U 2008. godini se konkursom dodeljuje 110 stipendija studentima sa invaliditetom koji ispunjavaju slede?e uslove:
– da imaju regulisano prebivalište na teritoriji grada Beograda, ili regulisano prebivalište van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije, pod uslovom da borave u studentskom domu u Beogradu, od upisa prve godine studija i dalje;
– da su studenti viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji je osniva? Republika Srbija, kao i viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji osniva? nije Republika rbija, a koje su dobile dozvolu za rad (izdaje Ministarstvo prosvete) i akreditaciju studijskih programa (uverenje o akreditaciji od Republi?ke komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta);
– da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa iste (nezavisno od apsolventskog statusa); uvažava se mirovanje godine studija iz zdravstvenih razloga, u trajanju do tri kalendarske godine – ukupno u toku studiranja;
– da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti (prve, druge ili tre?e kategorije) ili rešenje o priznavanju nege i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih ustanova u kojima imaju zdravstveni karton – nalaz lekara specijaliste potvr?en sa tri pe?ata, štambilja lekara iste ustanove;
– da su oboleli: od dijabetes melitusa (zavisni od insulina), ili karcinoma, ili epilepsije ili da su na dijalizi.

Uz zahtev dostaviti:
(1) kratku biografiju;
(2) fotokopiju li?ne karte (strane 1 i 2 ) i broj telefona za kontakt;
(3) za studente sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda: uverenje o prebivalištu iz MUP, Ljermontovljeva 12a (ne starije od šest meseci);
– za studente sa prebivalištem van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije: uverenje – potvrdu policijske stanice (Uprave za upravne poslove) prema mestu prebivališta (ne starije od šest meseci) i potvrdu studentskog doma o statusu korisnika istog (od kada je u domu i da li je i dalje);
(4) potvrdu više-visoke škole ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, sa podacima:
– godina upisa studija;
– da li je ista godina upisivana više od dva puta;
– da li je mirovala godina studija – koja, u kom trajanju i iz kojih razloga
– prose?na ocena, a za studente završne godine studija i kada je upisana završna godina.

Rok za dostavljanje zahteva je 10. mart 2008. godine.

Zahtev dostaviti na adresu: Sekretarijat za socijalnu i de?ju zaštitu, Sektor za socijalnu zaštitu, Pisarnica, Tiršova 1, Beograd, sa naznakom: „Konkurs za dodelu stipendija studentima sa invaliditetom”. Broj telefona za kontakt: 2644-256. Osoba za kontakt: Jasminka Toši?. Komisija ?e utvrditi kona?nu rang-listu kandidata u roku od 30 dana od dana isteka roka za dostavljanje zahteva, a na osnovu utvr?enih uslova i kriterijuma za dodelu stipendija. Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne?e se razmatrati. Konkurs se objavljuje na osnovu Zaklju?ka v. d. gradona?elnika grada Beograda, broj: 5 – 62/08 G, od 16. januara 2008. godine.

Sa sajta grada Beograda  

.

ZA GOJAZNOST DECE ODGOVORNIJI GENI NEGO OKOLINA

Ishrana i na?in života igraju znatno manju ulogu od genetskih faktora u tome da li ?e dete imati višak telesne težine, ukazuje jedna britanska studija obavljena na preko 5.000 parova blizanaca.

Za razliku od dosad preovladjuju?eg mišljenja da porodi?no okruženje na ovom planu ima najzna?ajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da su geni oko dve tre?ine odgovorni za obim struka i težinu deteta, izvestio je Rojters.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uklju?uju?i i 200 miliona dece mladje od pet godina. Gojaznost je sve ve?i globalni problem jer pove?ava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.

Britanski tim je parove identi?nih blizanaca [kojima su zajedni?ki svi geni] uporedio s parovima dvojaj?anih blizanaca, kojima je zajedni?ka samo polovina gena. Na osnovu toga je ustanovljeno je da se indeks telesne mase [BMI] i obim struka 77 odsto mogu pripisati genetskom nasledju, a samo 23 odsto okolini u kojoj dete odrasta.

