisa?e od 27. marta, konkurs za dobijanje gradske stipendije, u iznosu od po 17.000 dinara mese?no, za 140 studenta sa invaliditetom.

Studenti sa invaliditetom koji konkurišu treba da imaju prebivalište u Beogradu ili Srbiji. Potrebno je da budu studenti viših ili visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu ?iji je osniva? republika, kao i viših ili visokih škola i fakulteta ?iji osniva? nije republika, ali imaju dozvolu za rad i akreditaciju studijskih programa.

Uslov je, kako piše u saopštenju, i da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa.

Potrebno je da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti ili nezi i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih organa, kao i da su oboleli od dijabetes melitusa, karcinoma, epilepsije ili da su na dijalizi.

Prijave ?e se primati u Tiršovoj 1, do 13. aprila, a stipendisti grada ne?e mo?i istovremeno koristiti i stipendiju po drugom osnovu.

[B92, 26.03.2009.]

Sve potrebne informacije o ovom konkursu možete dobiti na sajtu grada Beograda

Pročitaj više …

VR?Ö¬†AC – U organizaciji “Hemofarma” u Vršcu je održana tre?a me?unarodna konferencija kardiologa i endokrinologa na temu “Sr?ana insuficijencija kod bolesnika sa dijabetesom”.

Prof. dr Petar Seferovi? savetovao je slušaocima Radio Novog Sada šta mogu preduzeti kako bi izbegli faktore rizika: uvek pojedite manje nego što možete, potrudite se da znate kolike su vrednosti vašeg krvnog pritiska, izvadite bar jednom godišnje krv da znate koliki vam je še?er i vrednosti masti u krvi, ako pušite odmah bacite vaše cigarete i nikad više ih nemojte uzeti.

Prilog Radio Novog Sada možete poslušati ili preuzeti OVDE (mp3, 810 Kb)

[RTV, 16.03.2009.]

Pročitaj više …

Zbog ?ega se gojimo baš na odre?enim mestima

Vaš oblik tela mnogo govori o vama. Ako ste kruškaste gra?e verovatno jedete mnogo testenine i masnih sireva. Oblik gra?e: jabuka, kruška i peš?ani sat, delimi?no nasle?ujemo od roditelja, a delimi?no sami stvaramo zbog na?ina ishrane. Zato ukoliko želite da preoblikujete svoje telo, držite se slede?ih pravila koja za ?¢‚Ǩ?æBlic?¢‚Ǩ?ì otkriva dr Branka Mirkovi?, nutricionista.

Konstitucija
Pre svega, konstituciju u najužem smislu re?i nasle?ujemo od roditelja, s prednostima i manama. Tako na primer ne može da se promeni boja o?iju i osnovna struktura tela. Ali, dok o?i ostaju iste, vaše telo se menja zavisno od na?ina života, hrane, fizi?ke aktivnosti i godinama (naglo u razdoblju puberteta, trudno?i i menopauzi).
Ako se javi sklonost ka debljanju, zna?i da nije dobro uskla?ena ravnoteža nervnog sistema: simpatikusa i parasimpatikusa.
– Simpati?ki nervni sistem priprema telo za akciju, na primer ubrzava kucanje srca i znojenje, pogotovo u trenucima stresa, ?ime deluje i na našu liniju jer stimuliše žlezde što ?¢‚Ǩ?æoduzimaju masno?e?¢‚Ǩ?ì.
– Parasimpati?ki nervni sistem deluje, naprotiv, u snu, podsti?u?i ?¢‚Ǩ?æskupljanje masno?a?¢‚Ǩ?ì, usporavaju?i metabolizam.
– Osta?ete u formi ako su vam dva sistema u ravnoteži, i to stalno. U protivnom, prevagnu?e jedno ili drugo, pa osobe delimo na simpatikotonike i parasimpatikotonike. Da biste smršali, za svaki tip je potrebna razli?ita strategija.

