Author:

Svakoga dana u Srbiji od moždanog udara umre 20 osoba, a doživi ga pedesetak
 
Svakoga dana u Srbiji od šloga umre 20 osoba, a moždani udar doživi njih pedesetak, koji onda nepokretni mesecima leže u zdravstvenim ustanovama ili kod svojih ku?a, podsetio je ju?e ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljevi?, predstavljaju?i zna?aj Strategije za borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolestima, koja je ju?e usvojena na konferenciji u Beogradu.

Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su više od polovine smrtnih ishoda u Srbiji ili preciznije 56,8 odsto, a 18,5 odsto umrlih tokom 2005. godine je stradalo od malignog tumora. Pet vode?ih uzroka smrti kod naših muškaraca su infarkt, šlog, rak plu?a, tragi?ne povrede u saobra?ajnim nesre?ama i teške depresije, dok su kod žena u vrhu liste uzroka umiranja moždani udari, a visoko se kotiraju i rak dojke i dijebetes.

Re? je, me?utim, o takozvanim hroni?nim nezaraznim bolestima, kod kojih više nego bilo gde u medicini važi staro pravilo „Bolje spre?iti nego le?iti”. Upravo zato je ju?e usvojena Strategija o prevenciji kontrole hroni?nih nezaraznih bolesti. Vode?i stru?njaci predstavili su Akcione planove – nacrte za prevenciju i kontrolu hipertenzije, še?erne bolesti, malignih tumora, hroni?nih opstruktivnih respiratornih bolesti… Osnovana je i Kancelarija SZO za hroni?ne nezarazne bolesti.

– U koronarnim jedinicama u Beogradu i Srbiji uspeli smo da smanjimo smrtnost pacijenata koja je sada ista kao u bolnicama u Be?u ili Kopenhagenu, ali nam od raka grli?a materice žene umiru i dalje dvostruko ?eš?e nego što iznosi evropski prosek. Zato svi slojevi društva, i mediji i škole i radno okruženje, a ne samo zdravstveni radnici moraju da se uklju?e u borbu protiv hroni?nih nezaraznih bolesti. Fizi?ka aktivnost mora da se promoviše i u radnoj i u porodi?noj sredini, moramo više da se kre?emo, da bežimo od brze hrane ka vo?u i povr?u – kaže dr Milosavljevi?.

Ranim otkrivanjem, odgovaraju?om terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri može se uticati na smanjenje broja umrlih, na manji broj invalidnosti i u krajnjem skoru na duži životni vek. Tako, kako je poru?io ministar zdravlja, povišeni krvni pritisak treba otkriti kada ?ovek misli da je još potpuno zdrav, isto kao što svakoj ženi treba savetovati da smanji težinu, da redovno vežba i kontroliše krvni pritisak, pa ?e postojati šanse da šlog prestane da bude vode?i uzrok smrti kod žena.

Vode?i faktori rizika za nastanak ovih bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizi?ka neaktivnost. Osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta ve?i rizik obolevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti plu?a, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socio-ekonomskih grupa.

———————————————————–

U potrazi za integralnom kiflom

Da nas na putu do smanjenja faktora rizika za nastanak hroni?nih nezaraznih bolesti, me?u koje se ubrajaju i masna i nezdrava hrana, ?eka još mnogo posla i prepreka, na slikovit na?in je opisala dr Melita Vujnovi?, zamenica šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju

– Dr Barbara Hjalsted, ekspert SZO za nezarazne bolesti iz Regionalne kancelarije za Evropu, ina?e iz Danske, pokušala je u Nemanjinoj ulici, jednoj od najve?ih i najprometnijih ulica u centru Beograda da kupi sebi doru?ak, ali jedva smo uspele da prona?emo jednu integralnu kiflu i da izmolimo da nam u pekari naprave sendvi? bez šunke. Iako smo sumirali glavne pravce prevencije u borbi protiv nezaraznih bolesti u Srbiji, ?eka nas još mnogo posla, jer svest ljudi još nije dovoljno visoka da shvati da je važno brinuti o svom zdravlju da bi duže bili zdravi i da ne bi pali na teret svoje porodice. Zato kiosci sa brzom hranom oko škola, šuškave kese sa ?ipsom kao užinom i ?etvrt kilograma bureka uz nemasni jogurt, moraju da budu zamenjeni zdravom hranom – podsetila je dr Melita Vujnovi?.

[Politika, 09/05/2008].

Makadamija orasi – za lepu kožu i zdravo srce

Makadamija, ili australijski orasi, snižavaju nivo holesterola i doprinose zdravlju srca, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu Pensilvanije.

Ovi orasi, ukoliko se ?esto konzumiraju, smanjuju i rizik od sr?anih oboljenja, i stoga bi ih trebalo svakodnevno uvrstiti u zdravu ishranu.

Iako makadamija orasi nisu, kao ni indijski i brazilski, uvršteni na listu oraha korisnih po zdravlje, koju je objavila ameri?ka Uprava za hranu i lekove, njihovo dejstvo je neosporno blagotvorno.

