Studenti koji svaki dan piju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje
Nakon što su iz školskih automata u ameri?kim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli me?u prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na ameri?kom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pi?a kao što su „gatorejd” i „pauerejd”. Analiziraju?i sadržaj ovih energetskih napitaka, stru?njaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pi?a nisu toliko zdrava koliko proizvo?a?i tvrde – jedna boca pi?a „gatorejd” sadrži 75 kalorija, 21 gram še?era i 165 miligrama natrijuma. Njihova studija tako?e je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.
Dr Sergej Ostoji?, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, isti?e da energetska pi?a, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili pove?avaju koncentraciju i izdržljivost”, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže koli?inu kalorija koja odgovara par?etu torte ili ?okolade.
„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar te?nosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko koriš?eni u sportskoj ishrani jer spre?avaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju vo?ni sokovi, razli?iti zasla?eni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajedni?ki imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma razli?ite vrste i koli?ine”, isti?e dr Ostoji?.
Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedo?e da u Sjedinjenim Ameri?kim Državama, Velikoj Britaniji i Gr?koj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je ve?i nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizi?ke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.
„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pi?a i vo?nih sokova, koje je posebno prisutno kod najmla?e populacije, jedan je od mogu?ih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna ?aše napitka bogatog uglavnom prostim še?erima sadrži više od 250 kalorija”, naglašava dr Sergej Ostoji?.
Naš sagovornik podse?a da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama me?u školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je me?u prvima ograni?ila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.
„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih pove?anom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor te?nosti koju konzumiramo. Energetski napitak, ?ije se uzimanje preporu?uje isklju?ivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim koli?inama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da že? ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos vo?nih, gaziranih ili zasla?enih napitaka”, preporu?uje dr Sergej Ostoji?.
On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pi?a veoma su popularna me?u adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Me?utim, s medicinske ta?ke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan na?in za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih te?nosti, jer sadrže neadekvatne koli?ine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka ?esto dovodi do poreme?aja regularnog sr?anog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, ose?aja iscrpljenosti i gubitka svesti.
[Politika, 06.11.2007.].
Od dijabetesa boluje 264 miliona ljudi u svetu i o?ekuje se da ?e taj broj do 2025. godine porasti na 380 miliona, saopšteno je na konferenciji za novinare, povodom 14. novembra – Svetskog dana dijabetesa.
'še?erna bolest sa svojim komplikacijama je ozbiljan medicinski i socijalno-medicinski problem i poslednjih godina se ozbiljno i planirano hvatamo u koštac sa rešavanjem tog problema i ?inimo važne korake da se unapredi spre?avanje nastajanja te bolesti koliko god je to mogu?e i njeno otkrivanje u onom trenutku kada je njeno le?enje mnogo efikasnije', rekao je minisatr zdravlja Tomica Milosavljevi?.
Predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes prof. dr Nebojša Lali? rekao je da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes ?etvrti vode?i uzrok smrti, a svake godine više od tri miliona ljudi u svetu umre od dijabetesa ili uzroka smrti koji je u vezi sa tom boleš?u.
On je dodao da se zbog dijabetesa godišnje obavi više od milion amputacija godišnje, pet odsto slepila ?ine dijabeti?ari, kao i da je dijabetes naj?eš?i uzrok ošte?enja funkcije bubrega, koje zahteva primenu dijalize i izdvajanje zna?ajnih sredstava zdravstvenih fondova.
Lali? smatra da situacija može biti poboljšana promenom na?ina života i ranim otkrivanjem bolesti, a primenom odgovaraju?ih preventivnih mera može se zna?ajno smanjiti rizik od oboljevanja od dijabetesa tip 2, može se odložiti njegova pojava ili u zna?ajnoj meri smanjiti njegov uticaj.
Prema njegovim re?ima, u vezi sa tim su 2002. godine prvi put uvedene zajedni?ke stru?ne preporuke koje se zovu nacionalni vodi?i za dijabetes, koji su obuhvatili preporuke kako dijabetes treba da se le?i u svetu, a 2006. je štampan vodi? koji se odnosi na spre?avanje nastanka dijabetesa tip 2.
Lali? je najavio da ?e 14. novembra, na Svetski dan dijabetesa, biti predstavljen populacioni registar i elektronski karton, koji obuhvataju oko 20.000 pacijenta koji su na najintenzivnijem tretmanu.
