Category: Vesti

Udruženje gra?ana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.

Iako do željene reakcije nadležnih institucija još uvek nije došlo, u me?uvremenu je, tragom ove akcije, a na inicijativu nastavnika i roditelja Oš "Siniša Nikolajevi?" iz Beograda iz ove škole udaljena prodavnica belih peciva. Roditeljski savet i školski odbor podržali su ideju da se u školi otvori kiosk zdravijih proizvoda, pod nazivom "Zdrava svaštarica".

"Kucnuo je i taj ?as. Prvi put u Srbiji, a i šire, u jednoj osnovnoj školi deca, ali i njihovi roditelji i nastavnici, imaju priliku da izaberu nešto iz širokog asortimana zdravije hrane, u kojoj ?e pored integralnih svežih peciva, biti prisutne i druge integralne namirnice, poput pica, sendvi?a, slanih i slatkih pita, zdravijih grickalica i sl", izjavio je ovim povodom direktor Darko Mateji?.

Ina?e, proizvodi koji se prodaju ne sadrže hemijske aditive, vešta?ke boje i konzervanse. Umesto industrijski prera?ene hrane, koja je izgubila gotovo svu nutritivnu vrednost, ovakvi proizvodi ?e deci dati onu energiju koja im je potrebna za pravilan rast i razvoj.

U cilju promocije zdravijeg življenja u kiosku ?e se mo?i nabaviti i 100% prirodni sapuni, šamponi, paste za zube, kao i literatura i ?asopisi koji promovišu ekološke i sli?ne ideje. Ve?ina proizvo?a?a odazvala se molbi da snize cene kako bi ova hrana bila što dostupnija prose?nom de?ijem džeparcu.

U sklopu ovog projekta, koji ?e trajati najmanje do kraja ove školske godine, bi?e organizovana predavanja, kao i drugi vidovi edukacije, u koje su uklju?eni eminentni stru?njaci iz oblasti zdravije ishrane.

Sve?anost povodom po?etka rada "Zdrave svaštarice", kao i degustacija zdravijih proizvoda, održana je na Svetog Savu u nedelju, 27. januara od 13.30 ?asova, u Timo?koj 24..

Njujorški odbor za zdravstvo odlu?io je da naredi lancima restorana u najve?em ameri?kom gradu da u svoje menije uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela.

Odbor za zdravstvo grada Njujorka doneo je ovakvu odluku u nadi da ?e podaci o koli?inama masno?e u pojedinim jelima naterati mušterije da dobro razmisle i po?nu zdravije da se hrane.

Odluka odbora, navodi AP, koja ?e stupiti na snagu 31. marta, odnosi se na svaki lanac koji ima najmanje 15 restorana. Veliki lanci restorana ?ine oko deset odsto njujorških ugostiteljskih objekata.

Neki od njih, kao što su Mekdonalds ili Burger King, nude gostima podatke o broju kalorija, ali ne u jelovnicima ve? na poslužavnicima koje posetioci dobiju tek kad plate i ponesu porudžbinu.

Gradski zvani?nici nadaju se da ?e izveštaj o tome koliko koji obrok ima kalorija doprineti smanjivanju broja gojaznih gra?ana Njujorka, ?im budu videli šta pojedina jela sadrže.

Gradski komesar za zdravlje, Tomas Friden, izrazio je nadu da ?e restorani, zahvaljuju?i novoj regulativi, po?eti da nude zdraviju hranu.

"Mislim da ubudu?e u ponudi ne?emo imati predjela od 2.700 kalorija kao što je sad slu?aj," kaže Friden.

Njujorške gradske vlasti zabranile su prošle godine u svim restoranima upotrebu nekih masno?a prilikom pripremanja hrane.

Od kako je Njujork doneo takvu odluku, isto razmatraju ameri?ka savezna država Kalifornija i okrug King u saveznoj državi Vašington, gde se nalazi grad Sijetl.

Centar za slobodu potroša?a, koji ?ine restorani i prehrambene kompanije, krenuli su u napad.

"Ne treba biti doktor nauke, pa ?ak ni imati završenu srednju školu, da biste uvideli razliku izme?u 12 par?i?a piletine i jedne salate," piše u saopštenju tog centra.

Kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima.

 [B92, 29.01.2008] 

.

