Izme?u 80.000 i 100.000 ljudi obolelih od dijabetesa od sada ?e pomo? medicinara u domovima zdravlja dobijati na nešto druga?iji na?in. Klasi?na savetovališta za dijabetes su rasformisana u okviru reforme primarne zdravstvene zaštite, a pacijenti sa še?ernom boleš?u ?e savete lekara mo?i da ?uju u preventivnim centrima. Na koji na?in ?e ove službe raditi sa pacijentima zavisi?e od toga kako ?e njihov rad biti organizovan u svakoj ustanovi ponaosob.

Dr Branka Gruji?, direktorka Doma zdravlja "Zvezdara" kaže da da je njihovo staro savetovalište rasformirano i da ?e dijabeti?ari mo?i da dolaze na savetovanja u specijalno ure?ene prostorije koje ?e se nalaziti u novom domu zdravlja u Mirijevu.
– O?ekujemo da taj objekat bude otvoren polovinom slede?e godine. Poznato nam je da su pacijenti "vezani" za neke lekare, pa ?e i dalje mo?i da odlaze kod njih. Potrudi?emo se da se organizujemo tako da se pregledi zakazuju i da odmah po dolasku u dom zdravlja budu primljeni na pregled – objasnila je dr Gruji?.

Dr Nada Jovanovi?-Vasiljevi?, direktorka Doma zdravlja u Barajevu, isti?e da ?e u njihovoj ustanovi transformacija savetovališta pro?i bez ikakvih problema, jer jedna doktorka ve? "uigrano" radi sa dijabeti?arima.
– ?injenica je da broj dijabeti?ara raste iz godine u godinu. Ima mnogo i dece koja boluju od še?erne bolesti. U okrivu preventivnog centra radi?e posebna savetodavna jedinica za ove pacijente u kojoj ?e raditi lekar, medicinska sestra i nurticionista. Cilj je da ova jedinica ima preventivnu ulogu, a terapiju bolesnici mogu da dobiju kod izabranog lekara – naglasila je dr Dušica Mladenovi?, na?elnica opšte medicine u Domu zdravlja "Milutin Ivkovi?" na Paliluli.

O reformama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ovih dana je govorio i prof. dr Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja.
– Dve tre?ine medicinskih radnika je angažovano u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. To je mo?an kapacitet i za mnogo ve?e države od Srbije. Do 2010. godine u naš zdravstveni sistem ?e biti uloženo 500 miliona evra. Cilj svih aktivnosti je podizanje zdravlja stanovništva Srbije na viši nivo – objasnio je ministar zdravlja.

Me?utim, prestavnici Društva za borbu protiv še?erne bolesti smatraju da ?e u ovoj transformaciji najviše stradati pacijenti i to zbog propisivanja terapije insulina.
– Smatramo da insuline imaju pravo da uvode u terapiju i lekari u domovima zdravlja, a ne samo endokrinolozi, jer ?e do?i do pometnje ako pacijenti ponovo budu ?ekali redove. Ukoliko ve? imam izabranog lekara, mislim da on dovoljno poznaje moje zdravstveno stanje da može sam da mi uvede terapiju. Nije nam jasno na koji na?in ?e biti sprovedena transformacija savetovališta ako su lekarima domova zdravlja vezane ruke – istakla je Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv še?erne bolesti.

Kako saznajemo, planirano je da u posebnim savetodavnim jedinicama domova zdravlja, u okviru preventivnog centra, budu zaposleni medicinari koji ?e raditi na ranom otkrivanju še?erne bolesti kod pacijenta, podršci kontrole ovog oboljenja, edukaciji zdravstvenog osoblja i dijabeti?ara, kao i kreiranju registra bolesnika.

[Politika, Beograd, 17.12.2007.]

.

Dr Nedeljko Joki? osam godina radio na knjizi punoj tablica o sastavu hrane koju jedemo. – Doprinos nacionalnoj datoteci prehrambenih proizvoda, koja bi nam ?uvala zdravlje, pomogla izvoz

Hranom se najviše manipuliše, naravno na štetu potroša?a. Setimo se samo surogata še?era, boja, aditiva i drugih baš pravih otrova koji završe u našem tanjiru ili ?aši, a da ne govorimo o nestru?noj primeni hemije na putu od njive do trpeze, upozorava dr Nedeljko Joki?, nutricionista, ina?e viši nau?ni saradnik, kome su ve? decenijama „struka” baš teme iz prehrambeno-tehnoloških nauka na kojima je odavno i doktorirao.

