Diskriminacija Amerikanaca s viškom telesne težine gotovo je isto toliko izražena kao rasna diskriminacija, ukazuje studija obavljena na Univerzitetu Jejl.

Koriste?i rezultate istraživanja obavljenog na 2.300 Amerikanaca, stru?njaci s tog univerziteta ustanovili su da se pet odsto muškaraca i 10 odsto žena žalilo kako su bili diskriminisani zbog svoje težine – po?ev od toga da su se prema njima grubo ophodili u svakodnevnom životu, do odbijanja poslodavaca da ih zaposle, preneo je Rojters.

Me?u ispitanicima koji su ozbiljnije gojazni, odnosno ?iji je indeks telesne mase preko 35, oko 40 odsto je prijavilo diskriminaciju zbog težine.

Kod žena je po u?estalosti to bila tre?a vrsta diskriminacije, posle one zbog godina i diskriminacije na polnoj osnovi. Me?u svim ispitanicima, i muškim i ženskim, ova vrsta diskriminacije zauzima ?etvrto mesto, posle diskriminacije zbog pola, godina i rasne pripadnosti.

Stru?njaci s Jejla zalažu se za to da se pove?a svest stanovništva o diskriminaciji zbog telesne težine i njenim posledicama, kao i da se poboljša na?in na koji se gojazne osobe prikazuju u ameri?kim medijima. Oni isti?u da bi ljudi s viškom kilograma trebalo da budu i pravno zašti?eni od ove vrste diskriminacije.

U istraživanju obavljenom izme?u 1995. i 1996. godine u?estvovalo je 2.290 Amerikanaca starih izme?u 25 i 74 godine. Od njih je traženo da navedu da li su ikada bili žrtve rasne, verske, polne ili bilo kakve druge diskrimacije, uklju?uju?i i diskrimnaciju zbog telesne težine.

Me?u ženama koje su prijavile ovu vrstu diskrimacije, 60 odsto ih je to doživelo na poslovnom planu – nisu bile primljene na posao, ili su ih zaobilazila unapre?enja, ili su nepravdano otpuštane …

Mnoge ispitanice prijavile su i svakodnevnu opštu diskriminaciju – da se s njima postupa s manje poštovanja i ljubaznosti ili da se na njih "gleda kao na manje vredne".

ženski ispitanici su, ina?e, dvostruko ?eš?e prijavljivali diskriminaciju zbog gojaznosti nego muškarci, što i nije ?udo kad se imaju u vidu strogi i nerealni ideali vitkosti koji se naturaju ženama u SAD, naglašavaju istraživa?i s Jejla.

Pokazalo se tako?e da su žene žrtve diskrimancije i kad imaju samo umeren višak kilograma, dok su samo jako gojazni muškarci prijavljivali diskriminaciju koja se mogla meriti sa onom kojoj su izložene gojazne žene.

[B92, 15.04.2008.] 

.

Okrugli sto "Cialis, dve godine iskustva u Srbiji – jedan korak ispred svih"

Udruženje urologa je u prošli ponedeljak u hotelu Continental organizovalo svoj godišnji sastanak na kome su specijalisti iz oblasti urologije razmenili iskustva i dostignu?a u le?enju bolesti muškaraca.

Pred kongres je održan okrugli sto na kome su specijalisti urologije, seksualne medicine i endokrinologije, koji se bave erektilnom disfunkcijom, pri?ali o iskustvima u svetu i rezultatima koje su oni postigli u radu sa svojim pacijentima. Oni su istakli prednost lekova koji na neinvazivan na?in pospešuju rad kardiovaskularnog sistema, kakav je lek Tadalafil, poznatiji kao Cialis.

