Year: 2008

Marketinške poruke ?¢‚Ǩ?ækvare?¢‚Ǩ?ì mišljenje i zdravlje dece

Koliko su marketinške poruke štetne po našu decu i omladinu, imamo primere na svakom koraku, a jedan od negativnih uticaja je i sve ve?i broj gojazne dece. Dokaz su podaci Instituta ?¢‚Ǩ?æBatut?¢‚Ǩ?ì po kojima se 20 odsto mališana u Srbiji nepravilno hrani, dok je gojazne dece 2000. godine bilo tek 12,6 odsto.

Ovoliki porast i ne ?udi s obzirom na pojavu sve ve?eg broja slatkiša i slaniša, pa samim tim i reklama. Kreatori marketinških poruka ne prezaju ni od ?ega kako bi privukli pažnju na poruke i svoje proizvode. Kod njih važi pravilo ?¢‚Ǩ‚čú estetika i kvantitet iznad kvaliteta. Jeste zanimljivo gledati devoj?icu i de?aka koji na po?etku reklame jedu razli?ite proizvode, a na kraju jedu zajedno jedan dobijen mešavinom ova dva, ali ako i jedan i drugi imaju štetne sastojke, koliko onda štetan može biti njihov miks?!
Isto tako, ve? tradicionalno, pred svaku Novu godinu, televizije po?inju s emitovanjem reklama u kojima se pojavljuje Deda Mraz. Scenariji su razli?iti, suština ista. Do svesti dece se najbolje dopire scenama u kojima se pojavljuje ovaj izmišljeni lik, a kada to jednom uspe, roditelji se teško mogu odupreti željama deteta da mu se kupi ova ili ona igra?ka, ovo ili ono gazirano pi?e?¢‚Ǩ¬¶
Isti problem prati i ostale zemlje u svetu, te tako prema podacima Me?unarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto školsko dete u svetu je prekomerno uhranjeno. U Evropi se taj broj svake godine uve?a za 400.000 mališana.
U cilju saniranja ovog problema, Ministarstvo zdravlja je spremilo predlog zakona o bezbednosti hrane koji ?e regulisati ishranu u Srbiji. Na ovaj na?in ?e, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi?, Ministarstvo zdravlja insistirati na edukaciji dece o zdravom na?inu života.
?¢‚Ǩ‚čú Uveš?emo zdravstveno vaspitanje u škole i povesti ra?una i o školskoj kuhinji jer ?e se država teško izboriti s industrijom brze hrane. Važno je da ve? pedijatri po?nu s edukacijom dece i roditelja o zdravoj ishrani ?¢‚Ǩ‚čú rekao je ministar na drugom sastanku Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu.
Reklame raznih proizvoda brze hrane najpre stignu do dece i delotvornije su nego reklame zdrave hrane, zbog ?ega je neophodno da se resorno ministarstvo ubudu?e više aktivira. U ovom projektu u?estvuje i Institut za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut?¢‚Ǩ?ì, koji ve? dugi niz godina zajedno sa mrežom instituta i zavoda kontinuirano sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrti?ima, osnovnim i srednjim školama sa ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizi?ke aktivnosti. A to su: Zdravstveno vaspitni rad u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, Program unapre?enja zdravlja u?enika u osnovnim i srednjim školama, Program o?uvanja i unapre?enja oralnog zdravlja dece i omladine, Program vaspitanja za zdravlje dece u predškolskim ustanovama ?¢‚Ǩ?æZdrav vrti??¢‚Ǩ?ì, Kontinuirani rad sa sredstvima informisanja?¢‚Ǩ¬¶
?¢‚Ǩ‚čú Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih ?inilaca za o?uvanje i unapre?enje zdravlja ljudi. Zato je Institut za javno zdravlje pripremio projekat ?¢‚Ǩ?æPrevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine?¢‚Ǩ?ì po ugledu na ?¢‚Ǩ?æInicijativu za unapre?enje ishrane dece u školama?¢‚Ǩ?ì koju je prošle godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. U okviru projekta ?e se posebna pažnja posvetiti edukaciji prosvetnih radnika, u?enika, roditelja, ali i ostvarivanju drugih preduslova za poboljšanje na?ina ishrane školske dece. Projekat po?inje s realizacijom 2009. godine i traja?e tri godine ?¢‚Ǩ‚čú otkriva dr Jelena Gudelj-Raki?, specijalista higijene u ?¢‚Ǩ?æBatutu?¢‚Ǩ?ì.