Makadamija orasi sadrže više zasi?enih masno?a, od "dozvoljenih" ?etiri grama na 50 grama oraha. Makadamija sadrže šest, indijski 4,6, a brazilski 7,6 grama, prenosi agencija Tanjug.

Ipak, oni snižavaju nivo "lošeg" holesterola u krvi, jer sadrže viši nivo monozasi?enih masti, poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju. Ukupan nivo holesterola smanjuju za 9,4 odsto, a nivo lipoproteina niske gustine (LDL), "lošeg" holesterola, za 8,9 odsto.

Tako?e, makadamija orasi mogu zameniti druge izvore masti i belan?evina u ishrani. šaka ovih oraha (oko 40 grama) pomaže srcu i spre?ava poreme?aje njegovih funkcija.

"Smanjenje nivoa holesterola bilo je ve?e nego koriš?enjem oraha koji imaju samo "dobre" masti" izjavila je doktorka Emi Gril, objasnivši da ovi orasi sadrže još neku supstancu koja ima blagotvorno dejstvo.

Po ukusu sli?ni lešniku, makadamija orasi bogati su vrednim hranljivim sastojcima, i sadrže mnogo kalcijuma i drugih minerala. Iako sadrže prili?an nivo masti, imaju nizak nivo ugljenih hidrata. Ulje makadamija oraha sadrži oko 22 odsto omega 7 palmitoleinske kiseline. Koristi se u kozmetici, jer ga koža lako upija, a ima hranljiva svojstva, i pomaže pri saniranju opekotina od Sunca.

Pošto se zagrevanjem gube neka od dobrih svojstava ovih oraha, preporu?uje se da se jedu sveži. Me?utim, budite na oprezu ukoliko ih grickate pred svojim ku?nim ljubimcima – imaju otrovno dejstvo na pse.

(MONDO, 07.05.2008.).

Dve nove studije nude dobre vesti osobama sa visokim krvnim pritiskom

Visoki krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara i sr?anih oboljenja. Zato je veoma važno održavati krvni pritisak na zdravom nivou.

Me?utim, za neke ljude je to veoma teško. Najnovija studija sastojala se iz kombinovanja razli?itih lekova za krvni pritisak, kako bi se ustanovilo koja kombinacija je najbolja. U?estvovalo je više od 11 hiljada ljudi. Jedna grupa primila je pilulu koja sadrži ACEnzime i lek za spre?avanje kalcijuma. ACEnzimi šire krvne sudove radi smanjenja pritiska, dok lek za spre?avanje kalcijuma opušta krvne sudove tako da srce ne mora jako da upumpava. Druga grupa primila je uobi?ajene prepisane kombinacije lekova za krvni pritisak. U prvoj grupi, oko polovina pacijenata dovela je svoj krvni pritisak pod kontrolu. Lekari na sastanku Ameri?kog koledža kardiologa pozitivno su ocenili rezultate studije. Doktor Dominik Sika kaže:

«To je prva velika studija o smanjenju krvnog pritiska kod tako velikog broja pacijenata».

Ameri?ke nacionalne smernice preporu?uju da se visoki krvni pritisak najpre tretira diureticima, lekovima koji smanjuju so i te?nosti u telu, a zatim da se dodaju drugi lekovi za smanjenje krvnog pritiska, ako je potrebno. Medjutim, studija je ustanovila da uobi?ajena praksa ne može da se uporedi sa kombinacijom ACEnzima i lekova za spre?avanje kalcijuma. U studiji, ta kombinacija smanjila je broj moždanih, sr?anih udara i smrtnih slu?ajeva povezanih sa sr?anim oboljenjima za dodatnih 20 odsto. Doktor Rodžer Blumental je direktor Centra za prevenciju sr?anih oboljenja u medicinskom centru Džons Hopkins. On predvidja da ?e studija imati ogroman uticaj na le?enje visokog krvnog pritiska.

«Ti rezultati su veoma obe?avaju?i i bolji nego što su mnogi od nas o?ekivali. Zato mislim da ?e ova studija promeniti praksu».

Druga studija pokazala je da ?ak i ljudi u svojim osamdesetim imaju koristi od lekova za smanjenje krvnog pritiska. Ostale studije nagoveštavaju da bi oni stariji od 80 godina mogli da imaju negativnu reakciju na lekove za visok krvni pritisak. Ali ova studija je pokazala upravo suprotno. Oni koji su primili diuretike za smanjenje pritiska imali su 20 odsto više smrtnih slu?ajeva od onih u kontrolnoj grupi. Prva grupa je takodje imala za jednu tre?inu manje slu?ajeva sr?anih napada. Ljudi stariji od 80 najbrže su rastu?a grupa u populaciji u mnogim delovima sveta. Obe studije mogle bi da promene na?in za prepisivanje lekova za krvni pritisak i na?in za le?enje pacijenata.