Moderator okruglog stola dr Sava Mi?i?, direktor Instituta za urologiju i nefrologiju KCS, otvorio je skup re?ima “Za tango je potrebno dvoje”. Zna?aj seksualnog života za opšte zdravlje kako muškarca, tako i žene je neophodnost, a problem se najlakše prevazilazi razumevanjem i partnerskom podrškom. Erektilna disfunkcija, istakli su svi doktori na okruglom stolu, može biti simptom mnogo ozbiljnijih bolesti. Tako?e su istakli da je za erektilnu disfunkciju klju?no stanje endotela, krvnih sudova, insulinske rezistencije i hormonskih poreme?aja.

Prof. dr Cane Tuli?, zamenik direktora Instituta za urologiju KCS, u svom predavanju o metaboli?kom sindromu i erektilnoj disfunkciji podvukao je da savremen nezdrav na?in života vidno uti?e na metabolizam, pa i seksualnu funkciju. "Metaboli?ki sindrom je stanje, skup simptoma koji je put ka razvoju kardiovaskularnih bolesti, a ujedno je i prediktor dijabetesa", istakao je dr Tuli?. Stres, pušenje, neumereno konzumiranje alkohola, nezadovoljstvo i neaktivnost dovode do gojaznosti i hipertenzije, a posledica toga je i erektilna disfunkcija.

Dr ?Ѭêor?e Nale, urolog i seksolog, je u svom predavanju "Seksualnost KCS kod pacijenata sa benignim uve?anjem prostate" izneo novi koncept ED-a, a to je gledište da je penis prozor kroz koji se gleda celokupno muško zdravlje, tj. vrh ledenog brega ?ija disfunkcija može da ukaže na mnogo ozbiljnije probleme ispod njega. ED je rani kardiovaskularni rizi?ni faktor, marker koronarne endotelne disfunkcije, budu?i cerebralni vaskularni insult. "Erekcija je transmisija sistemskog krvnog pritiska u penis. U seksualnom odnosu postoji linearna koleracija izme?u mozga koji daje seksualni stimulus i emociju i endotela, tj. penisa gde uz prisustvo andogena dolazi do erekcije", rekao je dr Nale.

Kao endokrinolog dr Sr?an Popovi? je pri?ao o važnosti endotela, koji je jedan od najve?ih endokrilnih organa, a disfunkcija ovog organa je prediktor kardiovaskularnog doga?aja, tj. šloga. Upravo zbog toga Lisabonski skup seksualne medicine u novembru mesecu se bavio kardiološkom seksologijom. Dijabetes je u svetu u pandemiji, jer 300 miliona stankovnika boluje od nekog tipa dijabetesa, a kod dijabeti?ara je ?etiri puta ve?i rizik za ED nego kod drugih pacijenata, a javlja se i sterilitet kao posledica bolesti. U centru za endokrinologiju u Beogradu su uradili prvu klini?ku studiju dejstva Tadalafila na dijabeti?are, jer u 6. godini bolesti 50% pacijenata ima šanse da oboli od ED-a. Testiranje je ra?eno na 30 pacijenata dijabeti?ara tipa 1 i 2, koji koriste insulinsku terapiju i nakon tri meseca terapije od 50 mg Tadalafila jednom nedeljno došlo je do vidnog poboljšanja funkcije kod ovih pacijenata.

Svi u?esnici okruglog stola su istakli prednost leka Tadalafila (Cialisa) u odnosu na druge PDE5 inhibitore, pre svega zbog svoje biohemijske strukture. Usporeno, a dugotrajno dejstvo ovog leka pruža izbor pravog trenutka, poboljšanje signalnih puteva, spontanost u seksualnom odnosu, a studije su pokazale da je placebo efekat kod pacijenata koji su koristili lek 20-35%. Po preporuci FDA uvodi se novi terapijski metod u le?enju benigne hiperplazije, a to je dnevna doza leka u koli?ini od 2,5 mg i 5 mg za usporavanje starenja krvnih sudova.