'Prevencija dijabetesa i komplikacija dijabetesa jedan je od osnovnih naših zadataka i tokom 2008. ?emo napraviti program ranog otkrivanja dijabetesa tip 2, jer danas na jednog ?oveka koji boluje od te bolesti sigurno bismo pronašli jednu osobu koja boluje od še?erne bolesti, ali to ne zna', rekao je Lali?.
Direktor Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje [RZZO] Svetlana Vukajlovi? rekla je da je poslednjih godina kvalitet le?enja obolelih od dijabetesa u Srbiji zna?ajno poboljšan, pre svega, dostupnoš?u savremenih lekova, kako tabletiranih oblika, tako i insulinske terapije.
Ona je dodala da RZZO u potpunosti finansira savremenu terapiju za sve obolele od dijabetesa, a na listi lekova su zastupljene sve dostupne vrste insulina u svetu.
'Sada na teret sredstava zdravstvenog osiguranja zna?ajan broj pacijenata ima pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi, kao i na trake za vizuelno odredjivanje še?era u urinu, a definisan je i na?in dobijanja insulinske portabilne pumpe svima kojima je neophodna', istakla je Vukajlovi?eva.
Prema njenim re?ima, sada svi pacijenti u Srbiji imaju pravo na savremen i komforniji na?in davanja insulina putem jednokratnog, odnosno višekratnog pena, pri ?emu finansiranje troškova pen terapije za insulin zavisne pacijente snosi zdravstveno osiguranje.
Vukajlovi?eva je najavila da ?e se u narednom periodu intenzivnije raditi na promovisanju zdravog na?ina života, prevenciji, kontroli dijabetesa, objašnjavanju prava obolelih i edukaciji lekara.
[RTS, 06.11.2007.]
Porast broja obolelih od še?erne bolesti
U Srbiji 50 odsto dijabeti?ara sazna da ima ovu bolest nakon pregleda o?nog dna, kada lekar ustanovi ošte?enja, a u svetu njih 17 odsto. še?erna bolest uzima najve?i danak u zemljama u razvoju, pa iako Srbija nije me?u prvima na ovoj crnoj listi, preventivi i boljoj informisanosti bi?e posve?ena ve?a pažnja.
Uskoro ?e obaveštenja o bolesti i olakšicama za pacijente stizati na ku?ne adrese gra?ana. Podaci kažu da od dijabetesa u Srbiji boluje oko 500.000 osoba.
– Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje koje naj?eš?e po?inje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima še?ernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da je obolela – kaže dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes.
Slepilo, amputacije i oboljenje nerava ?esto su posledice dijabetesa kod pacijenata koji nisu ni znali da boluju od ove bolesti, pa je neophodna preventiva i bolja informisanost gra?ana, naro?ito onih koji su u rizi?nim grupama, jer su me?u uzrocima obolevanja ?esto stres, nerviranje i potiskivanje besa.
Srbija u proteklim godinama beleži napredak u le?enju dijabetesa prvenstveno zahvaljuju?i boljoj snabdevenosti lekovima.
– Pacijenti su imali teško?e da u apotekama na?u bilo kakav insulin, a i onaj koji su nalazili, bio je u manjoj koncentraciji. Malobrojni su imali mogu?nost da koriste pen terapiju, dok je ve?ina primala insulin pomo?u šprica i igle. Danas svi insulinski zavisni pacijenti koriste standardni na?in le?enja insulinom u koncentraciji od sto jedinica po jednom mililitru, a znatan broj dijabeti?ara ostvaruje pravo na aparate i trake za merenje nivoa še?era u krvi i u urinu. Zdravstveno osiguranje snosi i sve troškove pen terapije – objasnila je Svetlana Vukajlovi?, direktorka Republi?ke zajednice zdravstvenog osiguranja.
Mere prevencije
[Blic, 07.11.2007.]
Beograd — Bolest povišenog še?era u krvi, s bolestima srca, malignim i bolestima plu?a, ?ini polovinu uzroka smrti u svetu.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi? je naveo da je pre pet godina u Holandiji pri otkrivanju dijabetesa kod 17 odsto obolelih ve? došlo do posledica te bolesti, komplikacija na o?nom dnu, dok je u Srbiji u 50 odsto slu?ajeva takva situacija.