Pred novogodišnje praznike na Dijabetes forumu je pokrenuta dobrovoljna akcija prikupljanja sredstava za nabavku skener / printer / fax ure?aja za Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.

Na inicijativu samih u?esnika foruma, prikupljeno je 7.000 dinara, što je dovoljno za kupovinu ovog ure?aja.

Ovim putem se najtoplije zahvaljujemo svim dobrim ljudima koji imaju razumevanja i žele da pomognu u radu našeg udruženja.

Stela Prgomelja

predsednica Društva

22.01.2008. 

.

Britanske vlasti su odobrile obavljanje spornih eksperimenata uz koriš?enje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona što, prema zagovornicima ovakvih istraživanja, otvara put za le?enje Parknisonove, Alchajmerove i mnogih drugih bolesti i posledica nekih povreda.

Britanska vlada je u jednom trenutku, suo?ena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom nau?nih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stru?njaci ovih ustanova ?e mo?i da kreiraju specifi?nu vrstu hibrida, ubacuju?i ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ?eliju.
Rezultat ?e biti takozvani "citrolazmi?ni hibridni" embrion, ili "cibrid", koji ?e biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Nau?nici u Kini, SAD i Kanadi ve? su radili sli?ne stvari, a ova tehnika je koriš?ena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom koriš?ene samo životnjske ?elije, iako je ve? bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ?elija i životinjskih jajnih ?elija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživa?i trenutno moraju da koriste ljudske jajne ?elije preostale od tretmana oplo?avanja, ali takvih ?elija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar. Britanski istraživa?i se, me?utim, nadaju da ?e im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomo?i da dobiju mati?ne ?elije koje bi mogle da obezbede nove na?ine le?enja ve?eg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ?elije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ?elije uba?ene u životinjske embrione.

[Tanjug, 18.01.2008] 

.

VMA od 1. januara postala drugi klini?ki centar Srbije

Beograd – Vojnomedicinska akademija zvani?no je otvorila vrata osiguranicima Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje 1. januara ove godine i za prvih dvadesetak dana broj pacijenata se gotovo udvostru?io u toj ustanovi.
– Posle toliko godina uspostavili smo saradnju s Ministarstvom zdravlja i RZZO, zahvaljuju?i velikim naporima i inicijativi našeg na?elnika, generala Jefti?a. Imali smo veliko razumevanje mati?nog Ministarstva odbrane na ?elu s ministrom Draganom šutanovcem, koji je prepoznao pravi trenutak za ustupanje dela kapaciteta VMA velikom broju gra?ana Srbije. Veoma rado smo ponudili naše usluge Republi?kom zavodu za osiguranje, a istovremeno ostali smo pri vojnom ministarstvu – kaže za Danas pukovnik dr Milorad Rabrenovi?, na?elnik Centra za hitnu medicinsku pomo? VMA.

Nova oprema i ve?i ugled

VMA je vojna bolnica sa svim mogu?im službama i specijalistima koji obavljaju sve mogu?e medicinske usluge, po?ev od onih rutinskih pa do komplikovanih transplantacija. VMA je, nakon 12 godina odsustvovanja, ponovo primljena u Balkanski komitet vojne medicine, a postala je i Regionalni centar za vojnomedicinsku saradnju. Primenjuje vrhunska dostignu?a savremene medicine, poput transplantacije jetre sa živog davaoca, mati?nih ?elija, refraktorne hirurgije i drugo. Tako?e, tehnologija koja se koristi u toj ustanovi se osavremenjuje, tako da je nedavno opremljen sterilni hematološki blok, nadogra?en linearni akcelerator za le?enje malignih bolesti, nabavljen multislajsni skener najnovije generacije, kao i laser koji se koristi u oftalmologiji za skidanje visoke dioptrije.

