Category: Vesti

Ameri?ki i evropski nau?nici pronašli su još šest gena koji ?ine osobe sklonim dobijanju dijabetesa tipa 2, saopštili su britanski stru?njaci.

Ukupno je identifikovano 16 gena, koji uti?u na biološke promene nivoa glukoze u krvi.

"Nijedan od novootkrivenih gena do sada nije bio na spisku potencijalnih uzro?nika dijabetesa", izjavio je endokrinolog sa Univerziteta u Oksfordu dr Mark Makarti.

"Svaki gen obezbe?uje pronalazak mehanizama za dobijanje dijabetesa, kao i mogu?nost novih terapija", dodao je britanski stru?njak.

Dijabetes tipa 2 je ?eš?i oblik ove bolesti, a faktori rizika su prekomerna telesna težina, hipertenzija i fizi?ka neaktivnost.

Osobe koje naslede sve gene i njihove mutacije, izložene su tri puta ve?oj opasnosti od dobijanja dijabetesa, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom ?asopisu "Nej?er" (Nature).

Nau?nici su naveli da geni – CD123-CAMK1D, TSPAN8-LGR5, THADA, ADAMTS9 i NOTCH2, uti?u na razvoj ?elija koje proizvode insulin u pankreasu.

Dijabetes je oboljenje tokom kojeg je nivo glukoze u krvi povišen ili smanjen zbog poreme?enog rada pankresa.

Ukoliko se ne le?i tabletama ili injekcijama insulina, dijabetes ugrožava krvne sudove, što u može da ugrozi rad bubrega i vid, a u ekstremnim slu?ajevima može dovesti do amputacije ekstremiteta, moždanog i sr?anog udara.

(Beta, 01.04.2008.).

Preventivni pregled o?iju spre?ava slepilo izazvano dijabetesom

Zdravstvene vlasti škotske žele da pomognu prevenciju slepila koje je izazvano dijabetesom, tako što su uvele posebne testove za sve pacijente koji boluju od te bolesti. Vlasti škotske koriste Siemensov softver kako bi pozvale oko 300.000 pacijenata u centre u kojima se vrše pregledi. Tako?e, Siemensov softver bi?e koriš?en i za analizu rezultata testova.
Metaboli?ki poreme?aji koji se javljaju kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa II izazivaju promene u malim krvnim ?elijama u telu u periodu od nekoliko godina. Kao rezultat, rane sporije zarastaju, pove?avaju se problemi sa cirkulacijom, a mrežnja?a se vremenom ošte?uje. Kasniji stadijumi dolaze polako i uvek vode do slepila. Redovni pregledi o?nog dna omogu?avaju doktorima da otkriju problem na vreme, kako bi prevenirali slepilo laserskim i drugim tretmanima, koji su osmišljeni kako bi bilo spre?eno ošte?enje u 70 odsto slu?ajeva. U studiji koju su sprovele škotske vlasti tako?e se procenjuje da bi rano otkrivanje simptoma umanjilo troškove le?enja ovih pacijenata za 43 odsto.
Dijabetes je tipi?na bolest industrijskih društava, što zna?i da bi broj pacijenata zahva?enih ovom boleš?u mogao biti drasti?no pove?an u narednih nekoliko godina. Preventivne mere tako postaju sve važnije za zdravstvenu negu i one koji je pružaju. škotska u ovom slu?aju ima pionirsku ulogu, zato što uvodi sistematske godišnje preglede za pacijente koji boluju od dijabetesa. Gotovo svi takvi pacijenti sada se pregledaju u regionalnim centrima za kontrolu vida. Preglede obavlja osoblje koje je posebno obu?eno da slika mrežnja?e pacijenata.
Svi procesi, od pozivanja pacijenata do zakazivanja sastanaka, snimanja i postavljanja dijagnoze su pod kontrolom Siemensovog Soarian Integrated Care softvera. Podaci se šalju iz centara za kontrolu vida na centralni server i tako?e se sinhronizuju sa informacijama u državnom zdravstvenom registru. Lekari koji otkriju problem tako mogu blagovremeno po?eti le?enje pacijenata, kako bi spre?ili slepilo..

Crno vino može da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom

Brojne studije pokazuju da ?aša-dve crnog vina mogu da budu dobre za zdravlje i ?ak dobre za liniju. Istraživa?i sada kažu da crno vino može i da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom.