Zabrana reklama smanjila gojaznost
Skandinavske zemlje su bile mudre, pa su uvele ograni?enje u emitovanju reklama što se pokazalo kao krajnje korisno, jer su istraživanja, konkretno u ?Ö¬†vedskoj, pokazala prvi put prestanak rasta gojaznosti. Nisu još sigurni šta je najviše uticalo na to, ali je svakako, pored edukacije u školama, i zabrana emitovanja reklama o hrani u udarnim terminima de?je gledanosti uticalo na zaustavljanje ovog problema. Oni su, naime, na osnovu anketa utvrdili koje programe deca najviše gledaju i u koja doba dana, i zabranili puštanje reklama u tim teminima.
?¢‚Ǩ‚čú Problem, ipak, nastavljaju da prave satelitski i kablovski kanali, kao i internet, koji obiluju reklamama o sokovima i grickalicama, koji su štetni, a to je nemogu?e ograni?iti ?¢‚Ǩ‚čú isti?e doktorka Gudelj-Raki?.
Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, a Velika Britanija je u?inila isto prošle godine.

[Blic, 12.10.2008.]

Pročitaj više …

Nije retkost da mnoge osobe koje boluju od dijabetesa nose neodgovaraju?i broj cipela, što je greška koja ih može stajati infekcije, pa ?ak u ekstremnim slu?ajevima i amputacije noge.

Ako su preuske, premalene ili prevelike, cipele mogu prouzrokovati nastanak žuljeva, koji kod dijabeti?ara sporo zarastaju, pa zbog toga mogu da dovedu do nastanka infekcije, koja može dovesti i do amputacije, rezultati su studija, ?iji su rezultati objavljeni u ?asopisu Internešenel.

Zato se proizvo?a?ima cipela skre?e pažnja da više pažnje obrate izradi posebnih cipela za dijabeti?are. One pacijente koji imaju tegobe s perifernim nervima u podru?ju stopala ili nogu, lekari pozivaju da svakodnevno proveravaju eventualne posekotine ili ogrebotine na njima, kako bi se spre?ili problemi koji bi kasnije mogli nastati.

[Kurir, 09.10.2008.]

Pročitaj više …

Kako za 1.500 evra preduprediti opasne bolesti

Mati?ne ?elije svojih novoro?enih, koje se u svetu koriste za le?enje i ublažavanje ?ak 75 bolesti, dosad je u bankama u Belgiji i Holandiji deponovalo više od stotinu porodica iz Srbije.

Prikupljanje krvi iz pup?anika, koje može da se uradi u svim porodilištima kod nas, i 20 godina ?uvanja epruveta košta 1.500 evra, bez PDV-a.

– Krv se uzima prilikom poro?aja iz dela pup?anika koji pripada posteljici. Metoda je potpuno bezbolna i bezopasna i po majku i po dete. Iz Srbije se DHL-om transportuje do laboratorije, u kojoj se izdvajaju mati?ne ?elije, a postoji mogu?nost i da neko od najužih ?lanova porodice direktno, u najkra?em roku, odnese krv u laboratoriju u Belgiji. Mati?ne ?elije se dele u dve epruvete, jedna se iz bezbednosnih razloga šalje u Belgiju, a druga u Holandiju. ?uvaju se u te?nom azotu na minus 196 stepeni – kaže dr Gordana Rajkovi?, zastupnik za unutrašnjost Srbije ovlaš?enje firme ?¢‚Ǩ?æLife R.F.?¢‚Ǩ?ì filijale ?¢‚Ǩ?æCryo Save Group?¢‚Ǩ?ì, evropskog lidera za prikupljanje i ?uvanje mati?nih ?elija.
Prema re?ima dr Gordane Rajkovi?, sopstvenim mati?nim ?elijama le?e se, pre svega, bolesti krvne loze – leukemija i neki oblici anemije, metaboli?ki poreme?aji jetre, pankreasa i debelog creva. Mati?ne ?elije koriste se u terapiji bolesti imunog i centralnog nervnog sistema, Parkinsonove bolesti, šloga, infarkta, opekotina.
– Sopstvene mati?ne ?elije su najbolji izbor jer nema rizika od nuspojava, neželjenih efekata, odbacivanja ili genetskih abnormalnosti jer je u pitanju nešto što je proizveo vaš organizam. Regenerativna medicina u svetu je u ekspanziji i ta metoda je najbolji izbor zdravstvenog osiguranja dece. Uzimanje krvi i prvih dvadeset godina ?uvanja epruveta s mati?nim ?elijama koštaju 1.510 evra, bez PDV-a. Toliko se otprilike potroši na slavlja i babine kada se dete rodi – kaže dr Gordana Rajkovi?.