I sada, povodom izlaska njegove nove knjige „Kalorije u svakodnevnom životu – pet hiljada namirnica, jela i prirodnih mineralnih voda”, u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika, ovaj vrsni stru?njak za ishranu podse?a na veliki posao koji država i nadležne službe još nisu uradile. A trebalo bi u ime ozbiljne kontrole uvozne hrane, kao i ispunjavanja uslova koje Evropa i svet podrazumevaju kada na njihovo tržište plasiramo svoje proizvode.

– I ovom svojom knjigom, koja bi bila prilog toj temi, predlažem da se oformi nacionalna datoteka prehrambenih proizvoda, jer moja iskustva i istraživanje govore da imamo kadrovske i tehni?ko-tehnološke mogu?nosti da to uradimo. Recimo, Zavod za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije nije iskoristio sve svoje radne potencijale. I Laboratorija za operaciona istraživanja na Fakultetu organizacionih nauka bi mogla da se angažuje na tome, kao kao i Institut za unapre?enje i zaštitu zdravlja Srbije – navodi konkretno dr Joki? mogu?nosti podele rada na tom polju.

Ovi i drugi radni sistemi bi trebalo da budu osniva?i, ali i izvršioci posla u toj nacionalnoj datoteci prehrambenih proizvoda Srbije, uveren je naš sagovornik. Zbog materijalnih i organizacionih teško?a taj sistem nije oformljen, iako je podržan na nekoliko proteklih kongresa o ishrani naših naroda, podse?a preduzimljivi stru?njak.

– Izvor finansiranja bile bi ?lanice datoteke, dakle proizvodni, obrazovni delovi, mada bi i država imala interes da pomogne osnivanje te institucije, s obzirom na uvoz, izvoz, spoljna tržišta. U mnogim zemljama, poput Francuske, takve institucije postoje, pa se tamo, naravno, svake godine sprovodi revizija biohemijskog sastava namirnica i vode – isti?e dr Nedeljko Joki?, ukazuju?i da nam se onda ne bi doga?alo da naknadno budemo pametni, pa da uvoznu hranu bacamo, jer smo kupili ono što niko nije hteo.

Putuju?i po svetu dr Nedeljko Joki? je godinama skupljao materijal iz tamošnjih nacionalnih institucija za ishranu, snabdevanje, pa ne ?udi da je samo od odlaska u penziju, od 1992. godine, napisao ?ak 11 knjiga. Na ovu, tek izašlu, o kalorijama u svakodnevnom životu „potrošio” je osam godina, ali oni koji o?ekuju klasi?an tekst pogreši?e: u ovom priru?niku na gotovo šesto stranica nalaze se tablice pune podataka. Svrstane su u tri grupe. U prvoj su navedene namirnice i njihov sastav za koli?inu od sto grama. U drugom delu su analizirane porcije mesa, ribe, termi?ki obra?ena jela, dijetetski program za zdrave i bolesne sa 39 dijeta u funkciji le?enja.

– U tre?em delu su data kompletna jela, ?ak hiljadu kombinacija, a tu je analizirana i industrijska hrana za decu, pi?a. Ima i gaziranih pi?a koja se mnogo reklamiraju. Nisam hteo da izostavim ni samoniklo bilje za ishranu i ?ajne napitke, jer i to je, recimo, veliki potencijal naše zemlje. Sada ga rado kupuju Japanci, Kana?ani, a mogli bi i mnogi drugi. Da ne govorim o etarskim uljima koja isto tako predstavljaju šansu za nas. U Nema?koj i Francuskoj se troše u ogromnim koli?inama – za žestoka pi?a, kao dodatni lek, za proizvodnju kozmetike – podse?a stru?njak.

Dakle, kome je namenjena knjiga puna tablica? Najjednostavnije re?eno, onima koji planiraju ishranu, pojedina?nu ili kolektivnu, ali spisak mogu?ih korisnika, ne ra?unaju?i onaj direktan ulazak u nacionalnu datoteku, dr Nedeljko Joki? proširuje na obrazovne ustanove, proizvo?a?e hrane, ugostiteljsko-turisti?ke firme, ceo zdravstveni sistem, bolnice za stacionarno le?enje, laboratorije, kao i sve one koji se neposredno bave ishranom zdravih i bolesnih.