Skoro da zvu?i kao posao iz snova – istraživanje crnog vina. Jedino što ova studija uklju?uje i ranu zagadjenu bakterijama, ?ak i nekim koje mogu da budu fatalne kao što su E-koli i listerija. Profesorka Azlin Mustafa sa univerziteta Misurija kaže da je studija pokazala da crno vino ne ošte?uje korisne bakterije u stomaku ali da pomaže u zaštiti protiv onih škodljivih.

«Znamo da crno vino zapravo ubija te bakterije isto kao što i spre?ava njihov rast. I tri vrste crnog vina koje su se pokazale najbolje, medju onima koje smo testirali, bile su Kaberne, Merlo i Pino Noar».

Profesorka Mustafa kaže da odredjeni hemijski sastojci koji se prirodno nalaze u vinu ili koži groždja pomažu vinovoj lozi da se odbrani od bolesti. Ona isti?e da se ti hemijski sastojci takodje mogu na?i u crnom vinu i to bi mogao da bude razlog zbog kojeg crno vino štiti ljude protiv odredjenih bolesti koje uzrokuju bakterije. Neke studije osporile su dobrobiti crvenog vina. Ali profesorka Mustafa navodi da je, ?ak i kada su istraživa?i razblažili crno vino, ono ipak uništilo ili umanjilo rast loših bakterija.

«Najvažnije je umereno konzumiranje, što zna?i jedna ?aša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce».

Istraživa?i su takodje ispitivali belo vino ali su ustanovili da samo crno vino pomaže u zaštiti protiv štetnih bakterija.

[VOA, 23/03/2008]

.

Dijabetes melitus (še?erna bolest) je naj?eš?e endokrino – metaboli?ko oboljenje detinjstva, bolest koja postaje sve ?eš?a u ve?ini zemalja. Ova hroni?na, ozbiljna bolest, ?esto se komplikuje akutnim poreme?ajima.

O dijabetes melitusu govori se kao o sindromu, složenoj grupi poreme?aja sa zajedni?kim obeležjem: pove?anim vrednostima glikoze (še?era) u krvi usled neodgovaraju?eg dejstva hormona zadnjeg dela guštera?e – insulina.

što je nedostatak insulina zna?ajniji to je porast glikoze u krvi više izražen, kao i žestina prate?ih metaboli?kih poreme?aja.

Najve?i broj dece i adolescenata, 95 odsto od insulin zavisnog tipa dijabetesa ili tipa I koji se karakteriše potpunim nedostatkom insulina, te je davanje injekcija insulina neophodno da bi se sa?uvao život obolelog.

Le?enja dijabetesa je kompleksno, jer se primenjuje više terapijskih postupaka, zatim individualno odnosno podešeno za svakog bolesnika, i što je veoma važno, doživotno, jer je i sama bolest takvog – hroni?nog karaktera.

Osnovni ciljevi le?enja su otklanjanje simptoma i znakova še?erne bolesti uz ose?aj punog zdravlja i o?uvanja psihofizi?ke sposobnosti posebno kod dece u rastu i razvoju.

Program obuke majke ili oba roditelja isto je toliko važan kao i medicinska pomo? detetu, u koju se sada ne bismo upuštali. Proces edukacije je dugotrajan, progresivan i potrebno ga je ?esto obnavljati tokom celog dugogodišnjeg staranja o bolesnom detetu.

Prirodna reakcija roditelja kada otkriju da se njihovo dete rezbolelo od dijabetesa jesu šok i neverica, a zatim strah, tuga, neizvesnost, briga za budu?nost svog potomka.

Za veoma kratko vreme, nepripremljeni roditelji treba da nau?e mnogo stvari u vezi s dijabetesom i da svoje po?etno i neveliko iskustvo i znanje prenesu detetu. Detetu s dijabetesom je svakako potrebno.

Neophodno je da mu odrasla osoba, mo?nija, sposobnija, s razvijenom sveš?u o odgovornosti, pomogne da na pravi na?in uzima terapiju, pridržava se propisanog režima ishrane, redovno kontroliše svoje zdravstveno stanje.

Ovim roditeljima svakako treba odati priznanje za ono što ?ine. Kao i njihova deca suo?eni su s mnogo više zahteva, zadataka i problema od prose?nih ljudi.

Postoji stalna potreba da se više posvete svom detetu. Ipak, nije lako na?i pravu meru. Nikako se ne podrazumeva da roditelj treba da zanemari svoj život, da odustane od brige o samome sebi, da se odrekne sopstvenih ambicija.

?injenica je da nije lako uklopiti sve obaveze, ali pitanje je koliko ?e se dobra u?initi detetu ukoliko se posao napusti, a kroz mrzovoljnost i nezadovoljstvo mu se svakodnevno pokazuje da se zbog njega žrtvujemo.

