VMA od 1. januara postala drugi klini?ki centar Srbije

Beograd – Vojnomedicinska akademija zvani?no je otvorila vrata osiguranicima Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje 1. januara ove godine i za prvih dvadesetak dana broj pacijenata se gotovo udvostru?io u toj ustanovi.
– Posle toliko godina uspostavili smo saradnju s Ministarstvom zdravlja i RZZO, zahvaljuju?i velikim naporima i inicijativi našeg na?elnika, generala Jefti?a. Imali smo veliko razumevanje mati?nog Ministarstva odbrane na ?elu s ministrom Draganom šutanovcem, koji je prepoznao pravi trenutak za ustupanje dela kapaciteta VMA velikom broju gra?ana Srbije. Veoma rado smo ponudili naše usluge Republi?kom zavodu za osiguranje, a istovremeno ostali smo pri vojnom ministarstvu – kaže za Danas pukovnik dr Milorad Rabrenovi?, na?elnik Centra za hitnu medicinsku pomo? VMA.

Nova oprema i ve?i ugled

VMA je vojna bolnica sa svim mogu?im službama i specijalistima koji obavljaju sve mogu?e medicinske usluge, po?ev od onih rutinskih pa do komplikovanih transplantacija. VMA je, nakon 12 godina odsustvovanja, ponovo primljena u Balkanski komitet vojne medicine, a postala je i Regionalni centar za vojnomedicinsku saradnju. Primenjuje vrhunska dostignu?a savremene medicine, poput transplantacije jetre sa živog davaoca, mati?nih ?elija, refraktorne hirurgije i drugo. Tako?e, tehnologija koja se koristi u toj ustanovi se osavremenjuje, tako da je nedavno opremljen sterilni hematološki blok, nadogra?en linearni akcelerator za le?enje malignih bolesti, nabavljen multislajsni skener najnovije generacije, kao i laser koji se koristi u oftalmologiji za skidanje visoke dioptrije.

Da bi se gra?ani iz Beograda le?ili na VMA o trošku zdravstvenog osiguranja potrebno je da imaju uput svog izabranog lekara opšte medicine i overenu zdravstvenu knjižicu, a pacijentima iz unutrašnjosti potrebno je da mati?na filijala RZZO overi lekarski uput. Za le?enje na VMA pla?aju participaciju kao i u Klini?kom centru Srbije, tako da pregled košta 20 dinara, a bolni?ki 50 dinara. Skener košta 300 dinara, ultrazvuk 100, magnet 600 dinara… Ukoliko je re? o hitnim slu?ajevima, oni se odmah primaju i rešavaju, ali u Dijagnosti?ko-poliklini?kom centru pacijentima se zakazuju pregledi. ?ekanje je, kaže naš sagovornik, "relativna stvar, ali kada se zakaže datum i vreme onda tu nema pomeranja". VMA prima i pacijente koji dolaze samoinicijativno i bez uputa, ali onda oni pla?aju punu cenu pregleda.
– Mi smo u rangu Klini?kog centra Srbije, dakle tercijalni tip ustanove usko specijalizovane za rešavanje najsloženijih stvari, koje obi?ne bolnice ne mogu da reše. Ovih dana imamo veliki broj pacijenata. U Centru za hitnu medicinsku pomo? u toku smene do 1. januara bilo je od 75 do 76 pacijenata, a sada ih ima 140! Me?utim, treba napomenuti da mi nismo urgentni centar, ni jednog pacijenta ne?emo vratiti, ali bi zaista bilo dobro da se kapaciteti troše na one kojima je istinski potrebna tercijalna zdravstvena usluga. Od 1.300 ležajeva koliko je naš kapacitet, civilnim osiguranicima ustupili smo ukupno 500 u svim službama i bilo bi dobro da se troše na one kojima su zaista potrebne takve usluge – objašnjava dr Rabrenovi?

 [Danas, 19.01.2008]

.

Penzioner tuži poljski parlament zato što gladuje

Jedan poljski penzioner tužio je poslanike parlamenta zato što mu je penzija toliko mala da mu, posle kupovine lekova, jedva ostane novca za hranu.

