Year: 2008

U borbi protiv dijabetesa najvažnija je prevencija i edukacija gra?ana o faktorima rizika, izjavio je ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.

On je novinarima pre po?etka radnog sastanka o prevenciji te bolesti u Beogradu kazao da dijabetes tipa dva nastaje usled gojaznosti, pušenja, fizi?ke neaktivnosti i genetskih faktora, a da je najvažnija edukacija gra?ana da bi se spre?io njen nastanak.

Milosavljevi? je lekarima na radnom sastanku kazao da, da bi se sproveo skrining program i merili postignuti rezultati, pored baze podataka, mora postojati dobra organizacija.

Prema njegovim re?ima, ta bolest se le?i tabletama, a cilj je da se otkrije u najranijoj fazi da bi se izle?ila ili kontrolisala.

Skrining programi se sprovode pozivanjem na preventivne preglede zdravih osoba koje su u rizi?nim grupama za dobijanje odre?enih bolesti.

U Srbiji ne postoji nacionalna baza podataka o obolelima od še?erne bolesti, ali se procenjuje da je oko 400.000 ljudi obolelo, od ?ega 3.000 dece.

[Beta, 24.09.2008.]

Pročitaj više …

KAKO DA ZA 5 DANA PO?NETE DA žIVITE ZDRAVIJE

Zdravlje je nešto o ?emu, nažalost, retko razmišljamo dok smo zdravi. Tek kada se suo?e s problemima, ljudi postaju svesni svojih grešaka i ?esto bahatog opho?enja prema sopstvenom telu.

Bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, oboljenja organa za varenje i rastu?i broj malignih tumora upozoravaju da na?in života sve više odudara od modela zdravog življenja. Cigarete, alkohol, stres, neredovna ishrana i nedovoljno fizi?ke aktivnosti osnovni su krivci za bolesti savremenog ?oveka. Pokušali smo da saznamo da li je mogu?e promeniti loše životne navike za samo pet dana.

Lekarka opšte prakse Marija Mihailovi? smatra da je za po?etak zdravog života potrebna odluka i ?vrsta volja. Odluku možemo da donesemo za nekoliko sekundi, ali je mnogo teže ostati joj dosledan. Osnovno je da postanete svesni svih nezdravih navika i da odlu?ite da ih se odreknete. Pre promene životnih navika, bilo bi dobro da se urade osnovne biohemijske analize kako bi se stekao osnovni uvid u zdravstveno stanje.

– Predlažem da se pre promena na?ina života ljudi dobro upoznaju s posledicama rizi?nog ponašanja. Iako mnogi smatraju da bi za po?etak uvo?enja zdravih navika bilo dobro odabrati godišnji odmor, mislim da to nije najbolje rešenje. Potrebno je zdrave navike uvrstiti u svakodnevicu – objašnjava doktorka Mihailovi?.

Pripremu i promene mogu?e je preduzeti tokom samo pet dana tako da vikend do?ekate rastere?eni griže savesti zbog toga što sami sebe uništavate. Svest da ste izgradili konstruktivni pristup sopstvenom zdravlju bi?e najve?a nagrada.

1. Dan

Postanite svesni svojih nezdravih navika

Pokušajte da objektivno posmatrate svoj prose?an dan. Nemojte ništa da menjate, samo registrujte svoje postupke i navike kao da je re? o nekom drugom. Uo?ite svoje greške. Koliko cigareta dnevno popušite? Koje vas situacije najlakše iznerviraju? Koliko ?esto i šta jedete? Koliko se kre?ete i odmarate? ?Ö¬†ta vas opušta i koliko vremena imate za sebe? Na kraju prvog dana bilo bi dobro da napravite spisak svih promena koje su vam potrebne i da, kada ih sagledate, definišete svoj cilj: dobro zdravlje. Rešite da živite zdravo!

2. Dan

Smanjite stres

Budite se ranije da biste imali dovoljno vremena da se spremite za predstoje?i dan. Kašnjenje i nedostatak vremena jedan su od naj?eš?ih uzroka stresa. Napravite dobar poslovni plan i zauzmite pozitivan stav prema kolegama. Izbegavajte nerealne ciljeve i ponašajte se u skladu sa svojim mogu?nostima. Obratite pažnju na disanje i prona?ite na?in da se opustite. Trudite se da posmatrate lepšu stranu u svakoj situaciji i da probleme rešavate, a ne samo da ih konstatujete. Biljni ?ajevi umesto kafe idealna su priprema za kvalitetan san, neophodan u borbi protiv stresa.

