Tokio – Muškarci koji spavaju manje od pet sati tokom no?i, imaju ve?i rizik da postanu gojazni i dijabeti?ari, saopštili su japanski nau?nici u najnovijoj studiji. Nedostatak sna stimuliše hormon za apetit, objasnio je japanski nau?nik Jošitaka Kaneita.
"Kada se malo spava, apetit se pove?ava, kao i potreba za unošenjem jake i kalori?ne hrane", navodi se u studiji. Istraživanje je sprovedeno nad 21.693 muškarca od 1999. do 2006. Oni koji nisu bili gojazni 1999, a spavali su prose?no manje od pet sati tokom no?i, imaju za 1,36 puta ve?i rizik da postanu gojazni, u odnosu na muškarce koji spavaju normalno, odnosno oko sedam sati.
"Oni koji malo spavaju imaju i 1,27 puta ve?u opasnost da imaju ve?i nivo še?era u krvi, što može uzrokovati dijabetes", dodaje se u istraživanju.
Studija je samo sprovedena nad muškarcima, tako da ne postoje podaci da li nedostatak sna isto uti?e i na žene.

[Danas, 20.03.2008] 

.

Pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni?!

NOVI SAD – Opravdane su sumnje da neki pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni, sti?u?i ekstraprofit na uštrb zdravlja ljudi, jer dijabeti?ar koji jede taj hleb ofarban prženim je?menim sladom ili prženom raži uzima više še?era nego da jede beli hleb – izjavila je Jasna Mastilovi?, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije FINS u Novom Sadu, apeluju?i na potroša?e da paze šta kupuju. Na ju?erašnjem savetovanju u Novom Sadu o zaštiti potroša?a i bezbednosti proizvoda, održanom povodom današnjeg Me?unarodnog dana potroša?a, ?ulo se, me?utim, da danas u Srbiji nema propisa na osnovu koga bi bili kažnjeni oni pekari koji farbaju beli hleb i na osnovu koga bi lažni crni hleb ili pecivo bili povu?eni s polica pekara.

Pijemo i sok koji se reklamira kao da je stopostotno vo?e, a to srpski potroša? ne može proveriti ukoliko ne odnese uzorak u Austriju ili Nema?ku, jer u Srbiji ne postoji laboratorija koja može proveriti da li je ta reklama istinita.

– Danas niko ne može pouzdano da odgovori na pitanja da li je hrana u Srbiji bezbedna i o tome se samo može naga?ati, jer o tome ne postoji centralna statistika niti celovit sistem obaveštavanja o ispitivanju proizvoda i trovanjima hranom, poput onog u Evropskoj uniji – izjavila je za GL Jasna Mastilovi?.

Na zdravim proizvodima pisa?e "provereno"

Ona je ju?e na savetovanju najavila da ?e institut na ?ijem je ?elu sa srpskom i vojvo?anskom organizacijom potroša?a kontrolisati prehrambene proizvode i za zdravstveno bezbedne garantovati svojim nalepnicama na deklaracijama na kojima ?e pisati: "provereno" i "preporu?ujemo".

– U Srbiji se samo naga?a kakvu hranu jedemo, uprkos tome što se puno prehrambenih proizvoda ispituje, a kontroliše se i sva roba koja se uveze u zemlju, me?utim, ti podaci se nigde ne sistematizuju i kod nas ne postoji sistem obaveštavanja kakav funkcioniše u EU, prema tamošnjim zakonima. Tamo se na sajtu EU objavljuje naziv svake robe za koju se u bilo kojoj zemlji ?lanici EU utvrdi da nije zdravstveno bezbedna, kao i ime njenog proizvo?a?a, tako da taj proizvo?a? više nema nikakvih šansi. To je prakti?no takva mera koja ?e svakog proizvo?a?a hrane obavezati da sâm vodi ra?una o tome da li je njegov proizvod bezbedan, a najve?a kazna ne dolazi od inspekcije, ve? od samih potroša?a – napominje Mastilovi?eva.