Oblik kruške
Osobe kod kojih je razvijeniji parasimpati?ki nervni sistem skupljaju mnogo masnog tkiva i skloni su gojenju. Skoro svi njihovi organi rade usporeno, pogotovo guštera?a, što proizvodi previše insulina, pa se zbog toga javlja gojaznost. To je gojenje u stilu ?¢‚Ǩ?ækruška?¢‚Ǩ?ì. Osobe tog tipa vrlo su zimogrožljive (štitna žlezda slabo radi), pate od celulita (zadržavanje te?nosti) i ?esto su lenje jer imaju nizak krvni pritisak (uz to su ?esto malokrvne).
Kako da smršate? Dijetom uskla?enom s vlastitim tipom. Osobe koje nalikuju kruški ne smeju da previše smanje unos hleba, testeninu, povr?e, pirina? jer ugljeni hidrati podsti?u izlu?ivanje serotonina, neurotransmitera (materije koja omogu?ava komunikaciju izme?u nervnih ?elija) koji ko?i akciju parasimpatikusa, koji ina?e previše radi.
Da biste uravnotežili vaše potrebe, uopšteno je bolje da se u dijeti za tip kruške ugljeni hidrati koncentrišu u prvoj polovini dana, dok su uve?e dozvoljeni jedino proteini.

Oblik jabuke
Osobe koje imaju razvijeniji simpati?ki nervni sistem su mršavije, zbog toga što potroše skoro sve što pojedu. Njihovi organi rade punom parom, pa su puni energije i živahni, preduzimljivi, kao da se nikada ne?e umoriti. Ako jedu previše ili do?e do promene u metabolizmu, takve osobe dobijaju oblik jabuke.
Kako da smršate? Pre svega, ograni?ite koli?inu ugljenih hidrata (hleba, testenina, pirin?a, krompir, mahunarke) jer podsticanjem izlu?ivanja serotonina samo bi se preterano pove?alo izlu?ivanje nadbubrežnih žlezda. Zato u jelovniku treba da uzimate više proteina, koji deluju na noradrenalin, neurotransmiter (materiju koja omogu?ava komunikaciju izme?u nervnih ?elija), koji vra?a ravnotežu izlu?ivanju nadbubrežnih žlezda.
Tip jabuke mora uz pomo? dijete da koriguje celi na?in ishrane, proteine uzimajte ve? za ru?ak ali ih ne mešajte. To zna?i da kombinacije tipa meso i sir ne dolaze u obzir. Držite se samo jednog proteina.

Oblik peš?anog sata
žene koje imaju oblik peš?anog sata s vremenom po?inju da li?e na kruške (kad po?ne prevaga simpati?kog nervnog sistema).
S godinama (pogotovo zbog hormonalnih promena za vreme menopauze) nadbubrežne žlezde sve više izlu?uju pa se masna tkiva po?inju da se gomilaju poput jabuke, tj. u gornjem delu tela. Najviše ?ete posti?i ako se upola držite dijete koja važi za jabuke, a upola za kruške. U tom se slu?aju, naime, ponovo mora da se uspostavi ravnoteža izme?u simpati?kog i parasimpati?kog sistema.

[Blic, 21.03.2009.]

Pročitaj više …

Samo dve supene kašike ovsenih mekinja dnevno mogu da vam pomognu da izgubite višak kilograma, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, spre?ite zatvor i preventivno uti?ete na mogu? razvoja raka debelog creva….

Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dukan je autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga bestselera o ovsenim mekinjama. Uverio se da su one najefikasnije sredstvo za mršavljenje.
Ovsene mekinje su odli?ne za one koji žele da smršaju jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan na?in, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.
Pošto je ose?aj gladi najve?a prepreka za one koji žele da smršaju, a ovsene mekinje mogu da uve?aju svoj obim 20 do 40 puta, one omogu?uju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj na?in, konzumiranje jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogu?uje vam da zapravo pojedete manje ostale hrane, a da ipak budete siti.
Pored toga, ovsene mekinje upijaju u sebe znatnu koli?inu te?nosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako spre?avaju da se ve?i deo ve? unetih kalorija usvoji. Kalorije naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prolaze kroz creva i eliminišu se iz organizma.
Kada sa svojom hranom konzumirate ovsene mekinje, loš holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, ve? se eliminiše iz organizma.
Po tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno konzumiranje ovsenih mekinja može da snizi loš holesterol za 15 odsto – što je ravno dejstvu lekova koji se koriste u istu svrhu.

[Blic, 21.02.2009.]

Pročitaj više …

Osiguranici koji duže od 30 dana neprekidno borave van mesta prebivališta, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u domovima zdravlja u mestu privremenog boravka, bez promene izabranog lekara.