Su?enje, prvo takve vrste u Poljskoj, po?e?e u Lo?u 24. januara, javljaju danas poljski mediji.
šezdesetogodišnji Ježi Stefanjak, težak še?eraš iz Lo?a, prima invalidsku penziju od 159 evra. Kada plati sve neophodne lekove, za hranu mu ostaje 1,4 evra dnevno.
"Volim Poljsku, ali dosta mi je smucanja po centrima za socijalnu pomo? i žalopojki, a tako?e i su?enja sa penzionim osiguranjem koji mi je pogrešno obra?unao penziju", kazao je Stefanjak poljskom dnevniku "Super ekspres".
Od optuženog poljskog parlamenta, Stefanjak traži da mu ispravno obra?una penziju na, kako je procenio, oko 370 evra mese?no, kao i da mu vrati novac koji mu je oduzet pogrešno izra?unatom penzijom – ukupno 71.400 evra.
"Ne radi se samo o mom slu?aju, ve? i svim onim penzionerima koje poljska država tretira kao poslednju rupu na svirali", rekao je Stefanjak.

[Beta 15.01.2008.]

.

Zbog pokušaja da se uz pomo? ovog zasla?iva?a smrša, ve?a je verovatno?a da se završi u bolnici nego da se ?ovek reši viška kilograma

žvakanje previše žvaka?ih guma koje ne sadrže še?er ve? zasla?iva? sorbitol može da bude prili?no opasan put ka vitkoj liniji. Nema?ki lekari su upozorili da vešta?ki zasla?iva? sorbitol može prouzrokovati dijareju i dovesti do potencijalno opasnog gubitka kilograma, pa je takav na?in mršavljenja daleko od preporu?enog. Na ovu tvrdnju naveo ih je slu?aj 21-godišnje devojke koja je izgubila skoro 11 kilograma, kao i muškarca od 46 godina koji je smršao ?ak 21 kilogram zbog neobjašnjivih proliva, sa više od 10 stolica na dan, sve dok doktori nisu našli vezu izme?u navike ovih pacijenata da koriste žvake u meri koja postaje opasna po zdravlje. Ovaj izveštaj nema?kih lekara Humboldt Univerziteta u Berlinu objavljen je u ju?erašnjem broju poznatog medicinskog ?asopisa „British Medical Journal”. U Americi su odmah po?eli da umiruju konzumente omiljenih žvaka, objašnjavaju?i kako rizik u ovoj zemlji nije veliki, jer je sorbitol re?e u sastavu žvaka?ih guma, zato što se tamo prednost daje zasla?iva?u aspartamu, za koji se tvrdi da je, kao i saharin – bezbedan.

Profesor dr Branko Jakovljevi?, specijalista ishrane sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, za „Politiku” objašnjava da se sa sorbitolom sre?emo svakodnevno i to ne samo u žvaka?im gumama, ve? je on sastojak i nekih sirupa protiv kašlja, prisutan je u brojnim dijetetskim preparatima, pa ?ak i kao dodatak u hrani, poznat pod skra?enicom E 420. U svim ovim navedenim proizvodima sorbitol se, prema re?ima dr Jakovljevi?a, nalazi u izuzetno malim koli?inama da bi mogao da ima bilo kakav efekat na zdravlje i na probavni sistem. Naravno, kada bismo preterivali sa konzumiranjem sorbitola, slika bi bila druga?ija. Prvo upozorenje dr Jakovljevi?a jeste da svako ko dobije eventualno ideju da smrša uz pomo? žvaka?ih guma odmah odustane, jer da bi se to dogodilo je potrebno, na primer, dvadeset i više pakovanja žvaka?ih guma dnevno.

– Verujte mi, mnogo je ve?a verovatno?a da zbog pokušaja da uz pomo? sorbitola smršate završite u bolnici nego da se rešite viška kilograma. Isto važi i za sva sredstva za mršavljenje koja sadrže laksative ili diuretike, odnosno sredstva za ?iš?enje creva ili izbacivanje vode – kaže naš sagovornik.

Dr Jakovljevi? pojašnjava da je sorbitol zapravo vrsta alkoholnog še?era i da, izme?u ostalog, u debelom crevu povla?i vodu iz organizma, ubrzava peristaltiku, odnosno pokretljivost creva i time izaziva lakše pražnjenje creva, pa se zato koristi i kao laksativ. Tako se ova supstanca koristi kada treba rešiti problem sa opstipacijom, odnosno zatvorom, ali tada isklju?ivo po savetu lekara.