Da li su analize ?orbastog pasulja, sosova, pe?enog krompira i ko zna koliko još jela i namirnica delo dr Joki?a?
– Deo je analiziran u Zavodu za preventivnu medicinu VMA, ali je ve?ina uzeta iz važe?ih stranih tablica biohemijskog sastava prehrambenih proizvoda iz Francuske, švedske, ali i iz ameri?ke literature, ruske, Organizacije za ishranu FAO. Ukupno 29 izvora – kaže dr Joki?.

[Politika 17.12.2007.].

Radnica sa tridesetogodišnjim stažom prijavila svog mnogo mla?eg šefa zbog maltretiranja na poslu, a sindikalci u ovoj kompaniji tvrde da to nije jedini slu?aj

Smederevo – Slu?aj Vukosave Milosavljevi?, dugogodišnje radnice „Ju-Es stila Srbija” u Smederevu, prvi je primer mobinga (maltretiranja na radnom mestu) koji je izašao u javnost. Vukosava je više od tri decenije provela u železari, rade?i naporne poslove po smenama, a u poslednje vreme zauzvrat je zaradila šikaniranje i hroni?ni dijabetes. Ona je prijavila svog direktora Slavišu Mili?a, uz optužbe da je bezobzirno psihi?ki maltretira i vre?a, a kada je nedavno „prevršio meru“, nazvavši je „babom“, žena se naprosto onesvestila, nakon ?ega je prevezena u bolnicu. Netrpeljivost ovog „šefa“ prema ženi koja može da mu bude majka, po svemu sude?i, li?ne je prirode. Jer, kako tvrde njene kolege, ona je besprekoran radnik.

Sve je, zapravo, po?elo kada se Vukosava pobunila jer je samovoljni šef mla?oj koleginici koja radi iste poslove dao viši koeficijent. Vukosava je nagra?enoj koleginici ostavila papiri? na stolu sa porukom: „Sre?an ti koeficijent, Ceco“, a ova je odmah to prijavila direktoru. O?igledno razjaren, šef je ovoj starijoj ženi uputio niz uvreda, a pri?a je epilog dobila u ovdašnjem Urgentnom centru. Od tada se njen položaj pogoršao i pala je u nemilost nadre?enog, koji je od ovoga napravio „slu?aj“ i predao ga unutrašnjoj bezbednosti na istragu.

„Poslao je Bezbednost da me još više zaplaši i da pokaže da je ja?i. Ovde se žene dele na mlade i babe, a ne na dobre i loše radnike. Plašim se da, pored verbalnog, ne doživim i fizi?ko nasilje na poslu“, stoji, pored ostalog, u pismu koje je Vukosava Milosavljevi? uputila svom sindikatu u potrazi za zaštitom.

Dok se ova žrtva mobinga još nalazi na bolovanju i oporavlja od stresa, u ameri?koj kompaniji podigla se prašina oko ?itavog slu?aja. Sindikat „Nezavisnost“, koji ina?e vodi akciju „Stop mobingu“, zatražio je od poslodavaca objašnjenje i sankcije za šefa-mobera, ali do sada niko nije reagovao, iako po važe?em Kodeksu eti?kog ponašanja u ovoj kompaniji svaki slu?aj šikaniranja radnika mora biti adekvatno kažnjen. Ovaj sindikat poslao je pismo i direktoru Slaviši Mili?u kojim ga upozorava da direktno vrši mobing i sprovodi zakon ja?eg. Ali, ovo je samo jedan od primera kršenja ljudskih prava u kompaniji „Ju-Es stil”, tvrde sindikalci.

Kako nezvani?no saznajemo, ovde ne pro?e dan a da neki radnik ne prijavi nadre?ene zbog psihi?kog i verbalnog zlostavljanja, ponižavanja, ucenjivanja… U sindikatu „Nezavisnost“ tvrde da poslodavci u ovoj fabrici prisluškuju službene telefone zaposlenih i da ima slu?ajeva da nekim sindikalnim vo?ama nisu „sigurni“ ?ak ni privatni telefoni, što je svojevrstan primer mobinga.– Ovaj naš razgovor za „Politiku“ sada se snima i narezuje na disk – tvrdi predsednik sindikata „Nezavisnost“ u „Ju-Es stilu” Mileta Gujani?i?.