Britanski stru?njaci naglašavaju da to ne zna?i da ?e dete odgovaraju?eg genetskog nasledja biti neizbežno gojazno, ve? da zato samo ima ve?u predispoziciju.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbedjivanju zdrave ishrane i na?ina života.

[RTS, 08.02.2008] 

.

Kreiran embrion koji sadrži DNK troje ljudi

Britanski nau?nici kreirali su ljudski embrion koji sadrži DNK dveju žena i jednog muškarca, što je procedura koja bi možda mogla da spre?i obolevanje od epilepsije, dijabetesa i pojavu sr?anih problema, prenosi AP.

Iako su preliminarna istraživanja izazvala zabrinutost zbog mogu?nosti stvaranja genetski modifikovanih beba, nau?nici kažu da je embrion i dalje potomak jedne žene i jednog muškarca.

"Ne pokušavamo da prepravljamo gene, cilj nam je samo da mali procenat loših zamenimo boljim genima", izjavio je profesor Patrik ?ineri sa Univerziteta u Njukaslu koji je u?estvovao u projektu.

Ovaj proces trebalo bi da, u slu?ajevima u kojima je to neophodno, omogu?i izbegavanje prenošenja gena koji se nalaze u mitohondrijama, izvan jedra jajne ?elije žene. Mitohondrije su izvor ?elijske energije, ali greške u genetskom kodu koji se nalazi u njima mogu da izazovu veoma teške poreme?aje, kao što su epilepsija ili mentalna zaostalost.

U istraživanju je koriš?en normalan embrion, sa genetskim materijalom jednog muškarca i jedne žene ?ija je mitohondrijska DNK bila ošte?ena. Zatim je taj embrion spojen sa jajnom ?elijom druge žene iz koje je prethodno izva?eno jedro, tako da je u njemu ostala samo zdrava mitohondrijska DNK.

"U mitohondrijama se nalazi neznatan broj gena", izjavio je Fransoa šenfild, stru?njak za plodnost, koji nije u?estvovao u istraživanju Univerziteta u Njukaslu.

On je dodao da zanemarljivo mali procenat genetskog materijala ?oveka poti?e iz mitihondrija, tako da se, po njegovom mišljenju, ne može re?i da embrion ima troje roditelja.

"Ve?ina gena koji nas ?ine onim što jesmo poti?u iz ?elijskog jedra", kaže ?ineri, dodaju?i da na taj DNK materijal nau?nici nisu ni pokušali da uti?u.

Do sad je napravljeno deset ovakvih embriona, ali se ni jedan od njih, odlukom stru?njaka, nije razvijao duže od pet dana.

?ineri i njegove kolege nadaju se da ?e eksperimenti koji ?e biti vršeni tokom narednih par godina dovesti do toga da ovaj tretman bude omogu?en parovima koji postaju roditelji putem vešta?ke oplodnje.

Sli?na istraživanja bila su sprovo?ena nad životinjama u Japanu, a kao rezultat su imala ro?enje savršeno zdravih miševa ?ija je mitohondrijska DNK "ispravljena".

[MONDO, 05.02.2008].

Obim stomaka ukazuje na metaboli?ki sindrom koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta, šloga, dijabetesa i bolesti krvnih sudova

Ukoliko ste primetili da se gojite u stomaku, izmerite obim struka. Ako njegov obim prelazi 94 centimetra ako ste muškarac ili 80 ako ste žena, pravac kod lekara jer možda imate metaboli?ki sindrom, koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta i šloga.

Dragan Mici?, endokrinolog na Institutu za endokrinologiju, objašnjava da je u pitanju sindrom koji je poznat nekoliko vekova, ali je definisan krajem 80-ih godina i ?ini ga više simptoma.

– Suština metaboli?kog sindroma jeste prisustvo centralne gojaznosti koja je definisana kroz obim struka. Tu su obi?no i još tri kriterijuma koja ukazuju da se radi o metaboli?kom sindromu. To su povišeni trigliceridi, visok krvni pritisak (ve?i od 130/80) i povišena vrednost glikemije. Svaki od navedenih zdravstvenih problema pove?ava opasnost od pojave bolesti poput dijabetesa i bolesti srca, a na prvom mestu to su infarkt i šlog – objašnjava Mici?.