– Koriš?enje laksativa, sorbitola ili nekog drugog sredstva kao na?in za smanjivanje kilograma je, me?utim, izuzetno štetan na?in i nosi sa sobom zdravstvene posledice. Pomo?na lekovita sredstva koja obe?avaju rešavanje problema sa težinom, kod nas ?esto sadrže neke oblike laksativa, sredstava za ?iš?enje, ali od toga je slaba korist. Prvo, nekontrolisanim stolicama gubi se velika koli?ina minerala iz organizma, kao i te?nost i lako se završi u bolnici. Osobe koje dugotrajno koriste laksative da bi smršale izlažu se opasnosti od ošte?enja zida debelog creva. Tako?e, posle prestanka upotrebe laksativa, po pravilu, težina se vra?a – navodi dr Jakovljevi?.

Dr Jakovljevi? dodaje da do sada u medicinskoj nauci nije bilo mnogo iskustava, naro?ito negativnih, sa koriš?enjem sorbitola i izveštaj nema?kih istraživa?a objavljen u poznatom britanskom ?asopisu više je nego koristan, pre svega zbog upozorenja kako i naizgled bezazlene žvake, kada se preteruje, mogu ?oveka smestiti u bolnicu. Naravno, nije re? o jednom ili dva pakovanja žvaka?ih guma, ve? više od 20 pakovanja, zbog kojih su u bolnicu stigli pacijenti sa izuzetno jakim bolovima u stomaku, sa puno gasova i zbog izuzetno ?estih stolica. Kad su doktori rešili misteriju, pacijenti su rekli zbogom žvakama sa sorbitolom i povratili težinu.
Profesor Jakovljevi? je poput ameri?kih lekara pojasnio još jednu stvar: za pri?e da je zasla?iva? aspartam kancerogena materija, kako se kod nas ?esto može ?uti, naš sagovornik tvrdi da nemaju nikakvog nau?nog osnova i da nijedna medicinska studija to nije potvrdila.

[Politika,12.01.2008.].

Na sednici Vlade RS 27.12.2007. godine odobren je Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na recept. Sastavni deo ovog Pravilnika je Lista lekova. Objavljivanje ovih dokumenata se o?ekuje u “Sl. glasniku RS” od 31.12.2007. godine

Na sajtu RZZO kona?no je objavljena najnovija, proširena lista lekova, koja bi trebalo da stupi na snagu 01.01.2008. godine

Ono što je nama bitno je da više nema nikakvih dodatnih uslova za dobijanje penova, ukoliko se radi o le?enju humanim insulinima.
Uslov za dobijanje NovoMix30 pena je 6 meseci loše regulacije glikemija uz pomo? humanih insulina, tj. HbA1c ve?i od 7%.
Uslovi za dobijanje insulinskih analoga ostaju nepromenjeni, o ?emu smo pisali u julu 2007. godine.

Tako?e, registrovan je novi brzodeluju?i insulinski analog – Apidra.

Još jedna izmena je da ?e od 31.01.2008. antidijabetici Siofor i Maninil biti skinuti sa pozitivne liste lekova, odnosno izdava?e se na recept, ali uz u?eš?e.

Najnoviji Pravilnik možete preuzeti OVDE (pdf)

A listu lekova, odnosno Listu lekova koji se izdaju na recept bez u?eš?a možete preuzeti OVDE (pdf).

Sva ova dokumenta i ostale liste (A1, B, C i D) možete na?i na sajtu RZZO.

Pročitaj više …

Prose?an stanovnik Srbije dnevno pojede oko 250 grama svežeg vo?a i povr?a, i popije oko 160 ml mleka. Potrebna koli?ina je duplo ve?a – pola kilograma vo?a i povr?a i bar pola litra mleka. Za razliku od ve?ine Evropljana, naši nutricionisti i lekari se slažu da imamo loše navike u ishrani. One su uglavnom nasle?ene iz prošlosti, ali i država veoma malo radi na edukaciji i poboljšanju prehrambenih navika.