Još je opasnije, po re?ima ove ekspertkinje, što se u Srbiji sistematski ne vodi ra?una i ne informišu potroša?i o tome koji proizvodi i koliko takvih proizvoda u sebi ima mikotoksine, teške metale i druge zaga?iva?e što se dugoro?no akumuliraju u organizmu potroša?a i izazivaju rak. Zbog toga su, izme?u ostalog, srpski potroša?i manje zašti?eni od evropskih, kako tvrdi Mastilovi?eva i pledira da se što hitnije evropski standardi ugrade u doma?e zakone kojih bi morali da se pridržavaju doma?i proizvo?a?i, umesto sadašnjih, zastarelih pravilnika koji ve? decenijama važe u Srbiji.

Poziv na desetodnevno uzdržavanje od kupovine

Udruženje za zaštitu potroša?a Vojvodine ?e od ponedeljka, 17. marta pozvati potroša?e na desetodnevno uzdržavanje od kupovine svih životnih namirnica koje su više puta poskupele u protekloj godini, izjavio je za GL Goran Papovi?, ?elnik tog udruženja.

– Re?i ?emo potroša?ima: "Kupite hleb, nemojte kupiti pecivo i burek, kupite samo litar mleka, nemojte kupovati sireve ili nesto drugo" – kaže Papovi?. On kaže da se pozivu na bojkot kupovine mleka u decembru prošle godine, prema nezvani?nim podacima, odazvalo 20.000 ljudi.

[Gra?anski list, 14.03.2008]

.

U prostorijama Sekretarijata za zdravstvo održan je tre?i edukativni seminar za pedijatre i saradnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, saopštila je Informativna služba grada Beograda.

Seminar, koji je deo projekta 'Prevencija i le?enje gojaznosti kod dece i adolescenata' ,organizovao je Sekretarijat u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Na skupu su, kako je navedeno u saopštenju, prezentovane stru?ne teme iz oblasti pedijatrije, kao što su ishrana i fizi?ka aktivnost dece u ranom uzrastu i prevencija i le?enje gojaznosti.

Nosioci projekta prevencije gojaznosti kod dece su predsednik Udruženja pedijatara Srbije Miloš Bani?evi? i direktor Specijalne bolnice za štitastu žlezdu i metabolizam – Zlatibor Nenad Crn?evi?.

Gojaznost, udružena sa zdravstvenim tegobama u pedijatrijskom uzrastu, važan je ?inilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.

Gradska uprava ocenjuje da su istraživanja ove problematike u našoj zemlji nedovoljna, kao i da su skupovi ovog tipa jedan od na?ina da se tema gojaznosti aktuelizuje.

[RTS, 14.03.2008.] 

.

Bez savetovališta za dijabeti?are
Pacijenti teško stižu do lekara

Od 1. januara Ministarstvo zdravlja definitivno je ukinulo savetovališta za dijabeti?are pri domovima zdravlja. Od tada ove pacijente le?e izabrani lekari. Me?utim, ve?ina lekara opšte prakse nije dovoljno informisana o ovoj teškoj bolesti. Samo oni „najsre?niji“ nastavili su da se le?e kod lekara iz savetovališta, koji su nakon njihovog gašenja po?eli da rade kao izabrani lekari.

– Dok sam svoju bolest „vodila“ u savetovalištu za dijabetes pri domu zdravlja imala sam mnogo ve?u pažnju lekara. Podse?ao me kad treba da odem na o?ni pregled, kod endokrinologa, ultrazvuk abdomena ili da prekontrolišem masno?u u krvi. Dijabetes je veoma teška i dugotrajna bolest, a dijabeti?ari su tradicionalno nedisciplinovani pacijenti. Sada nam je zaista mnogo gore, jer izabrani lekari nemaju dovoljno vremena za nas – kaže za „Blic“ Jasmina ?.
Kad su savetovališta zvani?no prestala sa radom lekari koji su u njima radili preba?eni su na odeljenja opšte prakse. Pošto u Beogradu živi izme?u 80.000 i 100.000 dijabeti?ara jasno je da svi oni nisu mogli da ih uzmu za izabrane lekare i da nastave le?enje. Tako je ve?ina dijabeti?ara „došla u ruke“ lekarima opšte prakse, za koje su edukacije o dijabetesu po?ele kasno i, kako tvrde pacijenti, nisu dovoljno pripremljeni za borbu protiv ove ozbiljne hroni?ne bolesti.
Zbog dugog ?ekanja i redova u domovima zdravlja dijabeti?ari za pomo? i objašnjenja sve ?eš?e zovu Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda. Predsednica ovog društva Stela Prgomelja smatra da je gašenje savetovališta izvedeno ishitreno i da je prvo trebalo postepeno edukovatii lekare, pa tek onda ukinuti praksu koja je bila dobra.
– Pacijenti mi se javljaju i kažu da sre?u lekare po domovima zdravlja koji nisu ni videli penkalo ili insulin, a ?esto ne znaju ni šifre lekova. Poseban problem imaju pacijenti kod kojih je tek okrivena bolest. Njima je neophodna posebna pažnja i vreme, koje lekari nikako nemaju. Potrebna im je svakodnevna podrška i pomo? koju smo dobijali u savetovalištima – rekla je Prgomelja za „Blic“.
I pored više nego evidentnih problema lekari opšte prakse se ne slažu da nisu dovoljno edukovani za le?enje dijabeti?ara.
– Jeste bilo bolje dok su radila savetovališta, ali nismo ih mi ukinuli. Zato planiramo da u okviru preventivnog centra petak bude dan posve?en isklju?ivo ovim pacijentima – rekla je za „Blic“ na?elnica Opšte prakse u Domu zdravlja „Novi Beograd“ dr Ljiljana Jan?i?.

