Author:

Piše: prof. Latinka Milojevi?
        predsednica Društva

U Opštini Kruševac ima 8000 obolelih od še?erne bolesti, od toga 40 dece. Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Opštine Kruševac osnovano je 07.04.2005. godine na Svetski dan zdravlja. Predsednik Društva je profesor Latinka Milojevi?. Društvo trenutno broji 500 aktivnih ?lanova.
Društvo je osnovano sa ciljem podizanja zdravstvene svesti obolelih od še?erne bolesti i promeni slike o dijabeti?arima u našem gradu. Istraživanja su pokazala da dijabeti?ari kao posledicu še?erne bolesti imaju ošte?enje vida, bubrega i stopala. Kako bi se izbegle ove skupe komplikacije (slepilo, dijaliza, transplatacija, amputacija) Društvo u saradnji sa Zdravstevnim centrom svakog prvog ?etvrtka u mesecu organizuje edukativna predavanja u velikoj sali Doma sindikata. Našem pozivu da održe predavanja rado se odazivaju naši eminentni profesori, lekari, farmaceutske ku?e, a pose?enost na predavanjima je impozantna.

Svakog ?etvrtka Društvo se bavi merenjem še?era u krvi u prostorijama SUBNOR-a, od 15 do 17 ?asova, jer nema svoje prostorije. Kako veliki broj naših sugra?ana nema overene zdravstvene knjižice – a posebno u seoskim sredinama, izbeglice, Romi, Društvo u saradnji sa Preventivnim centrom i Savetovalištem za dijabeti?are, organizuje akcije ranog otkrivanja še?era – merenjem še?era po Mesnim zajednicama.

U cilju ranog prelaska na insulin i pravilnog uzimanja terapije kao i pravnilnog na?ina ishrane i fizi?ke aktivnosti Društvo organizuje savetodavni rad sa ?lanstvom (svakog ?etvrtka) i  druženje sa Društvima iz drugih Opština. Društvo organizuje posete Sajmovima za dijabeti?are u Beogradu i Novom Sadu.

U cilju lakšeg prihvatanja še?erne bolesti od strane dece, Društvo u saradnji sa Dr Zoricom Vasilijevi? organizuje za decu izlete i odlazak na Kamp. Prošle godine, zahvaljuju?i materijalnoj podršci Opštine, šestoro dece je bilo u Letnjoj školi – školi života u Vrdniku, gde su nau?ili kako sami da uzimaju terapiju, vrše samokontrolu, pravilno se hrane i fizi?ki troše.

Svetski dan borbe protiv še?erne bolesti – 14. novembar – Društvo je u saradnji sa Zdravstvenim centrom, Opštinom i farmaceutskim ku?ama, obeleželo podržavaju?i tri predložene teme od strane Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija. U holu Doma sindikata vršeno je merenje še?era i pritiska i deljen propagandni materijal od strane sestara i doktora našeg Zdravstvenog centra. Izveli smo simboli?nu šetnju – 246 koraka za 246 miliona obolelih od še?erne bolesti u svetu, od Doma sindikata do Pozorišta. Dr Vesna Davidovi? i Dr Dragoslav Milenkovi?, održali su edukativno predavanje za sve prisutne u sali Pozorišta. Posle predavanja svi smo uživali u pozorišnoj predstavi našeg pozorišta – "U mreži". Naši sugra?ani su te ve?eri mogli da uživaju u predivnom ambijentu plavo osvetljene zgrade Radni?kog univerziteta – plava boja je podrška i simbol ujedinjenja svih dijabeti?ara u svetu.

U 2007. godini, u?estvovali smo u zajedni?koj akciji društava u Srbiji i saradnji sa Republi?kim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bismo ostvarili pravo na kvalitetnu terapiju – pen terapiju, za sve insulin zavisne dijabeti?are. Nadamo se da ?e u ovoj godini biti još bolja saradnja, a samim tim i da ?e do?i do promene pozitivne liste lekova u cilju ostvarivanja ve?ih prava dijabeti?ara.  