"Dijabetes tipa dva se u 80 odsto slu?ajeva može spre?iti zdravom ishranom i pove?anom fizi?kom aktivnoš?u", kaže Milosavljevi? i dodaje da je osnovna preventiva od svih bolesti prestanak pušenja.
Prema njegovim re?ima, še?erna bolest je ozbiljan sociomedicinski problem, a jedan od poslednjih koraka u borbi protiv te bolesti je izmena liste lekova.
Direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlovi? je rekla da su na listi lekova koje finansira taj zavod zastupljene sve dostupne vrste insulina koji se koristi u le?enju te bolesti u svetu.
"Poslednjih godina je prepolovljen broj obolelih od še?erne bolesti kojima su preko Zavoda obezbe?ene trakice za pra?enje nivoa še?era u krvi i onih sa insulinskim pumpicama", kaže Svetlana Vukajlovi?. Ona kaže da ?e uskoro obolelima od dijabetesa na ku?nu adresu biti dostavljan informator o njihovim pravima.
Predsednik Stru?ne komisije za dijabetes Nebojša Lali? je naveo da je u Srbiji pet odsto ljudi obolelo od dijabetesa i da je taj procenat pove?an jedan odsto u odnosu na prošlu godinu.
"še?erna bolest je osnovni uzro?nik slepila, popuštanja bubrega, amputacija koje nisu rezultat traume i oboljenja nerava u svetu", kaže Lali? i dodaje da su dve tre?ine sr?anih udara imali ljudi s povišenim nivoom še?era u krvi ili dijabeti?ari.
U Srbiji ima 300.000 ljudi obolelih od dijabetesa i još toliko onih koji su oboleli, a to ne znaju.
Dijabetes trenutno poga?a 246 miliona ljudi u svetu, a o?ekuje se da ?e taj broj porasti na 380 miliona do 2025. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u decembru 2006. usvojila rezoluciju o borbi protiv dijabetesa, jedinu koja se odnosi na neku nezaraznu bolest.
[Beta 07.11.2007.].
Kako se hrane u?enici u osnovnim i srednjim školama
Pljeskavica, sendvi?, par?e pice, burek, kifla, rolovana viršla, lisnato testo ili poga?ica, jelovnik je u?enika novosadskih osnovnih i srednjih škola na velikim odmorima. ?esto ni školske užine nisu zdravije i hranljivije. Kada do?u ku?i, deca grickaju smoki ili ?ips, a supe i jabuke spadaju u kategoriju „kad me mama natera“. Nutricionisti smatraju da deca tako od malih nogu stvaraju put ka oboljenjima krvnih sudova ili dijabetesu.
– Deca su bombardovana reklamama za raznu hranu i automatski ?e posegnuti za tim proizvodima u prodavnici. Zato ih treba nau?iti da shvate do kojih bolesti može da dovede loša ishrana – objašnjava dr Olja Ni?iforovi?-šurkovi? iz Odeljenja za pravilnu ishranu, koje je nedavno organizovalo skup na kojem je u?iteljima i nastavnicima predstavljena brošura o zdravoj ishrani. Mada je u njoj navedeno šta je sve zdrava ishrana, u školama se nakon toga ništa nije promenilo, jer su u knjizi samo preporuke koje nikoga ne obavezuju. Tako deca i dalje u školi naj?eš?e jedu kiflu i jogurt, a ?aci koji ne uzimaju školsku užinu, kupuju doru?ak u pekari. Tako trinaestogodišnji D. B. naj?eš?e kupi fornete, neko lisnato testo, burek, mini-picu, sendvi? ili pljeskavicu. Njegova majka Verica kaže da i kod ku?e retko uzme neko vo?e, a ni povr?e mu nije drago. Ona ipak nije nezadovoljna, jer njen sin pojede ceo ru?ak, nikada ne preska?e supu ili ?orbu i prestao je da jede grickalice.
U mnogim novosadskim školama postoji produženi boravak u kojem deca dobijaju doru?ak, dve užine i ru?ak. U Osnovnoj školi „Jovan Jovanovi? Zmaj“ u Sremskoj Kamenici doru?ak i dve užine su naj?eš?e kifle, sendvi?i, hleb sa nekim namazima, uz jogurt ili sok, a u produženom boravku deca uz doru?ak dobijaju i belu kafu ili mleko.
