Author:

U Srbiji više od ?etiri stotine ljudi svake godine ostane bez noge. Statistika gora nego u afri?kim zemljama, kažu hirurzi.

Svake godine u Srbiji, kod više od 400 ljudi lekari su prisiljeni da amputiraju nogu zbog jako lošeg stanja krvnih sudova, pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje “Batut”. Svake godine, Srbija dobija novih 400 trajnih invalida. Problemu doprinose velika zdravstvena neprosve?enost i nezdrav na?in života.

Propadanje krvnih sudova ubrzavaju dijabetes, neregulisan visoki krvni pritisak, ali i masna hrana, alkohol i pušenje.

Prvi znak da su krvni sudovi nogu u jako lošem stanju je bol u potkolenici ili gr? u listu tokom hoda, te je pacijent prisiljen da stane na svakih 200 ili 100 metara.

Umesto da se odmah jave lekaru, bol u potkolenici, iz neznanja, pacijenti tuma?e kao pojavu reume, pa se sami le?e raznim mastima ili piju lekove protiv bolova. A bolest nastavlja da napreduje i menja se boja kože.

?¢‚Ǩ?ìPrvo noga postaje hladnija, zato što je cirkulacija lošija i potamni boja kože i ona poprima jedan modar izgled jer jednostavno nema dovoljno cirkulacije. Nakon toga se otvara ranica, rana koja je ve? znak da je bolest u poodmakloj fazi i nažalost vrlo ?esto imamo pacijente koji do?u u tim fazama?¢‚Ǩ¬ù, kaže na?elnik Odeljenja za radiologiju, Jovica ?Ö¬†aponjski.

Spas za nogu je ili ugradnja stenta, koju sprovode interventni radiolozi, ili hirurško le?enje.

Nažalost obolevaju sve mla?i i granica se spustila ispod 40 godina. Hirurzi na Bežanijskoj kosi svake godine amputiraju oko 60 nogu, a ?ak 70 odsto su amputacije iznad kolena.

?¢‚Ǩ?ìNažalost, da li svojim nemarom, nezainteresovanoš?u, neprosve?enoš?u, neaktivnoš?u primarne zdravstvene zaštite, ?iji je to prevashodni zadatak, oni nama dolaze u zaista jednom katastrofalnom stanju?¢‚Ǩ¬ù, kaže šef Odeljenja za vaskularnu hirurgiju, Nebojša Petrovi?.

?¢‚Ǩ?ìAko je arterija za?epljena u samoj karlici radimo obi?no premoš?enje sa glavnog krvnog suda aorte na obe prepone tzv. arto-bimfemoralni bajpas, jednim vešta?kim krvnim sudom od akrona ili periferne bajpasove cevastim graftovima širine osam milimetara?¢‚Ǩ¬ù, objašnjava on.

Premoš?enje ispod kolena do pedalnih arterija hirurzi u KBC Bežanijska kosa izvode i prirodnim krvnim sudom koji prave od pacijentove zdrave vene.

?ini se sve da bi se noga spasla. Nažalost, hirurg Petrovi? je nedavno bio prisiljen da mladi?u od samo 33 godine amputira nogu iznad kolena.

[B92, 12.06.2009.]

Pročitaj više …

Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Sl. glasnik RS br. 11/09, 15/09-ispravka, 24/09, 25/09-ispravka i 28/09-ispravka), pojedini lekovi su od 31. maja 2009. godine skinuti sa liste lekova, što zna?i da se kupuju u potpunosti.

To su: Povidon Jod, Ranitidin, Flukonazol i Aciklovir; zatim, Loseprazol, Omezol, Omep, Glucotrol XL, Novonorm, Concor, Nebilet, Lercanil 10, Lorista, Lotar, Vasilip, Simvor, Lamal, Lamotrix, Euthyrox, Anandron, Setaloft, Asentra, Sertiva, Serlift i Efectin ER.

Kompletne liste lekova možete videti i preuzeti na sajtu RZZO.

[Diabeta.net, 11.06.2009.]

Pročitaj više …

Do sada je shvatan kao lek za krajnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina
 
U Srbiji postoji otpor prema ranom uvo?enju insulina u terapiju obolelih od še?erne bolesti i to ne samo kod pacijenata, nego i kod lekara. Tako Srbija ima najmanji procenat dijabeti?ara koji su na insulinu u odnosu na susedne zemlje, svega 13,5 odsto pacijenata, dok ih je u Hrvatskoj 28, u Sloveniji 31, Bugarskoj 30 odsto. Nova saznanja o prednostima insulina teško se prihvataju, pa je deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjamo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù, koju je pokrenuo i finansirao Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, u zna?ajnoj meri posve?en razbijanju brojnih predrasuda o dijabetesu, me?u kojima je i ova o insulinu.