Zna?ajna je i preporuka stru?njaka, da cela porodica prilagodi svoju ishranu detetu. Ipak, dete ne?e imati potpunu korist od samog ?ina ukoliko se stalno ose?a da zbog njega svi ostali pate.

Ovo treba da se uradi pažljivo i bez prebacivanja i gun?anja. Cilj je da detetu pokažemo da je i ovakvo njegovo stanje normalnost, da je mogu?e dobro živeti s dijabetesom i kako neko re?e "da je mogu?e i s lošim kartama odigrati dobru partiju".

Roditelji treba da su uz dete, a ne da rade stvari umesto njega. ?esto lekari, koji se bave problematikom dijabetesa, prime?uju da više od mlade osobe (adolescenata) vi?aju njene roditelje, koji pribavljaju recepte, razna opravdanja…

Dobre namere, sažaljenje, ose?aj krivice, nikako nisu opravdanja da se detetu ?ine razni ustupci i dozvoli mu se da manipuliše boleš?u.

Nije teško zaklju?iti da prezašti?eno dete, koje izbegava da završi svoje obaveze ne?e nau?iti šta zna?i biti odgovoran za sebe, sopstveni život i zdravlje, kako se boriti sa zahtevima svakodnevice, koji sa sobom, svojim promenama, mogu da nose nove probleme, ali i mogu?nosti.

[Gra?anski list, 10.03.2008]

.

Tokio – Muškarci koji spavaju manje od pet sati tokom no?i, imaju ve?i rizik da postanu gojazni i dijabeti?ari, saopštili su japanski nau?nici u najnovijoj studiji. Nedostatak sna stimuliše hormon za apetit, objasnio je japanski nau?nik Jošitaka Kaneita.
"Kada se malo spava, apetit se pove?ava, kao i potreba za unošenjem jake i kalori?ne hrane", navodi se u studiji. Istraživanje je sprovedeno nad 21.693 muškarca od 1999. do 2006. Oni koji nisu bili gojazni 1999, a spavali su prose?no manje od pet sati tokom no?i, imaju za 1,36 puta ve?i rizik da postanu gojazni, u odnosu na muškarce koji spavaju normalno, odnosno oko sedam sati.
"Oni koji malo spavaju imaju i 1,27 puta ve?u opasnost da imaju ve?i nivo še?era u krvi, što može uzrokovati dijabetes", dodaje se u istraživanju.
Studija je samo sprovedena nad muškarcima, tako da ne postoje podaci da li nedostatak sna isto uti?e i na žene.

[Danas, 20.03.2008] 

.

Pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni?!

NOVI SAD – Opravdane su sumnje da neki pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni, sti?u?i ekstraprofit na uštrb zdravlja ljudi, jer dijabeti?ar koji jede taj hleb ofarban prženim je?menim sladom ili prženom raži uzima više še?era nego da jede beli hleb – izjavila je Jasna Mastilovi?, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije FINS u Novom Sadu, apeluju?i na potroša?e da paze šta kupuju. Na ju?erašnjem savetovanju u Novom Sadu o zaštiti potroša?a i bezbednosti proizvoda, održanom povodom današnjeg Me?unarodnog dana potroša?a, ?ulo se, me?utim, da danas u Srbiji nema propisa na osnovu koga bi bili kažnjeni oni pekari koji farbaju beli hleb i na osnovu koga bi lažni crni hleb ili pecivo bili povu?eni s polica pekara.

Pijemo i sok koji se reklamira kao da je stopostotno vo?e, a to srpski potroša? ne može proveriti ukoliko ne odnese uzorak u Austriju ili Nema?ku, jer u Srbiji ne postoji laboratorija koja može proveriti da li je ta reklama istinita.

– Danas niko ne može pouzdano da odgovori na pitanja da li je hrana u Srbiji bezbedna i o tome se samo može naga?ati, jer o tome ne postoji centralna statistika niti celovit sistem obaveštavanja o ispitivanju proizvoda i trovanjima hranom, poput onog u Evropskoj uniji – izjavila je za GL Jasna Mastilovi?.

Na zdravim proizvodima pisa?e "provereno"

Ona je ju?e na savetovanju najavila da ?e institut na ?ijem je ?elu sa srpskom i vojvo?anskom organizacijom potroša?a kontrolisati prehrambene proizvode i za zdravstveno bezbedne garantovati svojim nalepnicama na deklaracijama na kojima ?e pisati: "provereno" i "preporu?ujemo".

