Prose?an stanovnik Srbije dnevno pojede oko 250 grama svežeg vo?a i povr?a, i popije oko 160 ml mleka. Potrebna koli?ina je duplo ve?a – pola kilograma vo?a i povr?a i bar pola litra mleka. Za razliku od ve?ine Evropljana, naši nutricionisti i lekari se slažu da imamo loše navike u ishrani. One su uglavnom nasle?ene iz prošlosti, ali i država veoma malo radi na edukaciji i poboljšanju prehrambenih navika.
– To je signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini – rekao je Stojan Jevti?, potpredsednik PKS koji je nedavno predstavio istraživanja koja je uradio „Faostat“.
Sli?an je i stav nutricionista u Srbiji.
– Kako se ljudi u Srbiji hrane, najbolje govori podatak da imamo pekare na svakom ?ošku i da su sve uvek pune. Naši ljudi jedu proizvode od brašna, masti, testenine… uglavnom proste ugljene hidrate – pri?a Jagoda Jorga, nutricionista.
Istraživanja u proteklih 10 godina pokazuju da se kod nas udvostru?io procenat dece koja zaostaju u rastu, a kod odraslih se pove?ao procenat gojaznosti.
– Lek za takvo stanje mogao bi da bude u ve?oj koli?ini zdrave hrane u prodavnicama, po pristupa?nim cenama. Tako?e, trebalo bi podsticati i prehrambenu industriju na kvalitet, a loše proizvo?a?e kažnjavati. Na kraju, besmisleno je ljudima govoriti šta da jedu ako su cene te hrane previsoke i prose?nom stanovniku nedostupne – smatra Jorga.
Branko Jakovljevi?, specijalista higijene i ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je naša loša ishrana uslovljena ?estim krizama i ratovima i da je zbog toga uvek u drugom planu.
– Kod nas je, na primer, june?e meso duplo skuplje od ribe, koja je mnogo zdravija. Ali, mi ipak jedemo više mesa. To samo pokazuje da naši ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o zdravoj ishrani – kaže Jakovljevi?.
Loše navike u ishrani smanjuju vitalnost organizma, uti?u na pojavu karcinoma, preranu smrtnost… A to košta i državu.
– Kada bi ljudi imali na trpezi kvalitetne namirnice, i država bi od toga mogla da profitira jer bi se smanjili ukupni troškovi le?enja – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomisti smatraju da je socijalni faktor veoma bitan, kao i da veliki broj ljudi i dalje živi na granici egzistencije.
– Naš životni standard je i dalje nizak, a hrana i po nekoliko puta skuplja negu u zemljama u okruženju. – kažeVojislav Stankovi?, saradnik Nau?no-istraživa?kog centra PKS.
Crvena boja
Da bi se „obra?unali“ s proizvo?a?ima nezdrave hrane, u Britaniji rade na uvo?enju sistema obeležavanja hrane po principu semafora. Zelenom bojom ?e se obeležavati biološki vredna hrana, dok ?e crvene krugove dobijati namirnice koje lekari ne preporu?uju.
[Blic, 23.12.2007.]