Profesor dr Nebojša Lali?, dijabetolog iz Instituta za endokrinologiju Klini?kog centra Srbije za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù kaže:
– Mnogo je predrasuda u našem narodu u vezi sa še?ernom boleš?u, ali je naro?ito opasna ona po kojoj je dijabetes, posebno tipa dva blaga bolest. Vrednosti še?era u krvi, koje se kre?u oko 7,5, ili 8 dugo nisu smatrane problemom. Ako pacijent nije imao tegoba smatralo se ?ak i me?u lekarima da je dovoljno ovakve vrednosti držati pod kontrolom. To ne samo da nije ta?no, nego je i jako opasno, jer komplikacije odmi?u. Veliki je napor sada promeniti takav na?in razmišljanja.

Strah od hipoglikemije
U Srbiji je na insulinskoj terapiji svega oko 50.000 pacijenata, a trebalo bi da ih bude bar za 30 odsto više, smatra naš sagovornik.
– Do sada je insulin shvatan kao lek za krajnju, najcrnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina. Krilatica koju su naši lekari koristili “ako se ne budete pridržavali dijete i promenili na?in života, da?emo vam insulin?¢‚Ǩ¬ù je prošlost. Lekari su insulinom pretili kao nekom kaznom, a re? je o najmo?nijem leku, koji spušta nivo še?era u krvi. Nažalost daje se putem injekcije što je samo po sebi neprijatno i zahtevno, kaže dr Lali?.

Sadašnji medicinski stav je da se povišeni nivo še?era  hiperglikemija ne može tolerisati i da treba u?initi sve da se nivo spusti na vrednosti bliskim normalnim. U tom smislu, insulin se, kako objašnjava naš sagovornik, može koristiti vrlo rano u le?enju, ponekad ?ak i u prvoj godini le?enja. Može se kombinovati i sa tabletama.

– Uzimanje insulina ne povla?i obavezno i višak kilograma. Pravilnim davanjem insulina pove?anje težine svodi se na minimum. Kod insulina, zapravo, i pacijenti i lekari se najviše plaše niskog nivoa še?era u krvi, takozvane hipoglikemije, ali to ne mora da bude obavezna pojava, tvrdi dr Lali?.

Nova pravila davanja insulina, podrazumevaju obavezno pra?enje še?era u krvi i strpljivo odre?ivanje individualne doze za svakog pacijenta. Odre?ivanje doze je nekada posao, koji može trajati mesec ili dva. Desi se da je odre?ena doza slaba, nekada je ja?a, pa se javi hipoglikemija. Zato su neophodne strpljive korekcije. Me?utim, pacijent je na dobitku jer je medicinski bolje, a nivo še?era u vrednostima pre jela kre?e se od 5,5 do 6, a posle jela izme?u 7 i 7,5, ?ime se spre?ava nastanak komplikacija, objašnjavaju lekari.

Pacijent ima i psihološku korist: posle obuke i kada se navikne na insulin, sti?e ve?u kontrolu nad boleš?u, dobija samopouzdanje, može da vodi puniji i kvalitetniji život.

Strah od insulina je, ipak, kod nas još ja?i od lekarskih uveravanja. Dr Lali? kaže da je to razumljivo, jer davanje sebi insulina dva ili ?etiri puta u toku dana je zahtevan proces, gde pacijentu treba i pomo? okoline. Pacijentu mora da se obezbede i aparati za kontrolu še?era, u ?emu je kod nas napravljen veliki napredak, jer Fond ve? tri godine svim pacijentima koji primaju insulin, obezbe?uje pen-brizgalice tj. popularno ?¢‚Ǩ?æpenkalo?¢‚Ǩ¬ù.

Lakše davanje insulina
– Pacijenti na insulinu su izloženi jednom odre?enom stresu i to moramo uvažiti, jer oni ne samo da treba da daju sebi injekciju, nego ta injekcija mora da sadrži ta?nu koli?inu leka datu u odre?eno vreme, a pacijent je zaposlen, ili studira, vozi automobil. Pen brizgalica prakti?no omogu?ava ta?no doziranje, a davanje insulina je pojednostavljeno, ubod manje boli, jer su igle posebne. To osobi koja ima dijabetes omogu?ava da vozi kola svakoga dana, da se bavi sportom, vodi normalan život, pliva, skija – nabraja dr Lali?, ali ipak upozorava da sve ove aktivnosti pacijent ne treba da radi spontano, ve? je važan raspored obroka i fizi?ke aktivnosti.

Pogrešno je i shvatanje da dijabeti?ar stalno mora nešto da meri, kontroliše, da mnogo vremena provodi u laboratorijama i ordinacijama.