[VOA, 04/05/2008]

.

DRžAVNA KASA I DALJE ZAKLJU?ANA ZA PRIVATNE LEKARE I FARMACEUTE

Poslednjih desetak godina privatna medicinska praksa u Srbiji je zaista dostigla zavidan nivo: ordinacije i bolnice opremljene su najsavremenijom opremom, dosta lekara se vratilo iz inostranstva gde su "u?ili zanat" i doneli moderna nau?na dostignu?a, a i prijatna atmosfera u njihovim “radnjama” doprinosi da se sve više pacijenata odlu?uje da svoje zdravlje povere privatnicima.

Ako, za to, naravno, imaju para, jer još nisu otvorena vrata privatnicima u sistem finansiranja iz budžetske kase. Na nedavnom skupu Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga i privatnih lekara, stomatologa i farmaceuta Novog Sada razgovaralo se po ko zna koji put o izjedna?avanju prava pacijenata u privatnom i državnom sektoru.
– Za zdravstvo Južnoba?kog okruga, samo iz sredstava Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, planirana je potrošnja od 10,5 milijardi dinara ili 130 miliona evra – kaže dr Draško Kara?inovi?. – Ako se dodaju i prihodi od "vanstandardnih usluga", koje pacijenti pla?aju iz džepa, iznos je gotovo 170 miliona evra. I pored velikih izdvajanja preko doprinosa, gra?ani se sve više le?e kod privatnika, pa uslugu pla?aju još jednom. Pre svega u Novom Sadu, koji ima razvijen privatni sektor s preko 400 ordinacija, bolnica i apoteka. Zato bi hiljadama gra?ana le?enih u privatnoj praksi trebalo da troškove refundira Zavod za zdravstveno osiguranje u visini cene odre?ene "osnovim paketom usluga". Kako primarna zaštita prelazi u nadležnost lokalne samouprave treba osmisliti model koji ?e omogu?iti da Novosa?ani budu izjedna?eni kod Fonda a privatni sektor integrisan u sistem.

Predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga Zorica Markovi? tvrdi da se Evropska povelja o pravima pacijenata, doneta u Rimu 2002, uglavnom ne primenjuje u Srbiji. ?ak ne postoji ni zakon koji tu oblast reguliše, a davno je usvojen u svim susednim tranzicionim zemljama.

Privatni sektor ve? nekoliko godina pritiska vlast da ga uklju?i u sistem državnog zdravstvenog osiguranja i pacijentima omogu?i da za svoj novac biraju gde ?e se le?iti.
– Nigde u Evropi privatna praksa nije stopostotno uklju?ena u sistem osiguranja i nigde pacijent ne bira izme?u državnih i privatnih ustanova, ve? sa spiska gde se može le?iti o trošku redovnog ili dopunskog zdravstvenog osiguranja – kaže za “Dnevnik” ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevi?. – Deo privatnog sektora koji je uspešan ne ra?una mnogo na veliki broj usluga velikom broju ljudi, ve? na onaj deo populacije koji ima novca da plati uslugu tamo gde smatra da je bolja. Mene brine kako da gra?ani koji nemaju da plate dobiju što više u državnim ustanovama. Naravno da zdravstvenom sistemu ne treba da bude bitno vlasništvo, ve? kvalitet, ali to se ne može obezbediti odjednom, niti dekretom. Istraživanje iz 2006. pokazuje da su gra?ani za ?etvrtinu manje koristili usluge privatne prakse, a za toliko više državne. Izuzetak je Beograda, gde se procenat ne menja poslednjih šest godina. Svaka zemlja je na poseban na?in regulisala odnos prema državnom i privatnom sektoru, ali sa 240 evra koliko se po stanovniku izdvaja godišnje za zdravstvo ne mogu se široke ruke otvoriti vrata budžetske kase privatnicima.

[Dnevnik, 02.05.2008.] 

.

Ministar za NIP Dragan ?Ѭêilas sve?ano je otvorio u Leskovcu specijalnu bolnicu za le?enje steriliteta poznatog geneti?ara Miodraga Stojkovi?a.

U Srbiji izme?u 15 i 20 odsto parova ne može prirodnim putem da dobije decu zbog ?ega je potreba za vantelesnom oplodnjom velika. Novac za otvaranje bolnice obezbe?en je iz Nacionalnog investicionog plana, Fonda za razvoj i budžeta opštine Leskovac.

Otvaranjem bolnice u Leskovcu, doktor Miodrag Stojkovi?, mo?i ?e najzad da svoje veliko iskustvo, koje je sticao u inostranstvu, kao i svoj nau?ni rad, primenjuje u svojoj zemlji.

Specijalna bolnica za vantelesnu oplodnju ima najmoderniju opremu za le?enje steriliteta.

Samo u poslednjih nekoliko dana javilo se oko 500 parova ne samo iz Srbije, ve? i celog sveta, koji žele da se le?e ovde.

