Category: Vesti

Višedecenijska zabluda o masnoj hrani koju su lansirali Amerikacni a generacije medicinara u?ile kao pesmicu

Slušaju?i lekare i medije, iz jelovnika smo potpuno izbacili masti, a odrasli i deca su postajali sve deblji. što su društva na zapadu razvijenija, stresnija i bogatija, kampanja protiv holesterola je u njima bila bu?nija. Vremenom, me?utim, masti u ishrani mesto „glavnog krivca” sve više ustupaju drugim faktorima rizika za razvoj sr?anih oboljenja. Sada su prvi na optuženi?koj klupi ugljeni hidrati, dakle brza i neredovna ishrana, nekretanje, sede?i stil života, hroni?ni stres, zaga?en vazduh… Nedavno je u ameri?kim medijima objavljena vrlo zanimljiva hronologija nastanka jednog vrlo ozbiljnog, mogu?e pogrešnog, konsenzusa nau?nika koji su masnu hranu proglasili za hranu koja deblja i ne valja. Geri Taubs u knjizi „Dobre kalorije, loše kalorije” upustio se u razotkrivanje mitova o dijetama, tvrde?i da hipoteza po kojoj masni, hranljivi sastojci skra?uju život po?iva na sumnjivim i nepotpunim podacima. Taubs tvrdi da je sve rezultat efekta informacione kaskade: bilo je dovoljno da jedan medicinski autoritet nešto proglasi za nau?no, nepobitno ta?no, da bi svi drugi odobravali. Tako je masna hrana anatemisana, a ova se tvrdnja ugradila i u ?uvenu piramidu ishrane, još 1964. godine u kojoj su masti u samom vrhu, dakle treba ih jesti u veoma malim koli?inama. To je narednih decenija odredilo ton medijskog pokrivanja ove teme, a teorija da je masno loše postala je javna mudrost. Zapadnjaci, a naro?ito Amerikanci sve snage usmerili su na izbacivanje masti iz ishrane, jer to, tvrdili su, smanjuje rizik od dobijanja infarkta i sr?anih bolesti, ali zdravlje nacije se nije popravljalo. Infarkt je poga?ao i mršave i debele, i one koji ne jedu ništa osim salatica i one koji dan po?inju ?uvenim ameri?kim doru?kom: slasnom slaninom i jajima. Na jednom nau?nom skupu prošle nedelje, naši lekari razli?itih specijalnosti gostili su se baš onako, doma?inski, ne broje?i kalorije, a na novinarsku zbunjenost su odgovorili da pri?a da masno nije zdravo apsolutno nikada nije dokazana, ve? da je sve stvar genetike i produženog životnog veka.

Ovakva tvrdnja apsolutno se poklapa sa onim što se ovih dana pojavljuje u ameri?kim medijima: prvo, tradicionalne dijete su mršave, ispoš?ene, a ne postižu cilj, a, drugo, nema danas nove epidemije sr?anih bolesti, ve? ljudi žive duže i naravno da onda pose?uju više lekara, koji im dijagnosticiraju bolesti srca. Nevolja je bila što velikim autoritetima, prvo lekaru koji je, izme?u ostalih, osmislio i obroke za ameri?ku vojsku još u Drugom svetskom ratu, ?uvenom Enselu Kejsu, a posle 1988. godine, a ni dr Evertu Kupu, glavnom lekaru SAD (nešto kao ministar zdravlja kod nas) niko nije hteo da suprotstavi mišljenje da masna ishrana možda i nije tako „crna”. štaviše, mišljenje svih lekara koji su rekli da tako nešto nikada nije dokazano zanemareno je i opstala je samo škola koja je tvrdila da je masno loše i ?uvena „piramida zdrave ishrane” koju su generacije medicinara u?ile kao pesmicu.

Naš stru?njak za probleme ishrane zdravih i bolesnik ljudi, doktorka Jagoda Jorga, profesor na Medicinskom fakultetu, povodom ovih tvrdnji kaže da su Amerikanci u me?uvremenu zaista uradili nekoliko drugih i druga?ijih piramida ishrane, jer mnogi su se pogledi na to šta je zdravo, šta dobro za srce i zdravlje menjali.