Da bi se gra?ani iz Beograda le?ili na VMA o trošku zdravstvenog osiguranja potrebno je da imaju uput svog izabranog lekara opšte medicine i overenu zdravstvenu knjižicu, a pacijentima iz unutrašnjosti potrebno je da mati?na filijala RZZO overi lekarski uput. Za le?enje na VMA pla?aju participaciju kao i u Klini?kom centru Srbije, tako da pregled košta 20 dinara, a bolni?ki 50 dinara. Skener košta 300 dinara, ultrazvuk 100, magnet 600 dinara… Ukoliko je re? o hitnim slu?ajevima, oni se odmah primaju i rešavaju, ali u Dijagnosti?ko-poliklini?kom centru pacijentima se zakazuju pregledi. ?ekanje je, kaže naš sagovornik, "relativna stvar, ali kada se zakaže datum i vreme onda tu nema pomeranja". VMA prima i pacijente koji dolaze samoinicijativno i bez uputa, ali onda oni pla?aju punu cenu pregleda.
– Mi smo u rangu Klini?kog centra Srbije, dakle tercijalni tip ustanove usko specijalizovane za rešavanje najsloženijih stvari, koje obi?ne bolnice ne mogu da reše. Ovih dana imamo veliki broj pacijenata. U Centru za hitnu medicinsku pomo? u toku smene do 1. januara bilo je od 75 do 76 pacijenata, a sada ih ima 140! Me?utim, treba napomenuti da mi nismo urgentni centar, ni jednog pacijenta ne?emo vratiti, ali bi zaista bilo dobro da se kapaciteti troše na one kojima je istinski potrebna tercijalna zdravstvena usluga. Od 1.300 ležajeva koliko je naš kapacitet, civilnim osiguranicima ustupili smo ukupno 500 u svim službama i bilo bi dobro da se troše na one kojima su zaista potrebne takve usluge – objašnjava dr Rabrenovi?

 [Danas, 19.01.2008]

.

Penzioner tuži poljski parlament zato što gladuje

Jedan poljski penzioner tužio je poslanike parlamenta zato što mu je penzija toliko mala da mu, posle kupovine lekova, jedva ostane novca za hranu.

Su?enje, prvo takve vrste u Poljskoj, po?e?e u Lo?u 24. januara, javljaju danas poljski mediji.
šezdesetogodišnji Ježi Stefanjak, težak še?eraš iz Lo?a, prima invalidsku penziju od 159 evra. Kada plati sve neophodne lekove, za hranu mu ostaje 1,4 evra dnevno.
"Volim Poljsku, ali dosta mi je smucanja po centrima za socijalnu pomo? i žalopojki, a tako?e i su?enja sa penzionim osiguranjem koji mi je pogrešno obra?unao penziju", kazao je Stefanjak poljskom dnevniku "Super ekspres".
Od optuženog poljskog parlamenta, Stefanjak traži da mu ispravno obra?una penziju na, kako je procenio, oko 370 evra mese?no, kao i da mu vrati novac koji mu je oduzet pogrešno izra?unatom penzijom – ukupno 71.400 evra.
"Ne radi se samo o mom slu?aju, ve? i svim onim penzionerima koje poljska država tretira kao poslednju rupu na svirali", rekao je Stefanjak.

[Beta 15.01.2008.]

.

Zbog pokušaja da se uz pomo? ovog zasla?iva?a smrša, ve?a je verovatno?a da se završi u bolnici nego da se ?ovek reši viška kilograma

žvakanje previše žvaka?ih guma koje ne sadrže še?er ve? zasla?iva? sorbitol može da bude prili?no opasan put ka vitkoj liniji. Nema?ki lekari su upozorili da vešta?ki zasla?iva? sorbitol može prouzrokovati dijareju i dovesti do potencijalno opasnog gubitka kilograma, pa je takav na?in mršavljenja daleko od preporu?enog. Na ovu tvrdnju naveo ih je slu?aj 21-godišnje devojke koja je izgubila skoro 11 kilograma, kao i muškarca od 46 godina koji je smršao ?ak 21 kilogram zbog neobjašnjivih proliva, sa više od 10 stolica na dan, sve dok doktori nisu našli vezu izme?u navike ovih pacijenata da koriste žvake u meri koja postaje opasna po zdravlje. Ovaj izveštaj nema?kih lekara Humboldt Univerziteta u Berlinu objavljen je u ju?erašnjem broju poznatog medicinskog ?asopisa „British Medical Journal”. U Americi su odmah po?eli da umiruju konzumente omiljenih žvaka, objašnjavaju?i kako rizik u ovoj zemlji nije veliki, jer je sorbitol re?e u sastavu žvaka?ih guma, zato što se tamo prednost daje zasla?iva?u aspartamu, za koji se tvrdi da je, kao i saharin – bezbedan.