Ukinuta i savetovališta u apotekama
Apoteka „Beograd“ je u dva objekta osnovala savetovališta za dijabet gde su pacijenti mogli da izvade krv i dobiju savete o bolesti. Kako smo saznali, i ta savetovališta su ukinuta, a iz ove ustanove su poslali dopis Ministarstvu zdravlja s pitanjem da li imaju pravo da rade sa dijabeti?arima. Kako „Blic“ saznaje u Ministarstvu, odgovor ?e biti negativan.

[Blic, 13.03.2008]

.

Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi ?itaju i predvi?aju mnoge zdravstvene tegobe. O uticaju posta na stanje krvnih sudova, za ?asopis "Bilje i Zdravlje" govori dr Milena Jaukovi?, vaskularni hirurg u Urgentnom centru u Beogradu.

– Post privremeno pro?iš?ava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokomposta. Pravilan post zna?i unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ?emo obradovati sa više povr?a, ribe i vo?a, što ?e se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. ?etrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.
Za vreme posta jede se više nego uobi?ajeno pasulj, soja, so?ivo, boranija, grašak… Unošenje ribe je, ina?e, zdravo, jer sadrži belan?evine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ?elije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i na?in ishrane, što je dokazano na japanskom primeru.

Zbog ovakvog na?ina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.

– Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu“, bilo da je neko posipao debelim slojem še?era, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam za?injeno solju, peršunom i sa malo belog luka! Hvala Bogu da smo još na nogama, pre svega zahvaljuju?i metabolizmu! Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao pove?an holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta ima?e sigurno niže vrednosti. Isto je i kada je re? o visokom pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izostavljanja masno?a i manje koli?ine soli.

– I sa še?erom treba biti oprezan! Sigurno ste ?uli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmišljaju?i koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane optere?uje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju! U postu se ?esto jede puno še?era, što remeti varenje. Sli?an problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju še?er i slatkiše, pa su ?esto ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

– Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabeti?arima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, poja?ani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili poja?ano lupanje srca, kao i povišen pritisak.

[Poslovna žena, 12.03.2008] 

.

Nestašica glukoze za povratak še?eraša iz kome

KULA/SOMBOR – Služba Hitne pomo?i u Kuli spasla je tokom vikenda mladi?a obolelog od še?erne bolesti koji je pao u komu, ali je intervencija bila dramati?na pošto lekar nije imao adekvatnu dozu neophodnog leka. Mladi? je pao u komu zbog naglog snižavanja nivoa še?era u krvi, koje se efikasno otklanja 50-procentnim rastvorom glukoze. Me?utim, ekipa Hitne pomo?i raspolagala je rastvorom glukoze od svega deset odsto, zbog ?ega je pružanje pomo?i bilo duže i neizvesnije, a mladi? je morao da primi pet puta ve?u koli?inu ampuliranog leka.

Njegova majka rekla je za GL da povodom nestašice glukoze za dijabeti?are namerava da se obrati Ministarstvu zdravlja.