Ageing, tj. starenje je danas u žiži svetske medicine, pored ženske menopauze, andropauza zauzima zna?ajno mesto u prou?avanju kvaliteta života. Starenjem dolazi do smanjenja nivoa testesterona kod muškaraca i estrogena kod žena, tj. do hormonalnog disbalansa koji uti?e i na seksualnu funkciju. Upravo zbog ove paralele jedan od predava?a na ovom okruglom stolu, prof. dr Goran Maruši?, direktor Klinike za urologiju, KC Vojvodine je pri?ao o ženskoj ED i faktorima koji dovode do nje. Zna?ajna je ova paralela disfunkcije kod oba pola, jer terapija PDE5 inhibitorima je pokazala pozitivne rezultate i kod ženske populacije. Uzimanjem terapije Tadalafilom došlo je do poboljšanje seksualnog odnosa, kako kod muškaraca koji su uzimali terapiju, tako i kod njihovih partnerki koje su imale pozitivan psihološki u?inak.

Tema erektilne disfunkcije izazvala je veliko interesovanje kod kolega urologa pa je posle okruglog stola bila plodna diskusija na temu ED-a i terapije Tadalafilom. Naro?ito su se lekari interesovali za novi koncept terapije – jedna tableta male doze Tadalafila dnevno. Dr Sava Mi?i? je podsetio kolege da kao nijedan lek, ni Cialis nije 100% bezbedan i da se sme samo uzimati uz konsultaciju sa lekarom, a rezultati terapije najbolje se proveravaju uz pomo? IIEF (International Index of Erectile Function) upitnika. Cialis se u Srbiji nalazi u slobodnoj prodaji u apotekama u pakovanju od 20 mg.

Zahvaljuju?i medijima o temi erektilne disfunkcije se sve ?eš?e i više pri?a. To nam govori o tome da su doktori shvatili važnost seksualnog života za opšte zdravlje, a pacijenti se ne plaše više da otvoreno iznesu problem sa svojom "muškoš?u".

.

Besplatno vežbanje na trim-stazi na Adi Ciganliji

Od subote, 19. aprila, na trim-stazi na Adi Ciganliji po?inju besplatni treninzi za sve zainteresovane Beogra?ane, koji ?e se odvijati pod nadzorom instruktora koji ?e sve vreme biti sa polaznicima.

"Profesori fizi?ke kulture radi?e sa zainteresovanim gra?anima. Oni ?e im objašnjavati kako da savladaju prepreke i pravilno pro?u celu stazu. Pre po?etka treninga lekari ?e rekreativcima meriti puls i pritisak i, posle procene opšteg zdravstvenog stanja, ali i u skladu sa godinama, preporu?iti intenzitet vežbi " – kaže Goran Kreclovi?, gradski sekretar za sport i omladinu.

Trening ?e trajati oko sat vremena, a u narednih nekoliko dana bi?e precizirani i termini. Besplatno vežbanje ?e se održavati na Holmerovoj trim-stazi, koja po?inje kod parkinga u blizini golf kluba i fudbalskih terena.

"Staza se nalazi u jasenovoj šumi, pored sportskih terena i piknik prostora. Ra?ena je po uzoru na holandsku trim-stazu u sportskom centru Papendal, nedaleko od Amsterdama. Duga je 1.200 metara i ima 16 stanica. Sve one imaju table na kojima je nacrtano i opisano šta treba raditi. Zadaci su posebno "dozirani" za po?etnike, a posebno za one koji ve? duže vežbaju" – kaže Predrag Petrovi?, direktor JP "Ada Ciganlija".

Besplatna rekreacija za žene na Zvezdari

Sportski centar "Olimp" na Zvezdari organizuje program besplatne rekreacije za žene pod nazivom  "Pokretom do zdravlja", koji ?e po?eti 5. maja.

Rekreacija ?e biti održavana ponedeljkom, sredom i petkom od 18 do 19 ?asova, a programi bi trebalo da poboljšaju psihofizi?ke i radne sposobnosti žena, kroz razne oblike vežbanja – kondicioniranje, fitnes, aerobik, pilates…
Jedan deo treninga odvija?e se na otvorenim terenima "Olimpa", drugi deo u sali, a intenzitet vežbi bi?e prilago?en zdravstvenom stanju i kondiciji polaznica, koje ?e prethodno proveriti lekarska služba.