Profesor dr Branko Jakovljevi?, specijalista ishrane sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, za „Politiku” objašnjava da se sa sorbitolom sre?emo svakodnevno i to ne samo u žvaka?im gumama, ve? je on sastojak i nekih sirupa protiv kašlja, prisutan je u brojnim dijetetskim preparatima, pa ?ak i kao dodatak u hrani, poznat pod skra?enicom E 420. U svim ovim navedenim proizvodima sorbitol se, prema re?ima dr Jakovljevi?a, nalazi u izuzetno malim koli?inama da bi mogao da ima bilo kakav efekat na zdravlje i na probavni sistem. Naravno, kada bismo preterivali sa konzumiranjem sorbitola, slika bi bila druga?ija. Prvo upozorenje dr Jakovljevi?a jeste da svako ko dobije eventualno ideju da smrša uz pomo? žvaka?ih guma odmah odustane, jer da bi se to dogodilo je potrebno, na primer, dvadeset i više pakovanja žvaka?ih guma dnevno.

– Verujte mi, mnogo je ve?a verovatno?a da zbog pokušaja da uz pomo? sorbitola smršate završite u bolnici nego da se rešite viška kilograma. Isto važi i za sva sredstva za mršavljenje koja sadrže laksative ili diuretike, odnosno sredstva za ?iš?enje creva ili izbacivanje vode – kaže naš sagovornik.

Dr Jakovljevi? pojašnjava da je sorbitol zapravo vrsta alkoholnog še?era i da, izme?u ostalog, u debelom crevu povla?i vodu iz organizma, ubrzava peristaltiku, odnosno pokretljivost creva i time izaziva lakše pražnjenje creva, pa se zato koristi i kao laksativ. Tako se ova supstanca koristi kada treba rešiti problem sa opstipacijom, odnosno zatvorom, ali tada isklju?ivo po savetu lekara.

– Koriš?enje laksativa, sorbitola ili nekog drugog sredstva kao na?in za smanjivanje kilograma je, me?utim, izuzetno štetan na?in i nosi sa sobom zdravstvene posledice. Pomo?na lekovita sredstva koja obe?avaju rešavanje problema sa težinom, kod nas ?esto sadrže neke oblike laksativa, sredstava za ?iš?enje, ali od toga je slaba korist. Prvo, nekontrolisanim stolicama gubi se velika koli?ina minerala iz organizma, kao i te?nost i lako se završi u bolnici. Osobe koje dugotrajno koriste laksative da bi smršale izlažu se opasnosti od ošte?enja zida debelog creva. Tako?e, posle prestanka upotrebe laksativa, po pravilu, težina se vra?a – navodi dr Jakovljevi?.

Dr Jakovljevi? dodaje da do sada u medicinskoj nauci nije bilo mnogo iskustava, naro?ito negativnih, sa koriš?enjem sorbitola i izveštaj nema?kih istraživa?a objavljen u poznatom britanskom ?asopisu više je nego koristan, pre svega zbog upozorenja kako i naizgled bezazlene žvake, kada se preteruje, mogu ?oveka smestiti u bolnicu. Naravno, nije re? o jednom ili dva pakovanja žvaka?ih guma, ve? više od 20 pakovanja, zbog kojih su u bolnicu stigli pacijenti sa izuzetno jakim bolovima u stomaku, sa puno gasova i zbog izuzetno ?estih stolica. Kad su doktori rešili misteriju, pacijenti su rekli zbogom žvakama sa sorbitolom i povratili težinu.
Profesor Jakovljevi? je poput ameri?kih lekara pojasnio još jednu stvar: za pri?e da je zasla?iva? aspartam kancerogena materija, kako se kod nas ?esto može ?uti, naš sagovornik tvrdi da nemaju nikakvog nau?nog osnova i da nijedna medicinska studija to nije potvrdila.

[Politika,12.01.2008.].

Na sednici Vlade RS 27.12.2007. godine odobren je Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na recept. Sastavni deo ovog Pravilnika je Lista lekova. Objavljivanje ovih dokumenata se o?ekuje u “Sl. glasniku RS” od 31.12.2007. godine

Na sajtu RZZO kona?no je objavljena najnovija, proširena lista lekova, koja bi trebalo da stupi na snagu 01.01.2008. godine

Ono što je nama bitno je da više nema nikakvih dodatnih uslova za dobijanje penova, ukoliko se radi o le?enju humanim insulinima.
Uslov za dobijanje NovoMix30 pena je 6 meseci loše regulacije glikemija uz pomo? humanih insulina, tj. HbA1c ve?i od 7%.
Uslovi za dobijanje insulinskih analoga ostaju nepromenjeni, o ?emu smo pisali u julu 2007. godine.