– U Srbiji se samo naga?a kakvu hranu jedemo, uprkos tome što se puno prehrambenih proizvoda ispituje, a kontroliše se i sva roba koja se uveze u zemlju, me?utim, ti podaci se nigde ne sistematizuju i kod nas ne postoji sistem obaveštavanja kakav funkcioniše u EU, prema tamošnjim zakonima. Tamo se na sajtu EU objavljuje naziv svake robe za koju se u bilo kojoj zemlji ?lanici EU utvrdi da nije zdravstveno bezbedna, kao i ime njenog proizvo?a?a, tako da taj proizvo?a? više nema nikakvih šansi. To je prakti?no takva mera koja ?e svakog proizvo?a?a hrane obavezati da sâm vodi ra?una o tome da li je njegov proizvod bezbedan, a najve?a kazna ne dolazi od inspekcije, ve? od samih potroša?a – napominje Mastilovi?eva.

Još je opasnije, po re?ima ove ekspertkinje, što se u Srbiji sistematski ne vodi ra?una i ne informišu potroša?i o tome koji proizvodi i koliko takvih proizvoda u sebi ima mikotoksine, teške metale i druge zaga?iva?e što se dugoro?no akumuliraju u organizmu potroša?a i izazivaju rak. Zbog toga su, izme?u ostalog, srpski potroša?i manje zašti?eni od evropskih, kako tvrdi Mastilovi?eva i pledira da se što hitnije evropski standardi ugrade u doma?e zakone kojih bi morali da se pridržavaju doma?i proizvo?a?i, umesto sadašnjih, zastarelih pravilnika koji ve? decenijama važe u Srbiji.

Poziv na desetodnevno uzdržavanje od kupovine

Udruženje za zaštitu potroša?a Vojvodine ?e od ponedeljka, 17. marta pozvati potroša?e na desetodnevno uzdržavanje od kupovine svih životnih namirnica koje su više puta poskupele u protekloj godini, izjavio je za GL Goran Papovi?, ?elnik tog udruženja.

– Re?i ?emo potroša?ima: "Kupite hleb, nemojte kupiti pecivo i burek, kupite samo litar mleka, nemojte kupovati sireve ili nesto drugo" – kaže Papovi?. On kaže da se pozivu na bojkot kupovine mleka u decembru prošle godine, prema nezvani?nim podacima, odazvalo 20.000 ljudi.

[Gra?anski list, 14.03.2008]

.

U prostorijama Sekretarijata za zdravstvo održan je tre?i edukativni seminar za pedijatre i saradnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, saopštila je Informativna služba grada Beograda.

Seminar, koji je deo projekta 'Prevencija i le?enje gojaznosti kod dece i adolescenata' ,organizovao je Sekretarijat u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Na skupu su, kako je navedeno u saopštenju, prezentovane stru?ne teme iz oblasti pedijatrije, kao što su ishrana i fizi?ka aktivnost dece u ranom uzrastu i prevencija i le?enje gojaznosti.

Nosioci projekta prevencije gojaznosti kod dece su predsednik Udruženja pedijatara Srbije Miloš Bani?evi? i direktor Specijalne bolnice za štitastu žlezdu i metabolizam – Zlatibor Nenad Crn?evi?.

Gojaznost, udružena sa zdravstvenim tegobama u pedijatrijskom uzrastu, važan je ?inilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.

Gradska uprava ocenjuje da su istraživanja ove problematike u našoj zemlji nedovoljna, kao i da su skupovi ovog tipa jedan od na?ina da se tema gojaznosti aktuelizuje.

[RTS, 14.03.2008.] 

.

Bez savetovališta za dijabeti?are
Pacijenti teško stižu do lekara

Od 1. januara Ministarstvo zdravlja definitivno je ukinulo savetovališta za dijabeti?are pri domovima zdravlja. Od tada ove pacijente le?e izabrani lekari. Me?utim, ve?ina lekara opšte prakse nije dovoljno informisana o ovoj teškoj bolesti. Samo oni „najsre?niji“ nastavili su da se le?e kod lekara iz savetovališta, koji su nakon njihovog gašenja po?eli da rade kao izabrani lekari.

