Category: Vesti

 Prema preliminarnoj kineskoj studiji, ekstrakt azijske bundeve usporava tok še?erne bolesti tipa 1. Kod ljudi koji boluju od še?erne bolesti tipa 1, imuni sistem greškom napada beta ?elije guštera?e koje proizvode insulin. Bez insulina, nivo še?era u krvi postaje prekomerno visok, a organizam ne može da iskoristi še?er pa život bolesnika zavisi od primanja insulina.

[Blic, 23.02.2008]

 Indijska biljka snižava še?er u krvi

Ekstrakt u Indiji veoma rasprostranjene višegodišnje biljke 'co?inia indica' ili 'co?inia cardifolia' može da pomogne osobama obolelim od blažeg oblika dijabetesa tipa 2, pokazuju rezultati jedne indijske studije.

Pomenuta biljka se u tradicionalnoj medicini naširoko koristi u le?enju še?erne bolesti, ali još nije bilo precizne nau?ne studije njenog dejstva, isti?u stru?njaci Instituta za zdravlje stanovništva i klini?ka istraživanja u Bangaloru, prenosi Rojters.

Tim sa pomenutog instituta, predvo?en dr Rebekom Kurijan, je obavio istraživanje na 60 odraslih osoba starosti od 35 do 60 godina, kod kojih je upravo ustanovljen dijabetes tipa 2. Jedan broj njih je metodom slu?ajnog uzorka odabran da prima ekstrakt 'co?inie indice', dok su ostali dobijali placebo.

Posle 90 dana, me?u ispitanicima dve grupe zabeležene su zna?ajne razlike. Dok je u krvi ispitanika iz prve grupe na prazan stomak registrovano smanjenje nivoa še?era od 16 odsto, dotle je u kontrolnoj grupi registrovan manji porast.

Posle obroka u krvi ispitanika koji su uzimali ekstrakt pomenute biljke registrovano je sniženje še?era za 18 odsto, dok je kod kontrolne grupe opet ustanovljeno manje pove?anje.

Na osnovu rezultata ove studije, dr Kurijan i njene kolege smatraju da se ekstrakt 'co?inie indice' može preporu?iti obolelima od blagog oblika dijabetesa tipa 2, ali naglašavaju da su potrebne dopunske studije da bi se ispitao mehanizam delovanja te biljke.

[RTS, 27.02.2008]  .

Zahtev za odlazak u invalidsku penziju mogu podneti i oni gra?ani Srbije koji nisu u radnom odnosu, a uslov je da imaju ostvarenih pet godina radnog staža, re?eno je u Republi?kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

„Pet godina radnog staža uslov je, ako je razlog za odlazak u invalidsku penziju bolest ili povreda van posla. Ako je uzrok povreda na radu ili profesionalno oboljenja, invalidska penzija se sti?e bez obzira na ostvareni staž“, rekla je Vesna Vi?entijevi?, zamenica direktora sektora za odnose sa javnoš?u Fonda.
Izuzetak su korisnici osiguranja koji pre 30. godine života odlaze u invalidsku penziju zbog bolesti ili povrede van radnog mesta.
„Do 20. godine života potrebno je da korisnik ima jednu godinu radnog staža, do 25. godine dve godine, dok je za one do 30 godina života uslov za odlazak u invalidsku penziju tri godine ostvarenog radnog staža“, navela je Vi?entijevi?eva.
Invalidska penzija može se ostvariti samo ako se kod nekog utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti.
Korisnik osiguranja koji je stekao uslove za odlazak u starosnu penziju nema pravo na invalidsku penziju.
Zakon o radu predvi?a da je onome ko u invalidsku penziju odlazi iz radnog odnosa poslodavac dužan da isplati otpremninu u visini od najmanje tri mese?ne zarade.

[Beta, 25.02.2008]

.

Nova metoda profesora Bele Balinta sa VMA, zvani?no priznata u svetu, donela je revolucionarna poboljšanja kod transplatacije organa.