Društvo u 2008.godini nastavlja sa edukativnim predavanjima svakog prvog ?etvrtka, merenje še?era po Mesnim zajednicama i radnim organizacijama, organizovanjem edukativnih izleta, kampova za decu i odrasle. O?ekujemo još bolju saradnju sa Opštinom, Zdravstvenim centrom, Filijalom Fonda, kako bi proširili svoje aktivnosti. Neophodna nam je opremljena prostorija za rad, sa pla?enim administrativnim radnikom. Krenula je sa radom i psihološka radionica za rad sa decom i odraslima. Za bolji i kvalitetniji život dijabeti?ara neophodno je razumevanje i prihvatanje od sredine u kojoj živimo, bez diskriminacije, a posebno prilikom zapošljavanja.

.

Nova lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 127/07, 09/08 – ispravka i 51/08)

Pravilnik zajedno sa listama lekova, koji je stupio na snagu 20.05.2008. godine, možete preuzeti OVDE (920 Kb)

Sve informacije o listi lekova možete pogledati na sajtu RZZO .

U odnosu na evropski prosek od 76 za muškarce, odnosno 82 godine za žene, ovi podaci izgledaju porazno. Glavni krivac za ovako loš rezultat je visoka u?estalost umiranja (mortalitet) od kardiovaskularnih bolesti. Razvoj oboljenja srca i krvnih sudova po?inje još u najranijem uzrastu, naro?ito u tzv. obezogenom okruženju, gde na?in života i ishrane najviše uti?u na pojavu gojaznosti. Najradikalniji je primer morbidno gojaznog dvogodišnjeg de?aka, koji je pokazivao po?etne simptome kardiovaskularnog oboljenja.

Gojaznost kod dece je u porastu širom sveta, pa tako i u Ma?arskoj. Prevalencija gojaznih u ovoj zemlji iznosi izme?u 9 i 19 odsto, u zavisnosti od uzrasta i pola. To zna?i da se ova prevalencija u nekim kategorijama duplirala, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Promene u stilu života Ma?ara su glavni uzrok za ovu pojavu, tvrdi se u najnovijem istraživanju kompanije Minerva. 

Ovu tvrdnju ilustruju slede?i podaci:
Promene životnog stila u Ma?arskoj od 1987. do 2000. godine: aktivnost 1987. godine / 2000. godine

• gledanje televizije 35-45 minuta dnevno / 69-84 minuta dnevno
• broj redovnih obroka na dan 4-5 / 2-3
• ?asovi fizi?kog vaspitanja, nedeljno 3-5 / 2
• fizi?ka aktivnost van škole, nedeljno 3-3,8 ?asova / 1-1,5 ?asova

Gojaznost kod dece može se prevenirati sistematskom akcijom unutar porodice, obrazovnog sistema, vlade države, prehrambene industrije, medija i društva u celini. Prevenciju treba zapo?eti još tokom intrauterinog života, i nastaviti tokom ?itavog detinjstva i adolescencije.

Statistika upozorava da se broj morbidno gojaznih ljudi u svetu pove?ava stabilno i dramati?no brzo. Prema podacima epidemiološke službe Centra za kontrolu bolesti (CDC), procenat gojazne dece izme?u dve i pet godina starosti je dupliran od 1980. godine, a u grupi dece izme?u šest i 19 godina taj procenat je utrostru?en! Stru?njaci preporu?uju pet osnovnih koraka u prevenciji ovog problema:

• ograni?avanje ili eliminisanje slatkih napitaka (sokovi sa še?erom, energetska pi?a, zasla?eni mle?ni napici),
• ograni?avanje obroka „brze hrane” iz pekara i restorana na najviše jedan nedeljno,
• ograni?avanje vremena koje deca provode uz TV i ra?unar na najviše dva sata dnevno,
• stimulisanje dece da ve?eraju s barem jednim roditeljem najmanje tri ve?eri u toku nedelje i
• stimulisanje dece da provode barem 30 minuta u uobi?ajenim fizi?kim aktivnostima (šetnja, sportske igre s prijateljima, ?asovi fizi?kog vaspitanja u školi).

Ni Srbija nije pošte?ena ovog trenda. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboli?ke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje populacije. Prema poslednjim istraživanjima, ?iji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti – 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prose?na vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto ve?i u ruralnim nego u urbanim sredinama.