– Sklopili smo ugovor sa Predškolskom ustanovom „Radosno detinjstvo“, pa deca u boravku jedu isto što i mališani u novosadskim vrti?ima. Oni iz svoje kuhinje donose hranu i u kameni?ki vrti?, koji je odmah pored škole, tako da ru?ak stigne odmah i do naše dece – kaže direktor kameni?ke škole Jovan Dra?a. Jelovnik Predškolske ustanove sastavljaju nutricionisti i pravi se za svaki mesec unapred. U ovoj ustanovi meso se sprema bez ulja i masti, jer imaju aparat u kojem se ta namirnica priprema na pari. Osim toga što su promenili na?in pripremanja obroka, jelovnik prave vode?i ra?una o balansiranju namirnica i o njihovoj kalorijskoj vrednosti.
Svaki peti prvak gojazan
Obavezni sistematski pregledi pokazali su da je svaki peti prvak u novosadskim školama gojazan. To zna?i da se broj prehranjene dece skoro udvostru?io u odnosu na prethodnih pet godina. Zbog toga što je 20 odsto dece gojazno, lekari pedijatrijske službe Doma zdravlja redovno ?e pratiti zdravstveno stanje sadašnjih prvaka, pa ?e ve? u ovoj školskoj godini imati novi sistematski pregled, kako bi se videlo da li je gojaznost samo prolazna pojava.
Stide se da nose vo?e
Srednjoškolci smatraju da je dovoljno što kod ku?e pojedu ceo ru?ak, supa im je pojam zdrave hrane, a ne misle bi da odrasli trebalo da jedu vo?e i povr?e. Na odmoru kupuju sendvi?e obilato zalivene majonezom, jer i ku?i stavljaju majonez, ke?ap, pavlaku. Vo?e ne nose u školu, da im se drugovi ne bi smejali.
[Blic, Vojvodina, 30.10.2007. ]
Preveo i priredio: Bojan Kuliši?
Nau?nici idu do dna sa ronjenjem – kako boravak pod vodom uti?e na še?er?
Da li je mogu?e roniti bezbedno i ako imate dijabetes? Bez ve?eg rizika, jedan švedski istraživa?ki tim je sada ispitao taj problem. Primarno pitanje je kako boravak ispod površine vode uti?e na nivo še?era u krvi.
– Do sada ne postoje dobri studiji. Zato postoji jedna velika potreba za ovim istraživanjem koje mi sada radimo, kaže lekar Johan Jendle, koji je inicijator prvog nau?nickog pokušaja na svetu da se izmere nivoi še?era u krvi tokom ronjenja.
Pokušaj se radi u saradnji sa kolegama doktorima Peterom Adolfsonom i Hansom Örnhagenom. Zajedno ?ine jedan tim sa vrhunskim znanjem i iskustvom iz oblasti ronjenje i dijabetes. Sreli smo ih kod ostrva Släggö u Lysekilu, dok se sprovodi prakti?an deo studija sredinom maja.
Tokom tri dana, 24 ronioca – dvanaest sa dijabetesom i dvanaest bez – ?e biti pod neprekidnom kontrolom. Uradi?e vise zarona razli?itih težina i njihovi nalazi glukoze ?e se o?itavati svakih deset sekundi, 24 sata dnevno. Da bi to bilo mogu?e, upotrebi?e se jedan mali senzor koji se svakom u?esniku ubode u potkozno tkivo na stomaku.
Ubodi svaki sekund
U jednom nau?nickom ispitivanju, ništa se ne prepusta slu?aju. Da bi se dobile korektne vrednosti še?era u krvi, sa kojima bi se automatski o?itane vrednosti iz tkiva mogle kalibrisati, ronioci moraju da se suo?e i sa ubodima u prst ili uvo, relativno ?esto tokom vikenda, dok istraživanje traje. Nije veoma lagan zadatak postrojiti 24 ljubitelja slobode u red za sobu gde su dijabeti?arske medicinske sestre Pernila Skote i Katarina Andreason uspostavile privremenu laboratoriju.
Dok Johan Jendle pokušava da stvori redosed u redu i dok sestre uzimaju nalaze, on objašnjava pozadinu istraživanja.