– Kada je napravljena piramida ishrane kojom je preporu?eno da se smanji iznos masti, udvostru?io se unos še?era. Me?utim, Amerikanci su stavili pod kontrolu epidemiologiju kardiovaskularnih bolesti i infarkta i to raznoraznim merama – od preporuke o redovnoj fizi?koj aktivnosti do zabrane pušenja. ?injenica je, me?utim, da u me?uvremenu nije prepoznat faktor rizika – gojaznost, jer je rastao unos še?era preko slatkih napitaka i grickalica, da bi 1998. godine najzad gojaznost bila definisana kao faktor rizika – objašnjava naša sagovornica.

Doktorka Jorga ponovo naglašava da gojaznost nije rezultat unosa masne hrane nego viška kalorija bilo kog porekla, pre svega še?era, makar to bilo i od 10 kilograma lubenice. Ozbiljni eksperti, dodaje dr Jorga, svesni su da problem ne rešava smanjenje masno?a u ishrani, nego promena stila života. Postignut je konsenzus o tome koliko je še?er krivac za gojaznost, ali razni lobiji i agresivne reklame ?ine svoje.

Svojevremeno, doktorka Jorga je postala poznata po tome što je na naš jelovnik vratila svinjsku mast i kajmak za koje je rekla da su bolji od margarina. Svinjska mast je bila gotovo anatemisana iz naših života, donedavno najstrože zabranjena u preporukama za zdrav život.

– Bitne su koli?ine, a ne vrste masti. Sve vrste masno?a imaju svoje mesto u našoj ishrani, ali svaka u razli?itim koli?inama i nikako onako kako smo to nekada ranije imali obi?aj da koristimo. Danas zasi?ene životinjske masti imaju svoje dozvoljeno, pa ?ak i preporu?ljivo mesto u ishrani. Isto kao što treba da koristimo i suncokretovo ulje ili maslinovo ulje, obavezno bar u salati. Greše i osobe koje su se potpuno preorijentisale na maslinovo ulje, ne mare?i za koli?ine koje koriste, a zaboravljaju?i da maslinovo ulje vrlo kalori?no – kaže doktorka Jorga, a na komentare svojih kolega da klju?nu tajnu krije genetika, a ne ono što jedemo, odgovara da genetika nije naša sudbina, ve? samo sklonost, pa da li ?emo živeti dugo i zdravo, ipak, u velikoj meri zavisi i od toga koliko vodimo ra?una o glavnim faktorima rizika.

 [Politika, 16.10.2007] 

 

.

U domovima zdravlja svuda u Srbiji RZZO ?e idu?e nedelje postaviti velike plakate na kojima je prikazano više od 900 lekova s pozitivne liste tj. A i A1, radi informisanja osiguranika. Lekovi su formirani prema vrstama bolesti u ?etiri grupe i boje. U svakom kvadrati?u pored naziva leka pisa?e i visina participacije, tj. u?eš?a novca u ceni leka. Tako pacijenti mogu da biraju i jeftiniji lek ukoliko im to odgovara, uz saglasnost lekara. Liste lekova, po?etkom novembra, dobi?e i lekari u formi brošura s ta?nim popisom lekova sa svih lista.
U Srbiji postoje A, A1, B, C i D liste, a o tome koji ?e lek biti na odre?enoj listi odlu?uje komisija stru?njaka koja ima 16 potkomisija. Na listi A su lekovi koji se izdaju na recept uz participaciju i bez u?eš?a, na listi A1 su lekovi koji se dobijaju uz odre?en procenat u?eš?a osiguranika, na listi B su lekovi koji se mogu izdati samo uz bolni?ki nalog, na listi C su oni s posebnim režimom izdavanja, kao što su citostatici, i na listi D su neregistrovani lekovi. Ove liste pravljene su prema osnovnoj listi Svetske zdravstvene organizacije.

 [Danas, 19.10.2007] 

.

SAVEZ DRUšTAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV šE?ERNE BOLESTI NEZADOVOLJAN

U Vojvodini više od 150.000 ljudi boluje od še?erne bolesti, a oko 60.000 njih su insulinski zavisni. Bolest je teška sama po sebi, pa svako otežavanje nabavke lekova, insulina, pomagala… dodatno otežava život ovih ljudi. I umesto da im le?enje bude sve pristupa?nije i jednostavnije, u Savezu društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti kažu da su restrikcije njihovih prava sve ve?e.