Nau?nici sa Univerziteta u Ilinoju zapo?eli su projekat korekcije ukusa dijetalnim napicima, kako bi ih u?inili privla?nijim i pove?ali njihovu potrošnju. Sve to u sklopu borbe protiv pandemije gojaznosti. Mnogi ljudi znaju da put do zdrave kilaže vodi preko smanjenja unetih kalorija, ali jednostavno nisu spremni da žrtvuju ukusne napitke zarad niskokalori?nih „bu?kuriša" ?udnog ukusa. Druga?ijem ukusu dijetalnih sokova doprinose vešta?ki zasla?iva?i, ali i ose?aj koga formiraju osetljivi receptori u našoj usnoj duplji. Naša ?ula, naime nepogrešivo prepoznaju nedostatak bogatog ukusa viskoznog kukuruznog sirupa, koga nema u dijetalnim napicima. Kako zavarati perfektan reometar (laboratorijski instrument kojim se meri viskoznost, odnosno gustina te?nosti) u našim ustima? Nauka još nema pravi odgovor, ali najvažniji korak – identifikacija problema – definitivno je na?injen.

[Poslovna žena, 23.05.2008.]

.

Posle odluke vlasti Njujorka i neki naši restorani, ali i bolnice, uvrsti?e u jelovnike ta?an broj kalorija koje sadrže ponu?ena jela
 
Dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, hipertenzija samo su neke od bolesti koje mu?e više od polovine stanovnika Srbije, a tu gojaznost i konzumiranje nezdrave hrane igraju veliku ulogu. Lekari objašnjavaju da nije ni ?udo što postajemo sve bolesnija nacija, kada nam se na svakom koraku nudi brza hrana, kada su pekare postale omiljeno mesto za ru?avanje i kada se u restoranima preporu?uje masna hrana prelivena sosevima ?ija kalorijska vrednost nije poznata.

Ovaj problem prepoznale su zdravstvene vlasti grada Njujorka, koje su odlu?ile da narede lancima restorana u ovom ameri?kom gradu da do 3. juna u jelovnike uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela. Ameri?ki lekari su procenili da bi u narednih pet godina ispisivanje kalorija na jelovnicima pomoglo da 130.000 Njujor?ana ne do?e u situaciju da ne može da se izbori sa gojaznoš?u, ali i da se kod 30.000 ljudi spre?i dalji razvoj dijabetesa.

Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv še?erne bolesti, naglašava da su oni pre dve godine pokrenuli sli?nu inicijativu – da se kalorijske tablice na?u u svim ugostiteljskim objektima, ali da se vlasnici restorana nisu odazvali. Zbog toga su uveli SMS servis na broju 6277, putem kojeg svi zainteresovani preko obe mreže mobilne telefonije mogu da saznaju koja namirnica ima koliko kalorija.

– Dijabeti?arima je neophodno tako nešto, jer svaki put kada naru?e neko jelo moraju sami da procenjuju koja je koli?ina masti i ugljenih hidrata. Ranije je postojao restoran „Viva” u Kolar?evoj ulici, gde je na jelovniku uvek pisalo koliko kalorija ima jelo. Tako je postojao i jelovnik za dijabeti?are, za kardiovaskularne ili bubrežne bolesnike – istakla je Prgomelja.

U Beogradu gotovo da nema objekta gde gra?ani mogu da se upute koliko je zdravo i kalori?no ono što jedu. Vladimir Radovi?, menadžer restorana „Litl bej”, kaže da u ovom objektu ne planiraju da obeležavaju koliko kalorija ima koja namirnica, ali da uvek mogu gostima da preporu?e neke zdrave obroke ili vegetarijanska jela.

– Ne podržavam to da, recimo, ozna?imo koliko kalorija ima na svinjskom vratu, kada se ve? zna koliko je to meso kalori?no, ali ga ipak svi jedu – istakao je Radovi?.

Me?utim, Goran Dupalo, servis-menadžer u restoranu „Pjetro del Oro”, kaže da je koncept ovog restorana da ne upotrebljavaju teške soseve i da izbegavaju pripremu masne hrane.

– U narednom periodu planiramo da uvedemo i to koliko koji obrok ima kalorija, jer je ?itava politika našeg restorana bazirana upravo na zdravoj ishrani – naglasio je Dupalo.