– Ovde su ugrožena prava radnika na privatnost. Zamislite, u upitnik za dosije radnika morali smo da upišemo ?ak i brojeve ku?nih telefona, supružnika, krvnu grupu, ?ak i eventualne bolesti. To je strateški mobing koji se ovde sprovodi na ameri?ki na?in, sistematski i bez posledica po menadžere koji zloupotrebljavaju svoj položaj – navodi Gujani?i?.

Ovaj sindikalac naglašava da su to u 99 odsto slu?ajeva naši ljudi, koje Amerikanci, kako tvrdi, „dresiraju“ za takvo ponašanje, a ovi šikaniraju svoje kolege. žrtve „neiživljenih“ šefova uglavnom su pošteni ljudi koji ?ute i trpe, zaposleni pred penzijom, mladi koji su tek dobili posao, a naro?ito žene.

Sindikalci smatraju da u kompaniji ima i primera seksualnog uznemiravanja, ali da se to uglavnom zataška ucenama. Na drugoj strani, ovde je prisutan i dobrovoljni mobing, kada radnici, u želji da zarade koju „crkavicu“ više, svojom voljom postaju žrtve mobinga, rade?i prekovremeno ?ak tri i po puta duže nego što zakon predvi?a, odnosno, umesto zakonskih 80 sati mese?no, ostaju i po 150 sati preko radnog vremena u jednom mesecu, tvrde sindikalci!

U Sektoru za odnose sa javnoš?u ove ameri?ke kompanije kazali su nam ju?e da im je pomenuti slu?aj poznat, ali da komentar ne mogu da daju bez odobrenja menadžmenta kompanije, koje još nije stiglo. Tako, do zaklju?enja ovog broja nismo dobili izjavu ovlaš?enih u „Ju-Es stilu”, a zaduženi za kontakte sa novinarima obe?ali su da ?e stav kompanije proslediti medijima.

[Politika, 11.12.2007]

.

U petak, 7.12.2007. godine održan je sastanak sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Tema sastanka je bila finansiranje saveza i njegovih podružnica u 2008. godini za redovne programske aktivnosti.

Molimo društva za borbu protiv še?erne bolesti da se hitno jave Dijabetološkom savezu Srbije radi dostavljanja finansijskog plana za redovne programske aktivnosti za prva tri meseca 2008. godine. Rok za dostavljanje kompletne dokumentacije Savezu je 21.12.2007.g.

Napomena: Ministarstvo ne?e prihvatati pojedina?ne prijave udruženja. 

Dodatne informacije: Stela Prgomelja, 064/283-55-00 stela@sezampro.yu

1. Savetodavni i terapijski rad

a) radionice razli?itog tipa (kreativne, edukativne, radno-okupacione i dr.), individualni i grupni
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar radioni?ara
–    Troškovi radioni?arskog materijala

2.Tribine i okrugli stolovi

Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za predava?e/voditelje
–    Troškovi iznajmljivanja opreme (ozvu?enja ili prezentacije, flip-chart, projektor i sl.)
–    Reprezentacija maksimalno
–    Troškovi materijala za tribinu

3. Sportske manifestacije

a) Organizacija takmi?enja Savez
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Troškovi prevoza za predstavnike Saveza
–    Reprezentacija za u?esnike

b) Organizacija takmi?enja – lokalne organizacije
–    Honorar za sudije
–    Troškovi nagrada (medalje, pehari, diplome)
–    Reprezentacija za u?esnike

c) Odlazak na takmi?enja
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Putni troškovi:
* autobuske karte za u?esnike
* sopstveni prevoz / zakup autobusa /

4. Kultura – manifestacije u oblasti kulture

a) Organizacija kulturnih manifestacija
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Reprezentacija za u?esnike
–    Troškovi muzi?ara (ukoliko je u pitanju muzi?ka manifestacija), honorar žirija
–    Honorar voditelja
Ukoliko se radi o organizaciji ve?e kulturne manifestacije sredstva se trebuju na posebnom zahtevu

b) U?eš?e u predstavama, performansima, na festivalima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Honorari koreografa, dramaturga, režisera
–    Troškovi prevoza za u?esnike
–    Troškovi izrade kostima

c) Posete pozorištima, bioskopima i drugim kulturnim manifestacijama
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi ulaznica