– Stupanjem na snagu nove pozitivne liste lekova Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje je lekarima opšte prakse uputio preporuku da se analogni insulin propisuje samo u izuzetnim okolnostima – kaže predsednik Saveza društava Vojvodine za borbu protiv še?erne bolesti Petar Rancinger. – Radi se o najsavremenijem insulinu u plasti?nim penkalicama koji konstantno deluje i ne izaziva pikove ili udare u terapiji. Umesto njega lekarima je preporu?eno, odnosno nare?eno, da propisuju insulin u bo?icama, koji podrazumeva plasti?ni špric i debele igle, s obrazloženjem da je ovaj insulin jeftiniji. Po našoj ra?unici, radi se o neznatnoj uštedi, a što se ti?e terapije – u?injen je korak unazad.

Za obolele od dijabetesa, posebno one koji su na insulinskoj terapiji, svakodnevno merenje nivoa še?era u krvi je obavezno i predstavlja osnovu za pravilnu primenu lekova. Još 2002. godine Vlada Srbije je usvojila vodi? dobre medicinske prakse za še?ernu bolest po kojoj je precizirano da se obolelom od dijabetesa ne sme napamet davati insulin, ve? na osnovu merenja še?era u krvi pomo?u aparati?a, traka i lanseta, koje za obolele nabavlja država.

Neizvesna sudbina dispanzera – Sudbina savetovališta i dispanzera za še?erne bolesnike u domovima zdravlja je neizvesna, a u pojedinim mestima oni su ve? ukinuti. U njima su radili specijalisti i subspecijalisti za dijabetes. Sada bi le?enje dijabeti?ara trebalo da rade lekari opšte prakse, odnosno izabran lekar, pa se pitamo kako ?e on to raditi bez aparata i bez neophodnog znanja iz dijabetologije. Za edukaciju lekara je potrebno nekoliko godina, što zna?i da ?e se za to vreme pove?ati procenat komplikacija bolesti kod dijabeti?ara, pa ?emo imati više o?nih obolenja, amputacija i onih kojima ?e biti potrebna hemodijaliza – kaže Rancinger.

– Sada se ova preporuka ne poštuje. Zavod za zdravstveno osiguranje odobrava samo dijabeti?arima deci i omladini do 26 godina aparat i 150 tra?ica za merenje nivoa še?era u krvi. Odraslima koji še?er moraju da mere ?etiri i više puta dnevno odobrava se tako?e aparat, ali svega 50 tra?ica, što je nedovoljno – kaže Rancinger. – Zakon omogu?ava pacijentima da u apotekarskim ustanovama biraju izme?u osam aparata za merenje še?era u krvi, od šest proizvo?a?a, i u zavisnosti od izabranog da mogu da dobiju trakice i lansete. Ali, uprkos zakonu, u apotekama se i dalje mogu na?i samo dva-tri aparata.

Oboleli od še?erne bolesti koji su na insulin terapiji žale se i na proceduru koju moraju da pro?u kako bi za svaki mesec obezbedili insulin i probor za njegovo davanje. Insistiranje na izabranom lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne odgovara ovim bolesnicima.

– Oboleli od še?erne bolesti godišnje gube veliki broj radnih dana zbog odlaska kod lekara. Jedan dan je potreban da bi otišli kod specijaliste po stru?no mišljenje, a dva dana je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti potrebno da bi se stiglo na red za dobijanje potrebnih papira s kojima odlazimo u apoteku. Ovo se radi svakog meseca. Jednom godišnje odlazimo na komisiju, a velika je sre?a ako ovde obavimo posao u jednom danu. Ovome valja dodati još nekoliko dana za redovne preglede kod specijaliste tokom godine i najmanje jednom godišnje odlazimo u dnevnu bolnicu na detaljan pregled. Tako izgubimo više od 30 radnih dana godišnje – kaže Rancinger.

 [Dnevnik, 05.10.2007.] 

.