Analiza menija 24 nacionalna lanca brze hrane u Njujorku je otkrila da, u proseku, svako predjelo sadrži 867 kalorija u pore?enju sa 522 kalorije brze hrane poru?ene telefonom. Zdravstveni ?elnici uvideli su da mnogi lanci restorana, iz kojih „poti?e” tre?ina obroka, pokušavaju da prikriju koli?ine masti i kalorija koje su sadržane u njihovim obrocima.

Beogra?ani ?e uskoro mo?i da izbroje koliko su kalorija uneli za vreme doru?ka, ru?ka ili ve?ere i u restoranu „Ruski car”. Kako je za naš list najavio Miodrag Staji?, iz „Ruskog cara”, oni se trenutno nalaze u fazi izrade projekta za uvo?enje ove novine u svojim jelovnicima.

– U pregovorima smo i sa nutricionistima, a najduže ?e trajati posao koji mora da uradi Centar za ispitivanje namirnica. O?ekujemo da sve bude završeno za nekoliko meseci – dodao je Staji?.

Gra?ani u „Mekdonaldsu” mogu uz naru?eni obrok da vide i kolika je njegova kalorijska vrednost. Tanja ?Ѭêuki?, direktorka „Mekdonaldsa” u Srbiji, objasnila je da oni koji dolaze u njihove restorane mogu da pogledaju na podmeta?ima kolike su nutricionisti?ke vrednosti svega što poru?e, ali i da to sve piše na svakoj kutiji jela koje se poru?i. Podatke o tome lanac ovih restorana ima i internet-sajtu.

Interesantno je i da u Klini?ko-bolni?kom centru „Bežanijska kosa” planiraju da uskoro u jelovnik svog restorana uvedu i broj kalorija.

Dr Dragica Verebi, nutricionista u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kaže da podržava ovu inicijativu, jer je vreme da ljudi napokon shvate da ne smeju da jedu baš sve što im padne napamet.

– Svaki zdrav ?ovek mora da zadovolji svoje potrebe za hranom. Recimo, ja imam 54 godine i bavim se medicinskim pozivom, tako da je meni potrebno da unesem 1.900 kalorija. Koliko je kome to neophodno, zavisi od godina i posla kojim se bavi, jer nekome treba ?ak 3.000 kalorija dnevno – rekla je dr Verebijeva.

S druge strane, kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima. Snežana Jandrli?, vlasnica makrobioti?ko-vegetarijanskog restorana „Priroda”, isti?e da bi ova ideja o ispisivanju kalorija bila suviše zamorna i optere?uju?a za ljude i da bi bilo mnogo bolje kada bi ljudi promenili navike u ishrani.

Dr Snežana Stevanovi?, sekretar za zdravstvo Beograda, smatra da je inicijativa vlasti u Njujorku odli?na i ona li?no takvu ideju podržava. Ona smatra da treba voditi ra?una o tome šta jedemo, jer se na taj na?in ujedno promovišu zdravi stilovi života.

[Politika, 24.05.2008.] 

Diabeta.net napomena: umesto na broj 6277, SMS Nutri poruke se od sada šalju na broj 6236. Sve informacije na sajtu www.mojsms.info

.

U organizaciji Saveza zdravstvenih radnika Republike Srbije na Zlatiboru su od 14.05. do 18.05.2008. godine održani tradicionalni „MAJSKI SUSRETI“ sa me?unarodnim u?eš?em.
Pokrovitelj ovog simpozijuma je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a generalni sponzor kompanija ADOC Farmacija iz Beograda.
Ove godine, prijavljeno je preko 800 stru?nih radova, video bim predavanja i poster prezentacija i okupilo preko 1300 u?esnika. Na endokrinološkim sekcijama i radionicama prisustvovalo je 135 medicinskih radnika.

Ve? dve godine unazad, radu Endokrinološke sekcije, kojom predsedava med. sestra Olivera Opa?i?, doprinosi i Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda. Ove godine, predsednica Društva, Stela Prgomelja, održala je u subotu 17.05. od 10.00 h predavanje na temu "Uloga medicinske sestre kao edukatora u dijabetesu".

Nakon izlaganja, svaka zdravstvena institucija je dobila na poklon primerak knjige "Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom", kako bi se edukacija o ovom na?inu terapije što više približila medicinskom kadru širom Srbije.