Zainteresovane u?esnice programa trebalo bi da se prijave za program rekreacije od 14. do 21. aprila na telefon Info-centra 3085-855, radnim danima od osam do 20, a subotom od  devet do 15 ?asova.

Osim rekreacije, predvi?eni su i ?asovi plesa kao i  predavanja o zna?aju zdravog života, pravilne ishrane i relaksacije za savremeni život.
Program podržavaju Sekretarijat za sport i omladinu i Gradska opština Zvezdara.

.

Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila, a ove godine moto svih manifestacija koje ?e se tim povodom organizovati širom sveta bi?e "Zaštitimo zdravlje od klimatskih promena".

U Beogradu, Ministarstvo zdravlja Srbije ?e organizovati niz predavanja u Skupštini grada, a nakon toga na trgu Nikole Paši?a od 13 ?asova bi?e održan javni ?as za djake osnovnih i srednjih škola. Tema ?e biti klima i klimatske promene.

Na trgu ?e biti postavljeni i štandovi beogradskih domova zdravlja na kojima ?e gradjani mo?i da dobiju zdravstvene savete i informacije o aktivnostima tih zdrdravstvenih ustanova.

Svetski dan zdravlja obeleži?e i Crveni krst Srbije u svim ve?im gradovima zemlje.

U Novom Sadu, pod parolom „Sa?uvajmo zdravlje od klimatskih promena“ ?e od 9 do 12 i od 17 do 20 sati u holu Merkator centra biti organizovano merenje še?era u krvi, holesterola i triglicerida, kontrolisa?e se krvni pritisak, puls, telesna težina, visina, obim struka, indeks telesne mase, a sa gra?anima ?e razgovarati lekari i bi?e deljeni zdravstveno-vaspitni leci.

Kreativne radionice sa decom mla?eg osnovnoškolskog uzrasta pod nazivom „?uvaju?i prirodu – ?uvamo naše zdravlje“, izložba de?jih likovnih radova, podela zdravstveno-vaspitnih letaka organizovane su od 11 ?asova u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Volonteri Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata i centra za prevenciju narokomanije „Emprona“ od 12 do 15 sati ispred Zavoda za zaštitu studenata informisa?e studente o problemima zavisnosti od droga i alkohola. Bi?e deljeni i upitnici o zavisnosti od psihoaktivni supstanci.

Volonteri centra „Emprona“. „Crvene linije“, Centra za omladinski rad, Omladine „JAZAS“, „Novosadskog humanitarnog centra“, Centra „živeti uspravno“ i Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata organizuju akcije na Studentskom trgu od 11 do 14 sati i na Trgu slobode od 16 do 19 ?asova. Gra?anima ?e deliti edukativne letke o o?uvanju zdravlja i rizicima i razgovarati sa prolaznicima.

.

Na skupu farmaceuta upozoreno da država ne sme da dozvoli da sistemi koji nisu iz farmaceutske oblasti kupuju lance apoteka
 
– želimo da skrenemo pažnju nadležnim institucijama da se oblast farmaceutske delatnosti mora urediti na kvalitetan na?in, jer u budu?nosti može da do?e do problema u pružanju usluge gra?anima. Mogu da nastanu problemi ulaskom velikog kapitala u farmaceutski sektor, jer ?e onda on diktirati šta ?e da se nalazi u apotekama, odnosno ono što stvara profit, a ne ono što je pacijentima potrebno – ?ulo se, izme?u ostalog, na na ju?erašnjem skupu „Nova uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije” održanom u „Medija centru”.