– To je signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini – rekao je Stojan Jevti?, potpredsednik PKS koji je nedavno predstavio istraživanja koja je uradio „Faostat“.
Sli?an je i stav nutricionista u Srbiji.
– Kako se ljudi u Srbiji hrane, najbolje govori podatak da imamo pekare na svakom ?ošku i da su sve uvek pune. Naši ljudi jedu proizvode od brašna, masti, testenine… uglavnom proste ugljene hidrate – pri?a Jagoda Jorga, nutricionista.
Istraživanja u proteklih 10 godina pokazuju da se kod nas udvostru?io procenat dece koja zaostaju u rastu, a kod odraslih se pove?ao procenat gojaznosti.
– Lek za takvo stanje mogao bi da bude u ve?oj koli?ini zdrave hrane u prodavnicama, po pristupa?nim cenama. Tako?e, trebalo bi podsticati i prehrambenu industriju na kvalitet, a loše proizvo?a?e kažnjavati. Na kraju, besmisleno je ljudima govoriti šta da jedu ako su cene te hrane previsoke i prose?nom stanovniku nedostupne – smatra Jorga.
Branko Jakovljevi?, specijalista higijene i ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je naša loša ishrana uslovljena ?estim krizama i ratovima i da je zbog toga uvek u drugom planu.
– Kod nas je, na primer, june?e meso duplo skuplje od ribe, koja je mnogo zdravija. Ali, mi ipak jedemo više mesa. To samo pokazuje da naši ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o zdravoj ishrani – kaže Jakovljevi?.
Loše navike u ishrani smanjuju vitalnost organizma, uti?u na pojavu karcinoma, preranu smrtnost… A to košta i državu.
– Kada bi ljudi imali na trpezi kvalitetne namirnice, i država bi od toga mogla da profitira jer bi se smanjili ukupni troškovi le?enja – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomisti smatraju da je socijalni faktor veoma bitan, kao i da veliki broj ljudi i dalje živi na granici egzistencije.
– Naš životni standard je i dalje nizak, a hrana i po nekoliko puta skuplja negu u zemljama u okruženju. – kažeVojislav Stankovi?, saradnik Nau?no-istraživa?kog centra PKS.

Crvena boja
Da bi se „obra?unali“ s proizvo?a?ima nezdrave hrane, u Britaniji rade na uvo?enju sistema obeležavanja hrane po principu semafora. Zelenom bojom ?e se obeležavati biološki vredna hrana, dok ?e crvene krugove dobijati namirnice koje lekari ne preporu?uju.

[Blic, 23.12.2007.] 

.

POD istim krovom uskoro bi mogle da sara?uju dve medicine – alternativna i konzervativna. Novim pravilnikom, koji u subotu stupa na snagu, a na koji se ?ekalo bezmalo dve godine, zapadna i tradicionalna medicina kona?no su postale ravnopravne i u našoj zemlji. Beli mantili tako ?e dobiti poja?anje kolega koje su decenijama tretirali kao šarlatane, a u skorijoj budu?nosti ?e se usluge i jednih i drugih pružati u domovima zdravlja.
Pobornici metoda kojima su nas le?ile bake ili koje upražnjavaju stanovnici drugih kontinenata i kultura, na ovaj su na?in izvojevali pobedu. Ovih metoda ima mnogo, gotovo da se ne mogu ni pobrojati, pa sre?ivanje oblasti tek predstoji.
Mada neophodnost zapadne medicine niko ne pori?e, sve je više onih koji prednost daju alternativnim metodama. Osim vekovima dokazivane efikasnosti, u prilog im ide i cena, budu?i da je le?enje biljem ili homeopatijom, neuporedivo jeftinije nego standardni klini?ki tretman.