– To o neprestanom merenju je još jedna zabluda. Na primer. nivo masti u krvi se meri na tri-?etiri meseca, a krvni pritisak jednom nedeljno. Nivo še?era u krvi se za neke grupe pacijenata može meriti jednom u dve nedelje, ?ak i u mesec dana. Prema tome to nije tako strašno kako se na prvi pogled misli. Ali, tu su i pacijenti na ?etiri doze insulina, koji moraju svoj nivo še?era meriti jednom do dva puta nedeljno, osim u fazi pogoršanja, kada to treba da rade ?eš?e – objašnjava dr Nebojša Lali?.

[Politika, 07.06.2009.]

Pročitaj više …

Sto primeraka knjige “Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom” autorke Stele Prgomelje danas je donirano Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma (popularno “Interna B klinika”) u Beogradu.

Zahvaljuju?i saradnji sa kompanijom sanofi-aventis, budu?i korisnici insulinske pumpe, kao i pojedini lekari i medicinsko osoblje, mo?i ?e da se detaljno upoznaju sa koriš?enjem insulinske pumpe.

Prošle godine ovoj instituciji donirano je 30 knjiga, KBC “Zvezdara” 20 i po 10 primeraka u nekoliko udruženja dijabeti?ara u Srbiji, sa željom da se edukacija korisnika što bolje sprovodi.
U istu svrhu, De?joj klinici u Novom Sadu donirano je 50 primeraka knjige.

[Diabeta.net, 04.06.2009.]

Pročitaj više …

Poruka nacionalne kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù: više kretanja i pravilna ishrana. ?¢‚Ǩ‚čú ?Ö¬†e?erna bolest odavno nije samo oboljenje starih: sve više radnoaktivnih osoba me?u pacijentima

U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na jednog pacijenta, dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovaraju?a ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

?¢‚Ǩ‚čú Dijabetologiju karakteriše eksplozivni razvoj novih saznanja. Da bi novine u le?enju stigle do svakog lekara i što više pacijenata, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuo je kampanju ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Lekare i obi?ne ljude ova kampanja treba da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja kada se promene loši stilova života, za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù objašnjava endokrinolog, profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa. U kampanju je do sada, na pet seminara uklju?eno oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira i nastavak ove akcije.

?¢‚Ǩ‚čú Najvažnije da se še?erna bolest otkrije u ranom stadijumu i na taj na?in spre?e vrlo ozbiljne komplikacije. Poruka svakom gra?aninu koji sumnja da ima povišeni še?er jeste da za po?etak popuni upitnik u domu zdravlja i da odredi da li je u riziku da oboli od še?erne bolesti. Kao tipi?nu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan?¢‚Ǩ¬¶ Menadžerski na?in života ide ?esto sa dijabetesom tipa dva. Takva osoba bi sebi mogla da obezbedi dobro le?enje, ali zbog trke na poslu vodi neuredan život i  izgovara se da nema vremena za pravilnu ishranu. Me?utim, drugi profil tipi?nog pacijenta je siromašna, starija osoba, navikla na odre?eni na?in ishrane, koja ?esto nema dovoljno prihoda, a ni motivacije za odlazak u dom zdravlja ?¢‚Ǩ‚čú navodi dr Lali?.

On dodaje da obavezna promena na?ina života, koja ?eka dijabeti?ara nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati, što je u uslovima savremenog života ponekad teško izvodljivo. Nije dovoljno ?¢‚Ǩ?ævrteti?¢‚Ǩ¬ù se po kuhinji ili kancelariji. Ko boluje od dijabetesa mora svakodnevno da ima najmanje 30 minuta namerne šetnje, odre?eni fizi?ki napor, koji u kontinuitetu traje najmanje 10 minuta.

?¢‚Ǩ‚čú Disciplinovan pacijent, obu?en da kontroliše svoju bolest je najvažniji za uspeh u le?enju. Tre?ina naših pacijenata je ve? takva. Razumem da je nekim pacijentima teško, na primer onima koji imaju evropsko radno vreme, koje je mnogima poremetilo red u životu. Neko ima jedan obrok ujutru a drugi zatim uve?e. Tu je brza hrana i sve to može loše da uti?e na pravilnu ishranu dijabeti?ara. Dobro bi bilo da pacijent ima jedan obrok ujutru, jedan u pauzi tog evropskog radnog vremena, izme?u 12 i dva, a zatim jedan obrok posle povratka sa posla i jedan mali obrok pred spavanje ?¢‚Ǩ‚čú savet je našeg sagovornika.