Apoteke u našoj zemlji morale bi u narednih nekoliko godina da izgledajupoput onih u razvijenim državama, saglasni su farmaceuti, dapredstavljaju prvo mesto gde se pacijent obra?a kada oseti manje zdravstvene tegobe i gde je farmaceut upoznat sa osnovnim zdravstvenim stanjem svojih pacijenata. U?esnici skupa su objasnili da se iskušenja na putu do tog cilja najviše odnose na proces privatizacije i modele ugovaranja sa Republi?kim zavodom za zdravstveno osiguranje.

Zlata žuvela, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da je privatizacija u farmaceutskoj delatnosti neminovna da bi ta oblast mogla da funkcioniše i da našoj zemlji nedostaje nacionalna strategija lekova. Ona je naglasila da takvu strategiju može da donese jedino Vlada Srbije, koja treba da konsultuje stru?njake iz te oblasti, ali da se istovremeno farmaceutski sektor mora posmatrati kao multidisciplinarni, jer se on ne nalazi samo pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, ve? i ministarstava trgovine i finansija.

– Neophodno je postojanje pravilnika o radu apoteka koji ?e ta?no definisati šta je eti?no, a šta ne u apoteci, šta je dobra farmaceutska praksa, ko može da bude vlasnik apoteke. Ako se vidi da se u javnom apotekarstvu apoteke oko 60 odsto same finansiraju, iz sopstvenog resursa, a ne preko recepata, treba razmotriti mogu?nost da one ve?im delom pre?u u privatni sektor – istakla je žuvela.

Miloš Nikolin, predstavnik Agencije „Placebo”, objasnio je da je pohvalno to što ?e do?i do licenciranja farmaceuta, jer ?e po zakonu morati da se stalno usavršavaju, kao i to što ?e u budu?nosti apoteke služiti za promociju zdravih stilova života i što ?e više farmaceuti sara?ivati sa pacijentima.

– Zna?ajno ?e biti uvo?enje elektronskog zdravstvenog sistema u apotekama, kao i postavljanje LCD monitora. Me?utim, loša strana globalizacije u apotekarskom sektoru jeste što sistemi koji nisu iz farmaceutske oblasti kupuju lance apoteka i što im je profit jedini motiv. U mnogim evropskim zemljama postoji zakon po kojem samo farmaceut može biti vlasnik apoteke, što je dobro. Ali, recimo u Ma?arskoj, na benzinskoj pumpi ?ovek može da kupi lek, što je veoma opasno, jer ne zna kako treba da ga koristi – rekao je Nikolin, koji je ovom prilikom istakao zna?aj sutrašnjeg održavanja me?unarodne konferencije u hotelu „Prezident” u Kovilovu, koja ?e biti posve?ena strategiji razvoja apotekarskog sektora u Srbiji.

Rade Lazarevi?, pomo?nik generalnog direktora za komercijalne poslove kompanije „Velefarm”, naglasio je da oni žele da farmaceutska delatnost i apoteke u Srbiji budu na nivou najrazvijenijih zemalja sveta, gde ovaj sektor sve više dobija na zna?aju, dok je magistar farmacije Suzana Miljkovi? istakla da farmaceuti ne treba da služe samo za izdavanje lekova, ve? da moraju da pomognu gra?anima ukoliko imaju blaže zdravstvene tegobe, bez odlaska u dom zdravlja.

– Svedoci smo da se farmaceutska struka stalno menja, a to zna?i da svaki farmaceut mora da odgovori sve ve?im i složenijim zahtevima koje pod njega postavljaju pacijenti, uskospecijalizivani zdravstveni radnici, sofisticirana tehnologija, inovacije u medicini i farmaceutskoj industriji. Najvažnije je da svaki gra?anin koji u?e u apoteku oseti da je došao na pravo mesto – rekla je Miljkovi?eva.

[Politika, 1.4.2008.] 

.

Dijabetes rizi?an koliko i infarkt

Kod osoba s dijabetesom verovatno?a da imaju neki teži zdravstveni problem u vezi sa srcem je podjednako velika kao i kod onih koji su preživeli infarkt, zaklju?io je tim danskih stru?njaka.

