Nau?nici u SAD klonirali majmune i iskoristili njihove embrione za uzimanje stem-?elija.

Istraživa?i su objavili da je to važan korak ka istom procesu s ljudima. šuhrat Mitalipov i njegove kolege sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu naveli su da su koristili ?elije sa kože majmuna da bi stvorili klonirane embrione i da su embrionske mati?ne ?elije uzimali iz tih uzoraka, starih jedan dan.

Oni su naveli da je to do sada ra?eno samo s miševima. Mitalipov je šture rezultate svog rada predstavio u junu u Australiji, ali taj rad je sada potvrdio drugi, nezavisni tim stru?njaka.

Navedeno je da je u principu mogu?e klonirati ljude i uzimati stem-?elije iz embriona, ali da su ovog puta uspeli da naprave samo dve grupe stem-?elija, pa je proces i dalje neefikasan i težak. Istraživa?i su naveli da su iskoristili 304 jajne ?elije 14 rezus-majmuna i da su na kraju dobili samo dve linije mati?nih ?elija.

Embrionske mati?ne ?elije izvor su svake ?elije, tkiva i svakog organa u telu. Nau?nici ih prou?avaju da bi razumeli biologiju ne samo bolesti, ve? života uopšte i žele da ih iskoriste da preobraze medicinu.

Ideja je da se uzme mali komad kože sa pacijenta i da se uzgoji tkivo ili ?ak organ za transplantaciju koji bi savršeno odgovarao pacijentu.

Upotreba mati?nih ?elija je kontroverzna pošto protivnici navode da je krajnje pogrešno koristiti stem-?elije na taj na?in. Predsednik SAD Džordž Buš nekoliko puta je spre?io zakone koji bi proširili finansiranje takvih istraživanja.

Mitalipovljev tim koristio je metodu klasi?nog transfera jedra somatske ?elije da bi stvorio svoje embrione. Taj metod uklju?uje uzimanje jezgra odrasle ?elije, u ovom slu?aju fibroblasta, što je tip kožne ?elije.

Jajna ?elija tada se izdubi i u nju se ubacuje jezgro odrasle ?elije. Taj proces u suštini programira jajnu ?eliju da se ponaša kao da je oplo?ena i da može da se razvije u embrion.

[Beta, 15.11.2007] 

.

Papiri umesto razgovora

Ministarstvo zdravlja Srbije je u skoro svakoj zdravstvenoj ustanovi postavilo plakate gde se pacijenti obaveštavaju o svojim pravima, a uvedeno je i radno mesto zaštitnika prava pacijenata. Naizgled došli su bolji dani za nas, obi?ne gra?ane koji verno kroz doprinose pla?amo zdravstveni sistem u Srbiji. Ponevši se verom u bolje sutra, obratila sam se Verici Kuzmanovi?, zaštitniku prava pacijenata u Domu zdravlja Palilula. Nakon slanja faksa, mejla i preporu?enog pisma sa povratnicom i mnogo telefonskih poziva, mesec dana kasnije uspela sam da dobijem neki odgovor.
O nepravilnostima na koje sam ukazala obavešteno je i Ministarstvo zdravlja Srbije, gospodin Dragan Mora?a, sekretar Ministarstva i direktor Doma zdravlja Palilula prim. dr Jasminka Jeli?. Nakon velike upornosti dobila sam ?etiri suvoparne stranice gde sve ukazuje na to da ja nisam bila u pravu, a koleginice iz Doma zdravlja Palilula su se izuzetno potrudile.
Da ne ulazim u troškove slanja pisama i faksova, preporu?enih pošiljaka pa i nerava koje sam izgubila u me?uvremenu, najviše me je koštalo razo?aranje. Napominjem da nisam pozvana da dam izjavu.
Pitanje za sve navedene aktere (i one koji se ne vide direktno, a i te kako su odgovorni) glasi: zašto bi se jedna osoba toliko pomu?ila (pa i potrošila odre?eno vreme i novac) ukoliko problem stvarno ne postoji? Direktorka Doma zdravlja Palilula, koja je imala i moj mobilni telefon nije se potrudila da me upita. A naravno ni gospo?a Kuzmanovi?, koja za svoje radno mesto zaštitnika prava pacijenata dobija novac iz budžeta, novac za koji bi se mogli platiti neki savremeniji ure?aji ili neki savesniji lekari.