Tako?e, registrovan je novi brzodeluju?i insulinski analog – Apidra.

Još jedna izmena je da ?e od 31.01.2008. antidijabetici Siofor i Maninil biti skinuti sa pozitivne liste lekova, odnosno izdava?e se na recept, ali uz u?eš?e.

Najnoviji Pravilnik možete preuzeti OVDE (pdf)

A listu lekova, odnosno Listu lekova koji se izdaju na recept bez u?eš?a možete preuzeti OVDE (pdf).

Sva ova dokumenta i ostale liste (A1, B, C i D) možete na?i na sajtu RZZO.

Pročitaj više …

Prose?an stanovnik Srbije dnevno pojede oko 250 grama svežeg vo?a i povr?a, i popije oko 160 ml mleka. Potrebna koli?ina je duplo ve?a – pola kilograma vo?a i povr?a i bar pola litra mleka. Za razliku od ve?ine Evropljana, naši nutricionisti i lekari se slažu da imamo loše navike u ishrani. One su uglavnom nasle?ene iz prošlosti, ali i država veoma malo radi na edukaciji i poboljšanju prehrambenih navika.

– To je signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini – rekao je Stojan Jevti?, potpredsednik PKS koji je nedavno predstavio istraživanja koja je uradio „Faostat“.
Sli?an je i stav nutricionista u Srbiji.
– Kako se ljudi u Srbiji hrane, najbolje govori podatak da imamo pekare na svakom ?ošku i da su sve uvek pune. Naši ljudi jedu proizvode od brašna, masti, testenine… uglavnom proste ugljene hidrate – pri?a Jagoda Jorga, nutricionista.
Istraživanja u proteklih 10 godina pokazuju da se kod nas udvostru?io procenat dece koja zaostaju u rastu, a kod odraslih se pove?ao procenat gojaznosti.
– Lek za takvo stanje mogao bi da bude u ve?oj koli?ini zdrave hrane u prodavnicama, po pristupa?nim cenama. Tako?e, trebalo bi podsticati i prehrambenu industriju na kvalitet, a loše proizvo?a?e kažnjavati. Na kraju, besmisleno je ljudima govoriti šta da jedu ako su cene te hrane previsoke i prose?nom stanovniku nedostupne – smatra Jorga.
Branko Jakovljevi?, specijalista higijene i ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je naša loša ishrana uslovljena ?estim krizama i ratovima i da je zbog toga uvek u drugom planu.
– Kod nas je, na primer, june?e meso duplo skuplje od ribe, koja je mnogo zdravija. Ali, mi ipak jedemo više mesa. To samo pokazuje da naši ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o zdravoj ishrani – kaže Jakovljevi?.
Loše navike u ishrani smanjuju vitalnost organizma, uti?u na pojavu karcinoma, preranu smrtnost… A to košta i državu.
– Kada bi ljudi imali na trpezi kvalitetne namirnice, i država bi od toga mogla da profitira jer bi se smanjili ukupni troškovi le?enja – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomisti smatraju da je socijalni faktor veoma bitan, kao i da veliki broj ljudi i dalje živi na granici egzistencije.
– Naš životni standard je i dalje nizak, a hrana i po nekoliko puta skuplja negu u zemljama u okruženju. – kažeVojislav Stankovi?, saradnik Nau?no-istraživa?kog centra PKS.

Crvena boja
Da bi se „obra?unali“ s proizvo?a?ima nezdrave hrane, u Britaniji rade na uvo?enju sistema obeležavanja hrane po principu semafora. Zelenom bojom ?e se obeležavati biološki vredna hrana, dok ?e crvene krugove dobijati namirnice koje lekari ne preporu?uju.

[Blic, 23.12.2007.] 

.