3. Dan

Promena menija

Doru?ak je obavezan i, ukoliko niste imali tu naviku, po?nite s laganim obrocima. Pahuljice ili pecivo, jogurt i vo?e pre jutarnje kafe idealan su na?in da zapo?nete dan. Osim što ?e vam obezbediti energiju i ubrzati metabolizam, kvalitetan doru?ak spre?i?e napade gladi i probleme s organima za varenje. Vo?e i integralni keks su optimalne užine koje možete da ponesete na posao. Najve?i problem zaposlenih predstavlja ru?ak, zato odaberite salatu ili grilovano meso. Obavezno unosite oko dva litra te?nosti tokom dana. Ve?era bi trebalo da bude lagana da ne bi opteretila organe za varenje tokom no?i. Dobra je kombinacija posnog mesa ili ribe i salate. Izbacite iz ishrane brzu, masnu i previše za?injenu hranu, gazirane sokove, slatkiše i visokokalori?ne grickalice.

4. Dan

Pokrenite se

Nedostatak vremena uglavnom se navodi kao glavni razlog za izbegavanje fizi?kih aktivnosti. Nije neophodno da provodite sate u salama za vežbanje ili teretani. Dovoljno je da 15 minuta u toku dana izdvojite za vežbe koje ?ete raditi kod ku?e. Peša?ite svaki put kada vam se za to ukaže prilika i izbegavajte lift. Ubrzajte se i pokrenite. Ku?ni poslovi i peša?enje do posla tako?e se ubrajaju u fizi?ke aktivnosti. Slobodno vreme iskoristite aktivno umesto da satima sedite ispred televizora.

5. Dan

Zbogom cigaretama i alkoholu

Najteže je odre?i se nikotinskog ropstva ili opuštanja uz alkohol, a upravo je ova kombinacija uzro?nik najve?eg broja teških oboljenja. Ukoliko ste zapo?eli sve prethodne promene i ostali im dosledni, onda ?ete ostavljanje cigareta lakše podneti. Odlu?ite da postanete nepuša? i uživajte u toj odluci jer je to najve?i poklon koji možete da priuštite svom organizmu. Posledice ove smrtonosne navike nije potrebno nabrajati. Zato odlu?ite da jednom zauvek kažete zbogom duvanu. Koristi ?e biti višestruke.

[Press, 21.09.2008.]


Pročitaj više …

Bolesti srca i krvnih sudova imaju razmere globalne epidemije. Predvi?a se da ?e, ukoliko se nastavi sadašnji trend oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, 2020. godine u razvijenim zemljama umreti oko 6 miliona, a u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama ?ak 19 miliona ljudi.

U Srbiji 60 odsto smrtnosti izazivaju kardiovaskularne bolesti i ona je po tome druga u Evropi i tre?a u svetu, posle Rusije i Ukrajine.

Na pojedine ?inioce koji uti?u na nastanak bolesti srca i krvnih sudova, a na koje ne možemo uticati su : uzrast, pol i nasledni faktori.

Na druge poput: pušenja, visokog krvnog pritiska, visoke masno?e u krvi možemo delovati.

Koliko je prevencija važna kod kardiovaskularnih oboljenja, podsetili su stru?njaci na Svetski dan srca.

Ovaj dan obeležava se pod motoom “?Ö¬†ifra zdravlja – Da li znaš svoj rizik?”, a na punktovima u Knez Mihajlovoj ulici, ve? od 9 ?asova gra?ani mogu da provere svoju krvni sliku.

Okupljanje za “?Ö¬†etnju zdravlja” od Kalemegdana do Trga Nikole Paši?a, u kojoj ?e u?estvovati mnoge javne li?nosti po?inje od 11 ?asova.

Program traje od devet do 14 ?asova.

[RTS, 21.09.2008.]

Pročitaj više …

Porast kardiovaskularnih bolesti u Srbiji je dramati?an, ali za lekare – o?ekivan. U našoj zemlji “ljudi ne vode ra?una o svom zdravlju, a onda od medicine o?ekuju da ?arobnim štapi?em reši problem”.
Umesto zdravog na?ina života, ovde caruju loše navike: po broju puša?a tre?i smo u Evropi, po u?estalosti poreme?aja lipida (masti), tako?e u samom vrhu evropske liste, navike u ishrani su nam katastrofalne… I fizi?ka aktivnost je zanemarena, a kada se na sve to doda i stres, ne bi trebalo da nas ?udi zašto masovno obolevamo od srca. Jer, sve što je pogubno za srce, koje u toku prose?nog ljudskog života napravi tri milijarde otkucaja, mi, izgleda, masovno upražnjavamo.