– Zar je malo što nam omladina umire od droge, treba li da gubi život i zbog toga što Hitna pomo? ne uspeva da obezbedi lekove? Osoblje Hitne pomo?i hitro je reagovalo na naš poziv, ali u svojim torbama nije imalo ono što im treba. Pitali su mene imam li slu?ajno glukoze u potrebnoj koncentraciji. Uhvatila me je panika kad sam shvatila da nemaju rastvor kojim bi mog sina trebalo da povrate iz kome – ispri?ala je ona.

Upravnik apoteke Doma zdravlja u Kuli Julijan Fejdi potvrdio je za GL da u toj opštini ve? duže vlada nestašica leka za hipoglikemi?nu komu. On je kazao da naro?ito šef zdravstvene stanice u Sivcu insistira na tome da se taj lek nabavi, ali je objasnio da ampulirane lekove ne naru?uje apoteka, nego Dom zdravlja.

Direktorka Doma zdravlja nije bila obaveštena

Direktorka Doma zdravlja u Kuli dr Stana Strugar izjavila je za naš list da nije ni znala da postoji deficit tih ampula, te da o tome ne može ništa više da kaže. ?ak nam se i zahvalila na toj informaciji. Direktor regionalne filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje u Somboru dr Dragomir Cimeša kazao je za naš list da je apsolutno neprihvatljivo da domovi zdravlja nemaju lekove koji "dižu iz mrtvih", ali je napomenuo da njegova ustanova nije prava adresa za rešavanje tog problema. Direktorka "Narodne apoteke" u Somboru Milica Popovi? objasnila nam je da rastvor glukoze od 50 odsto nije registrovan kao lek na našem tržištu, "zbog ?ega se i ne može staviti u promet". Ona kaže da je zrenjaninska "Jugoremedija" izbacila taj rastvor iz svog proizvodnog programa, a da ostale doma?e fabrike nisu napravile zamenu tog preparata koji je ranije nabavljan od "Leka" iz Ljubljane. Kako je navela, u "Narodnoj apoteci" u Somboru mogu se nabaviti samo rastvori glukoze od 5 i 10 odsto, koje je država unela u registar lekova. A spomenuti rukovodilac zdravstvene stanice u Sivcu dr Miloš Popovi? za naš list kaže da nema nikakvog opravdanja za to što ekonomat Doma zdravlja ne uspeva da obezbedi 50-procentnu glukozu koja omogu?ava da pacijenti za minut iza?u iz hipoglikemi?ne kome. – Taj lek ne košta više od 150 dinara, a spasava život! Novca za to mora biti – istakao je on.

A lek u me?uvremenu propada…

Kako se tokom našeg istraživanja ispostavilo, rastvor glukoze od 50 odsto u Zapadnoba?kom okrugu, kojem pripada kulska opština, dobija jedino Odeljenje za transfuziologiju Zdravstvenog centra "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. Molekularni biolog na tom odeljenju Edita I?uški rekla nam je da 50-procentnog rastvora glukoze nema na slobodnom tržištu i da ga dobijaju jedino klini?ki centri u Beogradu i Novom Sadu iz namenskog uvoza. Po njenim re?ima, somborska bolnica dobija taj rastvor posredstvom distributerske firme "Medikom" iz šapca s Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde se on i pravi. Ona kaže da Odeljenje za transfuziologiju 50-procentni rastvor glukoze obezbe?uje i za Dom zdravlja i Službu hitne pomo?i u Somboru. Taj rastvor, kaže ona, stiže sa VMA u zapremini od pola litra, pa se to pakovanje ?esto upotrebi samo za injekciju od 100 mililitara, dok ostatak, nažalost, u situaciji kad je taj lek mnogima nedostupan – propadne.

[Gra?anski list, 27.02.2008]

.

 Prema preliminarnoj kineskoj studiji, ekstrakt azijske bundeve usporava tok še?erne bolesti tipa 1. Kod ljudi koji boluju od še?erne bolesti tipa 1, imuni sistem greškom napada beta ?elije guštera?e koje proizvode insulin. Bez insulina, nivo še?era u krvi postaje prekomerno visok, a organizam ne može da iskoristi še?er pa život bolesnika zavisi od primanja insulina.

[Blic, 23.02.2008]

---

 Indijska biljka snižava še?er u krvi

Ekstrakt u Indiji veoma rasprostranjene višegodišnje biljke 'co?inia indica' ili 'co?inia cardifolia' može da pomogne osobama obolelim od blažeg oblika dijabetesa tipa 2, pokazuju rezultati jedne indijske studije.