"Ovo je specijalna bolnica za le?enje steriliteta, zna?i njena primarna namena je pomo?i bra?nim parovima koji ne mogu prirodnim putem da do?u do deteta. Tako da pored ginekologije, koju ?emo raditi u ovoj specijalnoj bolnici, mi ?emo raditi sve one metode i tehnike koje su potrebne da ta vantelesna oplodnja rezultira u trudno?u", kaže Stojkovi?.

Otvaranje bolnice pratili su veliki problemi, zbog kojih je dr Stojkovi? u jednom trenutku hteo da odustane od svega i sa suprugom ode iz zemlje.

Zahvaljuju?i podršci ministra zaduženog za sprovo?enje Nacionalnog investicionog plana, Dragana ?Ѭêilasa, obezbe?eno je 44 miliona dinara za opremanje bolnice.

"Kad sam saznao da ?ovek ho?e da ode iz zemlje, to je nešto što je nedopustivo. šteta je što je to moralo na taj na?in da se zaustavi, što ne postoji normalan sistem u kome takvi svetski ljudi koji ho?e da se vrate mogu to da ostvare", kazao je ?Ѭêilas.

Pacijenti ce pla?ati le?enje u ovoj specijalnoj bolnici. Cene, prema re?ima dr Stojkovi?a, ne?e biti ve?e u odnosu na cene u drugim klinikama u zemlji.

Pored toga, odre?eni broj intervencija mo?i ?e da bude finansiran od strane Republi?kog fonda za zdravstveno osiguranje.

U planu je da ova bolnica preraste u institut za regenerativnu medicinu, u kojem bi se uz pomo? mati?nih ?elija le?io dijabetes tipa A, Parkinsonova bolest, povrede ki?mene moždine.

 [B92, 29.04.2008.]

.

Za lek ?¢‚Ǩ?ìamaril?¢‚Ǩ¬ù, za terapiju dijabetesa tipa dva, ukinuto je procentualno u?eš?e u troškovima leka, a za ?¢‚Ǩ?ìtritace?¢‚Ǩ¬ù, protiv povišenog krvnog pritiska, smanjeno je sa 50 na 25 odsto.
Ovom odlukom Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, smanjeni su li?ni troškovi za le?enje dijabeti?ara i hipertoni?ara za najviše 670 dinara po pakovanju leka. Smanjivanjem cena nekih drugih preparata uštede?e i RZZO i to 11,7 miliona dinara na godišnjem nivou.
Dijabeti?ari su do sada za ?¢‚Ǩ?ìamaril?¢‚Ǩ¬ù pla?ali procentualnu participaciju, koja je zavisno od pakovanja i doze leka, iznosila od 100 do 670 dinara. Da bi bio konkurentan na našem tržištu, proizvo?a? je snizio cenu ovog leka i time, pakti?no, poštedeo pacijente dodatnih troškova za le?enje.
– Za ?¢‚Ǩ?ìtritace?¢‚Ǩ¬ù, koji se masovno primenjuje u terapiji hipertenzije, pacijenti su do sada pla?ali 50 odsto cene leka,ili do 650 dinara – kaže Vladan Ignjatovi? iz RZZO. – Sada ?e to u?eš?e biti najviše 330 dinara. Istom odlukom, UO RZZO snižene su cene injekcija ?¢‚Ǩ?ìnirjupana?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìgalacefa?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìmaksicefa?¢‚Ǩ¬ù, ?¢‚Ǩ?ìlongacefa?¢‚Ǩ¬ù i ?¢‚Ǩ?ìtaljukara?¢‚Ǩ¬ù. Prema planu potrošnje na godišnjem nivou, to ?e RZZO da uštedi 13,3 miliona dinara.
– Taj novac može da se iskoristi za ?¢‚Ǩ?ìubacivanje?¢‚Ǩ¬ù nekih novih lekova na pozitivnu listu – objašnjava Ignjatovi?. – Ušteda ?e do kraja biti nešto manja, jer su sada poskupele ampule ?¢‚Ǩ?ìaminofilina?¢‚Ǩ¬ù. Ministarstvo trgovine odobrilo je proizvo?a?u poskupljenje sa 414 na 507 dinara za kutiju leka. Pacijenti to ne?e osetiti, jer se lek izdaje o trošku osiguranja, a korekcija cene leka ?e kasu RZZO godišnje da košta 1,5 milion dinara više nego što je planirano. Kada to oduzmemo ?¢‚Ǩ?ìispada?¢‚Ǩ¬ù da ?e nam ova nivelacija cenovnika uštedeti 11,7 miliona dinara.

[Ve?ernje novosti, 22.4.2008.]

Pročitaj više …

Pokušaj rešavanja problema gojaznosti Amerikanaca naišao na teško?e u Njujorku

Zdravstveni stru?njaci nastoje da pove?aju potrošnju vo?a i povr?a u gradu, naro?ito u manje imu?nim susedstvima u kojima je stopa gojaznosti ve?a. S obzirom da više od polovine odraslih Njujor?ana ima previše kilograma ili je gojazno – i da se procenjuje da oko 700 hiljada pati od dijabetesa – jasno je da je neka akcija u vezi sa tim više nego neophodna.