?ak tre?ina bolesnika za koje transplantacija bubrega predstavlja jedini na?in izle?enja, nije mogla da dobije bubreg od svojih srodnika, zbog velike nepodudarnosti u krvnoj grupi. Nova, revolucionarna metoda profesora Bele Balinta sa VMA, koja je zvani?no priznata i u svetu, donela je spas ovim bolesnicima.

Do skora je presa?ivanje bubrega bilo nemogu?e, kada izme?u davaoca i primaoca postoji velika nepodudarnost u krvnoj grupi.
U slu?aju takve transplantacije, dolazilo bi do jakog imunskog sukoba, a ve? postoje?a antitela izazivala bi brzo odbacivanje presa?enog organa.
Nova metoda uklanjanja antitela, profesora Balinta, omogu?ava uspešno prihvatanje organa.
Pre same transplantacije, novom procedurom, antitela se uklanjaju iz krvne plazme bolesnika, izvan njegovog tela, a potom mu se pre?iš?ena plazma vra?a.
Ova jedinstvena metoda, primenjuje se dve godine na VMA i, zahvaljuju?i njoj, kod 19 bolesnika uspešno je obavljena transplantacija.
U isto vreme, nova metoda obezbedila je i uštedu od 25 000 evra po bolesniku.

"Uvo?enjem naše sopstvene metode uspeli smo da, u procentima izraženo negde do 98 odsto, smanjimo prisustvo tih, u ovom slu?aju neželjenih, antitela u cirkulaciji bolesnika i time da omogu?imo uspešno prihvatanje i kasnije funkcionisanje bubrega", kaže Bela Balint, na?elnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno le?enje na VMA.

A lekari VMA, beleže i velike uspehe na polju ?elijske terapije. Otkriveno je da mati?ne ?elije, pored krvnih, mogu da stvaraju i ?elije kosti, srca, jetre. Tako je mogu?e obnavljanje obolelih ili ošte?enih organa.
Upravo je na VMA prvi put primenjena ?elijska terapija kod bolesnika sa sr?anim infarktom, a od prošle godine, ova se terapija primenjuje i u toku same operacije na srcu.

"Na taj na?in, umesto ožiljka, primera radi, u srcu nastaje sr?ani miši? sa kapilarima, ili u jetri nastaju jetrene ?elije koje ?e vršiti funkciju", objašnjava Balint.

Pre nekoliko meseci na VMA, ?elijska terapija primenjena je i kod bolesnika sa ošte?enom funkcijom pankreasa i izveden postupak, tzv. biokorekcije dijabetesa tipa 1. Ovaj najnoviji medicinski podvig lekara VMA ne predstavlja samo prvu intervenciju takvog tipa u našoj zemlji, ve? je me?u prvima u svetu.

[B92, 19.2.2008]

.

London — Istraživanje: Najefikasniji tip etikete na prehrambenim proizvodima je jednostavna nalepnica s informacijom o sadržaju proizvoda.

Predmet istraživanja anglo-holandske kompanije "Unilever", u kojem je u?estvovalo 2.406 ispitanika iz Velike Britanije, Nema?ke, Italije i Holandije, bila je sposobnost potroša?a da naprave razliku izme?u zdravih i manje zdravih proizvoda iste vrste, donose?i zklju?ak na osnovu osam razli?itih tipova etiketa.

"Naši rezultati su pokazali da su potroša?i u stanju da izaberu proizvod koji je korisniji po zdravlje kada se informacija o sadržaju hranljivih sastojaka nalazi na prednjoj strani pakovanja. Pritom, u principu, i jednostavne i veoma detaljne etikete imaju po?ednak uticaj na potroša?a", navedeno je u saopštenju "Unilevera".

Istraživa?i stoga preporu?uju da se na prednjoj strani isti?u najosnovnije karakteristike proizvoda, a na zadnjoj detaljnije informacije.

Evropska komisija je ve? razradila preporuke za isticanje etiketa na prehrambenim proizvodima sa ciljem smanjenja potrošnje zasi?enih masnih kiselina, trans masno?a i še?era. Sem toga, u poslednje vreme i sami trgovci predlažu razli?ite oblike etiketa, a u prehrambenoj industriji je u toku žestoka diskusija o tome koji je format etikete najbolji.