[Kristina šreder-Kovrlija, Danas, 16.11.2007] 

.

Broj gojaznih u svetu prvi put nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Stoga se može govoriti o svetskoj epidemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti po?ela je me?unarodna konferencija o gojaznosti, s ciljem prou?avanja svih mogu?nosti prevencije i zaustavljanja narastaju?eg problema gojaznosti u Srbiji.

Svaki drugi stanovnik Srbije je prekomerno uhranjen, a petina stanovništva je klini?ki gojazna. Bitan faktor je siromaštvo, koje name?e ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža ose?aj sitosti i goji, ali je važno i to što je primetna popularizacija brze hrane.

"Gojaznost je pandemija koja je tu i koja ?e ostati. I ako se odreknemo bureka i tulumbi, prženica sa slaninom, brza hrana je, nažalost, sve prisutnija, a i jedno i drugo vodi istom rezultatu, gojaznosti", kaže Bogdan ?Ѭêuri?i?, akademik i dekan Medicinskog fakulteta.

Sli?no je i u ostalim zemljama tranzicije jer izmenjen na?in života u novom sistemu koji nastupa name?e nove navike u ishrani, kaže akademkinja Veselinka šuši?.

"U izmenjenim uslovima života, ekonomskim, socijalnim, stresogenim, naravno i da je refleks uzimanja hrane izmenjen, nažalost, uvek u pravcu viška. Hrana je stari, poznat sedativ", kaže ona.

U okviru Svetske zdravstvene organizacije krajem 2006. doneta je Evropska povelja o borbi protiv gojaznosti.

"Mi zaista poslednjih godinu dana intenzivno, kroz Nacionalnu komisiju za suprotstavljanje gojaznosti, pripremamo teren da u 2008. osmislimo zna?ajan nacionalni plan koji bi se oslonio na Evropsku strategiju", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.

Nužno je da i Srbija u 2008. dobije jasan i dugoro?an nacionalni program za borbu protiv gojaznosti, a istovremeno i za borbu protiv malignih bolesti prevencijom i ranim otkrivanjem.

[B92, 16.11.2007]

MILOSAVLJEVI?: ZA BORBU SA GOJAZNOš?U – NORDIJSKI MODEL
 
Problem gojaznosti je panevropski i može se rešiti koriš?enjem modela koga primenjuju nordijske zemlje, naro?ito Finska koja je za 40 godina uspela da potpuno preokrene zdravstvenu sliku nacije, rekao je ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljevi?.

Na otvaranju Me?unarodne konferencije o gojaznosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, on je izjavio da prevencija mnogih bolesti uklju?uje izbegavanje rizi?nih faktora ponašanja, me?u kojima su gojaznost, pušenje, unošenja prekomerne koli?ine alkohola.

'Ozbiljnim preventivnim aktivnostima i promenom ponašanja gra?ana u dužem vremenskom periodu može se posti?i ono što je naš zajedni?ki cilj, a to je bolje zdravlje gra?ana Srbije, njegovo o?uvanje i unapre?enje', kazao je Milosavljevi?.

On je rekao da je tokom proteklih meseci uradjena situaciona analiza koja ukazuje na to da polovina stanovništva Srbije ima problem sa prekomernom težinom i najavio da ?e tokom 2008. biti formulisan nacionalni program za suzbijanje gojaznosti.

Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, upozorio je da, prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno u Srbiji ima 18,3 odsto gojaznih i 36,2 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom, što zna?i da više od polovine populacije ima problem sa telesnom težinom.

Prema njegovim re?ima, pandemija gojaznosti koja je u svetu po?ela 80-ih godina prošlog veka postala je vode?i zdravstveni problem, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u tranziciji.

Hajdin je ukazao da posebno zabrinjava rastu?a prevalenca gojaznosti me?u decom i adolescentima, što nagoveštava pogoršanje trendova porasta gojaznosti u budu?nosti.

'Komorbiditeti koji se pojavljuju udruženi sa gojaznoš?u o?igledno pokazuje da ta bolest predstavlja zna?ajno optere?enje za zdravstveni i ekonomski sistem svake zemlje, uklju?uju?i i Srbiju', istakao je akademik Hajdin.

[RTS, 15.11.2007] 

.

 Sinhronizovanom akcijom u Novom Pazaru, Tutinu i Vrnja?koj Banji obeležen je 14. novembar – Svetski  dan borbe protiv še?erne bolesti. U ova tri grada organizovana je provera vrednosti še?era u krvi i deljen je propagandni materijal. Za dva sata u Tutinu glikemiju je proverilo 73, u Vrnja?koj Banji 75 i u Novom Pazaru 49 ljudi. U Tutinu i Novom Pazaru akcija je organizovana prvi put, a u Vrnja?koj Banji postaje tradicija.

– S obzirom na to da je akcija u Novom Pazaru organizovana prvi put i a nemamo udruženje za borbu protiv še?erne bolesti, ovakvim odzivom možemo da budemo zadovoljni. Verujem da ?e ova aktivnost doprineti bržem formiranju udruženja – ocenio je dr Muamer Sulji?, magistar endokrinologije u novopazarskom zdravstvenom centru.

Sve više obolelih u Užicu

 Savetovalište za dijabetes, koje je osnovano pre dvadeset godina u uži?kom Domu zdravlja, pridružilo se obeležavanju 14. novembra Svetskog dana borbe protiv ove bolesti. U ovom gradu, poslednjih godina, primetna je tendencija pove?anja broja obolelih od ove bolesti, a kako isti?e dr Snežana Novakovi? iz tog savetovališta, osim genetskih faktora, koji su u osamdeset odsto slu?ajeva uzrok za nastanak bolesti, faktori rizika su nepravilna ishrana, prekomerno konzumiranje ugljenih hidrata, smanjena fizi?ka aktivnost i stres,  koji je postao karakteristika savremenog života. Prema njenim re?ima u Užicu je registrovano oko 3.500 dijabeti?ara, od kojih je oko 1.000 na insulinu. Ona navodi da je broj obolelih pre petnaestak godina bio manji, ali da su turbulentan i nezdrav na?in života uticali na pove?anje obolelih, me?u kojima je sve više dece i mladih.
S druge strane, u oktobru prošle godine u uži?kom Domu zdravlja otvoren je i Preventivni centar za prevenciju hroni?nih, masovnih i nezaraznih bolesti. Kako isti?e dr Biljana Vrani?, ovaj centar pridružio se radu Savetovališta za dijabetes u cilju prevencije ove bolesti.

Za dr Draganu živojinovi?, šefa endokrinološke službe u Specijalnoj bolnici Merkur i Vrnja?koj Banji, ju?erašnja akcija je veliki korak ka formiranju udruženja za borbu protiv še?erne bolesti. Prema sadašnjim podacima u ove tri opštine imamo 5.710 registrovanih dijabeti?ara. U Novom Pazaru ima 4.000, Vrnja?koj Banji 980 i u Tutinu 730. Od toga 1.560 je na insulinskoj terapiji ili nešto više od 27 odsto registrovanih u ove tri opštine. Zato je broj onih koji su se odazvali akciji ohrabruju?i – isti?e dr živojinovi?.
Ideja o formiranju udruženja dijabeti?ara u opštinama Raškog okruga, gde ima više od 10.000 registrovanih obolelih od še?erne bolesti, krenula je iz Specijalne bolnice Merkur u Vrnja?koj Banji. Ju?erašnju akciju podržali su domovi zdravlja u sve tri opštine, farmaceutska ku?a Adok iz Beograda, koja je obezbedila aparate za proveru glikemije
i tra?ice, i propagandni materijal, mediji i nevladine organizacije.