Na elegantnijem severoisto?nom delu Menhetna, na goovo svakom ?ošku možete da na?ete pokretne tezge sa vo?em i povr?em, na kojima se ta zdrava hrana prodaje jeftinije nego u samoposlugama.  Ali ako odete u druge delove Njujorka, takvih tezgi nema. Pošto je istraživanje gradske zdravstvene službe otkrilo da više od 12 odsto ljudi u tim delovima grada nije okusilo vo?e ili povr?e u prethodna 24 sata, usvojen je zakonski dokument zahvaljuju?i kojem je izdato hiljadu novih dozvola za takozvana Zelena kolica, da bi se promovisala zdravija ishrana. Neki Njujor?ani su pozdravili tu ideju.

«To je veoma dobro, jer pretpostavljam da ?e ve?i broj ljudi shvatiti da treba jesti vo?e i povr?e», kaže jedan od njih, a drugi dodaje da ?e to poboljšati ekonomiju, da ?e pomo?i zajednici i susedstvu i ponavlja da je to dobra ideja.

Me?utim, zastupnik malih biznisa Ri?ard Lipski, kaže da bez obzira na dobre namere tog zakona, postoje i ozbiljni problemi.

«Ako ste uli?ni prodavac, vrlo je verovatno da ?ete gravitirati prema podru?jima na kojima je ve?i promet. U tom pogledu u zakonu nema nikakvih ograni?enja. Nema nekih usmerenja», kaže Lipski.

To zna?i da Zelena kolica mogu da stanu direktno ispred postoje?ih radnji i jeftinije prodaju istu robu. Lider lokalne zajednice, politi?ar i predsednik Korejsko-ameri?kog udruženja prodavaca, Sung Su Kim, kaže da je zakon donet na brzinu, bez odgovaraju?eg istraživanja i da je štetan za lokalni biznis, koji su u velikoj meri razvili imigranti.

«U okviru jednog bloka ovde imate šest uli?nih prodavnica sa zelenišom zajedno sa ?etiri supermarketa. To je dovoljno da se zadovolje sve potrebe. Zelena kolica  su potpuno izuzeta od svih propisa, dok jedan piljar, na primer ova radnja, mora da poštuje 18 paragrafa», kaže Kim.

Re? je na primer o sanitarnim propisima, da se ne pominju pla?anje poreze, zakup, elektri?na energija i plate zaposlenih.

Vlasnici malih prodavnica se žale da im posao ide loše. «Ne mogu da platim zakup, a imam 11 radnika», kaže ovaj prodavac.

Kim kaže da je novi zakon znak nepoštovanja vrednih imigrantskih zajednica i svega što su uspele da postignu u Americi.

«Doseljenici se bude u cik zore da bi nabavili najsvežije jabuke. Njima je potreban samo pošten odnos i pravi propisi i dobar tretman», kaže on.

Zelena kolica treba da se pojave na ulicama u naredna dva meseca. Protivnici ideje su uspeli da ubede gradsku vlast da smanji broj dozvola sa 1500 na 1000, ali još ne prihvataju tvrdnju vlasti da ?e pove?ana ponuda dovesti do pove?anja ukupne potrošnje.

[VOA, 20.4.2008.] 

.

Iako je ovaj tekst iz 2004. godine, ponovo ga objavljujemo, jer sadrži korisne dodatne informacije o elektronskom zdravstvu u Srbiji.

Elektronski zdravstveni karton i u Srbiji
Piše: Andrija Jani?ijevi?

Savezna administracija SAD, na ?elu sa predsednikom Džordžom Bušom Mla?im, 2004. godine je zahtevala od nacionalne zdravstvene službe i zdravstvenog sektora uopšte da u roku od slede?ih deset godina u potpunosti pre?u na elektronske zdravstvene kartone. Te 2004. godine je samo za promovisanje elektronskih zdravstvenih kartona iz budžeta izdvojeno 125 miliona dolara. Trenutno je manje od tre?ine zdravstvenih institucija u Americi u procesu potpunog prelaska na elektronski zdravstveni karton. EU tako?e poklanja mnogo pažnje ovoj problematici i u toku je priprema i usaglašavanje zakonskih regulativa koje obuhvataju elektronski zdravstveni karton i uopšte elektronsko zdravstvo. Ve? pet godina unazad se u više zdravstvenih centara širom Evrope eksperimentiše sa elektronskom zdravstvenom knjižicom, zasnovanom na tzv. smart card tehnologiji.

Stanje e-zdravstva u Srbiji

U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili ve? razvija razli?ite modele elektronskog zdravstvenog kartona. Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Klini?ki centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo rešenje oko toga šta ?e svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadrži, kao i razvoj tehni?kih standarda koji ?e elektronski zdravstveni karton u?initi lako dostupnim i bezbednim.