Kada su ?elije namenjene le?enju bolesnog deteta u najužoj porodici, ova usluga se ne napla?uje.
– Prvih 18 godina, apsolutni vlasnik ?elija je roditelj, koji dobija svoj kod u banci i može da ih ?¢‚Ǩ?æobi?e?¢‚Ǩ?ì u svakom trenutku. Posle toga, punoletno dete postaje vlasnik i odlu?uje da li ?e produžiti ugovor. Bezbednost i poverljivost su zagarantovani, a pristup laboratorijama ima samo autorizovano osoblje – kaže dr Gordana Rajkovi?, specijalista pedijatrije iz Kragujevca.
Lekar ili babica na poro?aju imaju svega nekoliko, a najviše pet minuta vremena da iz pup?anika uzmu 80 mililitara krvi, koji se, ina?e, smatra najboljim izvorom mati?nih ?elija jer su one tada najvitalnije. Budu?a mama mora šest nedelja pre termina da obavesti svog lekara da želi da sa?uva mati?ne ?elije svoje bebe, kako bi se, pre svega, pripremila administrativna procedura.

Doniranje je moda doma?ih javnih li?nosti

– Mnoge poznate, javne li?nosti iz Srbije, koje su se porodile u poslednjih nekoliko godina, deponovale su mati?ne ?elije svoje dece. Svetski promoter je španska princeza Leticija. U Gr?koj, recimo, bake i deke, umesto uobi?ajenih poklona za unu?e, prikupljaju novac i pla?aju ovaj svojevrsni zalog za budu?nost. Mati?ne ?elije mogu da koriste ?etiri generacije u jednoj porodici, kaže dr Gordana Rajkovi?.
U Kragujevcu se zasad svega nekoliko porodica odlu?ilo za ovu metodu. Uglavnom su to lekari i informati?ari koji su upoznati sa mogu?nostima regenerativne medicine i kojima su ovakve informacije bile dostupne.

[Alo!, 08.10.2008.]

Pročitaj više …

Potpišite peticiju da Google promoviše Svetski dan dijabetesa 14.11., tako što ?e oka?iti naš plavi znak kao “vinjetu” (doodle). Inicijativa je me?unarodna, a treba nam 20.000 potpisa da bismo im skrenuli pažnju. Možemo mi to!

Pročitaj više …

Banane sadrže tri prirodna še?era – saharozu, glukozu i fruktozu, u kombinaciji sa vlaknima.

Istraživanja su pokazala da samo dve banane osiguravaju dovoljno energije za 90 minuta energi?nog vežbanja. Banana sadrži vrstu proteina koje telo pretvara u serotonin, poznat po tome što opušta, popravlja raspoloženje i ?ini nas sretnijim. Vitamin B6 reguliše nivo glukoze u krvi, što uti?e na prevazilaženje PMS tegoba. Zbog visokog procenta gvož?a, banana stimuliše proizvodnju hemoglobina i pomaže u slu?ajevima anemije. Ovo tropsko vo?e sadrži ogromne koli?ine kalijuma i izuzetno malo soli, što je idealno za krvni pritisak i spre?avanje sr?anog udara.

[Alo, 06.10.2008.]

Pročitaj više …

Doktor Saša Ple?evi? u praksi potvr?uje da su pravilna ishrana i primerena fizi?ka aktivnost garant zdravog i dugog života i isti?e da ?¢‚Ǩ?ækada svoje telo dovedemo u stanje da svakodnevne aktivnosti obavljamo lako, kada uspemo da iskontrolišemo stres, kad dnevna ishrana postane zadovoljstvo, a ne nužno zlo, i ako nam je fizi?ka aktivnost sastavni deo života ?¢‚Ǩ‚čú tada možemo da kažemo da živimo zdravo?¢‚Ǩ¬ù

Vežbanjem protiv depresije

Istraživanja pokazuju da redovna fizi?ka aktivnosti pomaže u prevenciji depresije muškaraca i žena svih starosnih grupa. Preko 80 studija potvrdilo je da se kod ve? depresivnih pacijenata posle ?etiri nedelje redovne fizi?ke aktivnosti depresija smanjila. Tako?e, zabeleženo je veliko poboljšanje raspoloženja posle 17 nedelja vežbanja.