Njihov zaklju?ak je zasnovan na pra?enju ?ak 3,3 miliona Danaca starih najmanje 30 godina, od kojih je 2,2 odsto bolovalo od dijabetesa, a 2,4 odsto preživelo infarkt.

Kod muškaraca dijabeti?ara rizik od šloga, infarkta ili smrti s kardiovaskularnim uzrokom je 2,32 puta ve?a nego kod onih koji nemaju še?ernu bolest, dok je kod ispitanika koji su preživeli infarkt verovatno?a navedenih oboljenja ve?a za 2,48 odsto.

Stanje je nešto teže kod žena. One koje boluju od dijabetesa izložene su 2,48 puta ve?em riziku da dožive navedena oboljenja, dok su one koje se prebrodile jedan infarkt izložene 2,71 puta ve?em riziku.
Osim toga, ustanovljeno je da je, kad ljudi s dijebetesom dožive infarkt, rizik da od toga umru dvostruko ve?i nego kod onih koji ne boluju od te bolesti.

Zbog toga danski stru?njaci, predvodjeni dr Tinom Ken šram, preporu?uju da se dijabeti?arima daju statini i drugi lekovi za koje je utvrdjeno da smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

(Tanjug, 02.04.2008.)

.

Ameri?ki i evropski nau?nici pronašli su još šest gena koji ?ine osobe sklonim dobijanju dijabetesa tipa 2, saopštili su britanski stru?njaci.

Ukupno je identifikovano 16 gena, koji uti?u na biološke promene nivoa glukoze u krvi.

"Nijedan od novootkrivenih gena do sada nije bio na spisku potencijalnih uzro?nika dijabetesa", izjavio je endokrinolog sa Univerziteta u Oksfordu dr Mark Makarti.

"Svaki gen obezbe?uje pronalazak mehanizama za dobijanje dijabetesa, kao i mogu?nost novih terapija", dodao je britanski stru?njak.

Dijabetes tipa 2 je ?eš?i oblik ove bolesti, a faktori rizika su prekomerna telesna težina, hipertenzija i fizi?ka neaktivnost.

Osobe koje naslede sve gene i njihove mutacije, izložene su tri puta ve?oj opasnosti od dobijanja dijabetesa, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom ?asopisu "Nej?er" (Nature).

Nau?nici su naveli da geni – CD123-CAMK1D, TSPAN8-LGR5, THADA, ADAMTS9 i NOTCH2, uti?u na razvoj ?elija koje proizvode insulin u pankreasu.

Dijabetes je oboljenje tokom kojeg je nivo glukoze u krvi povišen ili smanjen zbog poreme?enog rada pankresa.

Ukoliko se ne le?i tabletama ili injekcijama insulina, dijabetes ugrožava krvne sudove, što u može da ugrozi rad bubrega i vid, a u ekstremnim slu?ajevima može dovesti do amputacije ekstremiteta, moždanog i sr?anog udara.

(Beta, 01.04.2008.).