Opšte je prihva?eno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postižu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne uštede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Na ovoj ideji je zasnovana postepena transformacija Doma zdravlja Savski venac u jedan moderni zdravstveni centar, koji svoje poslovanje zasniva na svakodnevnoj upotrebi ra?unara i razvoju elektronskog zdravstvenog kartona, kao novog sistema beleženja informacija u zdravstvu.

Beogradska opština Savski venac je po mnogo ?emu posebna i sa stanovišta primarne zdravstvene zaštite posebno interesantna, jer se, u odnosu na druge gradske opštine, prostire na velikoj površini, sa relativno malim brojem stanovnika i nesrazmerno velikim brojem zaposlenih koji svoje radno vreme provode na teritoriji ove opštine. Samim tim je i organizacija zdravstvene službe na ovoj opštini specifi?na i svojevrstan je izazov. Rešenje za probleme koji proizilaze iz ovakvih preduslova Upravni odbor Doma zdravlja Savski venac, na ?elu sa direktorkom dr Mirjanom Velimirovi?, poslednjih par godina uspešno pronalazi upotrebom ra?unara i implementacijom modernih informacionih tehnologija.

Kako to prakti?no izgleda?

Jedan ovako ambiciozan poduhvat postao je mogu? zahvaljuju?i zajedni?kim naporima pre svega Ministarstva zdravlja Srbije, Republi?kog i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i pod pokroviteljstvom EU. Jako bitan preduslov za uspostavljanje informacionog sistema (u daljem tekstu IS) – mrežnu infrastrukturu je finansirao sam dom zdravlja. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je donacijom obezbedila sve neophodne ra?unare i prate?u opremu. Link ka internetu je obezbedio internet provajder Beotel, koji domu zdravlja pruža i konstantnu besplatnu tehni?ku podršku.

Rezultati internog istraživanja u Domu zdravlja Savski venac su pokazali da se veliki deo efektivnog radnog vremena utroši na ispunjavanje raznih obrazaca, dnevnih i mese?nih izveštaja (lekari oko 30%, a medicinske sestre ?ak do 70% radnog vremena). Pacijent koji do?e na pregled šeta se od prijemnog šaltera i preko sestre na odeljenju ili službi gde je upu?en kona?no stiže do lekara. Lekari za vreme pregleda upisuju u pacijentov zdravstveni karton sve zakonom predvi?ene elemente, ispisuju razne upute, recepte i naloge itd. Medicinske sestre popunjavaju recepte i upute opštim podacima, a iz kartona i protokola, nakon završetka pregleda, unose podatke u obrasce za dnevnu evidenciju. Na kraju meseca sumiraju sve dnevne evidencije i zbirni izveštaj dostavljaju odgovornoj sestri odeljenja, koja tako?e "ru?no" popunjava izveštaje iz svoje organizacione jedinice. Služba statistike preuzima izveštaje, unosi ih u unapred štampane obrasce za zbirnu evidenciju i prosle?uje ih odvojeno Gradskom i Republi?kom zavodu za zaštitu zdravlja.

Po novom sistemu, ve? po prijavljivanju pacijenta na prijemnom šalteru, njegovi podaci se prosle?uju na ra?unar lekara, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored pregleda. Novi pristup koji donosi informacioni sistem nije zasnovan samo na upotrebi ra?unara, ve? su, shodno savremenim preporukama EU, stvoreni timovi lekar – medicinska sestra. Tako npr. dok lekar intervjuiše i pregleda pacijenta, medicinska sestra unosi opšte podatke, a dok lekar prepisuje terapiju ili upute za dalje specijalisti?ke preglede, sestra priprema pacijenta za dodatne radnje u okviru pregleda, npr. EKG ili ultrazvuk. Simultano se koristi isti ra?unar i na ovaj na?in se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane lekara i medicinske sestre u timu, i to na mestu gde se odvija sam pregled. Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statisti?koj službi i ra?unovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje da proslede višim instancama.
Ovakvim pristupom se pacijentima skra?uje ?ekanje i šetanje od šaltera do šaltera i poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge koja im se pruža. Primena elektronskog zdravstvenog kartona ne menja trajanje pregleda, ve? menja odnos u korist efektivnog vremena koje lekar posve?uje svom pacijentu.

Prednosti koje donosi zdravstveni IS

Po re?ima Zorana Simonovi?a, vo?e tima koji se bavi implementacijom i razvojem informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, jedan od razloga postepenog i prividno sporijeg razvoja sistema je to što se mnogo pažnje posve?uje bezbednosti i insistira se na nepovredivosti i apsolutnoj poverljivosti prikupljenih podataka. Ve? samim skladištenjem podataka iz zdravstvenog kartona u bazu podataka se smanjuje verovatno?a da ?e im neprime?eno pristupiti ili ih zloupotrebiti neko neovlaš?en, ?ime je mnogostruko pove?ana bezbednost u odnosu na papirne kopije.