[Danas 15.11.2007]

.

Pola miliona gra?ana boluje od dijabetesa

U Srbiji od še?erne bolesti boluje najmanje 500.000 osoba, odnosno 6,7 odsto stanovništva, a u svetu ?ak 250 miliona ljudi. Dijabetes je peti uzrok smrtnosti, a statisti?ki podaci ukazuju da godišnje od ove bolesti u Srbiji umre oko 2.500 osoba.
Ovo su samo neki od podataka koje su ju?e predstavili stru?njaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanovi? Batut" na promociji Prvog izveštaja Registra za dijabetes u Srbiji "Incidencija i mortalitet od dijabetesa u Srbiji 2006", povodom Svetskog dana dijabetesa 14. novembra.

Srbija je zemlja sa umerenim rizikom

Prema podacima Registra za dijabetes za 2006, od dijabetesa tipa 1 u Srbiji godišnje oboli oko 150 devoj?ica i de?aka uzrasta do 14 godina. U pore?enju sa evropskim zemljama, Srbija je u grupi zemalja sa umerenim rizikom obolevanja od ovog tipa še?erne bolesti. U?estalost dijabetesa tipa 1 raste sa uzrastom i najviša incidencija kod osoba oba pola registruje se u doba puberteta, u uzrastu 10-14 godina.

Re? je o izveštaju kojim je prvi put srpskoj javnosti pružena slika u?estalosti obolevanja i umiranja od dijabetesa i to prema okruzima, uzrastu i polu obolelih i tipu dijabetesa. Iz izveštaja saznajemo da je broj obolelih od dijabetesa tipa 2 mnogostruko viši (95 odsto) u odnosu na obolele od tipa 1 ove bolesti. Pri tome, najmanje polovina ljudi s dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. Poslednjih 20 godina pove?an je trend umiranja od posledica še?erne bolesti.
U Srbiji je prošle godine dijagnostikovano još 18.000 ljudi s dijabetesom tipa 2. Rizik obolevanja bio je viši u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Dugo se smatralo da se ta vrsta dijabetesa retko javlja pre 40. godine života, ali poslednjih godina u svetu od dijabetesa tipa 2 obolevaju deca i adolescenti. Stru?njaci kažu da je to povezano s gojaznoš?u i da taj tip še?erne bolesti sve više postaje problem i u Srbiji.

[Danas 15.11.2007] 

 PREUZMITE PREZENTACIJE:

Incidencija i mortalitet od dijabetesa

Reorganizacija Registra za dijabetes

.

U povodu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 2007, Dijabetološki savez Srbije i Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda organizovali su skup za udruženja iz Srbije, koji se održao u sve?anoj sali KBC "Zvezdara", Preševska (ranije Rifata Burdževi?a) br. 31, u  petak, 09.11.2007.g., sa po?etkom u 14,00 ?asova.

Manifestaciji su prisustvovali predstavnici udruženja iz Bajine Bašte, ?uprije, Pan?eva, Pirota, Požarevca, Sombora, Sremskih Karlovaca, Subotice, Zaje?ara i Zrenjanina.