POD istim krovom uskoro bi mogle da sara?uju dve medicine – alternativna i konzervativna. Novim pravilnikom, koji u subotu stupa na snagu, a na koji se ?ekalo bezmalo dve godine, zapadna i tradicionalna medicina kona?no su postale ravnopravne i u našoj zemlji. Beli mantili tako ?e dobiti poja?anje kolega koje su decenijama tretirali kao šarlatane, a u skorijoj budu?nosti ?e se usluge i jednih i drugih pružati u domovima zdravlja.
Pobornici metoda kojima su nas le?ile bake ili koje upražnjavaju stanovnici drugih kontinenata i kultura, na ovaj su na?in izvojevali pobedu. Ovih metoda ima mnogo, gotovo da se ne mogu ni pobrojati, pa sre?ivanje oblasti tek predstoji.
Mada neophodnost zapadne medicine niko ne pori?e, sve je više onih koji prednost daju alternativnim metodama. Osim vekovima dokazivane efikasnosti, u prilog im ide i cena, budu?i da je le?enje biljem ili homeopatijom, neuporedivo jeftinije nego standardni klini?ki tretman.

Prednosti

U NAšOJ zemlji pobrojane su 63 alternativne metode – od naših narodnih, preko isto?nja?kih medicina, pa do savremenih, poput homeopatije i aromaterapije, ali se mnoge i preklapaju. Na prvi pogled impozantna brojka i dalje ne dokazuje razvijenost ovakve prakse u Srbiji, jer je ovaj na?in le?enja mnogo bolje prihva?en u svetu, a naro?ito u zemljama gde je odavno ozakonjen.
Kod nas je ipak, najrasprostranjenija narodna medicina, odnosno le?enje biljem.
– Alternativna medicina je neškodljiva, jeftinija i delotvornija od zvani?ne. A njena prednost je i u tome što ne le?i bolest ve? pacijenta – kaže za „Novosti“ prof. dr Vuk Stambolovi?, jedan od pionira u afirmisanju alternativnog le?enja kod nas i ?lan radne grupe Ministarstva zdravlja za izradu zakona i upravo usvojenog Pravilnika. – Mi sada pokušavamo da krenemo putem koji je u svetu utaban još pre 15 godina. Opšti trend je stvaranje integrativne medicine, gde se konzevrativna i tradicionalna me?usobno dopunjuju. U svetu je lekar odavno prestao da bude jedini koji odlu?uje o izboru metoda le?enja. Pacijent je postao informisan, pa svoje rezultate unese u ra?unar i dobije hiljade odgovora šta može da uradi sa sobom, a potom zajedno sa lekarem bira put ozdravljenja.
Osim medicinskih, razlozi zbog kojih se u svetu navija za alternativnu medicinu su – ekonomski. Istraživanja u Engleskoj i Americi pokazala su znatne uštede u potrošnji lekova, broju laboratorijskih analiza, specijalisti?kih pregleda, pa ?ak i broju poseta lekarima opšte prakse. I neželjene posledice su skoro na nuli, te je tako i osiguranje od lekarske odgovornosti kod ovakvog le?enja znatno manje.
Ovi su argumenti bili dovoljno ubedljivi da ve?ina zemalja tradicionalnu medicinu uvrsti u sistem zdravstvenog osiguranja. Najrazvijenije države imaju ?ak i nacionalne institute i fakultete za alternativnu medicinu.
U Srbiji, me?utim, još nema govora da ?e se kod homeopate ili na akupunkturu i?i o trošku zdravstvenog fonda.
– Ako je država pametna i ovakvo ?e le?enje biti pokriveno obaveznim osiguranjem – nastavlja dr Stambolovi?. – Mnogobrojna su istraživanja pokazala kolika je ušteda. U Hrvatskoj, koja je u praksi odmakla daleko od nas, mada ne i u zakonodavstvu, izra?unali su da samo na lekovima jednog sr?anog bolesnika godišnje uštede oko 300 evra.
Prvi, koji bi u našoj zemlji mogli da isprobaju kako funkcioniše zajednica ove dve medicine pod istim krovom bili bi – Beogra?ani. Po ugledu na model iz Toskane, koji je upravo dr Stambolovi? prilagodio našem modelu, alternativci bi dobili ordinacije u domovima zdravlja. Ovu ideju su ve? aminovale državne službe, zainteresovan je Gradski sekretarijat, u ?ijoj su nadležnosti domovi zdravlja. Kolege „tradicionaliste“, kažu, bez sujete rado o?ekuju i u mnogim domovima zdravlja.
– Po?etni korak bio je najve?i i najvažniji. Prošle su dve godine od donošenja zakona do uvo?enja u praksu – kaže naš sagovornik. – Ogroman nas posao, me?utim, tek o?ekuje. Prvo je potrebno oformiti tim pri Ministarstvu zdravlja koji ?e izdavati licence za rad. Strogo ?e se kontrolisati može li neko da bude terapeut, ima li uslove za rad, potrebno obrazovanje… Ve? imamo ljude koji su završili sjajne škole u inostranstvu, koji pored prakse mogu i da edukuju ovdašnje kolege. Zainteresovanost je ve? velika, doduše najviše u glavnom gradu. Održani su i seminari u DZ na Voždovcu, Savskom vencu, Starom gradu, ?ukarici, Zvezdari, Studentskoj poliklinici…