Preventivni pregled o?iju spre?ava slepilo izazvano dijabetesom

Zdravstvene vlasti škotske žele da pomognu prevenciju slepila koje je izazvano dijabetesom, tako što su uvele posebne testove za sve pacijente koji boluju od te bolesti. Vlasti škotske koriste Siemensov softver kako bi pozvale oko 300.000 pacijenata u centre u kojima se vrše pregledi. Tako?e, Siemensov softver bi?e koriš?en i za analizu rezultata testova.
Metaboli?ki poreme?aji koji se javljaju kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa II izazivaju promene u malim krvnim ?elijama u telu u periodu od nekoliko godina. Kao rezultat, rane sporije zarastaju, pove?avaju se problemi sa cirkulacijom, a mrežnja?a se vremenom ošte?uje. Kasniji stadijumi dolaze polako i uvek vode do slepila. Redovni pregledi o?nog dna omogu?avaju doktorima da otkriju problem na vreme, kako bi prevenirali slepilo laserskim i drugim tretmanima, koji su osmišljeni kako bi bilo spre?eno ošte?enje u 70 odsto slu?ajeva. U studiji koju su sprovele škotske vlasti tako?e se procenjuje da bi rano otkrivanje simptoma umanjilo troškove le?enja ovih pacijenata za 43 odsto.
Dijabetes je tipi?na bolest industrijskih društava, što zna?i da bi broj pacijenata zahva?enih ovom boleš?u mogao biti drasti?no pove?an u narednih nekoliko godina. Preventivne mere tako postaju sve važnije za zdravstvenu negu i one koji je pružaju. škotska u ovom slu?aju ima pionirsku ulogu, zato što uvodi sistematske godišnje preglede za pacijente koji boluju od dijabetesa. Gotovo svi takvi pacijenti sada se pregledaju u regionalnim centrima za kontrolu vida. Preglede obavlja osoblje koje je posebno obu?eno da slika mrežnja?e pacijenata.
Svi procesi, od pozivanja pacijenata do zakazivanja sastanaka, snimanja i postavljanja dijagnoze su pod kontrolom Siemensovog Soarian Integrated Care softvera. Podaci se šalju iz centara za kontrolu vida na centralni server i tako?e se sinhronizuju sa informacijama u državnom zdravstvenom registru. Lekari koji otkriju problem tako mogu blagovremeno po?eti le?enje pacijenata, kako bi spre?ili slepilo..

Crno vino može da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom

Brojne studije pokazuju da ?aša-dve crnog vina mogu da budu dobre za zdravlje i ?ak dobre za liniju. Istraživa?i sada kažu da crno vino može i da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom.

Skoro da zvu?i kao posao iz snova – istraživanje crnog vina. Jedino što ova studija uklju?uje i ranu zagadjenu bakterijama, ?ak i nekim koje mogu da budu fatalne kao što su E-koli i listerija. Profesorka Azlin Mustafa sa univerziteta Misurija kaže da je studija pokazala da crno vino ne ošte?uje korisne bakterije u stomaku ali da pomaže u zaštiti protiv onih škodljivih.

«Znamo da crno vino zapravo ubija te bakterije isto kao što i spre?ava njihov rast. I tri vrste crnog vina koje su se pokazale najbolje, medju onima koje smo testirali, bile su Kaberne, Merlo i Pino Noar».

Profesorka Mustafa kaže da odredjeni hemijski sastojci koji se prirodno nalaze u vinu ili koži groždja pomažu vinovoj lozi da se odbrani od bolesti. Ona isti?e da se ti hemijski sastojci takodje mogu na?i u crnom vinu i to bi mogao da bude razlog zbog kojeg crno vino štiti ljude protiv odredjenih bolesti koje uzrokuju bakterije. Neke studije osporile su dobrobiti crvenog vina. Ali profesorka Mustafa navodi da je, ?ak i kada su istraživa?i razblažili crno vino, ono ipak uništilo ili umanjilo rast loših bakterija.

«Najvažnije je umereno konzumiranje, što zna?i jedna ?aša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce».

Istraživa?i su takodje ispitivali belo vino ali su ustanovili da samo crno vino pomaže u zaštiti protiv štetnih bakterija.

[VOA, 23/03/2008]

.

Dijabetes melitus (še?erna bolest) je naj?eš?e endokrino – metaboli?ko oboljenje detinjstva, bolest koja postaje sve ?eš?a u ve?ini zemalja. Ova hroni?na, ozbiljna bolest, ?esto se komplikuje akutnim poreme?ajima.

O dijabetes melitusu govori se kao o sindromu, složenoj grupi poreme?aja sa zajedni?kim obeležjem: pove?anim vrednostima glikoze (še?era) u krvi usled neodgovaraju?eg dejstva hormona zadnjeg dela guštera?e – insulina.

što je nedostatak insulina zna?ajniji to je porast glikoze u krvi više izražen, kao i žestina prate?ih metaboli?kih poreme?aja.