Ispitivanje "Unilevera" je tako?e pokazalo da prisustvo simbola neke nacionalne ili me?unarodne organizacije iz oblasti zaštite zdravlja na etiketi pove?ava poverenje potroša?a u odre?eni proizvod.

Kompanija je istraživala i kako razli?iti izgledi etiketa uti?u na donošenje odluke potroša?a o kupovini. Pokazalo se da je potroša?ima lakše da izaberu zdrav proizvod ukoliko je oznaka na etiketi jednostavna i simboli?na, na primer, s korš?enjem zvezdica za ozna?avanje njihove koristi po zdravlje.

Istraživa?i skre?u pažnju da raznovrsnost oznaka na etiketama zbunjuje potroša?e i snižava efikasnost informativne funkcije etikete. Oni se nadaju da ?e u Evropskoj uniji, ili u celom svetu, uskoro biti utvr?en jedinstven standard ozna?avanja prehrambenih proizvoda, što ?e doprineti zdravijem na?inu života svih potroša?a.

[Tanjug, 10.08.2008.]

.

U 2008. godini se konkursom dodeljuje 110 stipendija studentima sa invaliditetom koji ispunjavaju slede?e uslove:
– da imaju regulisano prebivalište na teritoriji grada Beograda, ili regulisano prebivalište van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije, pod uslovom da borave u studentskom domu u Beogradu, od upisa prve godine studija i dalje;
– da su studenti viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji je osniva? Republika Srbija, kao i viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji osniva? nije Republika rbija, a koje su dobile dozvolu za rad (izdaje Ministarstvo prosvete) i akreditaciju studijskih programa (uverenje o akreditaciji od Republi?ke komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta);
– da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa iste (nezavisno od apsolventskog statusa); uvažava se mirovanje godine studija iz zdravstvenih razloga, u trajanju do tri kalendarske godine – ukupno u toku studiranja;
– da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti (prve, druge ili tre?e kategorije) ili rešenje o priznavanju nege i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih ustanova u kojima imaju zdravstveni karton – nalaz lekara specijaliste potvr?en sa tri pe?ata, štambilja lekara iste ustanove;
– da su oboleli: od dijabetes melitusa (zavisni od insulina), ili karcinoma, ili epilepsije ili da su na dijalizi.

Uz zahtev dostaviti:
(1) kratku biografiju;
(2) fotokopiju li?ne karte (strane 1 i 2 ) i broj telefona za kontakt;
(3) za studente sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda: uverenje o prebivalištu iz MUP, Ljermontovljeva 12a (ne starije od šest meseci);
– za studente sa prebivalištem van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije: uverenje – potvrdu policijske stanice (Uprave za upravne poslove) prema mestu prebivališta (ne starije od šest meseci) i potvrdu studentskog doma o statusu korisnika istog (od kada je u domu i da li je i dalje);
(4) potvrdu više-visoke škole ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, sa podacima:
– godina upisa studija;
– da li je ista godina upisivana više od dva puta;
– da li je mirovala godina studija – koja, u kom trajanju i iz kojih razloga
– prose?na ocena, a za studente završne godine studija i kada je upisana završna godina.

Rok za dostavljanje zahteva je 10. mart 2008. godine.

Zahtev dostaviti na adresu: Sekretarijat za socijalnu i de?ju zaštitu, Sektor za socijalnu zaštitu, Pisarnica, Tiršova 1, Beograd, sa naznakom: „Konkurs za dodelu stipendija studentima sa invaliditetom”. Broj telefona za kontakt: 2644-256. Osoba za kontakt: Jasminka Toši?. Komisija ?e utvrditi kona?nu rang-listu kandidata u roku od 30 dana od dana isteka roka za dostavljanje zahteva, a na osnovu utvr?enih uslova i kriterijuma za dodelu stipendija. Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne?e se razmatrati. Konkurs se objavljuje na osnovu Zaklju?ka v. d. gradona?elnika grada Beograda, broj: 5 – 62/08 G, od 16. januara 2008. godine.