Vežbanjem protiv astme

Redovna fizi?ka aktivnost koja se sprovodi pod stru?nim nadzorom zaslužna je za smanjenje dnevne terapije dece obolele od astme, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. U studiji je u?estvovalo nekoliko stotina dece obolele od lakšeg oblika astme. Tokom dvomese?nog sprovo?enja redovne aerobne fizi?ke aktivnosti (naravno, pod lekarskom kontrolom) deci je zdravstveno stanje popravljeno do te mere da su im lekari opravdano smanjili dnevnu terapiju lekova.

Vežbanjem protiv raka dojke

žene koje se redovno bave fizi?kom aktivnoš?u mnogo manje su izložene riziku od dobijanja karcinoma dojke u odnosu na žene kojima fizi?ka aktivnost nije sastavni deo života, pokazalo je istraživanje ameri?kih nau?nika. Individualno programirana fizi?ka aktivnost koja se redovno sprovodi pod stru?nim nadzorom umnogome može poboljšati opšte psihofizi?ko stanje i preventivno uticati na nastanak mnogih bolesti, pa tako i razli?itih oblika karcinoma.

Pove?ajte nivo energije

Svakodnevni umor, neraspoloženje i nizak nivo energije i koncentracije može se pobediti redovnom fizi?kom aktivnoš?u, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD. Grupa od 20.000 sredove?nih Amerikanki bila je godinu dana podvrgnuta individualno programiranim vežbama koje su sprovodile pod stru?nim nadzorom ?etiri puta nedeljno. Po završetku ispitivanja ustanovljeno je da su zahvaljuju?i umerenoj fizi?koj aktivnosti nivo energije podigle za tre?inu, a o umoru neobjašnjivog porekla nije bilo ni govora.

Spre?ite bol u le?ima

Naj?eš?i uzroci bola u le?ima su fizi?ka neaktivnost, sede?i na?in života i genetske predispozicije. Redovna, umerena i individualno programirana fizi?ka aktivnost oja?a?e miši?e le?a koji štite ki?mu od povreda i pomažu da telo držite uspravno. Vežbanjem ?ete, osim bola u le?ima, spre?iti i posledice koje on uzrokuje ?¢‚Ǩ‚čú nervozu, depresiju, neraspoloženje. Ipak, budite oprezni: bol u le?ima nemojte rešavati samoinicijativnim vežbama, ve? se obratite doktoru za savet.

Podmladite kožu

Ishrana bogata mastima, konstantna izloženost stresu, preslaba ili preterana fizi?ka aktivnost i dug boravak u zatvorenom prostoru veliki su neprijatelji zdravlja. Nezdrav na?in života pospešuje zadržavanje štetnih materija u organizmu, a to se najpre vidi na licu. Skupe kreme i plasti?na hirurgija kasnije teško ispravljaju tu grešku. Za prirodno zdravu, lepu, blistavu i zategnutu kožu bez bora dovoljno je tako malo: redovna, umerena i individualno programirana fizi?ka aktivnost, pravilan na?in ishrane i pozitivan stav prema svemu što vas okružuje.

Pobedite loš holesterol

Pravilnom ishranom i zdravom fizi?kom aktivnoš?u možemo uticati na smanjenje loših masti u organizmu, koje su uzrok mnogih bolesti. Neka istraživanja pokazala su da se pravilnim vežbanjem smanjuje LDL (loš holesterol), kao i da redovna i pravilno izvedena fizi?ka aktivnost uti?e na pove?anje dobrog (HDL) holesterola.

?Ö¬†etnja poboljšava memoriju

Ako želite da i u poznim godinama imate dobru memoriju, šetajte najmanje tri puta sedmi?no! Rezultati šestomese?ne studije koja je obuhvatila muškarce i žene izme?u 60. i 75. godine života, a koji su šetali tri puta sedmi?no po sat vremena, pokazali su da je njihova memorija bila za 25 odsto bolja u odnosu na njihove fizi?ki neaktivne vršnjake.

Snizite krvni pritisak

Osobe koje se pet puta sedmi?no bave fizi?kom aktivno?u imaju 30% manji rizik za dobijanje visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema za razliku od onih koji ne vežbaju redovno. Zdrava fizi?ka aktivnost i pravilna ishrana su sjajan lek za o?uvanje dobrog krvnog pritiska, ali i smanjenje povišenog. Tako?e, vežbanje doprinosi da organizam postane imun i na brojna druga kardiovaskularna oboljenja.