– Ranije su svi dijabeti?ari bili tretirani isto, kaže on i objašnjava da je to zna?ilo da je ronjenje bilo isto zabranjeno kao i postati pilot za onog ko ima dijabetes.
Zahvaljuju?i sve boljim insulinima i sigurnijim tretmanima, zabrana je u zadnje vreme postala malo slabija. To zna?i da razli?ite ronila?ke organizacije postavljaju razli?ite uslove. Neke su postale liberalnije. Isto važi i za lekare. Znanje o ronjenju i dijabetesu je neravnomerno i jedan deo lekara kaže ”da”, dok drugi izaberu sigurniju alternativu i refleksno kažu ”ne” svima.
Kao meteorit
Takve doktore je sreo Magnus Lindström, kada je još zimus konstatovano da ima dijabetes. Magnus ima 29 godina i u veoma dobroj je fizi?koj kondiciji. On ima obi?aj da traži ona najteža iskušenja, tako da se izmedju ostalog bavio ultra maratonom i triatlonom. Zadnjih 15 godina je veoma požrtvovan sportski ronilac sa ljubavlju za ronjenjem u pe?inama i kao sporedni posao ima i firmu u ronila?koj branši.
Sumnja o njegovom dijabetesu je došla neo?ekivano kao meteorit iz svemira i u najgore mogu?e vreme. On je bio uložio 70.000 kruna (7.500 eur) za dodatno ronila?ko školovanje u škotskoj, gde je prvi dan ?inio jedan veoma opsežan lekarski pregled.
– Pregledali su sve. Nalaze u krvi, plu?a – sve.
Magnus pri?a da je poslednja stvar koju je uradio bilo da preda nalaz urina. Skoro odmah posle došlo je pitanje da li ima dijabetes. Pošo Magnus nije imao pojma o tome, poslali su ga dalje na ispitivanje. Sa sobom je dobio kovertu sa tajnim sadržjem.
– Išo sam prema hitnoj kao de?k sa pismom u ruci. Odmah su me zadržli u bolnici.
Ne znaju?i o dijabetesu
Obavešenje je bilo škantno. Iako je njegov brat pre par godina dobio istu dijagnozu, Magnus nikada nije razmišjao o tome da bi i on mogao biti pogodjen. Prvo sa rezultatom u ruci, razume je da je njegova velika že? bila simptom. On je tu potrebu za vodom gledao kao posledicu napornog treninga. I moža je ta kombinacija treninga, ishrane i vode kontrolisala njegovu bolest toliko dugo. Razmišljaju?i o tome kada je po?eo da pije mnogo vode, Magnus je mislio da je dijabetes, ne znaju?i o njemu, u stvari imao otprilike sedam godina.
– Kada sam uradio fotografisanje o?nog dna videlo se da sam ga imao jedno vreme.
Imao je nekoliko prilika da se testira sa bratovim aparatom za še?er, ali to nikada nije uradio.
– Bio sam smrtno uplašen od igala.
Sada može samo da spekuliše o tome da li bi taj test napravio neku razliku.
– Sada ne mogu ništa da uradim u vezi toga, kaže on.
Magnus Lindström radi u firmi koja se bavi podržavanjem hendikepiranih osoba u borbi protiv službe socijalnog osiguranja. Mogu?nost da u?estvuje u stvaranju boljih uslova za druge je jedan od razloga zbog kojih se prijavio za ovu studiju.
Smrtna disciplina
Magnusu je bilo teško da prihvati zabranu ronjenja, koja nije mogla da se motiviše na jasan na?in. On je, sasvim o?ito, uspeo da roni bez incidenata ve? mnogo godina. ?esto zajedno sa svojim drugom Tomasom Kristofferssonom, koji vodi privatnu ronila?ku firmu. Tomas je Magnusov partner pri zaronima u Lysekilu. On je to zamišljao kao malo opuštenog ronjenja, ali se ispostavilo kao vikend sa skoro smrtnom disciplinom. U jednom nau?nom eksperimentu nema mesta za stvari kao što je sloboda.
– Ovde je postrojavanje u nula-sedam-pedeset. Kasnije bodu uvo, ska?emo u vodu i izlazimo po komandi, jedemo u odre?eno vreme, ponovo ubod u uvo i tako dalje. ?ovek se ose?a kao hr?ak u to?ki?u, kaže on.