Sa sajta grada Beograda  

.

ZA GOJAZNOST DECE ODGOVORNIJI GENI NEGO OKOLINA

Ishrana i na?in života igraju znatno manju ulogu od genetskih faktora u tome da li ?e dete imati višak telesne težine, ukazuje jedna britanska studija obavljena na preko 5.000 parova blizanaca.

Za razliku od dosad preovladjuju?eg mišljenja da porodi?no okruženje na ovom planu ima najzna?ajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da su geni oko dve tre?ine odgovorni za obim struka i težinu deteta, izvestio je Rojters.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uklju?uju?i i 200 miliona dece mladje od pet godina. Gojaznost je sve ve?i globalni problem jer pove?ava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.

Britanski tim je parove identi?nih blizanaca [kojima su zajedni?ki svi geni] uporedio s parovima dvojaj?anih blizanaca, kojima je zajedni?ka samo polovina gena. Na osnovu toga je ustanovljeno je da se indeks telesne mase [BMI] i obim struka 77 odsto mogu pripisati genetskom nasledju, a samo 23 odsto okolini u kojoj dete odrasta.

Britanski stru?njaci naglašavaju da to ne zna?i da ?e dete odgovaraju?eg genetskog nasledja biti neizbežno gojazno, ve? da zato samo ima ve?u predispoziciju.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbedjivanju zdrave ishrane i na?ina života.

[RTS, 08.02.2008] 

.

Kreiran embrion koji sadrži DNK troje ljudi

Britanski nau?nici kreirali su ljudski embrion koji sadrži DNK dveju žena i jednog muškarca, što je procedura koja bi možda mogla da spre?i obolevanje od epilepsije, dijabetesa i pojavu sr?anih problema, prenosi AP.

Iako su preliminarna istraživanja izazvala zabrinutost zbog mogu?nosti stvaranja genetski modifikovanih beba, nau?nici kažu da je embrion i dalje potomak jedne žene i jednog muškarca.

"Ne pokušavamo da prepravljamo gene, cilj nam je samo da mali procenat loših zamenimo boljim genima", izjavio je profesor Patrik ?ineri sa Univerziteta u Njukaslu koji je u?estvovao u projektu.

Ovaj proces trebalo bi da, u slu?ajevima u kojima je to neophodno, omogu?i izbegavanje prenošenja gena koji se nalaze u mitohondrijama, izvan jedra jajne ?elije žene. Mitohondrije su izvor ?elijske energije, ali greške u genetskom kodu koji se nalazi u njima mogu da izazovu veoma teške poreme?aje, kao što su epilepsija ili mentalna zaostalost.

U istraživanju je koriš?en normalan embrion, sa genetskim materijalom jednog muškarca i jedne žene ?ija je mitohondrijska DNK bila ošte?ena. Zatim je taj embrion spojen sa jajnom ?elijom druge žene iz koje je prethodno izva?eno jedro, tako da je u njemu ostala samo zdrava mitohondrijska DNK.

"U mitohondrijama se nalazi neznatan broj gena", izjavio je Fransoa šenfild, stru?njak za plodnost, koji nije u?estvovao u istraživanju Univerziteta u Njukaslu.

On je dodao da zanemarljivo mali procenat genetskog materijala ?oveka poti?e iz mitihondrija, tako da se, po njegovom mišljenju, ne može re?i da embrion ima troje roditelja.

"Ve?ina gena koji nas ?ine onim što jesmo poti?u iz ?elijskog jedra", kaže ?ineri, dodaju?i da na taj DNK materijal nau?nici nisu ni pokušali da uti?u.

Do sad je napravljeno deset ovakvih embriona, ali se ni jedan od njih, odlukom stru?njaka, nije razvijao duže od pet dana.

?ineri i njegove kolege nadaju se da ?e eksperimenti koji ?e biti vršeni tokom narednih par godina dovesti do toga da ovaj tretman bude omogu?en parovima koji postaju roditelji putem vešta?ke oplodnje.