Elektronska evidencija o propisanim lekovima i indikovanim dijagnozama za dati recept preventira mahinacije lekovima – jedinstveni elektronski karton apsolutno onemogu?ava dupliranje recepata. Pacijenti ?esto odlaze kod više lekara koji im prepisuju iste lekove i po nekoliko puta. Izbegava se i mogu?nost medicinske greške, npr. elektronski zdravstveni kartoni mogu pomo?i lekarima da izbegnu opasnosti koje se dešavaju propisivanjem nekompatibilnih lekova ili onih na koje su pacijenti alergi?ni, tako što ?e automatski upozoriti na ovakvu kombinaciju.

Kao ?est problem u dosadašnjoj praksi pokazalo se pisanje i kontrola uputa za laboratorijske analize. Sada se uputi elektronskim putem šalju laboratoriji, sa nazna?enim vrstama analiza, kao i uputnom dijagnozom i isti se po obradi popunjeni vra?aju lekaru. Ako je potrebno, laboratorijski nalaz se uvek može odštampati na lokalnom štampa?u. Ovakvom organizacijom izbegava se vrlo ?esto dopisivanje analiza od strane samih pacijenata, a evidencijom uputa i uputnih dijagnoza po lekarima zna?ajno je smanjeno pisanje neindikovanih i dupliranih analiza. Svi laboratorijski rezultati se arhiviraju u elektronski karton, a u planu je da se isto omogu?i i za rendgenske snimke, EKG zapise i ultrazvuk.

Analizom prikupljenih demografskih podataka o pacijentima i njihovim unakrsnim pore?enjem sa podacima o na?enim stanjima i oboljenjima tokom pregleda, dobija se pregršt informacija koje se mogu upotrebiti u korist podizanja kvaliteta rada zdravstvene službe. Lekarima i drugim zaposlenima u domu zdravlja se kroz stalan pristup internetu pruža prilika za pristup najnovijim informacijama u oblasti medicine i kontinuirano profesionalno usavršavanje. U svakom trenutku je dostupna kompletna evidencija o pruženim uslugama i mnogo bolja kontrola utošenog materijala. Na ovaj na?in dom zdravlja može da efikasnije raspolaže svojim finansijama i resursima, kao i da planira unapred troškove i potrebna materijalna sredstva.

Planovi za budu?nost

Veb sajt doma zdravlja je zamišljen kao dodatni interfejs za pacijente, koji ?e im kao krajnjim korisnicima pružiti dodatne informacije i ?ak omogu?iti odre?ene usluge. Oni ?e tako mo?i da do?u do informacija o rasporedu rada svojih lekara, a u planu je i razvoj sistema zakazivanja poseta preko intereneta i još mnogo toga. Primena prenosnih ra?unara mogla bi da omogu?i lekarima patronažne službe da na terenu, pored uzglavlja pacijenta, imaju kompletnu istoriju bolesti i terapije. Napredak tehnologije u oblasti medicinske informatike ve? sada pruža mogu?nosti koje deluju kao da su izvu?ene iz scenarija za nau?nofantasti?ne filmove.

Uopšte, budu?nost projekta zavisi i od promena u doma?em pravnom sistemu; ?eka se po?etak sprovo?enja Zakona o elektronskom potpisu, koji bi rešio sve dosadašnje nedoumice i potrebe u smislu bezbednosti. Po trenutno važe?im zakonskim propisima domovi zdravlja su obavezni da vode papirnu dokumentaciju, što u slu?aju Doma zdravlja Savski venac prakti?no zna?i da se isti posao radi dva puta.

šta se nalazi "ispod haube"?

Softverska ku?a Concept, koja je zadužena za razvoj baze podataka i implementaciju projekta informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, odlu?ila se za kombinaciju više razli?itih pristupa. Informacioni sistem je od samog po?etka zasnovan na komunikaciji lokalnih ra?unara sa centralnim serverom putem veb tehnologije. Na?in rada je potpuno identi?an bez obzira na to da li se podacima pristupa iz lokalne mreže – Intraneta ili spolja, putem interneta. Prednost ovakvog sistema je u jednostavnosti razmene informacija sa isturenim stanicama i drugim udaljenim ustanovama koje su povezane na internet, kao i jednostavna komunikacija sa krajnjim korisnicima – pacijentima. Svi podaci o pacijentima se slivaju u jedinstvenu bazu podataka, kojoj se pristupa kroz veb aplikaciju kreiranu u PHP programskom jeziku. Upravo ovo je i klju?na vrednost ovakvog sistema – za koriš?enje veb aplikacije nema potrebe za instaliranjem i koriš?enjem dodatnih programa, neophodan je samo internet brauzer. Nivo poznavanja rada na kompjuterima koji je neophodan je sveden na minimum, jer je u potpunosti identi?an surfovanju po internetu, ?ime se unapred smanjuje potreba za dugotrajnom i skupom obukom ljudstva. Najve?i deo zaposlenih u Domu zdravlja Savski venac je završio kurs obuke i uspešno svakodnevno koristi ra?unare. Sve izdvojene zdravstvene stanice su opremljene ra?unarima i komunikacija sa serverima u mati?noj ustanovi, kao i unos podataka i njihova sinhronizacija, odvija?e se preko interneta.

http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=467 

.