Najve?i broj dece i adolescenata, 95 odsto od insulin zavisnog tipa dijabetesa ili tipa I koji se karakteriše potpunim nedostatkom insulina, te je davanje injekcija insulina neophodno da bi se sa?uvao život obolelog.

Le?enja dijabetesa je kompleksno, jer se primenjuje više terapijskih postupaka, zatim individualno odnosno podešeno za svakog bolesnika, i što je veoma važno, doživotno, jer je i sama bolest takvog – hroni?nog karaktera.

Osnovni ciljevi le?enja su otklanjanje simptoma i znakova še?erne bolesti uz ose?aj punog zdravlja i o?uvanja psihofizi?ke sposobnosti posebno kod dece u rastu i razvoju.

Program obuke majke ili oba roditelja isto je toliko važan kao i medicinska pomo? detetu, u koju se sada ne bismo upuštali. Proces edukacije je dugotrajan, progresivan i potrebno ga je ?esto obnavljati tokom celog dugogodišnjeg staranja o bolesnom detetu.

Prirodna reakcija roditelja kada otkriju da se njihovo dete rezbolelo od dijabetesa jesu šok i neverica, a zatim strah, tuga, neizvesnost, briga za budu?nost svog potomka.

Za veoma kratko vreme, nepripremljeni roditelji treba da nau?e mnogo stvari u vezi s dijabetesom i da svoje po?etno i neveliko iskustvo i znanje prenesu detetu. Detetu s dijabetesom je svakako potrebno.

Neophodno je da mu odrasla osoba, mo?nija, sposobnija, s razvijenom sveš?u o odgovornosti, pomogne da na pravi na?in uzima terapiju, pridržava se propisanog režima ishrane, redovno kontroliše svoje zdravstveno stanje.

Ovim roditeljima svakako treba odati priznanje za ono što ?ine. Kao i njihova deca suo?eni su s mnogo više zahteva, zadataka i problema od prose?nih ljudi.

Postoji stalna potreba da se više posvete svom detetu. Ipak, nije lako na?i pravu meru. Nikako se ne podrazumeva da roditelj treba da zanemari svoj život, da odustane od brige o samome sebi, da se odrekne sopstvenih ambicija.

?injenica je da nije lako uklopiti sve obaveze, ali pitanje je koliko ?e se dobra u?initi detetu ukoliko se posao napusti, a kroz mrzovoljnost i nezadovoljstvo mu se svakodnevno pokazuje da se zbog njega žrtvujemo.

Zna?ajna je i preporuka stru?njaka, da cela porodica prilagodi svoju ishranu detetu. Ipak, dete ne?e imati potpunu korist od samog ?ina ukoliko se stalno ose?a da zbog njega svi ostali pate.

Ovo treba da se uradi pažljivo i bez prebacivanja i gun?anja. Cilj je da detetu pokažemo da je i ovakvo njegovo stanje normalnost, da je mogu?e dobro živeti s dijabetesom i kako neko re?e "da je mogu?e i s lošim kartama odigrati dobru partiju".

Roditelji treba da su uz dete, a ne da rade stvari umesto njega. ?esto lekari, koji se bave problematikom dijabetesa, prime?uju da više od mlade osobe (adolescenata) vi?aju njene roditelje, koji pribavljaju recepte, razna opravdanja…

Dobre namere, sažaljenje, ose?aj krivice, nikako nisu opravdanja da se detetu ?ine razni ustupci i dozvoli mu se da manipuliše boleš?u.

Nije teško zaklju?iti da prezašti?eno dete, koje izbegava da završi svoje obaveze ne?e nau?iti šta zna?i biti odgovoran za sebe, sopstveni život i zdravlje, kako se boriti sa zahtevima svakodnevice, koji sa sobom, svojim promenama, mogu da nose nove probleme, ali i mogu?nosti.

[Gra?anski list, 10.03.2008]

.