Prema njegovim re?ima, ranije su se za izra?unavanje metaboli?kog sindroma koristili podaci za ameri?ku populaciju koja je generalno gojaznija od evropske. Danas su te mere posebno odre?ene na eti?koj bazi i ono što je važno jeste da, gde god da živite, trebalo bi da se držite parametara koji važe za vaše rasno poreklo, a to su obim struka do 94 centimetra kod muškaraca ili 80 kod žena.

– Ranije je vladalo mišljenje da ako imate metaboli?ki sindrom možete da dobijete jedan lek, me?utim, iskustvo je pokazalo da treba le?iti svaku komponentu bolesti pojedina?no. Klju?na poruka je da se ne mogu pretpostaviti njegovi kratkoro?ni faktori rizika, me?utim, osoba koja ima metaboli?ki sindrom je doživotno ugrožena i to nam pomaže da ih upozorimo na rizik – kaže Mici? i dodaje:

– Srazmerno riziku postoji rangiranje prema kojem se odre?uje le?enje. Ako je rizik do deset odsto, savetuje se promena životnog stila. Od 10 do 20 odsto u zavisnosti od komponenti koje su uklju?ene, pored promene životnog stila, uklju?uju se i odre?eni lekovi, dok osobe koje imaju rizik preko 20 odsto od po?etka moraju da koriste lekove – kaže Mici?.

Ono što je opasno kod metaboli?kog sindroma je da on sve više poga?a i decu. Procene su da u svetu ima negde od 10 do 12 odsto dece sa ovim sindromom.

Gojaznost = metaboli?ki sindrom

Naš sagovornik kaže da metaboli?ki sindrom predstavlja predvorje gojaznosti.

– Kada unosimo suviše hrane, onda ta mast ne može više da se deponuje tamo gde je predvi?eno, naj?eš?e je to potkožno masno tkivo, i tada po?inje lokalizacija masnog tkiva na mestima na kojima to nije zgodno i predvi?eno, kao što su jetra, miši?i ili oko krvnih sudova – kaže Mici?, i dodaje da je iskustvo pokazalo da su žene na rukovode?im ili stresnim radnim mestima dva puta više izložene riziku od metaboli?kog sindroma.

Faktori rizika

Prema Mici?evim re?ima, postoje i odre?eni faktori rizika.

– Smatra se da izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, neaktivnost i nedostatak sna doprinose sve ve?oj u?estalosti metaboli?kog sindroma. On je naj?eš?e izazvan pogrešnim na?inom života, pa, ukoliko želite da ga spre?ite, klju?na je promena životnog stila. To na prvom mestu zna?i da pokušamo da smanjimo unos hrane i pove?amo fizi?ku aktivnost.

 [Press, 04.02.2008] 

.

U zemljama Evropske unije male su šanse da kupite jogurt kojem istekao rok upotrebe, ili suvomesnati proizvod na kojem ne piše koliko ima kalorija i masti.

Na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u Evropskoj uniji treba da budu jasno istaknuti podaci o sadržaju masno?e, še?era i soli, predložila je Evropska komisija u okviru napora za smanjenje sve raširenije gojaznosti medju Evropljanima.

"Ve? smo po?eli da skre?emo pažnju potroša?ima da budu oprezniji pri izboru hrane koju jedu, ali im treba omogu?iti da naprave pravi izbor. Treba im pružiti ta?ne informacije kako bi mogli da planiraju svoju ishranu ", rekao je komesar EU za zdravlje Markos Kiprijanu.

U okviru predloga, ?iji je cilj poboljšanje postoje?ih propisa, na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u EU mora?e da bude uo?ljivo nazna?ena energetska vrednost u kalorijama ili džulima, koli?ina masno?e, zasi?enih masti, ugljenih hidrata, še?era i soli, i to na prednjoj strani pakovanja.

Mešavine alkohola i sokova, takozvani "alko-pop" napici, takodje ?e biti obuhva?eni predlozima. Vino, žestoka pi?a i pivo bi?e, medjutim, predmet posebnog istraživanja kako bi se odredilo kakvo bi obeležavanje bilo najprimerenije.