– Dok sam svoju bolest „vodila“ u savetovalištu za dijabetes pri domu zdravlja imala sam mnogo ve?u pažnju lekara. Podse?ao me kad treba da odem na o?ni pregled, kod endokrinologa, ultrazvuk abdomena ili da prekontrolišem masno?u u krvi. Dijabetes je veoma teška i dugotrajna bolest, a dijabeti?ari su tradicionalno nedisciplinovani pacijenti. Sada nam je zaista mnogo gore, jer izabrani lekari nemaju dovoljno vremena za nas – kaže za „Blic“ Jasmina ?.
Kad su savetovališta zvani?no prestala sa radom lekari koji su u njima radili preba?eni su na odeljenja opšte prakse. Pošto u Beogradu živi izme?u 80.000 i 100.000 dijabeti?ara jasno je da svi oni nisu mogli da ih uzmu za izabrane lekare i da nastave le?enje. Tako je ve?ina dijabeti?ara „došla u ruke“ lekarima opšte prakse, za koje su edukacije o dijabetesu po?ele kasno i, kako tvrde pacijenti, nisu dovoljno pripremljeni za borbu protiv ove ozbiljne hroni?ne bolesti.
Zbog dugog ?ekanja i redova u domovima zdravlja dijabeti?ari za pomo? i objašnjenja sve ?eš?e zovu Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda. Predsednica ovog društva Stela Prgomelja smatra da je gašenje savetovališta izvedeno ishitreno i da je prvo trebalo postepeno edukovatii lekare, pa tek onda ukinuti praksu koja je bila dobra.
– Pacijenti mi se javljaju i kažu da sre?u lekare po domovima zdravlja koji nisu ni videli penkalo ili insulin, a ?esto ne znaju ni šifre lekova. Poseban problem imaju pacijenti kod kojih je tek okrivena bolest. Njima je neophodna posebna pažnja i vreme, koje lekari nikako nemaju. Potrebna im je svakodnevna podrška i pomo? koju smo dobijali u savetovalištima – rekla je Prgomelja za „Blic“.
I pored više nego evidentnih problema lekari opšte prakse se ne slažu da nisu dovoljno edukovani za le?enje dijabeti?ara.
– Jeste bilo bolje dok su radila savetovališta, ali nismo ih mi ukinuli. Zato planiramo da u okviru preventivnog centra petak bude dan posve?en isklju?ivo ovim pacijentima – rekla je za „Blic“ na?elnica Opšte prakse u Domu zdravlja „Novi Beograd“ dr Ljiljana Jan?i?.

Ukinuta i savetovališta u apotekama
Apoteka „Beograd“ je u dva objekta osnovala savetovališta za dijabet gde su pacijenti mogli da izvade krv i dobiju savete o bolesti. Kako smo saznali, i ta savetovališta su ukinuta, a iz ove ustanove su poslali dopis Ministarstvu zdravlja s pitanjem da li imaju pravo da rade sa dijabeti?arima. Kako „Blic“ saznaje u Ministarstvu, odgovor ?e biti negativan.

[Blic, 13.03.2008]

.

Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi ?itaju i predvi?aju mnoge zdravstvene tegobe. O uticaju posta na stanje krvnih sudova, za ?asopis "Bilje i Zdravlje" govori dr Milena Jaukovi?, vaskularni hirurg u Urgentnom centru u Beogradu.

– Post privremeno pro?iš?ava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokomposta. Pravilan post zna?i unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ?emo obradovati sa više povr?a, ribe i vo?a, što ?e se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. ?etrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.
Za vreme posta jede se više nego uobi?ajeno pasulj, soja, so?ivo, boranija, grašak… Unošenje ribe je, ina?e, zdravo, jer sadrži belan?evine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ?elije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i na?in ishrane, što je dokazano na japanskom primeru.

Zbog ovakvog na?ina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.

– Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu“, bilo da je neko posipao debelim slojem še?era, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam za?injeno solju, peršunom i sa malo belog luka! Hvala Bogu da smo još na nogama, pre svega zahvaljuju?i metabolizmu! Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao pove?an holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta ima?e sigurno niže vrednosti. Isto je i kada je re? o visokom pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izostavljanja masno?a i manje koli?ine soli.

– I sa še?erom treba biti oprezan! Sigurno ste ?uli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmišljaju?i koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane optere?uje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju! U postu se ?esto jede puno še?era, što remeti varenje. Sli?an problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju še?er i slatkiše, pa su ?esto ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

– Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabeti?arima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, poja?ani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili poja?ano lupanje srca, kao i povišen pritisak.

[Poslovna žena, 12.03.2008] 

.