Sli?na istraživanja bila su sprovo?ena nad životinjama u Japanu, a kao rezultat su imala ro?enje savršeno zdravih miševa ?ija je mitohondrijska DNK "ispravljena".

[MONDO, 05.02.2008].

Obim stomaka ukazuje na metaboli?ki sindrom koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta, šloga, dijabetesa i bolesti krvnih sudova

Ukoliko ste primetili da se gojite u stomaku, izmerite obim struka. Ako njegov obim prelazi 94 centimetra ako ste muškarac ili 80 ako ste žena, pravac kod lekara jer možda imate metaboli?ki sindrom, koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta i šloga.

Dragan Mici?, endokrinolog na Institutu za endokrinologiju, objašnjava da je u pitanju sindrom koji je poznat nekoliko vekova, ali je definisan krajem 80-ih godina i ?ini ga više simptoma.

– Suština metaboli?kog sindroma jeste prisustvo centralne gojaznosti koja je definisana kroz obim struka. Tu su obi?no i još tri kriterijuma koja ukazuju da se radi o metaboli?kom sindromu. To su povišeni trigliceridi, visok krvni pritisak (ve?i od 130/80) i povišena vrednost glikemije. Svaki od navedenih zdravstvenih problema pove?ava opasnost od pojave bolesti poput dijabetesa i bolesti srca, a na prvom mestu to su infarkt i šlog – objašnjava Mici?.

Prema njegovim re?ima, ranije su se za izra?unavanje metaboli?kog sindroma koristili podaci za ameri?ku populaciju koja je generalno gojaznija od evropske. Danas su te mere posebno odre?ene na eti?koj bazi i ono što je važno jeste da, gde god da živite, trebalo bi da se držite parametara koji važe za vaše rasno poreklo, a to su obim struka do 94 centimetra kod muškaraca ili 80 kod žena.

– Ranije je vladalo mišljenje da ako imate metaboli?ki sindrom možete da dobijete jedan lek, me?utim, iskustvo je pokazalo da treba le?iti svaku komponentu bolesti pojedina?no. Klju?na poruka je da se ne mogu pretpostaviti njegovi kratkoro?ni faktori rizika, me?utim, osoba koja ima metaboli?ki sindrom je doživotno ugrožena i to nam pomaže da ih upozorimo na rizik – kaže Mici? i dodaje:

– Srazmerno riziku postoji rangiranje prema kojem se odre?uje le?enje. Ako je rizik do deset odsto, savetuje se promena životnog stila. Od 10 do 20 odsto u zavisnosti od komponenti koje su uklju?ene, pored promene životnog stila, uklju?uju se i odre?eni lekovi, dok osobe koje imaju rizik preko 20 odsto od po?etka moraju da koriste lekove – kaže Mici?.

Ono što je opasno kod metaboli?kog sindroma je da on sve više poga?a i decu. Procene su da u svetu ima negde od 10 do 12 odsto dece sa ovim sindromom.

Gojaznost = metaboli?ki sindrom

Naš sagovornik kaže da metaboli?ki sindrom predstavlja predvorje gojaznosti.

– Kada unosimo suviše hrane, onda ta mast ne može više da se deponuje tamo gde je predvi?eno, naj?eš?e je to potkožno masno tkivo, i tada po?inje lokalizacija masnog tkiva na mestima na kojima to nije zgodno i predvi?eno, kao što su jetra, miši?i ili oko krvnih sudova – kaže Mici?, i dodaje da je iskustvo pokazalo da su žene na rukovode?im ili stresnim radnim mestima dva puta više izložene riziku od metaboli?kog sindroma.

Faktori rizika

Prema Mici?evim re?ima, postoje i odre?eni faktori rizika.

– Smatra se da izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, neaktivnost i nedostatak sna doprinose sve ve?oj u?estalosti metaboli?kog sindroma. On je naj?eš?e izazvan pogrešnim na?inom života, pa, ukoliko želite da ga spre?ite, klju?na je promena životnog stila. To na prvom mestu zna?i da pokušamo da smanjimo unos hrane i pove?amo fizi?ku aktivnost.