Predlozi takodje treba da preciziraju i razjasne važe?e propise o na?inu na koji treba da bude definisano poreklo nekog proizvoda ukoliko on sadrži sastojke iz dve ili više zemalja.

Oni treba i da pooštre obeležavanje prehrambenih proizvoda sa sadržajem supstanci koje mogu izazvati alergije, kao što je, na primer, kikiriki.

Cilj ove inicijative je suzbijanje gojaznosti, pre svega medju mladima. Smatra se da je u EU oko 22 miliona dece s prekomernom težinom ili gojazno, od ukupno 80 miliona dece mladje od 14 godina, a taj broj raste za oko 400.000 godišnje.

Novi predlozi takodje imaju cilj da pomognu ljudima s drugim zdravstvenim problemima, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

(Tanjug 01.02.2008)

.

Zaposleni, penzioneri, samostalni preduzetnici ili poljoprivrednici ?iji prihodi po ?lanu doma?instva ne premašuju iznos minimalne zarade u Republici osloba?aju se pla?anja participacije za preglede i le?enje.
Ovo je u ?etvrtak odlu?ila Vlada Srbije, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Minimalna zarada, koja je od ?etvrtka pove?ana na 70 dinara po ?asu, sada iznosi 12.180 dinara, i to je utvr?eni materijalni cenzus za osloba?anje od participacije.
Odluka se odnosi i na fiksno i na procentualno u?eš?e pacijenata u troškovima le?enja. Ostaje jedino fiksna participacija na lekove, koja iznosi 20 dinara.
Ova odluka donosi zna?ajno olakšanje za budžet najsiromašnije kategorije stanovništva. Predlaga?i odluke procenili su da je 20 dinara po pregledu, 50 dinara po bolni?kom danu, 100 dinara za ultrazvu?ni pregled, 300 za snimak skenerom ili 600 dinara za magnetnu rezonancu, ipak, nezanemarljiv trošak. Pogotovo kada je u pitanju procentualna participacija za hirurške zahvate ili implantante, koja iznosi od pet do 20 odsto ukupnog troška le?enja, a koja ne može biti ve?a od 30.000 dinara. Predlog UO RZZO je bio da ova odluka za stanovništvo ?iji su prihodi ispod utvr?ene minimalne zarade važi od 1. januara, ali se ?ekalo "zeleno svetlo" Vlade Srbije.

[Ve?ernje novosti, 01.02.2008] 

.

Udruženje gra?ana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.

Iako do željene reakcije nadležnih institucija još uvek nije došlo, u me?uvremenu je, tragom ove akcije, a na inicijativu nastavnika i roditelja Oš "Siniša Nikolajevi?" iz Beograda iz ove škole udaljena prodavnica belih peciva. Roditeljski savet i školski odbor podržali su ideju da se u školi otvori kiosk zdravijih proizvoda, pod nazivom "Zdrava svaštarica".

"Kucnuo je i taj ?as. Prvi put u Srbiji, a i šire, u jednoj osnovnoj školi deca, ali i njihovi roditelji i nastavnici, imaju priliku da izaberu nešto iz širokog asortimana zdravije hrane, u kojoj ?e pored integralnih svežih peciva, biti prisutne i druge integralne namirnice, poput pica, sendvi?a, slanih i slatkih pita, zdravijih grickalica i sl", izjavio je ovim povodom direktor Darko Mateji?.

Ina?e, proizvodi koji se prodaju ne sadrže hemijske aditive, vešta?ke boje i konzervanse. Umesto industrijski prera?ene hrane, koja je izgubila gotovo svu nutritivnu vrednost, ovakvi proizvodi ?e deci dati onu energiju koja im je potrebna za pravilan rast i razvoj.

U cilju promocije zdravijeg življenja u kiosku ?e se mo?i nabaviti i 100% prirodni sapuni, šamponi, paste za zube, kao i literatura i ?asopisi koji promovišu ekološke i sli?ne ideje. Ve?ina proizvo?a?a odazvala se molbi da snize cene kako bi ova hrana bila što dostupnija prose?nom de?ijem džeparcu.

U sklopu ovog projekta, koji ?e trajati najmanje do kraja ove školske godine, bi?e organizovana predavanja, kao i drugi vidovi edukacije, u koje su uklju?eni eminentni stru?njaci iz oblasti zdravije ishrane.