Program je obuhvatio slede?e teme:

KV rizik u dece i adolescenata sa tip 1 dijabetesom – prevod predavanja Prof. Lasla Madascy, Doc. dr Teodora Belji? živkovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Elementi efikasne organizacije društava za borbu protiv še?erne bolesti – radionice organizovane za ?lanice IDF (region centralne Evrope), Stela Prgomelja – PREUZMITE PREZENTACIJU

Prezentacija aktivnosti Društva za borbu protiv še?erne bolesti Pirot, Toma Ignjatovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Promocija SMS Nutri info servisa, Jovan Mari? – PREUZMITE BROšURU

"Tr?anjem protiv dijabetesa" i promocija novog sajta www.pobedidijabetes.org , Ninoslav Raškovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU

Sa sastanka borda Evropske dijabetološke federacije (IDF Europe) u Dablinu, Doc. dr Teodora Belji? živkovi? – PREUZMITE PREZENTACIJU  PRVI DEO  DRUGI DEO

Skupština Dijabetološkog saveza Srbije – PREUZMITE PREZENTACIJU

Svi u?esnici su dobili certifikate o u?eš?u na edukativnoj radionici, kao i CD sa održanim prezentacijama. Udruženjima je podeljeno i 50 primeraka knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom". Nakon radnog dela održan je prigodan koktel.

Zahvaljujemo se prijateljima Saveza koji su omogu?ili održavanje ove manifestacije, me?u kojima su: Sanofi Aventis, Novo Nordisk, Pharmaswiss, Merck, Worwag Pharma, Donat Mg, Elephant, Gorica Tintor i ostali.

Info o ovom doga?aju možete videti i na sajtu zaje?arskog udruženja www.diabetes.org.yu

.

U aktuelnom specijalnom izdanju ?asopisa "Magi?no BILJE" o dijabetesu možete pro?itati iskustva Ružice Ajzenbrand, ?lanice Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda, koja ve? 50 godina prima insulin (tip1) i vodi život bez ijedne komplikacije!

Uskoro ?emo i mi objaviti pri?u o Ružici, a do tada potražite na kioscima: 

.

Pročitaj više …

Studenti koji svaki dan piju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje

Nakon što su iz školskih automata u ameri?kim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli me?u prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na ameri?kom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pi?a kao što su „gatorejd” i „pauerejd”. Analiziraju?i sadržaj ovih energetskih napitaka, stru?njaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pi?a nisu toliko zdrava koliko proizvo?a?i tvrde – jedna boca pi?a „gatorejd” sadrži 75 kalorija, 21 gram še?era i 165 miligrama natrijuma. Njihova studija tako?e je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.

Dr Sergej Ostoji?, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, isti?e da energetska pi?a, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili pove?avaju koncentraciju i izdržljivost”, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže koli?inu kalorija koja odgovara par?etu torte ili ?okolade.
„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar te?nosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko koriš?eni u sportskoj ishrani jer spre?avaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju vo?ni sokovi, razli?iti zasla?eni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajedni?ki imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma razli?ite vrste i koli?ine”, isti?e dr Ostoji?.

Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedo?e da u Sjedinjenim Ameri?kim Državama, Velikoj Britaniji i Gr?koj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je ve?i nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizi?ke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.

„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pi?a i vo?nih sokova, koje je posebno prisutno kod najmla?e populacije, jedan je od mogu?ih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna ?aše napitka bogatog uglavnom prostim še?erima sadrži više od 250 kalorija”, naglašava dr Sergej Ostoji?.

Naš sagovornik podse?a da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama me?u školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je me?u prvima ograni?ila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.

„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih pove?anom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor te?nosti koju konzumiramo. Energetski napitak, ?ije se uzimanje preporu?uje isklju?ivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim koli?inama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da že? ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos vo?nih, gaziranih ili zasla?enih napitaka”, preporu?uje dr Sergej Ostoji?.

On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pi?a veoma su popularna me?u adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Me?utim, s medicinske ta?ke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan na?in za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih te?nosti, jer sadrže neadekvatne koli?ine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka ?esto dovodi do poreme?aja regularnog sr?anog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, ose?aja iscrpljenosti i gubitka svesti.

[Politika, 06.11.2007.].