Prednosti

U NAšOJ zemlji pobrojane su 63 alternativne metode – od naših narodnih, preko isto?nja?kih medicina, pa do savremenih, poput homeopatije i aromaterapije, ali se mnoge i preklapaju. Na prvi pogled impozantna brojka i dalje ne dokazuje razvijenost ovakve prakse u Srbiji, jer je ovaj na?in le?enja mnogo bolje prihva?en u svetu, a naro?ito u zemljama gde je odavno ozakonjen.
Kod nas je ipak, najrasprostranjenija narodna medicina, odnosno le?enje biljem.
– Alternativna medicina je neškodljiva, jeftinija i delotvornija od zvani?ne. A njena prednost je i u tome što ne le?i bolest ve? pacijenta – kaže za „Novosti“ prof. dr Vuk Stambolovi?, jedan od pionira u afirmisanju alternativnog le?enja kod nas i ?lan radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu zakona i upravo usvojenog Pravilnika. – Mi sada pokušavamo da krenemo putem koji je u svetu utaban još pre 15 godina. Opšti trend je stvaranje integrativne medicine, gde se konzevrativna i tradicionalna me?usobno dopunjuju. U svetu je lekar odavno prestao da bude jedini koji odlu?uje o izboru metoda le?enja. Pacijent je postao informisan, pa svoje rezultate unese u ra?unar i dobije hiljade odgovora šta može da uradi sa sobom, a potom zajedno sa lekarem bira put ozdravljenja.
Osim medicinskih, razlozi zbog kojih se u svetu navija za alternativnu medicinu su – ekonomski. Istraživanja u Engleskoj i Americi pokazala su znatne uštede u potrošnji lekova, broju laboratorijskih analiza, specijalisti?kih pregleda, pa ?ak i broju poseta lekarima opšte prakse. I neželjene posledice su skoro na nuli, te je tako i osiguranje od lekarske odgovornosti kod ovakvog le?enja znatno manje.
Ovi su argumenti bili dovoljno ubedljivi da ve?ina zemalja tradicionalnu medicinu uvrsti u sistem zdravstvenog osiguranja. Najrazvijenije države imaju ?ak i nacionalne institute i fakultete za alternativnu medicinu.
U Srbiji, me?utim, još nema govora da ?e se kod homeopate ili na akupunkturu i?i o trošku zdravstvenog fonda.
– Ako je država pametna i ovakvo ?e le?enje biti pokriveno obaveznim osiguranjem – nastavlja dr Stambolovi?. – Mnogobrojna su istraživanja pokazala kolika je ušteda. U Hrvatskoj, koja je u praksi odmakla daleko od nas, mada ne i u zakonodavstvu, izra?unali su da samo na lekovima jednog sr?anog bolesnika godišnje uštede oko 300 evra.
Prvi, koji bi u našoj zemlji mogli da isprobaju kako funkcioniše zajednica ove dve medicine pod istim krovom bili bi – Beogra?ani. Po ugledu na model iz Toskane, koji je upravo dr Stambolovi? prilagodio našem modelu, alternativci bi dobili ordinacije u domovima zdravlja. Ovu ideju su ve? aminovale državne službe, zainteresovan je Gradski sekretarijat, u ?ijoj su nadležnosti domovi zdravlja. Kolege „tradicionaliste“, kažu, bez sujete rado o?ekuju i u mnogim domovima zdravlja.
– Po?etni korak bio je najve?i i najvažniji. Prošle su dve godine od donošenja zakona do uvo?enja u praksu – kaže naš sagovornik. – Ogroman nas posao, me?utim, tek o?ekuje. Prvo je potrebno oformiti tim pri Ministarstvu zdravlja koji ?e izdavati licence za rad. Strogo ?e se kontrolisati može li neko da bude terapeut, ima li uslove za rad, potrebno obrazovanje… Ve? imamo ljude koji su završili sjajne škole u inostranstvu, koji pored prakse mogu i da edukuju ovdašnje kolege. Zainteresovanost je ve? velika, doduše najviše u glavnom gradu. Održani su i seminari u DZ na Voždovcu, Savskom vencu, Starom gradu, ?ukarici, Zvezdari, Studentskoj poliklinici…

„Za“ i „protiv“

– ?EKAMO da Ministarstvo napravi sistemska rešenja, izda vodi?e dobre prakse i licence, pa ?emo našim pacijentima ponuditi i alternativne terapije – najavljuje dr Mirjana Velimirovi?, direktor DZ Savski venac. – Neki naši lekari ve? su poha?ali seminare iz homeopatije i drugih vidova le?enja. Mislim da ?e i pacijenti biti zainteresovani za nov na?in, ali važno je da u startu znaju da to nije nadrilekarstvo, ve? nešto što ima dugu tradiciju i dobre rezultate. Zdušno podržavam uvo?enje alternativne medicine u zdravstveni sistem.
Koliko god imala zagovornika, ovi mehanizmi isceljenja, i dalje imaju vatrene protivnike. Osim sujete samih lekara, nepoverljive populacije, kao najve?i naprijatelj iglica i biljaka uglavnom su se isticale farmaceutske kompanije. Troškovi le?enja zapadnom medicinom višestruko su ve?i, a enormne su i zarade industrija medikamenata. Farmaceutski lobi, stoga, je zakleti protivnik svakog uvo?enja konkurencije, jer bi upravo oni bili najve?i gubitnici. Državni budžet, bez obzira na ogroman priliv od poreza, ne bi se istanjio ve? naprotiv – obogatio. U državnoj kasi ostao bi novac koji se sliva na osiguranja, bolni?ke troškove, skupu dijagnostiku…