Magnus je jedini razlog zbog kojeg Tomas u?estvuje. On ?ak nije ni shvatio da ?e postati deo istraživa?kog projekta. Tako, kada je usput imao probleme sa autom, zamalo se nije vratio u Stokholm.
– Ali, imao sam Magnusovu ronila?ku opremu u autu.
Tek malo kasnije, posle dolaska u Lysekil, razumeo je i ozbiljno shvatio šta se o?ekivalo od njega i onda je malo falilo da se iz svega povu?e.
Bio sam malo iznena?en, kaže on i objašnjava da mu je veoma neugodno da ga neko bode. Da, osim toga, nosi jednu nepoznatu stvar u stomaku je skoro bilo previše. Zbog Magnusa se žrtvovao.
– I postavljanje senzora se nije ose?alo mnogo, dodaje Tomas.
Njih dvojica se dugo poznaju i zajedno dele mnoge ronila?ke doživljaje. Zamisao da je Magnus imao dijabetes je bila isto nerazumljiva zamisao za Tomasa koliko je ispo?etka bila i za Magnusa.
– Magnus se asimilira u razli?itim situacijama. Ja mislim da je to on veoma dobro prihvatio. Nije se ljutio zbog svog dijabetesa, ve? zbog ?injenice da su ga neki proglasili invalidom, kaže Tomas.
Procedure mogu da se naprave
Magnus, normalno, ima pozitivne nade o studiji u kojoj u?estvuje. On svoje nade deli sa ronila?kim doktorom Hansom Örhnagenom.
– Ako budemo mogli da pokažemo da se promene u še?eru kod dijabeti?ara ne razlikuju od promena kod obi?nih osoba – onda možemo da napravimo procedure kako dijabeti?ari trebaju da rone, kaže on.
Samim tim nije re?eno da dijabeti?ar ne mora da bude dodatno pažljiv kada se nalazi pod vodom. S obzirom da težak fizi?ki napor troši mnogo glukoze, osoba sa dijabetesom se izlaze ve?em riziku, jer ne može da oslobodi dodatni še?er, koji može biti potreban pri neo?ekivanim dešavanjima, kao što to mogu zdravi.
Zbog toga dijabeti?ar mora da planira svoj zaron malo pažljivije. To je nešto što Odd Bengtsson ve? odavno ose?a. On ima dijabetes od 1981. godine i poslednjih 20 godina se, sa dozvolom svog lekara, bavi ronjenjem. Odd je uvijek izbegavao najteže izazove i uvek se odricao spontanih zarona. Tokom vikenda u Lysekilu dobio je mnogo novih saveta, ali isto tako i potvrdu nekih svojih teorija.
– Glavna poenta svega je da znaš u kom si trendu kada roniš. Ako si u opadaju?em trendu treba da odustaneš, kaže on misle?i na nivo še?era u krvi.
Glazura za torte
Dijabeti?ar koji ide u dubinu treba sa sobom da ima nešto da jede. Jedna tuba glazure za tortu je odli?na i njen sadržaj je veoma jednostavan da se uzme ako se dobije hipoglikemija pod vodom. Isto tako je bitno da partner sa kojim se roni treba da razume simptome bolesti kao i ”L” koje dijabeti?ar sa niskim še?erom treba da mu signalizira.
Ideja o glazuri za torte je samo jedna od mnogih koje su kružile me?u roniocima sa dijabetesom koji su u?estvovali u studiji. Rezultat istraživanja ?e biti gotov za najranije pola godine, ali ve? je dobio informaciju da je kontaktna mreža dijabeti?ara koji su zainteresovani za ronjenje u pripremi.
– To je jedan veoma važan deo, kaze Johan Jendle.
On se nada jednoj stranici na internetu, na kojoj ?e dijabeti?ari, lekari i odgovorni za ronjenje moci da se sre?u radi razmene informacija. Endokrinolozima je potrebno više znanja o ronjenju da bi mogli da zaklju?e ako je pacijent pogodan ili nepogodan za ronjenje, a instruktorima je potrebno obrazovanje o dijabetesu.
Johan Jendle smatra da je ova studija došla u pravo vreme. Interesovanje za nju je bilo veliko.
– To pokazuje da u švedskoj postoji više dijabeti?ara ronilaca nego što sam u po?etku mislio.