Nestašica glukoze za povratak še?eraša iz kome

KULA/SOMBOR – Služba Hitne pomo?i u Kuli spasla je tokom vikenda mladi?a obolelog od še?erne bolesti koji je pao u komu, ali je intervencija bila dramati?na pošto lekar nije imao adekvatnu dozu neophodnog leka. Mladi? je pao u komu zbog naglog snižavanja nivoa še?era u krvi, koje se efikasno otklanja 50-procentnim rastvorom glukoze. Me?utim, ekipa Hitne pomo?i raspolagala je rastvorom glukoze od svega deset odsto, zbog ?ega je pružanje pomo?i bilo duže i neizvesnije, a mladi? je morao da primi pet puta ve?u koli?inu ampuliranog leka.

Njegova majka rekla je za GL da povodom nestašice glukoze za dijabeti?are namerava da se obrati Ministarstvu zdravlja.

– Zar je malo što nam omladina umire od droge, treba li da gubi život i zbog toga što Hitna pomo? ne uspeva da obezbedi lekove? Osoblje Hitne pomo?i hitro je reagovalo na naš poziv, ali u svojim torbama nije imalo ono što im treba. Pitali su mene imam li slu?ajno glukoze u potrebnoj koncentraciji. Uhvatila me je panika kad sam shvatila da nemaju rastvor kojim bi mog sina trebalo da povrate iz kome – ispri?ala je ona.

Upravnik apoteke Doma zdravlja u Kuli Julijan Fejdi potvrdio je za GL da u toj opštini ve? duže vlada nestašica leka za hipoglikemi?nu komu. On je kazao da naro?ito šef zdravstvene stanice u Sivcu insistira na tome da se taj lek nabavi, ali je objasnio da ampulirane lekove ne naru?uje apoteka, nego Dom zdravlja.

Direktorka Doma zdravlja nije bila obaveštena

Direktorka Doma zdravlja u Kuli dr Stana Strugar izjavila je za naš list da nije ni znala da postoji deficit tih ampula, te da o tome ne može ništa više da kaže. ?ak nam se i zahvalila na toj informaciji. Direktor regionalne filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje u Somboru dr Dragomir Cimeša kazao je za naš list da je apsolutno neprihvatljivo da domovi zdravlja nemaju lekove koji "dižu iz mrtvih", ali je napomenuo da njegova ustanova nije prava adresa za rešavanje tog problema. Direktorka "Narodne apoteke" u Somboru Milica Popovi? objasnila nam je da rastvor glukoze od 50 odsto nije registrovan kao lek na našem tržištu, "zbog ?ega se i ne može staviti u promet". Ona kaže da je zrenjaninska "Jugoremedija" izbacila taj rastvor iz svog proizvodnog programa, a da ostale doma?e fabrike nisu napravile zamenu tog preparata koji je ranije nabavljan od "Leka" iz Ljubljane. Kako je navela, u "Narodnoj apoteci" u Somboru mogu se nabaviti samo rastvori glukoze od 5 i 10 odsto, koje je država unela u registar lekova. A spomenuti rukovodilac zdravstvene stanice u Sivcu dr Miloš Popovi? za naš list kaže da nema nikakvog opravdanja za to što ekonomat Doma zdravlja ne uspeva da obezbedi 50-procentnu glukozu koja omogu?ava da pacijenti za minut iza?u iz hipoglikemi?ne kome. – Taj lek ne košta više od 150 dinara, a spasava život! Novca za to mora biti – istakao je on.

A lek u me?uvremenu propada…

Kako se tokom našeg istraživanja ispostavilo, rastvor glukoze od 50 odsto u Zapadnoba?kom okrugu, kojem pripada kulska opština, dobija jedino Odeljenje za transfuziologiju Zdravstvenog centra "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. Molekularni biolog na tom odeljenju Edita I?uški rekla nam je da 50-procentnog rastvora glukoze nema na slobodnom tržištu i da ga dobijaju jedino klini?ki centri u Beogradu i Novom Sadu iz namenskog uvoza. Po njenim re?ima, somborska bolnica dobija taj rastvor posredstvom distributerske firme "Medikom" iz šapca s Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde se on i pravi. Ona kaže da Odeljenje za transfuziologiju 50-procentni rastvor glukoze obezbe?uje i za Dom zdravlja i Službu hitne pomo?i u Somboru. Taj rastvor, kaže ona, stiže sa VMA u zapremini od pola litra, pa se to pakovanje ?esto upotrebi samo za injekciju od 100 mililitara, dok ostatak, nažalost, u situaciji kad je taj lek mnogima nedostupan – propadne.

[Gra?anski list, 27.02.2008]

.