 [Press, 04.02.2008] 

.

U zemljama Evropske unije male su šanse da kupite jogurt kojem istekao rok upotrebe, ili suvomesnati proizvod na kojem ne piše koliko ima kalorija i masti.

Na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u Evropskoj uniji treba da budu jasno istaknuti podaci o sadržaju masno?e, še?era i soli, predložila je Evropska komisija u okviru napora za smanjenje sve raširenije gojaznosti medju Evropljanima.

"Ve? smo po?eli da skre?emo pažnju potroša?ima da budu oprezniji pri izboru hrane koju jedu, ali im treba omogu?iti da naprave pravi izbor. Treba im pružiti ta?ne informacije kako bi mogli da planiraju svoju ishranu ", rekao je komesar EU za zdravlje Markos Kiprijanu.

U okviru predloga, ?iji je cilj poboljšanje postoje?ih propisa, na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u EU mora?e da bude uo?ljivo nazna?ena energetska vrednost u kalorijama ili džulima, koli?ina masno?e, zasi?enih masti, ugljenih hidrata, še?era i soli, i to na prednjoj strani pakovanja.

Mešavine alkohola i sokova, takozvani "alko-pop" napici, takodje ?e biti obuhva?eni predlozima. Vino, žestoka pi?a i pivo bi?e, medjutim, predmet posebnog istraživanja kako bi se odredilo kakvo bi obeležavanje bilo najprimerenije.

Predlozi takodje treba da preciziraju i razjasne važe?e propise o na?inu na koji treba da bude definisano poreklo nekog proizvoda ukoliko on sadrži sastojke iz dve ili više zemalja.

Oni treba i da pooštre obeležavanje prehrambenih proizvoda sa sadržajem supstanci koje mogu izazvati alergije, kao što je, na primer, kikiriki.

Cilj ove inicijative je suzbijanje gojaznosti, pre svega medju mladima. Smatra se da je u EU oko 22 miliona dece s prekomernom težinom ili gojazno, od ukupno 80 miliona dece mladje od 14 godina, a taj broj raste za oko 400.000 godišnje.

Novi predlozi takodje imaju cilj da pomognu ljudima s drugim zdravstvenim problemima, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

(Tanjug 01.02.2008)

.

Zaposleni, penzioneri, samostalni preduzetnici ili poljoprivrednici ?iji prihodi po ?lanu doma?instva ne premašuju iznos minimalne zarade u Republici osloba?aju se pla?anja participacije za preglede i le?enje.
Ovo je u ?etvrtak odlu?ila Vlada Srbije, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Minimalna zarada, koja je od ?etvrtka pove?ana na 70 dinara po ?asu, sada iznosi 12.180 dinara, i to je utvr?eni materijalni cenzus za osloba?anje od participacije.
Odluka se odnosi i na fiksno i na procentualno u?eš?e pacijenata u troškovima le?enja. Ostaje jedino fiksna participacija na lekove, koja iznosi 20 dinara.
Ova odluka donosi zna?ajno olakšanje za budžet najsiromašnije kategorije stanovništva. Predlaga?i odluke procenili su da je 20 dinara po pregledu, 50 dinara po bolni?kom danu, 100 dinara za ultrazvu?ni pregled, 300 za snimak skenerom ili 600 dinara za magnetnu rezonancu, ipak, nezanemarljiv trošak. Pogotovo kada je u pitanju procentualna participacija za hirurške zahvate ili implantante, koja iznosi od pet do 20 odsto ukupnog troška le?enja, a koja ne može biti ve?a od 30.000 dinara. Predlog UO RZZO je bio da ova odluka za stanovništvo ?iji su prihodi ispod utvr?ene minimalne zarade važi od 1. januara, ali se ?ekalo "zeleno svetlo" Vlade Srbije.

[Ve?ernje novosti, 01.02.2008] 

.