On se nada da ?e studija postaviti osnovu za nova internacionalna pravila. Ali, potrebno je jos istraživanja.
– Sada posmatramo tip 1 dijabetes i ronjenje sa suvim odelom u nordijskim, hladnim vodama. Ta informacija nije primenjiva na ronjenje u toplim vodama sa mokrim odelom, kaže Johan Jendle i dodaje:
– To je zahvalno i ujedno nezahvalno istraživanje. Celo vreme postavlja nova pitanja, ali to je jedna od ?ari sa istraživanjem.
Moment 22
Sa više znanja, Johan se nada diskusiji o dobrom obrazovanju za dijabeti?are koji ho?e da rone. Možda ?e biti re? o samo nekoliko ronila?kih centara sa specijalnim iskustvom koji ?e mo?i da ih certifikuju? Možda ?e ronilac morati da nosi senzor i da pokaže stabilnu liniju še?era da bi prošao ispit?
– Mogu?e je imati oscilaciju u visini še?era, za koju ?ovek i ne zna.
Koordinacija ispitivanja i rezultata je potrebna i zbog istraživa?kih razloga. Ronilac dijabeti?ar danas može da se na?e u tzv. "moment 22" situaciji.
– Ako ne nazna?iš da imaš dijabetes, onda prikrivaš ?injenice koje mogu da uti?u na tvoja osiguranja. Ako nazna?iš, onda može da ti bude otežano da roniš, kaže Johan Jendle.
On se nada da ?e ova studija biti jedan važan dodatak drugim studijama o ronjenju sa dijabetesom tako da osiguravaju?a društva dobiju šansu da ocene rizike i da postave razumnu cenu u odnosu na njih. Osobe sa dijabetesom treba da imaju iste mogu?nosti kao drugi u svim oblastima društva, misli Johan Jendle. Tu misao deli sa Peterom Adolfssonom, koji vodi jedan malo širi istraživa?ki projekat sa usmerenjem na sigurnije i bolje bavljenje sportom. Uklanjanje prepreka je ono što ih obojicu podsti?e.
– Slede?a stvar ?e biti padobranstvo, kazu oni.
(?asopis "Diabetes", 03/07)
Piše: Ninoslav Raškovi?, naš prvi maratonac sa tipom 1
www.pobedidijabetes.org 23.10.2007.
Ostvario sam željeni cilj – istr?ao sam maraton!!
Još uvek sam pod jakim utiscima i prosto ne verujem da sam uspeo. Godinu dana konstantnog treniranja dovelo me je do cilja. Sve je bilo savršeno u Amsterdamu, od prvog momenta kad sam sleteo na aerodrom, odlaska na stadion, snalaženja po gradu, pa do same organizacije trke. Oduševilo me kako se lako snalaziti u Amsterdamu, sve je perfektno ozna?eno, ljudi na ulicama su jako ljubazni i uz znanje engleskog jezika vi se ose?ate kao da ste ve? u njemu bili.
U nedelju je osvanulo vedro jutro, pomalo hladno ali ne preterano. S obzirom da je gradski prevoz tog jutra bio redukovan zbog trke ja sam se do stadiona prošetao, jer mi je hotel udaljen pola sata pa mi je ta šetnja predstavljala lagano zagrevanje. Od dolaska ispred stadiona nikakvih nedoumica nisam imao jer je trka perfektno organizovana, nije bilo gužve na štandovima za predaju li?nih stvari, stvari su odli?no ?uvane, startne grupe su bile obeležene balonima u boji tako da niste mogli da pogrešite u snalaženju. U svoj toj gužvi sam upoznao devojku iz Osijeka, Sandru, koja tr?i maratone i koja je imala za cilj da istr?i maraton za tri i po sata. Nisam bio nervozan pre starta jer sam znao da ja ne jurim vreme, ve? mi je cilj istr?ati a ne odustati, što mi je od samog starta davalo samopouzdanje.