U znak priznanja i zahvalnosti za stru?nu saradnju i podršku u radu, Savez zdravstvenih radnika Republike Srbije je Steli Prgomelji dodelio zahvalnicu.

Više o radu ove organizacije možete saznati na sajtu Saveza zdravstvenih radnika Republike Srbije http://www.szr.org.yu/

.

LONDON – Donji dom britanskog parlamenta je sino?, sa 336 glasova protiv i 176 glasova za, odbacio amandman kojim se zabranjuje stvaranje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona, ?ime se omogu?uje njihova upotreba u istraživa?ke svrhe.

Britanski premijer Gordon Braun i vo?a Konzervativne stranke Dejvid Kameron (David Cameron) jedni su od onih koji su podržali upotrebu hibridnih embriona kao sredstva u procesu razvoja lekova za rak i oboljenja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, preneo je BBC na svom internet sajtu.

Odobreni predlog zakona omogu?ava regulisana istraživanja u sklopu kojih ?e se koristiti hibridni embrioni, kod kojih je jezgro ljudske ?elije umetnuto u jajnu ?eliju životinja.

Tako nastali embrioni mogu da se uzgajaju najviše 14 dana, posle ?ega moraju da budu uništeni. Prema re?ima britanske ministarke zdravlja Don Primarolo (Dawn), nijedan hibridni embrion ne?e biti uba?en u matericu žene, niti životinje.

Poseban predlog zakona kojim je predlagana zabrana stvaranja "?istih" hibridnih embriona, koji nastaju spajanjem ljudske jajne ?elije sa životinjskim spermatozoidom ili obrnuto, tako?e je u britanskom parlamentu doživeo poraz, uz 286 glasova protiv i 223 za.

Pored toga, Donji dom je, dvotre?inskom ve?inom, odbacio i predlog zakona o zabrani stvaranja "bra?e donatora", ?ime ?e ubudu?e biti dozvoljeno da od nekoliko embriona roditelji izaberu onaj koji ?e imati odgovaraju?i genetski materijal i tako mo?i da spase život obolelom bratu ili sestri.

Pomenuti amandmani su samo prvi deo predloga izmena zakona o oplodnji i embriologiji, ?iji je cilj dopuna zakona iz 1990. godine u skladu sa napretkom nauke. Poslanici ?e danas glasati o još dva amandmana, koji se odnose na smanjenje granice za abortus sa sadašnje 24 nedelje i ulogu oca u "in vitro" oplodnji.

Zabranu upotrebe hibridnih embriona i stvaranja "bra?e donatora" podržali su ve?ina ?lanova konzervativne "vlade u senci" i Katoli?ka crkva.

[Tanjug, 20.05.2008.]

.

Prve jagode stigle su na pijace i u prodavnice. S obzirom na to da su vrlo zdrave, lagane i nema ih cele godine, vredi ih iskoristiti na sve na?ine. Samo 150 grama jagoda dovoljno je da obezbedi neophodnu dnevnu koli?inu vitamina koji se unose kroz vo?e, tvrde stru?njaci. To je otprilike osam jagoda na dan, koje i deci i odraslima daju potrebnu koli?inu vitamina C i biljnih fenola.

Jagoda je veoma zdravo vo?e i delotvorna je kod gihta, avitaminoze, malaksalosti, malokrvnosti, hemoroida, arterioskleroze, visokog krvnog pritiska… Ovo bobi?asto vo?e se dosta koristi u narodnoj medicini, i to za bolove u želucu, pesak u bubrezima i le?enje dijareje.

U le?enju se zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih hranljivih materija prednost daje šumskoj jagodi. Za le?enje se koriste plod, liš?e i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, liš?e u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Od svih delova plod je najzanimljiviji, jer sadrži deset odsto še?era i jedan procenat slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabu?na), pektina, mineralnih sastojaka, aromati?nih jedinjenja, karotena, vitamina C.