5. Sastanci organa organizacije

a) sastanci Saveza
Upravni odbor ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi prevoza (prema gore navedenom)
–    Troškovi reprezentacije
Skupština – 1 godišnje:
–    Troškovi prevoza u?esnika
–    Reprezentacije
–    Troškovi materijala

b) Sastanci lokalnih organizacija
Upravni ili Izvršni odbor ukupno 4 puta godišnje
–    Troškovi materijala za sastanke
–    Reprezentaciju

6. Propagandne aktivnosti

a) Medijska promocija aktivnosti / manifestacija organizacije putem elektronskih ili štampanih medija
–    štampani mediji
–    Internet dva puta godišnje
b) Izrada biltena, informatora, brošure, lifleta i drugog propagandnog materijala
–    Troškovi pripreme za štampu i troškovi štampanja
–    Honorar autora

7. Jednodnevni izleti za ?lanove ?e se odobravati maksimalno 3 puta godišnje
Troškovi koji ?e se priznavati su:
–    Troškovi prevoza: zakup autobusa
–    Troškovi ulaznica (ukoliko se pose?uje muzej ili druga znamenitost)

.

U aktuelnom broju nedeljnika "Vreme" br. 883 od 06.12.2007.g. objavljen je tekst povodom cirkulara RZZO, koji ovih dana dobijaju insulin zavisne osobe na ku?ne adrese. Podse?amo da smo na ovaj dopis i mi  burno reagovali i o?ekujemo odgovor od RZZO. Kliknite na sliku da biste je dobili u velikom formatu.

.

Odlukom Upravnog odbora RZZO, lista lekova koji se prepisuju, a pla?a ih Republi?ki zavod, proširena je za novih 170 lekova.

Nova lista uvodi savremenu terapiju za le?enje brojnih oboljenja, a predvi?ene su i dodatne olakšice za siromašne kategorije stanovništva.

Savremena terapija sada je dostupna obolelima od psorijaze, astme, glaukoma, HIV-a, brojnih sr?anih oboljenja, multiple skleroze, za zaštitu od hepatitisa B itd. Od 170 lekova kojima je proširena lista, 64 su lekovi novog hemijskog sastava, koji su jeftiniji, ali imaju isto dejstvo.

Na ovaj na?in tržište ?e biti bolje snabdeveno, a terapija za pojedina oboljenja, kao što je še?erna bolest, košta?e manje.

"Jer, ulaskom novih lekova na listu lekova sa nižom cenom mi i te kako ostvarujemo uštede, pa samo sedam novih generi?kih lekova daje uštedu u odnosu na prethodnu listu od oko 450 miliona na godišnjem nivou", kaže direktorka RZZO Svetlana Vukajlovi?.

Ušte?eni novac ?e se preusmeravati za lekove koji još nisu prisutni. Oboleli od Kronove bolesti dobija?e budesonid, lek za koji su do sada izdvajali 8.000 dinara, oboleli od HIV-a fosamprenavir, koji je koštao 50.000, a posebno se vodilo ra?una o citostaticima.

Savremenim lekovima za rak ova bolest se uspešnije drži pod kontrolom. "Još uvek, istina, ne možemo da govorimo o apsolutnim izle?enjima u nekim visokim procentima, možemo da govorimo o zna?ajnom produžetku života i, što je još važnije, kvaliteta života takvih bolesnika", kaže Nikola Milini? iz Centralne stru?ne komisije za lekove.

Svi osiguranici koji dokažu da je njihov prihod po ?lanu doma?instva ispod cenzusa bi?e oslobo?eni pla?anja participacije.

"Kako bi i na taj na?in omogu?ili, u stvari, siromašnim kategorijama osiguranika, bez obzira da li se radi o penzionerima ili se radi o zaposlenima ili o zemljoradnicima, da – ukoliko su njihovi prihodi ispod cenzusa – ne pla?aju participaciju i time je za njih zdravstvena zaštita više dostupna", objašnjava Vukajlovi?eva.

RZZO planira da u saradnju uklju?i i privatni sektor, posebno radiološku i skenersku dijagnostiku, koja nedostaje državnom sektoru, ali i uklju?ivanje u akciju skrininga i prevencije malignih oboljenja kod žena, koja se planira za slede?u godinu.

[B92, 06.12.2007.] 

.

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda
Klub: Savski trg 9  (Dom RVI), Tel. 064/283-55-00
                       www.diabeta.net
 _______________________________________________________

.