„Za“ i „protiv“

– ?EKAMO da Ministarstvo napravi sistemska rešenja, izda vodi?e dobre prakse i licence, pa ?emo našim pacijentima ponuditi i alternativne terapije – najavljuje dr Mirjana Velimirovi?, direktor DZ Savski venac. – Neki naši lekari ve? su poha?ali seminare iz homeopatije i drugih vidova le?enja. Mislim da ?e i pacijenti biti zainteresovani za nov na?in, ali važno je da u startu znaju da to nije nadrilekarstvo, ve? nešto što ima dugu tradiciju i dobre rezultate. Zdušno podržavam uvo?enje alternativne medicine u zdravstveni sistem.
Koliko god imala zagovornika, ovi mehanizmi isceljenja, i dalje imaju vatrene protivnike. Osim sujete samih lekara, nepoverljive populacije, kao najve?i naprijatelj iglica i biljaka uglavnom su se isticale farmaceutske kompanije. Troškovi le?enja zapadnom medicinom višestruko su ve?i, a enormne su i zarade industrija medikamenata. Farmaceutski lobi, stoga, je zakleti protivnik svakog uvo?enja konkurencije, jer bi upravo oni bili najve?i gubitnici. Državni budžet, bez obzira na ogroman priliv od poreza, ne bi se istanjio ve? naprotiv – obogatio. U državnoj kasi ostao bi novac koji se sliva na osiguranja, bolni?ke troškove, skupu dijagnostiku…

SNAGA ILI ENERGIJA
U SVAKOM ?oveku postoji energija, koja se druga?ije zove u razli?itim kulturama. Kinezi je nazivaju ?i, Indijci prana, Indijanci oren, a naš narod kaže – snaga. To nije fizi?ka sila, ve? energija. Ako nekoga izda snaga, zna?i da je izgubio sposobnost samoisceljivanja. Mi se razbolimo kada ta energija bude blokirana ili sputana.
Alternativna medicina podrazumeva sve vidove otklanjanja ljudske patnje.

ENGLESKA ZA PRIMER
KOLIKO je ovakvo le?enje odoma?eno u svetu, vidi se na primeru Engleske gde ?ak 64 odsto državnih ordinacija koristi neku od nekonvencionalnih metoda.
U Americi se 42 odsto pacijenata godišnje podvrgne tradicionalnoj kuri, a u Evropi oko 30 odsto. U Nema?koj se od svih pacijenata ?ak 70 odsto le?i kod homeopata, akupunkturom, biljem… U Velikoj Britaniji pokrovitelj nacionalnog centra za alternativnu medicinu je upravo princ ?arls.

OPREMA I ALAT
PRAVILNIKOM, koji ve? u subotu stupa na snagu, precizirani su uslovi rada u ordinacijama gde bi se dijagnostika, le?enje i rehabilitacija pružala nekonvencionalnim metodama. Tako se za tai ?i ?uan i jogu podrazumevaju svla?ionice, za akupunkturu su neophodne lampe, sterilizatori, laseri, za srodne tehnike kuglice, lancete, set za dezinfekciju kože… Za homeopate, fitoterapeute, hiroprakti?are sredstva za rad su standardna, uz veoma mala odstupanja, pa su, tako, neophodni rekviziti slušalice, aparti za pritisak, ?eki?, špatule za pregled grla, i uobi?ajeni inventra – stolice, stolovi, police, strunja?e…

[Ve?ernje novosti, 21.12.2007] 

.