 

Kokice su proizvod od integralnog zrna i uklju?ene su u piramidu pravilne ishrane. Nova ameri?ka studija pokazuje da prose?ni ljubitelj kokica dnevno pojede 39 g i da u pore?enju s onima koji ne jedu kokice unosi više prehrambenih vlakana (18 g naspram 15 g), više ugljenih hidrata i magnezijuma, a manje proteina, nijacina i folata. Konzumiranje kokica bilo je povezano s manjom potrošnjom mesa i ve?om potrošnjom integralnih žitarica. Studija pokazuje da kokice mogu da budu poželjnija alternativa drugim grickalicama bogatih energijom i siromašnih hranljivim sastojcima i da doprinose preporu?enom dnevnom unosu proizvoda od punog zrna. 

.

Britanske žene najgojaznije su u Evropi, pokazala je rang-lista koju je objavilo Me?unarodno udruženje za istraživanje gojaznosti (IASO).

Prema tabeli na kojoj je rangirano 29 evropskih nacija, na svakih deset žena u škotskoj i Engleskoj skoro šest ima višak kilograma. Me?u muškarcima prednja?e žitelji Kipra sa 72,6 odsto gojaznih, dok ih u stopu prate engleski muškarci sa 69,5 odsto, dok su škoti na desetom mestu. Uzimaju?i podatke za oba pola, stanovnici Britanije ubedljivo su najgojazniji u Evropi.
Najvitkije su u proseku švajcarkinje, gde tre?ina žena ima problema sa suvišnim kilogramima, slede Italijanke i Francuskinje.
što se ti?e odraslih muškaraca, prema rang-listi IASO, Letonci najviše brinu o svojoj formi. Gojaznost može da smanji životni vek ljudi i do devet godina, saopštili su stru?njaci.

Najgojaznije žene u Evropi
1. škotska
2. Engleska
3. Kipar
4. Austrija
5. Malta
6. Nema?ka
7. Ma?arska
8. Litvanija
9. Irska
10. Gr?ka
11. španija
12. Portugal
13. Poljska
14. ?eška
15. Letonija

[Blic, 16.05.2008.]

.

Zaustaviti širenje dijabetesa

Novo savetovalište za še?ernu bolest, to jest Dispanzer za dijabetes, otvoreno je u krugu Opšte bolnice ZC "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. ?ast da otvori nove prostorije imao je pokrajinski sekretar za zdravstvo Miloš Lu?i?, koji je tom prilikom istakao da to savetovalište "predstavlja jednu od zna?ajnih karika u lancu u borbi protiv še?erne bolesti, koja u Vojvodini ima veliku zastupljenost".

– Savetovalište otvaramo jer želimo da se ova opaka bolest svede na razumne granice, ako ne i potpuno da se iskoreni – dodao je Lu?i?.

Po re?ima dr Branislava Boji?a, direktora somborskog Zdravstvenog centra, savetovalište za še?ernu bolest radi godinama, ali uz velike probleme. Naime, za sve ove godine selili su se više puta u neadekvatne prostore, da bi napokon dobili trajan smeštaj u tom objektu u krugu bolnice. Renoviranje objekta je trajalo ?etiri meseca i koštalo preko tri miliona dinara, koje su zajedno obezbedili Zdravstveni centar i pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo.

– Poslednjih decenija prošli smo golgotu sele?i se od jednog do drugog mesta, ali smo se kona?no i trajno vratili "ku?i", u bolnicu kojoj i organizaciono pripadamo. Ovo je najbolja mogu?a lokacija. Tu je internisti?ko i druga odeljenja, ali i dijagnostika neophodna našim pacijentima. Danas u svetu od še?erne bolesti boluje 230 miliona ljudi, a svake sekunde jedna osoba umre od posledica te bolesti. U opštini Sombor 4,6 odsto stanovništva ima še?ernu bolest, što je manje od vojvo?anskog proseka, koji iznosi oko osam odsto stanovništva. Apelujem na kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da više ra?una povedu o prijavljivanju ove bolesti, jer je to od suštinskog zna?aja za le?enje obolelih i dobijanje sredstava za njenu prevenciju – istakla je dr Gordana Grahovac, dugogodišnja na?elnica dispanzera i sekretarka Društva za borbu protiv še?erne bolesti u Somboru.

Ona je dodala da društvo od osnivanja 1983. godine tesno sara?uje sa savetovalištem za še?ernu bolest te da je kona?no i ono ove godine dobilo svoj prostor, što ?e umnogome doprineti kvalitetnijoj i efikasnijoj zajedni?koj borbi protiv ove teške bolesti.