Ovih dana 60.000 osoba sa dijabetesom koje primaju insulin u Srbiji na ku?nu adresu dobijaju cirkularno pismo od RZZO, namenjeno informisanju o dijabetesu i pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako ?elnici RZZO nisu razmišljali o tome da ?e ovo pismo dobiti i deca, ve? su poslali isto pismo svim osiguranicima iz baze podataka, molimo sve roditelje da obrate pažnju kako pismo ne bi dospelo u ruke njihove dece. Ovo isti?emo iz razloga što tekst pisma uopšte nije primeren de?ijem uzrastu, niti je u skladu sa savremenim stilom života koji treba da vode osobe sa dijabetesom, za koji se moderna medicina zalaže.

Ovaj dopis smatramo lošim pokušajem reklamiranja RZZO, dostavljenim svima nama na najbezobrazniji na?in.

Zahvaljujemo na saradnji.

Vaš Diabeta.net, 30.11.2007. 

Pro?itajte neke od komentara na pismo:

"… Htela sam da trazim tel. od republickog zavoda ali ne znam kome da se obratim? Da li se oni pitaju posto su adresu stavili ime mog deteta verovatno onda znaju i koliko ima god.da li uopste treba da se nadju ovakva pitanja i sta bi dete reklo da je on procitao ovo. Mi kao roditelji smo se pomirili sa tim da on ima diabetes i polako ga uhodavamo u sve,a kako detetu od 8 god reci zasto je diabetes to sto su oni napisali. Kad su vec poslali pismo na njegovo ime onda su mogli deci svoj posto predpostavljam da je jos neko dobio ovakvo pismo da napisu nesto lepo i pozitivno jer mi je vise muka od negativnih sagovornika i o komentarima na racun diabetesa. Ako vec ucim dete kako da sve ovo prebrodi na najlaksi nacin necu dozvoliti da mi vise dolaze ovakva pisma…"

 "… ONI NISU NORMALNI!!!…" 

  "… Tako da nemam rechi o ovim "briznim" ljudima za detence od 8 godina , koje sigurno vishe zna od njih. Hvala Bogu te nije stiglo u njegove ruke. Dete bi se isprepadalo. A veceg ubice od straha ili panike nema. To trebate isterati do kraja, da biste prekinuli ubuduce takvu glupu dostavu poshte detetu. Danas su tako napisali a sutra ko zna kako…"

"… Dakle, nije se odnosilo na one koji paze, a najmanje je to potrebno da cuju deca, kao i njihovi roditelji. To je ono – da te obeshrabri u startu. Sramota…"

"Bože….Jel to zbog 29. Novembra? Mislim Sv. Avnojsija?"

 "… Upravo sam procitao.. ono je cista komedija. Prvo sto me interesuje – smiju li oni da daju onakve zdravstvene savjete i da donose onakve zakljucke? Setajte najmanje 30 minuta? Jedite po planu? itd itd.. smijesno. Po njima smo svi isti, po sablonu, nema razlike izmedju tipa 1 i 2, izmedju onih na spricama i pumpasa itd.
Ono sto mi prvo pade na pamet, onako iz dna duse, je da osobu koja je ovo napisala, prastam mu/joj gramaticke greske i recenice tipa "…polako ostecuju najsitnije krvne sudove u celom telu i pocinju da stradaju pojedini organi" (?!?! sjedi, kec!), kao i one koji stoje iza svega ovoga treba naci i nasamarati, onako posteno…"

 "… Cilj projekta:
Etika-pomo??
– promašaj i ogromna šteta
Informisanje?
– "jes' ti ?eš da mi kažeš"
Edukacija?
– "stru?na"
– odgovor na aktivnost i frku oko PEN-ova i sl.???
– možda i eventualno dobijena donacija od strane me?unarodne zajednice pa je treba potrošiti!?
EPP??? – Komercijalni?
– e, to je ve? možda uvod u takozvano "obavezno dobrovoljno zdravstveno osiguranje"!!! U SLO poznato ve? 15-tak godina!??? Ne znam zašto je izabrana baš grupa diabeti?ara? Ko zna možda sli?no pismo kruži i za ostale rizi?ne grupe?

Procena troškova:
300.000 diabeti?ara x 30 din (paušalna ocena) PTT usluge = 9.000.000 din
300.000 x 10 din materialni troškovi (koverte, papir, štampa, lizanje-lepljenje koverti) = 3.000.000 din
"Autorski honorar Genija" = 3.000.000 din
Odobrenje projekta ???????????????????????
——————————————–
Procena: 20 mil din iliti 250.000 €
Rezime: Nešto (opet) smrdi u državi danskoj…"

.