Sednica Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije

Zdravlje majki i dece me?u prioritetima

Trodnevna sednica Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, 57. po redu, po?ela je ju?e u Domu Narodne skupštine u našem glavnom gradu. Ovo je prvi put, otkako postoji Svetska zdravstvena organizacija da se u našoj zemlji okupi više od 300 delegata, ministara i visokih politi?ara ministarstava zdravlja iz 53 zemlje, ?lanica evropskog regiona SZO.
Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja u Vladi Srbije, izabran je za predsedavaju?eg ove sednice i tom prilikom izjavio je da ?e trodnevno zasedanje delegata SZO u Beogradu biti posve?eno Milenijumskim ciljevima te organizacije. Po re?ima ministra Milosavljevi?a, najvažniji ciljevi su unapre?enje zdravstvenog sistema kontrole zdravlja majke i deteta, kontrole i suzbijanja nezaraznih bolesti i poštovanja protokola o vodama.
Na konferenciji za novinare povodom otvaranja ovog zasedanja, ministar Milosavljevi? rekao je da SZO pomaže ?lanicama da ostvare što više dobrih rezultata u o?uvanju i unapre?enju zdravlja svojih gra?ana, u prevenciji i ranom otkrivanju i le?enju bolesti.
– Svetska zdravstvena organizacija 60 godina brine o zdravlju gra?ana naše planete, i ona to postiže radom šest komiteta na razli?itim kontinentima. Regionalni komitet za Evropu pomaže zemljama ?lanicama, da definišu svoje nacionalne politike, da ostvare što više dobrih rezultata u unapre?enju i o?uvanju zdravlja gra?ana. U zemljama ?lanicama evropskog regiona živi 880 miliona ljudi, na prostoru izme?u Atlantskog i Tihog okena i izazovi su brojni. Ovih nekoliko dana bi?emo doma?ini donošenju veoma važnih odluka koje ?e u narednih nekoliko godina odrediti aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, rekao je ministar Milosavljevi?.
Konferenciji za novinare prisustvovao je i direktor regionalne kancelarije SZO za Evropu Mark Danzon. On je tom prilikom izjavio da ?e preostale dve godine svog mandata posvetiti radu na poboljšanju zdravlja romske dece u Evropi i da je najuzbudljivije raditi u evropskom regionu SZO.
Prvog dana sastanka rukovode?eg SZO za Evropu u Beogradu, delegati su raspravljali o unapre?enju zdravlja majke i dece, danas ?e razgovarati o kadrovima u zdravstvu, a u sredu o ishrani. Delegatima ?e se danas obratiti i predsednik Srbije Boris Tadi?. Tako?e, na današnjem skupu u?estvova?e i generalna direktorka SZO Margaret ?en.
Od 2000. godine do danas saradnja Srbije i SZO odvijala se kroz tri Sporazuma o dvogodišnjoj saradnji. U nedelju je potpisan ugovor za 2008. i 2009. godinu. Osnovna misija SZO je "ostvarivanje najvišeg mogu?eg stepena zdravlja za sve narode". SZO je organizaciono podeljena na šest regionalnih kancelarija – Afriku, Ameriku, Isto?ni Mediteran, Jugoisto?nu Aziju, Zapadni Pacifik i Evropu. Sedište SZO je u ženevi. SZO je osnovana 1948. godine, a prvom skupštinom je predsedavao profesor medicine i direktor škole narodnog zdravlja iz Zagreba Andrija štampar.

(Danas, 18.9.2007.).