[Gra?anski list, 12.05.2008.]

.

Jedan od deset muškaraca se, uprkos seksualnoj želji, suo?ava sa impotencijom, odnosno nemogu?noš?u da postigne ili održi erekciju tokom polnog odnosa, pokazuje jedna studija. Za ovaj poreme?aj stru?njaci ?esto koriste izraz "erektilna disfunkcija” da bi ga razlikovali od drugih, kao što su smanjena seksualna želja, teško?e sa ejakulacijom i postizanjem orgazma.

Druga istraživanja su potvrdila da 40 odsto muškaraca u razli?itim životnim dobima ima teško?e s postizanjem erekcije, a u osmoj deceniji ?ak 70 odsto. Ipak, impotencija nije u vezi sa starenjem, budu?i da seksualni nagon kod zdravih muškaraca traje celog života.

Po re?ima dr Zorana Filipovi?a, urologa u KBC "Bežanijska kosa”, dugo se smatralo da je impotencija izazvana samo psihogenim ?iniocima, ali je tokom proteklih decenija utvr?eno da je ovaj poreme?aj kod 70 do 80 odsto muškaraca prouzrokovan organskim bolestima.

"Psihološki ?inioci su naj?eš?i razlog polne nemo?i kod mla?ih muškaraca, koja se razlikuje od organskih po no?nim erekcijama. Ukoliko, dakle, postoje no?ne i jutarnje erekcije istih osobina kao i pre pojave impotencije, njen uzrok je psihogene prirode", kaže za Politikin Magazin dr Filipovi?.

U postizanju erekcije u?estvuje više organskih sistema: nervni, vaskularni i hormonski. Delovanjem hormona i seksualnom stimulacijom nervni impulsi iz mozga, ki?mene moždine i živaca polnog organa šire u njemu arterije da bi se pove?ao dotok krvi.

U slede?oj fazi se opuštaju miši?i zidova kavernoznog (šupljikavog) tela i ispunjavaju krvlju, a potom reaguje poseban venski mehanizam koji spre?ava njen odvod i omogu?ava održavanje erekcije. U svim ovim etapama erekcije mogu nastati poreme?aji koji za posledicu imaju seksualnu nesposobnost.

"Sve bolesti koje remete normalnu cirkulaciju krvi u muškom polnom organu mogu imati za posledicu impotenciju. To se pre svega odnosi na aterosklerozu i druge bolesti krvnih sudova koje ?ine polovinu svih uzroka seksualne nesposobnosti kod muškaraca starijih od 50 godina. Mogu je izazvati i povišen krvni pritisak, komplikacije še?erne bolesti i smanjena funkcija bubrega. Trovanje organizma alkohola, duvanom i drogom može tako?e izazvati polnu nesposobnost. Impotencija može nastati i kao posledica uzimanja lekova, pre svega za smanjenje krvnog pritiska i za le?enje ?ira, kao i antidepresiva. Uzrok može biti i poreme?aj rada štitaste žlezde ili neki drugi endokrini poreme?aj ili pojedine neurološke bolesti", objašnjava Filipovi?..

Utvr?eni su i drugi razlozi za pojavu impotencije, me?u kojima gojaznost i povišene masno?e u krvi zauzimaju prvo mesto. Posebnom riziku su izloženi muškarci srednjeg životnog doba koji obavljaju posao sede?i. Oni imaju 70 odsto ve?u šansu za nastanak polne nemo?i od muškaraca koji rade fizi?ki.

Potražite stru?nu pomo?

O teško?ama sa postizanjem erekcije muškarci nerado govore i obi?no ih lekaru indirektno saopštavaju. Me?utim, za pronalaženje uzroka i odre?ivanje le?enja neophodno je da muškarac otvoreno opiše svoje teško?e i da iskreno odgovara na pitanja koja mu lekar postavlja.

Dijagnoza se postavlja i laboratorijskim analizama, klini?kim pregledom, dopler dupleks sonografijom krvnih sudova polnog organa i drugim metodama. Le?enje zavisi isklju?ivo od uzroka i u njemu u?estvuje više stru?njaka: urolog, endokrinolog, kardiolog i psihijatar.