SNAGA ILI ENERGIJA
U SVAKOM ?oveku postoji energija, koja se druga?ije zove u razli?itim kulturama. Kinezi je nazivaju ?i, Indijci prana, Indijanci oren, a naš narod kaže – snaga. To nije fizi?ka sila, ve? energija. Ako nekoga izda snaga, zna?i da je izgubio sposobnost samoisceljivanja. Mi se razbolimo kada ta energija bude blokirana ili sputana.
Alternativna medicina podrazumeva sve vidove otklanjanja ljudske patnje.

ENGLESKA ZA PRIMER
KOLIKO je ovakvo le?enje odoma?eno u svetu, vidi se na primeru Engleske gde ?ak 64 odsto državnih ordinacija koristi neku od nekonvencionalnih metoda.
U Americi se 42 odsto pacijenata godišnje podvrgne tradicionalnoj kuri, a u Evropi oko 30 odsto. U Nema?koj se od svih pacijenata ?ak 70 odsto le?i kod homeopata, akupunkturom, biljem… U Velikoj Britaniji pokrovitelj nacionalnog centra za alternativnu medicinu je upravo princ ?arls.

OPREMA I ALAT
PRAVILNIKOM, koji ve? u subotu stupa na snagu, precizirani su uslovi rada u ordinacijama gde bi se dijagnostika, le?enje i rehabilitacija pružala nekonvencionalnim metodama. Tako se za tai ?i ?uan i jogu podrazumevaju svla?ionice, za akupunkturu su neophodne lampe, sterilizatori, laseri, za srodne tehnike kuglice, lancete, set za dezinfekciju kože… Za homeopate, fitoterapeute, hiroprakti?are sredstva za rad su standardna, uz veoma mala odstupanja, pa su, tako, neophodni rekviziti slušalice, aparti za pritisak, ?eki?, špatule za pregled grla, i uobi?ajeni inventra – stolice, stolovi, police, strunja?e…

[Ve?ernje novosti, 21.12.2007] 

.

U Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovi? Batut" predstavljen je projekat uvodjenja elektronskih kartona u zdravstveni sistem Srbije.

Nacionalni koordinator projekta Vesna Uroševi? rekla je da cilj tog projekta da poboljša le?enje bolesnika.

"Bitna razlika koju ovaj sistem omogu?ava je da se lekar ne oslanja samo na re?i pacijenta, nego na podatke koje su dali zdravstveni radnici tako da to ima ve?u vrednost za le?enje", rekla je Uroševi?.

Projekat uvodjenja elektronskih zdravstvenih kartona finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i treba da obuhvati celu teritoriju Srbije.

Uroševi? je kazala da pilot projekat u Pan?evu dobro funkcioniše i da se planira regionalno umrežavanje Novog Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, a onda i cele zemlje.

"Pacijent uvek može da vidi svoje podatke, ali može i da daje podatke o svom stanju preko interneta", rekla je Uroševi? i dodala da je u ovom sistemu izuzetno važna kontrola pristupa informacijama tako da su podaci dostupni samo lekaru i pacijentu.

Svi podaci o zdravlju pacijenata bi?e u elektronskoj formi što ?e prekinuti komunikaciju preko papira, a pristup elektronskim kartonima ima?e Fond za zdravstveno osiguranje, ambulante, bolnice, apotekarske ustanove i pacijenti.

Lekari ?e putem zdravstvenog kartona po odredjenoj šifri, odnosno mati?nom i broju li?ne karte, imenu i prezimenu, pratiti pacijenta kroz zdravstveni sistem.

Projekat predvidja da sve ustanove zdravstvenog sistema budu povezane, pa ?e tako lekari putem elektronskog kartona u svakom trenutku imati podatke o zdravlju pacijenta, da li je osiguranik fonda, kada je i kod kojih lekara bio, da li je boravio u bolnici ili koje lekove koristi.

(Beta, 20.12.2007.).