Troje lekara u Subotici le?i 12.500 dijabeti?ara

SUBOTICA – Skoro 12.500 registrovanih še?eraša, od kojih skoro 7.500 bar jednom godišnje dolazi na kontrolne preglede, nezadovoljno je sadašnjom organizacijom Dispanzera za dijabetes. Pored enormnih gužvi i smanjenog broja lekara, mnogi dijabeti?ari, bez obzira kada do?u u bolni?ki krug, ne mogu toga dana biti i pregledani.
Direktor Zdravstvenog centra doktor Nebojša Raki? potvr?uje da je nezadovoljstvo pacijenata opravdano i da se ve? duže vremena razmišlja kako formirati posebnu ambulantu za dijabetes, savetovalište ili dispanzer.
– U toku je reorganizacija celog zdravstvenog sistema. Napravili smo novu organizacionu šemu i, verujem, nakon razdvajanja bolnice Doma zdravlja, ovaj ?e problem biti rešen – kaže direktor Zdravstvenog centra.
Zamisao je da bi dijabeti?ari zbog specifi?nosti oboljenja trebalo da dobiju kompletan servis na jednom mestu, od dijagnostike, preko terapije, edukacija do le?enja komplikacija.
– O?ekujem da ?e razdvajanjem bolnice i Doma zdravlja problem sa dijabeti?arima biti rešen tako što ?e pri našoj ustanovi za dva meseca biti osnovano savremeno savetovalište za še?eraše. To bi smanjilo gužve i lišilo pacijente brojnih muka kojima su sada izloženi. Ve? je upu?eno dvoje lekara na obuku za rad u budu?em centru – kaže doktor Ružica Crnjakovi?, upravnik Doma zdravlja.
Uz sve gužve koje su prisutne poslednjih meseci, postoje?i dispanzer funkcioniše, ali se doga?a da na jednog lekara dnevno do?e i po stotinu pacijenata.
– Dispanzer za dijabetes osnovan je skoro pre pola veka i tada je bilo registrovano od 1.000 do 1.500 dijabeti?ara i za njih je bilo zaduženo troje lekara. Broj pregleda je u to vreme bio u granicama normativa. Sada ima oko 12.500 dijabeti?ara, od kojih bar 7.500 dolazi na redovne preglede, ali još rade samo tri lekara. Prose?an broj pregleda pacijenata po lekaru je oko 7.000 godišnje. To je dnevno oko 50 pacijenata, ali kada radi jedan lekar, onda je to stotinu pacijenata. Pri tom, lekari koji rade u Dispanzeru obavezni su i prema stacionarnom delu, pa nije mogu?e posvetiti pacijentu barem deset minuta. Sve to, i mnogi drugi razlozi, uslovili su da je u Dispanzeru došlo do zagušenja i to kod pacijenata izaziva opravdani revolt – kaže doktorka Snežana Polovina.
Mnogi pacijenti uglas govore da nema šanse dobiti redni broj za pregled ispod „stotke“ ako se, na primer, u Dispanzer do?e oko osam ?asova. Situacija je dodatno pogoršana u prošlom i ovom mesecu ,kada su lekari koristili odmor.
– Ustanem pre svitanja, hvatam autobus za grad, stižem u Dispanzer i podižem redni broj, ali kad god do?em, ve? je ispred mene bar dvadeset do trideset pacijenata. Teško mi je putovati sa sela, ali nema drugog na?ina da zaustavim stalnu progresiju bolesti ve? da se le?im – kaže Veronika T. iz obližnjeg suboti?kog sela.

[Blic, 27.08.2007]

.

Za one koji još uvek nemaju aparat za merenje še?era u krvi, Dijabetološki savez Srbije je obezbedio ve?u koli?inu aparata za merenje še?era u krvi Johnson-Johnson ULTRA po ceni od 2.000 din za komplet sa 10 traka i 10 lanceta.

Pozovite Dijabetološki savez Srbije i naru?ite na tel. 011 3283267 i 3283485, fax 3283578, mail: bobaz@net.yu

.

Do kraja nedelje preventivni centri u 25 domova zdravlja u Srbiji

U Srbiji je ju?e otvoren još jedan preventivni centar, ovoga puta u Domu zdravlja u Sremskoj Mitrovici, a u petak se o?ekuje otvaranje takvog centra u Kikindi ?ime se završava projekat Ministarstva zdravlja "Unapre?enje preventivnih zdravstvenih usluga u Srbiji", koji sa tri miliona evra finansira EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Preventivni centar u Domu zdravlja u Sremskoj Mitrovici je 24. po redu, a projektom je planirano otvaranje ukupno 25 takvih centara, koliko ?e ih i biti do kraja ove nedelje.
Ovi centri zamišljeni su kao pokreta?i svih aktivnosti prevencije, prvenstveno dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih bolesti i predstavljaju novinu u našem zdravstvenom sistemu, s obzirom na to da je zdravstvo ranije bilo orijentisano više na le?enje nego na preventivu. Istraživanja pokazuju da ?ak dve tre?ine gra?ana Srbije umire od bolesti koje su izle?ive ukoliko se otkriju na vreme, zbog ?ega su preventiva i blagovremeni pregledi najbitniji.
U ove centre na preglede ili za savete mogu da do?u oni koji teritorijalno pripadaju odre?enom domu zdravlja. U Beogradu ima ?etiri preventivna centra, i to u DZ Voždovac, DZ Palilula, DZ Novi Beograd i DZ Zemun. Centri su otvoreni i u Novom Sadu, Somboru, Pan?evu, šapcu, Zrenjaninu, Subotici, Požarevcu, Valjevu, ?a?ku, Kragujevcu, ?upriji, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Vranju, Pirotu i Zaje?aru.

