Piše: Maja Petrović
„Crna čokolada je opet u našim vitrinama! Uživajte u sladoledu sa prirodnim zaslađivačem stevijom!“ – stoji na stranici proizvođača sladoleda koji se aktivno reklamira na FB, a ovo je fotografija koja prati status (izvor fotografije: FB stranica proizvođača sladoleda):
Videla sam na FB i stranicu malog biznisa koji se bavi proizvodnjom kolača sa stevijom i ono prvo što mi je upalo u oči jesu pite sa stevijom (izvor naredne dve fotografije: FB stranica proizvođača kolača):
Kao i ova torta sa stevijom:
Da li je zamena šećera stevijom dovoljna?
Problem koji može da postoji sa ovakvim slatkišima je u osnovi isti onaj problem koji je postojao kod „šećernih piramida“. Potrebno je gledati ukupnu količinu ugljenih hidrata u hrani i industrijskim proizvodima – a ne samo količinu „prostog“ šećera. Natpis na pakovanjima proizvoda „ukupno ugljenih hidrata“ je mnogo važniji od brojke koja se odnosi samo na šećer.
Stela Prgomelja, podpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije, predsednica Nadzornog odboraudruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ i autor knjige „Moj džepni pankreas“ kaže: „Neki proizvođači misle da su nam učinili uslugu tako što su odvojili sadržaj šećera u nutritivnoj tablici. Nama to ništa ne znači – mi brojimo ukupne ugljene hidrate.“
Kako se ovo odnosi na osobe s dijabetesom (gde neki i dalje misle da treba da broje samo šećer pa ovakve zablude za njih postaju opasne po zdravlje) – odnosi se i na one ljude koji žele da smanje unos ugljenih hidrata u ishrani (posebno iz praznih kalorija) a nemaju dovoljno znanja. Dobro mi je poznato koliko se pojedinci iznenade oko podatka da se skrob iz brašna, pekarskih proizvoda ili keksića i grickalica računa – ili čak ne znaju šta su „ugljeni hidrati“.
Skrob iz brašna se brzo „pretvara“ u prost šećer (glukozu) – najčešće isto toliko brzo kao i beli šećer. Ovu brzinu meri Glikemijski indeks pa uz pomoć njega možete da vidite koje sve namirnice možete da tretirate isto onako kako tretirate prost šećer.
Ne zaboravite: ako je nešto „sporije“ ne mora da bude zdravo i dobro – a tipičan primer je fruktozakoja se metaboliše u jetri i koju „na kašičicu“ i u kolačima treba izbegavati po svaku cenu. Dakle, pogledajte o glikemijskom indeksu tek da se upoznate sa tim šta je „brzo“ i šta je „sporo“. Odnosno, da shvatite zašto skorb iz brašna mora da bude tretiran isto kao „šećer“ i zašto treba da se računa.
Domaće, iz kutije ili preko FB?
Ova stvar oko ukupne količine ugljenih hidrata važi ako nešto premate kod kuće i važi ako kupujete proizvode u samoposluzi, a svakako da to važi i onda kada kupite sladoled u kornetu na ulici ili naručite kolače preko telefona. Samo uz jednu razliku: kod kuće znate šta stavljate a na kutiji piše – dok u trećem nevedenom slučaju nemate listu sastojaka, ni nutritivne podatke.
- Onda imate oči. Da li ima brašna? Da li ima kora od brašna? Da li ima kupovnog keksa? Da li ima ukuvanog voća (veća koncentracija šećera koji je prirodno bio u njemu)?
- A imate i usta. Pitajte da li proizvod sadrži margarine – klasične sa trans mastima ili istovetno štetnemargarine bez trans masti? Ako je umesto kora keks, a znamo da nema keksa bez margrina – ne morate ni da pitate.
Postalo je uobičajeno da se analizira svaki keks i grickalica ponaosob, što je uzaludan posao (sem kada se neko previše zanese tokom reklamiranja) jer se stalno pojavljuju novi proizvodi. Takođe je i nepotrebno jer je jasno šta treba gledati na ambalaži.
Ako hoćete da utvrdite gradivo, pročitajte tekst u kome su navedeni najčešći sastojci u industrijskim grickalicama. Ovde ne može da se izmisli topla voda jer je njihov sastav obično sličan.
Koja je stevija korišćena?
I na kraju, ako je proizvod sa stevijom, kreira se utisak da je on:
- sa malo ugljenih hidrata (što nekada jeste tačno a nekada nije)
- zdraviji (što mož’ biti al’ ne mora)
proverite i da li je stevija „čista“ ili neka mešavina. Kada sam pisala vodič za kupovinu stevije razmišljala sam na isti način na koji razmišljam kada pišem o kupovini keksa: ne može da se analizira svaki brens stevije koji se pojavi na tržištu posebno.
Zato je vodič bio napisan tako da možete nakon čitanja sastava sami da donesete odluku šta je dobro za vas, a šta nije. Kako bi ova samostalnost trebalo da postoji prilikom kupovine stevije – tako bi trebalo da postoji i prilikom kupovine sladoleda, pitica, torti i kolača.
Samostalno donesite odluku o tome koliko šećera+skroba sebi možete da priuštite a onda kupujte u skladu sa tim. Možda vama odgovara nešto što ne odgovara drugome, ili vam je OK sastojak koji nekom drugom nije OK? Možda sebi možete da priuštite više praznih kalorija jer naporno trenirate – a možda treba da pazite na svaki nepotrebni višak jer ste insulinski rezistentni? Nema jedinstvenog odgovora na ovakva pitanja.
Naravoučenije
Pojedinci misle da su ljudi lenji, nezainteresovani, boli ih uvo da uče. Ja u to ne verujem – jer da verujem nikada ne bih napisala ni jedan jedini tekst na blogu. Verujem da bilo ko od nas, uz jasne smernice, može da ima pametne izbore. U suprotnom – bile bi dovoljne netačno izborojane kockice šećera.
Ovaj put, za promenu, kažite vi meni šta mislite o proizvodima sa početka teksta (ako imate dovoljno informacija o njima)?
[Preuzeto sa bloga vitkigurman.com, 24.07.2014.]