Pomenuta biljka se u tradicionalnoj medicini naširoko koristi u le?enju še?erne bolesti, ali još nije bilo precizne nau?ne studije njenog dejstva, isti?u stru?njaci Instituta za zdravlje stanovništva i klini?ka istraživanja u Bangaloru, prenosi Rojters.

Tim sa pomenutog instituta, predvo?en dr Rebekom Kurijan, je obavio istraživanje na 60 odraslih osoba starosti od 35 do 60 godina, kod kojih je upravo ustanovljen dijabetes tipa 2. Jedan broj njih je metodom slu?ajnog uzorka odabran da prima ekstrakt 'co?inie indice', dok su ostali dobijali placebo.

Posle 90 dana, me?u ispitanicima dve grupe zabeležene su zna?ajne razlike. Dok je u krvi ispitanika iz prve grupe na prazan stomak registrovano smanjenje nivoa še?era od 16 odsto, dotle je u kontrolnoj grupi registrovan manji porast.

Posle obroka u krvi ispitanika koji su uzimali ekstrakt pomenute biljke registrovano je sniženje še?era za 18 odsto, dok je kod kontrolne grupe opet ustanovljeno manje pove?anje.

Na osnovu rezultata ove studije, dr Kurijan i njene kolege smatraju da se ekstrakt 'co?inie indice' može preporu?iti obolelima od blagog oblika dijabetesa tipa 2, ali naglašavaju da su potrebne dopunske studije da bi se ispitao mehanizam delovanja te biljke.

[RTS, 27.02.2008]  .

Zahtev za odlazak u invalidsku penziju mogu podneti i oni gra?ani Srbije koji nisu u radnom odnosu, a uslov je da imaju ostvarenih pet godina radnog staža, re?eno je u Republi?kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

„Pet godina radnog staža uslov je, ako je razlog za odlazak u invalidsku penziju bolest ili povreda van posla. Ako je uzrok povreda na radu ili profesionalno oboljenja, invalidska penzija se sti?e bez obzira na ostvareni staž“, rekla je Vesna Vi?entijevi?, zamenica direktora sektora za odnose sa javnoš?u Fonda.
Izuzetak su korisnici osiguranja koji pre 30. godine života odlaze u invalidsku penziju zbog bolesti ili povrede van radnog mesta.
„Do 20. godine života potrebno je da korisnik ima jednu godinu radnog staža, do 25. godine dve godine, dok je za one do 30 godina života uslov za odlazak u invalidsku penziju tri godine ostvarenog radnog staža“, navela je Vi?entijevi?eva.
Invalidska penzija može se ostvariti samo ako se kod nekog utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti.
Korisnik osiguranja koji je stekao uslove za odlazak u starosnu penziju nema pravo na invalidsku penziju.
Zakon o radu predvi?a da je onome ko u invalidsku penziju odlazi iz radnog odnosa poslodavac dužan da isplati otpremninu u visini od najmanje tri mese?ne zarade.

[Beta, 25.02.2008]

.

Nova metoda profesora Bele Balinta sa VMA, zvani?no priznata u svetu, donela je revolucionarna poboljšanja kod transplatacije organa.

?ak tre?ina bolesnika za koje transplantacija bubrega predstavlja jedini na?in izle?enja, nije mogla da dobije bubreg od svojih srodnika, zbog velike nepodudarnosti u krvnoj grupi. Nova, revolucionarna metoda profesora Bele Balinta sa VMA, koja je zvani?no priznata i u svetu, donela je spas ovim bolesnicima.

Do skora je presa?ivanje bubrega bilo nemogu?e, kada izme?u davaoca i primaoca postoji velika nepodudarnost u krvnoj grupi.
U slu?aju takve transplantacije, dolazilo bi do jakog imunskog sukoba, a ve? postoje?a antitela izazivala bi brzo odbacivanje presa?enog organa.
Nova metoda uklanjanja antitela, profesora Balinta, omogu?ava uspešno prihvatanje organa.
Pre same transplantacije, novom procedurom, antitela se uklanjaju iz krvne plazme bolesnika, izvan njegovog tela, a potom mu se pre?iš?ena plazma vra?a.
Ova jedinstvena metoda, primenjuje se dve godine na VMA i, zahvaljuju?i njoj, kod 19 bolesnika uspešno je obavljena transplantacija.
U isto vreme, nova metoda obezbedila je i uštedu od 25 000 evra po bolesniku.