[stetoskop.info]
Pročitaj više …

?¢‚Ǩ‚čú Desetinu osoba s dijabetesom ?ine deca. Za tu bolest naj?eš?e postoji porodi?na sklonost, koja ne mora biti nasle?ena direktno od roditelja. Infekcije, veliki psihi?ki stresovi, operativne intervencije, kao i konzumiranje slatkiša i pubertet samo su okida?i, a ne razlog nastanka dijabetesa ?¢‚Ǩ‚čú objašnjava dr Dragan Katani?, pedijatar endokrinolog.

Pankreas odraslih osoba s dijabetesom stvara insulin koji se tabletama može “isterati” u krvotok. Kod dece, me?utim, pankreas ne stvara dovoljno insulina, tako da tablete ne pomažu. U tim slu?ajevima neophodno je dodavanje insulina u vidu injekcije. Cilj takve terapije jeste održavanje glikemije u koli?ini 3-11 mmol/l radi prevencije hroni?nih komplikacija. Dijabetes se kod dece klini?ki ispoljava klasi?nom tetradom, u?estalim mokrenjem, kao i pijenjem ve?e koli?ine te?nosti koju prati poja?an apetit popra?en gubitkom težine.

?¢‚Ǩ‚čú Na našem geografskom podru?ju, ispoljavanje dijabetesa kod dece pokazuje sezonske oscilacije. Naj?eš?e se javlja u januaru i februaru, kao i nakon brojnih praznika tokom kojih se konzumira ve?a koli?ina slatkiša. Tako?e, kriti?an je i avgust, jer je tada sezona lubenica. Zbog “plime” hormona rasta, koji ima kontrainsularni efekat, pubertet je alarmantni period u razvoju de?aka i devoj?ica ?¢‚Ǩ‚čú naglašava dr Dragan Katani?.

Ukoliko dete ima dijabetes, potrebno je kod brata ili sestre proveriti gene (HLA konselacije), da bi se eliminacijom slatkiša i uvo?enjem antioksidanasa dijabetes izbegao ili ispoljio što kasnije.

U Zavodu za transfuziju analizom se mogu proveriti geni koji su ozna?eni kao nosioci bolesti (DR-3, DR-4 i BD-8). Taj nalaz može da pokaže pove?an rizik od dijabetesa kod dece. To bi trebalo uraditi kod tek ro?ene dece. Ukoliko se pokaže da mališani imaju predispozicije da obole od dijabetesa, treba ih usmeriti na bavljenje fizi?kim aktivnostima. Tako?e, takvoj deci bi trebalo uvesti terapiju antioksidansima i vitaminima A i B.

Penkalo umesto šprica

?¢‚Ǩ‚čú Ve?ina dece ima penkalo za primanje insulina, koje je manje bolno i jednostavnije za doziranje. Pomo?u skale, koja se nalazi na penkalu, dozira se insulin, a igla je tanka kao vlas kose. Uopšte, deca su veoma revnosna u kontrolama i vo?enju dnevnika, u koji unose iznos še?era u mokra?i svakog jutra i ve?eri, šta su jeli i da li su imali lošu reakciju na terapiju. Dnevnici pomažu da se lakše prati razvoj še?erne bolesti ?¢‚Ǩ‚čú isti?e dr Dragan Katani?.

[Gra?anski list, 29.09.2008.]

Pročitaj više …

Od ponedeljka novi preparati za le?enje dijabetesa

Za obolele od še?erne bolesti, od ponedeljka ?e se na tržištu u Srbiji pojaviti novi lekovi za kontrolu dijabetesa, koji doprinose i da se o?uvaju ?elije koje prirodno lu?e insulin, najavili su danas predstavnici farmaceutska kompanija “Merk ?Ö¬†arp i Dom”.

Na konferenciji za novinare, regionalni direktor kompanije Atle Skatebol objasnio je da se inhibitori dipeptidil peptidaze – 4 (DPP 4) unose oralno, a poja?avaju prirodne supstance u organizmu koji doprinose snižavanju še?era u krvi. On je rekao da se kontrola še?era u krvi ostvaruje pove?anjem koncentracije hormona inkretina koji uti?e na regulaciju glukoze kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Od dijabetesa boluje više od 230 miliona ili oko 6 odsto odraslih širom sveta, a kako je bolest progresivna zahteva kombinovanu terapiju. Usled zahtevnosti terapije i brojnih neželjenih efekata kao što su hipoglikemija (izuzetno nizak še?er u krvi) i pove?anje telesne mase dva od tri pacijenta se ne pridržava propisane terapije, kazao je dr Nebojša Lali?.