Uvo?enjem elektronske zdravstvene dokumentacije podaci iz zdravstvenog kartona mogu biti dostupni svakom lekaru u Srbiji ukoliko to pacijent dozvoli
 
Uvo?enjem elektronske dokumentacije u zdravstvu pacijenti ne?e morati da šetaju od jednog do drugog lekara, skrati?e se vreme ?ekanja na preglede, ispisivanje recepata i podizanje lekova, a farmaceuti ?e ta?no znati koje su potrebe pacijenata, objašnjeno je na ju?erašnjem skupu „Elektronska zdravstvena dokumentacija u Srbiji – šanse za budu?nost”, održanom u „Sava centru”.

Zorica Pavlovi?, pomo?nik ministra zdravlja za zdravstveno osiguranje, kaže da ?e uvo?enjem elektronske zdravstvene dokumentacije u Srbiji do?i do povezivanja domova zdravlja, bolnica i apoteka, tako da ?e na razli?itim nivoima zdravstvene zaštite biti dostupna kompletna medicinska dokumentacija pacijenata.

– Izabrani lekar ?e imati pred sobom kompletnu zdravstvenu sliku pacijenta. Projekat podrazumeva i uvo?enje sistema telemedicine, što zna?i da pacijent ne bi morao da putuje u inostranstvo na pregled, ve? bi se pouzdani i precizni podaci slali elektronskim putem ekspertima u svet koji bi davali svoja stru?na mišljenja. Na svemu ovome još treba raditi, jer ni razvijene zemlje nisu preko no?i završile posao. Recimo, Slovenija ?e se ovom oblaš?u ozbiljnije baviti tek 2010. godine – istakla je Pavlovi?eva.

Sistem elektronskih kartona u zdravstvenim ustanovama, ?iji se pilot-projekat u Pan?evu i Novom Sadu pokazao veoma efikasnim, treba u narednih sedam godina da zaživi u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, a cilj projekta je da se poboljša le?enje bolesnika, da svi podaci o njegovom zdravstvenom stanju budu dostupni lekaru koji ga le?i u svakom trenutku, pa i u slu?aju potrebe za hitnim intervencijama. Stru?njaci objašnjavaju da to u praksi zna?i da ?e se podaci o zdravstvenom stanju svakog stanovnika „od kolevke pa do groba” nalaziti na jednom mestu.

– Projekat je ura?en po uzoru na evropske standarde, a olakšavaju?a okolnost je to što se „kre?e” od nacionalnog ka lokalnim sistemima, jer bogate zemlje, poput Velike Britanije, Austrije ili Nema?ke, imaju probleme da usklade ve? razvijene lokalne sa nacionalnim sistemom. Jedan od najboljih sistema ima Estonija – naglasio je Mateja Opa?i?, stru?njak za informacionu tehnologiju na projektu uvo?enja elektronske zdravstvene dokumentacije.

Podaci iz pacijentovog zdravstvenog kartona mogu biti dostupni svakom lekaru u Srbiji ukoliko to pacijent dozvoli, a pristup ovim kartonima je ure?en Zakonom o zaštiti li?nih podataka. Me?u dostupnim podacima bi?e informacije o dijagnozi pacijenta, posete odabranom lekaru u domu zdravlja, bolnicama, apotekama…

Marta Sjeni?i?, pravni ekspert na projektu, istakla je da je cilj uvo?enja tog sistema da papirna i elektronska dokumentacija budu iste pravne snage.

Elektronskom dokumentacijom bi?e podignut i nivo zaštite podataka osiguranika, jer ?e za svakog bolesnika postojati posebna šifra. Ukoliko izabrani lekar zloupotrebi mogu?nost uvida u karton pacijenta, on može zbog toga da odgovara krivi?no, a ako pacijent odlu?i da svoju šifru nekome pokaže, onda to ?ini na sopstvenu odgovornost.

Matijas Rejnike, predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju, istakao je da je Evropska unija u poslednje dve i po godine u zdravstvo Srbije uložila izme?u šest i sedam miliona evra i najavio da ?e u narednom periodu biti uloženo još dva i po miliona evra. On je najavio da ?e uskoro po?eti realizacija projekta obuke 2.000 zaposlenih u bolnicama, ali da rade i na projektu pla?anja putem kapitacije u zdravstvenim ustanovama.

Projekat uvo?enja elektronskih zdravstvenih kartona finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a realizuje ga „Evro helt grup” iz Danske uz podršku Vlade Republike Srbije.

[Politika, 18.4.2008.] 

.