Od po?etka sam uhvatio lagani tempo i tako sam se držao do kraja, negde do 21 km sam se ose?ao odli?no, nisam primetio neki znak velikog umora. Na svakih 5 km trke bili su štandovi sa Gatorade-om, vodom i bananama tako da sam ?itavu trku mogao opušteno da ra?unam na osveženje iako sam na svaki sat vremena uzimao po jedan Enervit gel. Tek nakon drugog sata sam uzeo dve jedinice Novorapida i do kraja trke ništa više, jednostavno kako je trka odmicala ja sam bio sve gladniji iako sam jeo i pio sve više. Od 30 km sam shvatio razliku izme?u polumaratona i maratona, jednostavno upadnete u psihi?ku krizu koja vas ne pušta do cilja, noge su me bolile i pri pokušaju da se istegnem shvatio sam da ?u napraviti još gore i nastavio sam samo lagano da tr?im. Jedino što sam uspeo je to da nisam stao i hodao ni jednog momenta, ve? sam samo usporavao tempo, prebrodivši krize koje sam imao naro?ito posle 35 km. U tom periodu mi se ?inilo da je svaki kilometar duplo duži i da kraj ne postoji. Zadnjih dva kilometra pokušavao sam da ubrzam, ali noge nisu htele i ja sam shvatio da mogu imati problema sa gr?evima tako da sam do kraja išao lagano, ali u tom momentu mi se ?inilo kao da imam tegove na nogama.
Trku sam završio sa vremenom 04:06:26. Na samom ulazu u stadion sam ugledao ogromni plakat na zgradi pored na kome je pisalo Born To Be Free i ja sam pla?u?i od sre?e utr?ao u stadion. Noge su se strahovito gr?ile i nisu mi dozvoljavale ?ak ni da sednem jer je tad bol bila još ve?a. Ali srce je bilo puno sre?e i sve ostalo u tom momentu nije bilo bitno, jer sam istr?avši maraton bio veoma ponosan na sebe i shvatio koliko je to naporno.
Sad mi sledi par dana odmora, a posle toga nastavljam dalje. Toliko sam oduševljen Amsterdamom i sami maratonom, organizacijom i ludim biciklistima što jure po gradu da ?u da se spremam ponovo idu?e godine da istr?im Amsterdamski maraton ponovo… Za neko bolje vreme naravno…
14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2007 obeležen i u Beogradu
Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2007 je bio obeležen pod okriljem Ujedinjenih nacija. Potpisivanjem Rezolucije UN decemba 2006. godine, države sveta su se usaglasile da ?e posvetiti više pažnje ovoj globalnoj pandemiji. Kako je boja UN plava, u gradovima sveta su pojedine znamenitosti bile osvetljene plavim reflektorima, kao što su: Empire State Building, Tokio Tower, London’s Eye, Niagara Falls (kanadska strana), zgrada Opere u Sidneju, most preko Bosfora, itd. (spisak možete videti na oficijelnom sajtu). Globalnoj kampanji pridružio se i Beograd. Zahvaljujemo se Gradskoj upravi – Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove – Upravi za energetiku.
Dom Narodne skupštine 14.11.2007. (foto: Beta)
Statua Pobednika na Kalemegdanu 14.11.2007. (foto: Nevidljivi)
U Domu sindikata od 10 do 16 ?asova u organizaciji kompanije “ADOC Farmacija” prire?ena je manifestacija na kojoj su zainteresovani gra?ani mogli izmeriti telesnu masu i visinu, obim struka, izra?unavati indeks telesne mase, kontrolisati še?er u krvi, meriti krvni pritisak, razgovarati o faktorima rizika za nastanak še?erne bolesti i informisati se o novim proizvodima. U sklopu ovog programa održano je i niz stru?nih predavanja: “Dijabetes u dece i mladih” – prof dr Dragan Zdravkovi?; “Dijabetes i bolesti srca i krvnih sudova: nove preporuke” – prof dr Mira Zamaklar; “Faktori rizika za tip2 dijabetesa” – prof dr Georgina Pudar; “Svetski dan dijabetesa 2007 – aktivnosti IDF-a” – doc dr Teodora Belji?, “Rezolucija UN o dijabetesu: zna?aj i nove mogu?nosti” – prof dr Nebojša Lali? i “Pri?e iz života sa dijabetesom” – ?lanovi Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.
U svetu danas živi preko 240 miliona ljudi sa dijabetesom. Ovo je film na kome su osobe sa dijabetesom napisale jednu re? na svom dlanu, koja u najkra?em opisuje kako se one ose?aju. Video je preuzet sa sajta www.tudiabetes.com , kome smo dodali srpski titl.
Re? na tvom dlanu