Pevao sam za sve i svakog, za politi?are, državnike, ambasadore, ?esto bez prebijene pare, na mostovima, kad su me zvali, za decu, za tu?u pomo?, a sad, kad sam sa 70 godina bolestan starac, niko da me pozove, da pita da li taj ?ovek ima za lekove… Ovako za “Novosti” po?inje pri?u legenda romske muzike šaban Bajramovi?, koji, posle više od 50 godina blistave muzi?ke karijere i statusa jednog od 10 najboljih bluz peva?a sveta, dane provodi kod ku?e, kao težak bolesnik. Bez penzije i ikakvih primanja. Poslednje zalihe novca, pri?a nam on, troši na le?enje srca. ?eka u redu za lekove sa “pozitivne liste”.
– Kako mi je ?ero, šta da kažem – jetko nam odgovara nezvani?ni “kralj romske muzike”. – Našu sam zemlju proslavio svuda u svetu, od Novog Zelanda do Amerike, al’ od toga slaba vajda. ?ujem sada, ogromne pare daju kojekakvim peva?icama za nacionalne penzije. Dve-tri su pesme imale – od toga, jedna moja li beše? Danas ih se niko ne se?a, a moj se “?Ѭêelem, ?elem” vrti po svim stanicama. A, pevaju ga i drugi. Pokrali su mi više od 100 pesama, a u životu sam ih napravio oko 400! Meni za to niko ne pla?a. Hteli su da mi daju status po?asnog gra?anina, narod glasao i odlu?io tako. Festival “Nišvil” predložio da mi se barem gradska vlast oduži za zasluge u muzici, al’ se zatajilo s tim.
Zvani?no objašnjenje koje je Ministarstvo kulture dalo predlaga?u šabana Bajramovi?a za “nacionalnu penziju”, Internacionalnom džez-festivalu “Nišvil”, glasi: odbijen je jer nema ostvarenu ni regularnu penziju. Pitamo Bajramovi?a, gde je “zapelo” u povezivanju radnog staža.
– Ima tome pet godina, sigurno, kako su mi u nadležnom udruženju kazali, da moram da uplatim 7.000 evra da povežem taj staž. Nisam imao tada, a nemam ni sada – objašnjava nam Bajramovi?. – Sada je, sigurno, u pitanju mnogo ve?i novac. Tek, kako me je ovo srce savladalo, nemam šanse da to sam platim. Da bih zaradio neki novac, moram da sa?ekam da pro?e zima, da ograne sunce, da mi bude bolje. Onda na scenu, pa da zaradim koji dinar. A, to ne znam da li ?u da doživim. Ja sam še?eraš, insulin primam dva puta dnevno. Uz to me je poslednjih godina stigla i astma, sad jedva dišem po ovom vremenu. Guši me kad duva vetar, guši me kad pada sneg il’ kiša. Napolje iza?em tek kad treba u Nišku Banju kod lekara da se ide. Kad zagusti…
šaban Bajramovi? tvrdi da ne samo da ne dobija nikakva primanja na kontu autorskih prava, ve? da mu novac nije ispla?en ni za poslednji hit-album “Romano Raj”, iako je prodat u tiražu ve?em od 30.000 primeraka. Tek naredne godine dobi?e sledovanje, kako nam svedo?i, “za prvi kvartal”. Podse?amo ga na saradnju sa vrhunskim umetnicima iz zemlje i inostranstva, od džeza, preko bluza, do tradicionalne muzike. Odmahuje rukom… ?injenica da se našao me?u najve?im imenima bluz-peva?a magazina “Tajm”, da je na listama najpopularnijih umetnika u bivšoj Jugoslaviji, posebno omiljen u Hrvatskoj i Sloveniji, ne može da se naplati.

NI ?LAN UDRUžENjA
UDRUžENjE muzi?ara džeza, zabavne i rok muzike Srbije nažalost ne može ništa da u?ini povodom penzije šabana Bajramovi?a, samo zato što nije njihov ?lan. Generalni sekretar Udruženja Dragan Maksimovi? isti?e da bi mogao da otkupi neophodne godine radnog staža da je ?lan.
– Možemo mi sad da kleknemo na kolena u penzionom fondu i ništa ne?emo uraditi – objašnjava Maksimovi?. – Jedino što šaban Bajramovi? može, jeste da to reši u svom gradu boravka, Nišu!