Podse?aju?i da je dijabetes vrsta bolesti kod koje nema izle?enja i trajne terapije, ve? se terapije moraju prilago?avati nakon nekog vremena, on je rekao da se stoga prirodno išlo ka razvoju novog, druga?ijeg pristupa u le?enju. Dr Lali? je istakao da se ovi preparati koriste, pre svega, u prvim fazama bolesti i da mogu odložiti primenu insulina, ali da ih je mogu?e koristiti uporedo sa insulinskom terapijom. On je podsetio da je dijabetes povezan za nizom drugih zdravstvenih komplikacija, kao što su kardiovaskularna oboljenja, neurološka oboljenja i gubitak vida. Prema re?ima Nebojše Jankovi?a iz MSD, novi lekovi koje je odobrila i Republi?ka agencija nude kontrolu koncentracije glukoze uz mnogo bolju podnošljivost.

Stru?njaci su upozorili da države širom sveta izdvajaju zna?ajna sredstva za le?enje oboljenja povezanih sa dijabetesom, a dijabetes poprima dimenzije pandemije koja ozbiljno uti?e ne samo na zdravlje pojedinca, ve? i na celokupnu društveno-ekonomsku sliku sveta. Preparati poput inhibitora koji odlažu po?etak insulinske terapije i aktivno doprinose o?uvanju bioloških funkcija organizma predstavlja novu klasu terapija kojima se poboljšava kvalitet života obolelima, ocenili su predstavnici farmaceutska kompanija “Merk ?Ö¬†arp i Dom” .

[Tanjug, 25.09.2008]

Pročitaj više …

Sa še?ernom boleš?u u Srbiji trenutno živi 400.000 osoba. U svetu broj obolelih od dijabetesa je u drasti?nom porastu, a do 2025. godine o?ekuje se da ?e se taj broj ?ak utrostru?iti. Zbog toga ?e u našoj zemlji po prvi put po?eti da se sprovodi skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.

U domovima zdravlja širom Srbije gra?ani ?e mo?i da popune upitnik, koji su sa?inili stru?njaci, i da na taj na?in saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.
Da li neko u porodici ima dijabetes, da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen še?er i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.
– Pored odre?ivanja še?era u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odre?ivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odre?en poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir ve?i od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes – objašnjava dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes. On kaže da ?e upitnici biti dostupni po?etkom oktobra u 36 domova zdravlja u Srbiji.

Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes.

Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je ?etiri puta ?eš?i i od njega boluje 85 odsto pacijenata. Dijabetes tipa jedan javlja se kod veoma mladih ljudi i verovatno nastaje zbog procesa u kojem organizam sam razara svoje ?elije koje lu?e insulin. Ovaj tip se otpo?etka le?i insulinom.
– Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle ?etrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se naj?eš?e otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poreme?aji.

Simptomi:
-Suvo?a usta
-že?
-Uzimanje velike koli?ine te?nosti
-Obilno i ?esto mokrenje
-Mršavljenje uprkos poja?anoj gladi
-Uzimanju ve?e koli?ine hrane
-Pojava infekcija, svraba kože i polnih organa
-Slabost
-Malaksalost

Simptomi dijabetesa, me?utim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti še?era u krvi znatno pove?ane u odnosu na normalne – objašnjava dr Lali?.
Suvo?a usta, že?, uzimanje velike koli?ine te?nosti, obilno i ?esto mokrenje, mršavljenje uprkos poja?anoj gladi i uzimanju ve?e koli?ine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristi?ni su simptomi dijabetesa.
– Nastanku ovog tipa, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i na?in života kao, na primer, smanjena fizi?ka aktivnost, kalori?na i brza hrana, kao i hroni?ni stres.
Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
– Preventivnim merama, kao što su pravilna ishrana, fizi?ka aktivnost, smanjenje prekomerne telesne težine, pojava pravog dijabetesa se može spre?iti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može le?iti samo dijetom i fizi?kom aktivnoš?u, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovaraju?e tablete. Posle desetak i više godina uspešnog le?enja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje le?enje injekcijama insulina – isti?e dr Lali?.
Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa dva gojazne su.
Alarmantna ?injenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa dva javlja i kod mladih ljudi. Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet godina gojazno ili ima prekomernu težinu, a svako gojazno dete je u pove?anom riziku za razvoj tipa dva dijabetesa.
Kada se dijabetes razvije, posledice su velike, ne samo za pojedinca koji oboli ve? i za celokupno društvo i za finansiranje u zdravstvu.

[Blic, 25.09.2008.]

Pročitaj više …