"Uvo?enjem naše sopstvene metode uspeli smo da, u procentima izraženo negde do 98 odsto, smanjimo prisustvo tih, u ovom slu?aju neželjenih, antitela u cirkulaciji bolesnika i time da omogu?imo uspešno prihvatanje i kasnije funkcionisanje bubrega", kaže Bela Balint, na?elnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno le?enje na VMA.

A lekari VMA, beleže i velike uspehe na polju ?elijske terapije. Otkriveno je da mati?ne ?elije, pored krvnih, mogu da stvaraju i ?elije kosti, srca, jetre. Tako je mogu?e obnavljanje obolelih ili ošte?enih organa.
Upravo je na VMA prvi put primenjena ?elijska terapija kod bolesnika sa sr?anim infarktom, a od prošle godine, ova se terapija primenjuje i u toku same operacije na srcu.

"Na taj na?in, umesto ožiljka, primera radi, u srcu nastaje sr?ani miši? sa kapilarima, ili u jetri nastaju jetrene ?elije koje ?e vršiti funkciju", objašnjava Balint.

Pre nekoliko meseci na VMA, ?elijska terapija primenjena je i kod bolesnika sa ošte?enom funkcijom pankreasa i izveden postupak, tzv. biokorekcije dijabetesa tipa 1. Ovaj najnoviji medicinski podvig lekara VMA ne predstavlja samo prvu intervenciju takvog tipa u našoj zemlji, ve? je me?u prvima u svetu.

[B92, 19.2.2008]

.

London — Istraživanje: Najefikasniji tip etikete na prehrambenim proizvodima je jednostavna nalepnica s informacijom o sadržaju proizvoda.

Predmet istraživanja anglo-holandske kompanije "Unilever", u kojem je u?estvovalo 2.406 ispitanika iz Velike Britanije, Nema?ke, Italije i Holandije, bila je sposobnost potroša?a da naprave razliku izme?u zdravih i manje zdravih proizvoda iste vrste, donose?i zklju?ak na osnovu osam razli?itih tipova etiketa.

"Naši rezultati su pokazali da su potroša?i u stanju da izaberu proizvod koji je korisniji po zdravlje kada se informacija o sadržaju hranljivih sastojaka nalazi na prednjoj strani pakovanja. Pritom, u principu, i jednostavne i veoma detaljne etikete imaju po?ednak uticaj na potroša?a", navedeno je u saopštenju "Unilevera".

Istraživa?i stoga preporu?uju da se na prednjoj strani isti?u najosnovnije karakteristike proizvoda, a na zadnjoj detaljnije informacije.

Evropska komisija je ve? razradila preporuke za isticanje etiketa na prehrambenim proizvodima sa ciljem smanjenja potrošnje zasi?enih masnih kiselina, trans masno?a i še?era. Sem toga, u poslednje vreme i sami trgovci predlažu razli?ite oblike etiketa, a u prehrambenoj industriji je u toku žestoka diskusija o tome koji je format etikete najbolji.

Ispitivanje "Unilevera" je tako?e pokazalo da prisustvo simbola neke nacionalne ili me?unarodne organizacije iz oblasti zaštite zdravlja na etiketi pove?ava poverenje potroša?a u odre?eni proizvod.

Kompanija je istraživala i kako razli?iti izgledi etiketa uti?u na donošenje odluke potroša?a o kupovini. Pokazalo se da je potroša?ima lakše da izaberu zdrav proizvod ukoliko je oznaka na etiketi jednostavna i simboli?na, na primer, s korš?enjem zvezdica za ozna?avanje njihove koristi po zdravlje.

Istraživa?i skre?u pažnju da raznovrsnost oznaka na etiketama zbunjuje potroša?e i snižava efikasnost informativne funkcije etikete. Oni se nadaju da ?e u Evropskoj uniji, ili u celom svetu, uskoro biti utvr?en jedinstven standard ozna?avanja prehrambenih proizvoda, što ?e doprineti zdravijem na?inu života svih potroša?a.

[Tanjug, 10.08.2008.]

.