ZASLUGE
šABAN Bajramovi? kaže da jedino ne žali što je u?estvovao na humanitarnim koncertima. Ako ko potraži njegovo ime na internetu, pojavi se najmanje 600 odrednica koje slave njegovo ime, ali od toga koristi nema.
-Gde god da sam gostovao, svuda su me kao kralja do?ekivali, a kako penziju ovde nemam, nešto mislim, da l’ su ovde ?uli za mene – cini?an je slavni umetnik. – Moja Milica nikad nije radila, pa od nje penzije nemamo. Tu sam, u ku?i na Trošarini, svi znaju gde živi taj “kralj”. Deca mi, bogu hvala, žive u Nema?koj, od njih ne?u da tražim. Ne bi ni za hleb imala da i ona u Nišu žive.

POKRILA NAS TAMA, JOOOOOJ
Da bi otkupio godine radnog staža koje mu fale kako bi ispunio uslov za penziju, šabanu Bajramovi?u nedostaje 7.000 evra. Pozvali smo ju?e Gorana Bregovi?a sa namerom da mu predložimo da pomogne svom kolegi koji ga je inspirisao za sada antologijsku “Mese?inu”, ali nam je on, ne saslušavši do kraja, odgovorio:
– U gužvi sam, nešto radim, nemam komentar!
Na isti predlog menadžer Raka Mari? je rekao:
– Goran stalno pomaže šabanu, uvek mu nešto ponese i daje. Pla?a ga, ali 7.000 evra nisu male pare.
Podse?anja radi, “Mese?ina” je proslavila film “Andergraund”, a nju je 1982. pod nazivom “Dela Mara” objavio romski muzi?ar, autenti?ni genije i autor više od 500 pesama šaban Bajramovi?.

[Ve?ernje novosti, 13.12.2007] 

.

Upravni odbor Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio je predlog da od 1. januara naredne godine participacije za lekove budu oslobo?eni svi oni koji imaju mala primanja po ?lanu doma?instva. Još nije ta?no odre?eno o kolikim primanjima se radi, ali ?e to biti oko 7.000 dinara. Ukoliko ovaj predlog dobije zeleno svetlo Ministarstva zdravlja i Vlade, pored dece i trudnica, koji su i do sada bili oslobo?eni participacije, od Nove godine u ceni lekova ne?e u?estvovati ni oni gra?ani koji imaju niska primanja po ?lanu doma?instva.

Participacija je predvi?ena za grupu medikamenata na listi A 1,za koje u ceni leka u manjem ili ve?em procentu u?estvuju i osigurnici. Ova lista je alternativa liste A, na kojoj su lekovi koji se dobijaju o trošku zdravstvenog osiguranja uz participaciju od 20 dinara po pakovanju. Iako se na listi A nalaze lekovi koji pokrivaju gotovo sve bolesti, vrlo ?esto lekar propiše i neki od preparata s liste A1, pa pacijent deo cene ovog leka mora da pokrije iz svog džepa. Za najsiromašnije slojeve stanovništva ovo nije bio zanemarljiv izdatak, jer za pojedine lekove pacijent treba da plati i 75 odsto cene leka.

Ovo nije jedina mera koja ima za cilj zaštitu najsiromašnijih slojeva stanovništva. Osim za lekove, osiguranici u?estvuju i u ceni još nekih medicinskih procedura. Za ugradni materijal prilikom operacija predvi?eno je u?eš?e pacijenata od 20 do 30 odsto njegove cene, a i za pojedine dijagnoti?ke procedure predvi?ena je participacija pacijenta. Tako, na primer, za ugradni materijal u ortopediji participacija pacijenta iznosi 25 odsto cene proteze kuka, a najviše 30.000 dinara. Pravilnikom Zavoda za zdravstveno osiguranje o obimu i sadržini zdravstvene zaštite za ovu godinu predvi?ena je još jedna zaštitna mera za osiguranike, a to je da maksimalni iznos participacije na godišnjem nivou iznosi 50 odsto mese?nih prihoda osiguranika.

Sve preko 50 odsto mese?nih prihoda što osiguranik plati refundira?e mu Zavod. Zaštitna mera za najsiromašnije stanovništvo postoji i za druga u?eš?a pacijenta u pla?anju dijagnostike i le?enja, kao što je participacija u ceni lekova, dijagnosti?kih procedura… Ukoliko iznos za participaciju za ove namene pre?e 30 odsto mese?nih prihoda na godišnjem nivou, na kraju godine osiguranik može od Zavoda da traži da mu se vrate pare. Da bi se ostvarilo ovo pravo neophodno je sa?uvati sve ra?une koji svedo?e o pla?enoj participaciji.

[Dnevnik, 18.12.2007] 

.