Sve?anost povodom po?etka rada "Zdrave svaštarice", kao i degustacija zdravijih proizvoda, održana je na Svetog Savu u nedelju, 27. januara od 13.30 ?asova, u Timo?koj 24..

Njujorški odbor za zdravstvo odlu?io je da naredi lancima restorana u najve?em ameri?kom gradu da u svoje menije uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela.

Odbor za zdravstvo grada Njujorka doneo je ovakvu odluku u nadi da ?e podaci o koli?inama masno?e u pojedinim jelima naterati mušterije da dobro razmisle i po?nu zdravije da se hrane.

Odluka odbora, navodi AP, koja ?e stupiti na snagu 31. marta, odnosi se na svaki lanac koji ima najmanje 15 restorana. Veliki lanci restorana ?ine oko deset odsto njujorških ugostiteljskih objekata.

Neki od njih, kao što su Mekdonalds ili Burger King, nude gostima podatke o broju kalorija, ali ne u jelovnicima ve? na poslužavnicima koje posetioci dobiju tek kad plate i ponesu porudžbinu.

Gradski zvani?nici nadaju se da ?e izveštaj o tome koliko koji obrok ima kalorija doprineti smanjivanju broja gojaznih gra?ana Njujorka, ?im budu videli šta pojedina jela sadrže.

Gradski komesar za zdravlje, Tomas Friden, izrazio je nadu da ?e restorani, zahvaljuju?i novoj regulativi, po?eti da nude zdraviju hranu.

"Mislim da ubudu?e u ponudi ne?emo imati predjela od 2.700 kalorija kao što je sad slu?aj," kaže Friden.

Njujorške gradske vlasti zabranile su prošle godine u svim restoranima upotrebu nekih masno?a prilikom pripremanja hrane.

Od kako je Njujork doneo takvu odluku, isto razmatraju ameri?ka savezna država Kalifornija i okrug King u saveznoj državi Vašington, gde se nalazi grad Sijetl.

Centar za slobodu potroša?a, koji ?ine restorani i prehrambene kompanije, krenuli su u napad.

"Ne treba biti doktor nauke, pa ?ak ni imati završenu srednju školu, da biste uvideli razliku izme?u 12 par?i?a piletine i jedne salate," piše u saopštenju tog centra.

Kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima.

 [B92, 29.01.2008] 

.

Pred novogodišnje praznike na Dijabetes forumu je pokrenuta dobrovoljna akcija prikupljanja sredstava za nabavku skener / printer / fax ure?aja za Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.

Na inicijativu samih u?esnika foruma, prikupljeno je 7.000 dinara, što je dovoljno za kupovinu ovog ure?aja.

Ovim putem se najtoplije zahvaljujemo svim dobrim ljudima koji imaju razumevanja i žele da pomognu u radu našeg udruženja.

Stela Prgomelja

predsednica Društva

22.01.2008. 

.

Britanske vlasti su odobrile obavljanje spornih eksperimenata uz koriš?enje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona što, prema zagovornicima ovakvih istraživanja, otvara put za le?enje Parknisonove, Alchajmerove i mnogih drugih bolesti i posledica nekih povreda.

Britanska vlada je u jednom trenutku, suo?ena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom nau?nih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stru?njaci ovih ustanova ?e mo?i da kreiraju specifi?nu vrstu hibrida, ubacuju?i ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ?eliju.
Rezultat ?e biti takozvani "citrolazmi?ni hibridni" embrion, ili "cibrid", koji ?e biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Nau?nici u Kini, SAD i Kanadi ve? su radili sli?ne stvari, a ova tehnika je koriš?ena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom koriš?ene samo životnjske ?elije, iako je ve? bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ?elija i životinjskih jajnih ?elija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživa?i trenutno moraju da koriste ljudske jajne ?elije preostale od tretmana oplo?avanja, ali takvih ?elija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar. Britanski istraživa?i se, me?utim, nadaju da ?e im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomo?i da dobiju mati?ne ?elije koje bi mogle da obezbede nove na?ine le?enja ve?eg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ?elije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ?elije uba?ene u životinjske embrione.

[Tanjug, 18.01.2008] 

.