Pružanje zdravstvene zaštite na primarnom nivou u mestu privremenog boravka, omogu?eno je Pravilnikom o dopuni pravilnika o na?inu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ukoliko  imaju prijavljen boravak duže od 30 dana, osiguranicima je  u domu zdravlja u mestu boravka omogu?ena dijagnostika i le?enje, uklju?uju?i propisivanje lekova, medicinsko-tehni?kih pomagala koji se propisuju jednom mese?no, medicinske rehabilitacije i sl.

Zdravstvena zaštita se ostvaruje na osnovu overene zdravstvene knjižice i prijave privremenog boravka.

Ukoliko je potrebno propisivanje lekova ili medicinsko-tehni?kog pomagala koje se vrši na mese?nom nivou, neophodno je da osiguranik potpiše izjavu da mu za taj period izabrani lekar nije ve? propisao tu terapiju, odnosno pomagalo.

U slu?ajevima kada  je neophodna hitna medicinska pomo?, zdravstvene ustanove su dužne da je pruže svim licima bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta, ?ak i ukoliko nemaju zdravstvenu knjižicu.

Izvor: RZZO
06.03.2009.


Pročitaj više …

Vladina Uredba o primeni Nacionalnog programa prevencije dijabetesa stupi?e na snagu 21. marta.
Nacionalnim programom su utvr?eni cilj, aktivnosti i o?ekivani rezultati u prevenciji i ranom otkrivanju ovog oboljenja.
Procenjuje se da u Srbiji danas ima pola miliona obolelih od dijabetesa.

[Blic, 19.03.2009.]

Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu hroni?nih nezaraznih bolesti.pdf

Nacionalni vodi? za prevenciju tipa 2 dijabetesa.pdf

Pročitaj više …

Pored toga, ?ak 174.000 osoba ne zna da su oboleli od še?erne bolesti…

Merck Sharp & Dohme pripremio je brošuru za edukaciju pacijenata o njihovoj bolesti koja ?e uskoro biti dostupna zdravstvenim ustanovama.

Istraživanja RECAP-DM, o upotrebi oralne terapije u le?enju dijabetesa u Srbiji, pokazalo je da sa postoje?im oralnim terapijama dijabetesa samo 17 odsto pacijenata u Srbiji postiže zadovoljavaju?e ciljne vrednosti nivoa še?era u krvi. Studija je sprovedena od juna do oktobra 2008. godine u šest najve?ih Dijabetoloških centara Srbije. Loša kontrola stanja dijabetesa pove?ava i mogu?nost vaskularnih oboljenja.
U Srbiji trenutno ima oko pola miliona obolelih od še?erne bolesti. Pored toga, ?ak 174.000 osoba ne zna da su oboleli od še?erne bolesti. Kako bi ukazali na zna?aj redovne provere nivoa še?era u krvi, kompanija Merck Sharp & Dohme je u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja podržala Strategiju ranog otkrivanja i prevencije dijabetesa. Merck Sharp & Dohme pripremio je brošuru za edukaciju pacijenata o njihovoj bolesti koja ?e uskoro biti dostupna zdravstvenim ustanovama.

[24 sata, 17.03.2009.]

Pročitaj više …

U Beogradu je u ?etvrtak, 12.03. obeležen Svetski dan borbe protiv glaukoma i Svetski dan bubrega. Udruženje pacijenata i Udruženje nefrologa Srbije je u Knez Mihajlovoj ulici tim povodom delilo gra?anima upute za besplatne laboratorijske analize.

Studije pokazuju da svaki sedmi ?ovek ima neki stadijum bubrežne bolesti, a procenjuje se da ?e broj obolelih biti u porastu zbog sve ve?eg broja gojaznih osoba i obolelih od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji na transplantaciju bubrega ?eka oko 1.000 pacijenata, dok je 4.500 na svakodnevnoj dijalizi.

Na Trgu Republike u Beogradu, ekipa lekara i medicinskih sestara je od 10 do 14 ?asova gra?anima besplatno merila o?ni pritisak, davala savete i delila štampani materijal.

Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv glaukoma organizovalo je Udruženje za borbu protiv glaukoma Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije.

Glaukom je bolest koja se smatra drugim uzro?nikom slepila u svetu. Glaukom dovodi do nepovratnog gubitka vida obi?no bez upozoravaju?ih simptoma sve do odmaklog stadijuma bolesti.

U razvijenim zemljama oko 50 odsto ljudi ne zna da je obolelo od glaukoma, dok u zemljama u razvoju taj procenat oko 90 odsto.

Pročitaj više …