Pregledi na terenu

Svi preventivni centri u Srbiji imaju po tri jedinice, i to telefonsko savetovalište, ambulantu i mobilnu ekipu. Angažovani su lekari i sestre opšte medicine, medicine rada i patronažne službe. U savetovalištima gra?ani mogu telefonom da dobiju savete o zdravlju i zdravim stilovima života, u ambulanti mogu bez zakazivanja da obave preventivne preglede, da izmere krvni pritisak i nivo še?era u krvi, ali i da obave odre?ene analize koje pomažu pri otkrivanju kancera. Mobilna jedinica je ekipa koju sa?injava lekar, medicinska i patronažna sestra. Ova ekipa odlazi u radne organizacije i mesne zajednice gde pregleda zaposlene i žitelje mesnih zajednica.

Mnogi domovi zdravlja otvorili su preventivne centre samostalno, iz svojih sredstava, dakle nezavisno od projekata koji finansira EU. U Beogradu takvih ima desetak, a jedan od njih je i DZ Savski venac.
– Naš preventivni centar radi svakog dana. Kod nas mogu da do?u svi žitelji Savskog venca po savete o zdravlju. Centar za prevenciju je prevenstveno orijentisan na radno aktivno stanovništvo, na one ljude koji su prezauzeti i koji dugo nisu bili kod lekara. Mnoge bolesti su neme, nemaju bol kao prate?i efekat, zbog ?ega su veoma bitni kontinuirani pregledi. Provera zdravlja obavlja se bez zakazivanja. Mi pravimo i porodi?nu genetiku, dajemo savete za odvikavanje od pušenja, proveravamo zdravlje i ukoliko se prona?e nešto što ukazuje na bolest, onda pacijenta usmeravamo na njegovog izabranog lekara – objašnjava dr Vesna Vuji?i?, odgovorni lekar opšte medicine i Preventivnog centra Doma zdravlja Savski venac.
Ministarstvo zdravlja najavljuje uskoro otvaranje preventivnih centara i u ostalim domovima zdravlja u Srbiji, tako da ?e ih biti ukupno 160.

[Danas, 21.8.2007.].

U domovima zdravlja uveliko se popunjavaju upitnici o izboru li?nog lekara

Podaci o pacijentima neophodni za kontrolu lekara
 
U januaru idu?e godine svi zdravstveni osiguranici mora?e da imaju ne samo nove knjižice, ve? i odabranog lekara u domovima zdravlja u kojima se le?e. Baš zbog toga, ovih dana u gotovo svim domovima zdravlja pacijentima se nude formulari u kojima oni treba da ostave osnovne podatke, da se opredele za odre?enog lekara i potpišu pristanak da "nadležni, ovlaš?eni zdravstveni radnik – nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja može da ima ima uvid u li?ne podatke koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja". Upravo ova stavka, koja u formularu stoji pri dnu strane, mnogim osiguranicima ostaje nejasna, a neki tvrde i da je suprotna pravima pacijenata koji se ovog leta promovišu u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
U Domu zdravlja Savski venac u Beogradu kažu da je re? o standardnoj proceduri popunjavanja formulara Fonda za zdravstveno osiguranje.
– Upitnik koji pacijenti popunjavaju zove se "izjava o izboru i promeni lekara" i sadrži osnovne podatke o korisniku naših usluga. Ime prezime, mati?ni broj, adresu, broj telefona, pol i takozvani LBO broj iz novih zdravstvenih knjižica. On sadrži i pitanja o opredeljenju za odre?enog lekara i pristanak da nadzornik obaveznog osiguranja ima uvid u te podatke. To nije protivno pravima pacijenata, ve? je u skladu sa njima. Pacijenti biraju svog lekara koji, kada koristi godišnji odmor ili je na bolovanju ima svoju zamenu. Izabrani lekar može se promeniti, ali nakon godinu dana – kaže Marija Božovi?, poslovni sekretar Doma zdravlja Savski venac.
U Republi?kom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da je uvid u zdravstvenu dokumentaciju ovlaš?enog zdravstvenog radnika – nadzornika u skladu sa Zakonom zdravstvenog osiguranja i da je ta stavka preko potrebna radi kvalitetnijeg sistema zdravstvenog sistema.
– Zavodu za zdravstveno osiguranje korisnici pla?aju doprinose, mi kupujemo lekarske usluge u domovima zdravlja i sasvim je logi?no, radi zaštite pacijenata, da možemo da imamo uvid u zdravstvenu dokumentaciju osiguranika, odnosno u njihov zdravstveni karton. Kako ?ete nekoga zaštititi ako nemate pravo da vidite podatke o njemu? Uostalom, ne može svako da ima uvid u te podatke, ve? samo onaj ko je ovlaš?en za kontrolu – objašnjava Vladan Ignjatovi?, PR Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Lekari ?e, prema njegovim re?ima, od 2008. biti pla?eni po broju obavljenih pregleda odnosno pruženih usluga osiguranicima
– Nadzornik je zapravo kontrolor poslovanja zdravstvene ustanove. Zamislite da je neko upisao da je obavio operaciju, Zavod plati taj zahvat, a pacijentu zapravo nije ura?ena operacija jer nije bilo potrebe za tim. Da se tako nešto ne bi doga?alo, potreban je uvid u dokumentaciju osiguranika. S druge strane i lekari ?e kvalitetnije raditi, jer ?e posla imati oni koji su najbolji, odnosno oni koje osiguranici odaberu- kaže Ignjatovi?.