Doktor Filipovi? posebno naglašava da bez lekarskog pregleda ne treba uzimati nijedan lek za impotenciju zbog mogu?ih neželjenih dejstava. Biljne mešavine i preparati nisu klini?ki provereni, ne zna se njihovo delovanje i zato ih lekar ne može preporu?iti.

Farmakoterapija sastoji se od uzimanja lekova koji pove?avaju protok krvi u arterijima polnog organa i opuštaju glatke miši?e u kavernoznom telu. Nažalost, oni deluju i na druge glatke miši?e u organizmu i zato mogu izazvati neželjena dejstva.

Evropska medicinska agencija (EMEA) i ameri?ka Agencija za hranu i lekove (FDA) preporu?uje samo tri preparata za efikasno i bezbedno le?enje impotencije, a te preporuke su prihvatili i naši lekari.

"Vijagra” je prvi i najpoznatiji lek iz ove grupe. Po?etna doza je 50 mg. Drugi je "cijalis”, poznatiji kao "vikend tableta”. On je selektivniji, odnosno uti?e samo na glatke miši?e u kavernoznom telu muškog polnog organa i zato je bezbedniji. Ovaj medikament je efikasan do 36 sati. Deluje ve? posle 30 minuta, a po?etna doza je 10 mg.

Tre?i lek je "levitra”, koji tako?e ima selektivno dejstvo, efikasan je 12 ?asova i deluje ve? posle 20 minuta od njegovog uzimanja.

Svi pomenuti medikamenti ne smeju se uzimati istovremeno s lekovima koji sadrže nitrite (nitroglicerin, izosorbid-mononitrat i dinitrat i druge) a koriste se za le?enje angine pektoris, jer tada mogu biti opasni za život. Ovo je posebno važno upozorenje, budu?i da se ti lekovi kupuju bez recepta.

Osobama koje imaju teško?e sa impotencijom može pomo?i i vakuum pumpa, ukoliko su im zbog visoke cene lekovi nedostupni, ili ako ih nije mogu?e uzimati zbog terapije za neku drugu bolest. Erekcija se postiže pumpanjem, a zatim se postavlja gumica koja spre?ava odvod krvi. Gumica se skida posle seksualnog odnosa i tada erekcija odmah prestaje.

U le?enju se koristi i takozvana intrakavernozna injekciona terapija. Primenjuje se neposredno pre seksualnog odnosa, ali je manje udobna i zahteva obuku muškarca da bi mogao sebi da daje injekciju.
Od pomo?i je i intrauretralna terapija, zapravo ubacivanje gela u mokra?ni kanal koji deluje 30 do 40 minuta. U upotrebi su i penilne proteze koje se hirurški ugra?uju u muški polni organ. Namenjene su osobama koje ne mogu da uzimaju lekove za impotenciju.

Le?enje impotencije obuhvata i higijensko-dijetetske mere. Gojaznim osobama savetuje se da smanje težinu i pove?aju fizi?ku aktivnost. Ove mere ponekad i bez terapije dovode do izle?enja. Muškarcima koji puše i preterano konzumiraju alkohol ili uzimaju drogu preporu?uje se da prestanu sa štetnim navikama.

"Nije re? o ?ašici alkohola koja može imati povoljno dejstvo pre seksualnog ?ina, ve? o svakodnevnom konzumiranju alkoholnih pi?a kojem su skloni alkoholi?ari i kod kojih nastaje odumiranje nerava u polnom organu", naglašava dr Filipovi?.

Erektilna disfunkcija je ponekad prvi pokazatelj sistemske ateroskleroze, pa se muškarcima kod kojih se otkrije preporu?uje odgovaraju?a ishrana i lekovi za smanjenje masno?a u krvi. Ukoliko se utvrdi da medikamenti za povišen pritisak nepovoljno deluju na potenciju potrebno je korigovati terapiju po preporuci kardiologa.

Poslednjih godina sve više muškaraca sa ovim poreme?ajem traži pomo? urologa, i zahvaljuju?i raznovrsnim metodama mnogi se mogu izle?iti. Kratkotrajni periodi impotencije su normalna pojava, ali kada traju duže od nekoliko meseci trebalo bi bez ustru?avanja zatražiti stru?nu pomo?.

(Politikin Magazin, MONDO, 12.05.2008.)

.