Tako smo stigli do neslavnog rekorda: gotovo 60 odsto stanovništva Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti. U ?itavom svetu jedino Rusi i Ukrajinci umiru od srca ?eš?e od nas. – Smrtnost od bolesti krvnih sudova i srca kod nas je i do dva puta ve?a nego u razvijenim zemljama – kaže akademik profesor dr Miodrag Ostoji?, kardiolog Klini?kog centra Srbije i predsednik “Fonda Srbije za vaše srce”. – Po smrtnosti od ove patologije smo tre?i u svetu, a samo petina stanovnika nema nijedan od faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Prevencija je veoma važna, i kada bismo se više pridržavali takozvane šifre zdravlja, i srce bi nam generalno bilo zdravije.

život po šifri zdravlja podrazumeva život bez cigareta, svakodnevnu šetnju od tri kilometra, krvni pritisak od 140, ukupan holesterol manji od pet, takozvani loš holesterol ne viši od tri, a uporedo se mora voditi ra?una i o telesnoj težini. Naš sagovornik kaže da ?e oni koji žive po šifri zdravlja verovatno živeti od tri do 10 godina duže od onih sa lošim životnim navikama. Odricanje od cigareta pet godina posle prestanka pušenja smanji?e rizik za pojavu bolesti za ?ak 50 do 70 odsto, a uvo?enje redovne fizi?ke aktivnosti smanjuje taj rizik za 30 odsto. Ali, kod nas 38 odsto stanovništva puši, njih oko 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je izrazito gojazno, a nivo holesterola je u stalnom porastu, ?ak i kod dece. U duvanskom dimu u Srbiji dnevno sagori 3,1 milion evra. Kada se pomenu bolesti povezane sa pušenjem, ve?ina pomisli na rak plu?a, ali nau?no je dokazano da je “uživanje” u cigaretama direktno povezano sa 25 bolesti, i jedan je od najvažnijih faktora za pojavu bolesti srca i krvnih sudova.

Po broju obolelih od ateroskleroze (nagomilavanja masno?a i drugih supstanci na arterijskim zidovima), koja kod nas “potpisuje” gotovo 60 odsto smrtovnica, ubedljivo smo me?u prvima u Evropi. Iako zvani?no nije na liste Svetske zdravstvene organizacije kao faktor rizika za pojavu ateroskleroze, stres ima velikog udela u nastanku ove patologije, pa lekari kažu da sada verovatno pla?amo danak godinama ekonomskog sunovrata, sankcija, ratova.
– Kardiovaskularna oboljenja su u porastu svim zemljama u tranziciji i niskorazvijenim zemljama – prime?uje dr ?Ѭêur?a Kisin iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanovi? Batut”. – Takav trend je ranije postojao i u zapadnim zemljama, ali su one, uvi?aju?i problem, uvele redovne kontrole zdravlja stanovništva i preventivne programe. Iako su kod nas kardiovaskularne bolesti u porastu, podaci pokazuju da je u poslednjih jedanaest godina za 13,6 odsto opala stopa prevremene smrtnosti od akutnog infarkta miokarda.
Granica infarkta “spustila” se na mla?u populaciju. Preživljavanje je bolje, jer su mla?e osobe u boljoj fizi?koj kondiciji, ali i zbog poboljšane dijagnostike i terapije.

SVE VI?Ö¬†E UGROžENE I žENE
Analize pokazuju da je svaki osmi stanovnik naše zemlje bio žrtva ishemijskih bolesti srca, a svaki šesti cerebrovaskularnih.
Iako se ranije smatralo da žene re?e pate od bolesti srca nego muškarci, najnoviji podaci pokazuju da je mortalitet od akutne koronarne bolesti kod žena 31 odsto.

TERAPIJA
NA listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja je oko 200 medikamenata razli?itih oblika, doza i pakovanja za terapiju kardiovaskularnih bolesti. I po broju izdatih kutija, i po koli?ini novca koja se za njih izdvaja, ovi lekovi su u Srbiji prvi po potrošnji.
[Ve?ernje novosti, 20.09.2008]

Pročitaj više …