[Danas, 4-5.08.2007.].

Ministarstvo zdravlja upozorilo medije da se pridržavaju odredbi Zakona o reklamiranju kada govore o lekovima.
 
U saopštenju se naglašava da je opštoj javnosti zabranjeno reklamiranje lekova koji izdaju na recept i drugih lekova propisanih zakonom. Mogu se oglašavati samo lekovi koji su na spisku koji je izdala Agencija za lekove i medicinska sredstva, dodaje se u saopštenju.

Prema navodima Ministarstva, oglašavanje lekova obuhvata reklamiranje lekova posredstvom javnih medija, Interneta, na javnim mestima, slanjem poštom i direktnom posetom, promociju lekova zdravstvenim i veterinarskim radnicima u stru?nim ?asopisima i davanje besplatnih uzoraka stru?noj javnosti.

Posebno se navodi da oglašavanje obuhvata i sponzorisanje nau?nih i promotivnih skupova u kojima u?estvuje stru?na javnost.

Ministarstvo podse?a da nije dozvoljeno reklamirati ni vakcine, ni besplatne ni i one koje se napla?uju.

U saopštenju se navodi da je vakcinisanje regulisano Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o imunizaciji i na?inu zaštite lekovima.

Imunizacija obuhvata obaveznu sistematsku imunizaciju osoba odre?enog uzrasta, osoba izloženih zaraznim bolestima, imunizaciju po klini?kim indikacijama i imunizaciju putnika u me?unarodnom saobra?aju.

Obavezna imunizacija je besplatna, odnosno finansira se iz budžeta preko Zavoda za zdravstveno osiguranje.

 [11. avgust 2007., Beta]

.

Dijabetes tipa jedan uzrokovan genetikom

Nau?nici s univerziteta "MekGil" u Montrealu otkrili su da promene na genu KIAAO350 koji se nalazi na 16. hromozomu izazivaju dijabetes tipa 1.
Istraživa?i su došli do pomenutog otkri?a uporedivši gensku strukturu 563 deteta obolela od dijabetesa tipa 1 s genskom strukturom 1.000 zdravih osoba.
Poznato je da gen KIAAO350 uti?e na imunološki sistem organizma, ali nau?nici još nisu utvrdili njegovo ta?no dejstvo.
Pomenuto otkri?e trebalo bi da omogu?i bolje razumevanje dijabetesa tipa 1 i razvoj novih terapija namenjenih le?enju te bolesti.
Istraživa?i su dosad otkrili ?etiri genske oblasti koje predstavljaju fakor rizika za nastanak dijabetesa tipa 1 ili "insulin zavisnog" dijabetesa koji se najceš?e javlja u mladosti i dovodi do toga da imunološki sistem uništava ?elije ?ija je funkcija da proizvode insulin u pankreasu.

Danas u svetu ima oko milion ipo osoba obolelih od dijabetesa tipa 1 koje svakodnevno moraju da primaju insulinske injekcije kako bi održavale pod kontrolom nivo še?era u krvi, preneli su francuski mediji.

(Tanjug, 27.7.2007.)

.