Gra?ani sami sebi napravili fitnes centar

U Mesnoj zajednici "Zeleni venac", u Pop Lukinoj 17, ju?e je otvoren prvi besplatan fitnes centar u gradu. Gra?ani su ga sami opremili spravama za vežbanje, od novca koji su sakupili u?estvuju?i u tv emisijama izvla?enja "Loto" brojeva.

 željni rekreacije, stanovnici Zelenog venca koji su dobili nagrade gostuju?i na izavla?enju brojeva igre na sre?u, odlu?ili su da ih udruže i tako su prikupili 1.400 evra. Od "loto" novca kupili su spravu za ja?anje miši?a, elektri?nu traku za tr?anje, spravu za trbušne miši?e, stepere, lopte, sobni bicikl, muzi?ku liniju i ku?ni bioskop. Akciji su se priklju?ili i ku?ni saveti iz Kara?or?eve 36, Gavrila Principa 16 i Kraljevi?a Marka 12 i priložili sto za stoni tenis, spravu za nordijsko tr?anje i spravu za vežbe nogu.
Ve? na samom otvaranju, fitnes centar je bio pun rekreativaca koji su zdušno prionuli na vežbanje.
– Ideja o besplatnom treningu je odli?na, i žao mi je što to nisu pre smislili. Terniram fudbal, pa ?e mi vežbanje ovde biti dodatni vid rekeracije – ispri?ala nam je Desanka Buri? (17) koju smo prekinuli u vežbanju trbušnjaka.
Prostorije u kome je fitnes centar bi?e i renovirane slede?e godine i opremiljene ogledalima. Otavaranje fitnes centara izazvalo je veliko interesovanje gra?ana, kako mla?ih tako i starijih i to iz svih opština.
– Prioritet imaju gra?ani naše opštine. Ovde ?e se osim vežbanja na spravama, vežbati i aerobik, "vorkaut", vežbe sa loptama… U po?etku ?emo raditi radnim danima, a vremenom ?emo uvesti i vikend – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu.
Oni koji se još uvek nisu prijavili za besplatno vežbanje mogu to da u?ine na broj telefona 2632 – 356.

Besplatan aerobik
Slede?e nedelje po?injemo sa aerobikom u Mesnoj zajednici "Vojvoda Miši?" u Dunavskoj ulici. Uskoro ?emo program besplatnog vežbanja proširiti na sve mesne zajednice opštine Savski venac – kaže Zorica štulovi?, šef Odseka za mesnu samoupravu, koja ?e i voditi treninge, jer se ve? 10 godina bavi aerobikom.

Zdravo i telo i duh
Centar za rekreaciju u Mesnoj zajednici "Zeleni venac" otvoren je u okviru akcije "Fitnesom do zdravlja" koju je pokrenula opština Savski venac zbog gra?ana koji bi želeli da se bave sportom ali za to nemaju dovoljno novca.
– Ovo je prilika da zainteresovani gra?ani kroz jedan vid druženja razvijaju sportski duh i poboljšaju svoje zdravstveno stanje – rekao je Miloš Kova?evi?, savetnik Predsednika ove opštine.

[Blic, 24.11.2007] 

.

Kupci u velikim samoposlugama u svetu uskoro ?e mo?i da kontrolišu svoju liniju zahvaljuju?i 'inteligentnim" kolicima koja ?e ih upozoravati ako kupe suviše proizvoda koji nisu baš dijetalni.

Ova "haj tek" kolica ima?e kompjuterski ekran i ?ita? bar kodova. Kupac ?e tako biti informisan o nutritivnim, kalorijskim i drugim vrednostima skeniranog proizvoda, kao i o tome da li doprinosi zagadjenju životne sredine.

"Potroša?i žele ?ita?e bar kodova na svojim kolicima u supermarketima kako bi mogli da procene nutritivnu vrednost proizvoda i budu upozoreni ukoliko su prevazišli 'kalorijski budžet'", izjavio je predstavnik firme za tehnološke usluge EDS.

Istraživanje kojim je bilo obuhva?eno preko hiljadu ljudi, pokazalo je medjutim da samo tre?ina kupaca želi ?ita?e bar kodova na kolicima supermarketa. Ve?ina više voli da do informacija dodje direktno ?itanjem etiketa na proizvodima, prenosi agencija Rojters. 

.