Saveti o tome kako da spre?avaju nastanak komplikacija še?erne bolesti je tako?e važan deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Svake godine država, odnosno Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, izdvaja 3,5 milijarde dinara samo za le?enje komplikacija. ?Ö¬†e?erna bolest je prvi uzrok slepila i amputacija zbog dijabetesnog stopala. Srbija se po broju komplikacija koje imaju oboleli od še?erne bolesti ne razlikuje od zemalja u tranziciji. Izme?u 30 i 40 odsto dijabeti?ara ima bolesti srca i krvnih sudova. Svaki drugi dijabeti?ar ima povišeni krvni pritisak, jedna tre?ina pacijenata ima po?etno ošte?enje bubrega, koje može kasnije da napreduje.

?¢‚Ǩ‚čú Tre?ina obolelih ima promene na o?ima, 30 do 40 odsto ima promene na nervima, koje mogu da dovedu do dijabetesnog stopala, jedne od najtežih komplikacija, koja može relativno lako da se spre?i, ali kada jednom nastane veoma teško se le?i. Problem po?inje od rane na stopalu, koja teško zarasta, napreduje, a kada se pogorša, može da ugrozi opstanak stopala, pa ?ak i život. Zato lekari stalno skre?u pažnju pacijentima na ovu komplikaciju. Prevencija je održavanje higijene stopala, i noktiju, koriš?enje udobnih cipela, savet da pacijent ne ide bos, da ne zagreva stopala toplim predmetima, da rano primeti i najmanju ranicu i da je le?i u saradnji sa lekarom, a ne nadrilekarskim melemima, navodi dr Lali?.

Klasi?ni simptomi še?erne bolesti su poja?ana že?, u?estalo mokrenje, opšta slabost i gubitak u težini, ali na žalost vrlo ?esto ?ovek dugo olako prelazi preko ovih znakova upozorenja, jer se ponekad javlja tek samo jedan simptom, a nekada naizmeni?no.

[Politika, 31.05.2009.]

Pročitaj više …

Prof. dr Tomica Milosavljevi?, ministar zdravlja istakao je danas da ?e tokom juna meseca po?eti da funkcioniše plan po kome ?e pacijenti sa fiskalnim ra?unom privatnog doktora specijaliste mo?i da refundiraju svoj novac u Fondu za zdravstveno osiguranje, za šta se upravo štampaju obrasci.

Ministar zdravlja naglasio je da je uvo?enje fiskalnih kasa u zdravstvu od 1. juna 2009. godine zakonska obaveza, i ocenio da su argumenti, koji su mogli da se ?uju protiv uvo?enja fiskalnih kasa, tehni?e prirode.

Prof. Milosavljevi? istakao je da nije ta?no da se fiskalizacijom remeti privatnost pacijenta jer na fiskalnom ra?unu nema imena i prezimena, kao i da zdravstveni radnici ne?e morati da nose kase sa sobom ve? da ?e izveštaj pisati rukom, a da ?e ga u ordinaciji zajedno otkucati sa fiskalnim ra?unom i dostavi pacijentu.

?¢‚Ǩ?æGlavni razlog za uvo?enje fiskalnih kasa je vo?enje precizne evidencije obavljenog posla i koli?ine novca koja je napla?ena za pružanje odre?enih usluga u državnim i privatnim ustanovama za sve usluge koje se pružaju van obaveznog zdravstvenog osiguranja?¢‚Ǩ?ì, naglasio je ministar zdravlja i dodao da je suština fiskalizacije opšti javni interes kako bi se precizno znao obim izvršenog posla, koli?ina novca koja je napla?ena, ali i da bi se  indirektno na taj na?in punio budžet.

Pacijent sa fiskalnim ra?unom privatnog doktora specijaliste mo?i ?e da u Fondu za zdravstveno osiguranje refundira svoj novac i da, po pravilu, specijalisti?ki pregled mora da bude obavljen u roku od 30 dana od kada se pacijent javi na pregled sa uputom doktora opšte prakse.

Prof. Milosavljevi? naglasio je da ukoliko ustanova ne obezbedi da pregled bude obavljen unutar 30 dana, pacijent taj pregled može obaviti kod privatnog doktora specijaliste.

[Ministarstvo zdravlja, 28.05.2009.]

Pročitaj više …

Svaki put kada stigne leto, imamo pove?an broj upita za nabavku Frio torbica, koje omogu?avaju prenos penkala i/ili insulina na konstantnoj temperaturi. Pogodne su za putovanja i za one koji dosta vremena provode napolju po znanto višim temperaturama od onih koje su preporu?ene za ?uvanje insulina.
Na žalost, još uvek se ne mogu na?i u našoj zemlji.

Podse?amo vas da smo o Frio torbicama pisali u odeljku “?Ö¬†e?erna bolest i >> Putovanja > Frio torbice”, tj. na ovoj strani.

[Diabeta.net, 26.05.2009.]

Pročitaj više …

Odgovara: dr ?Ѭêor?e Bajec, direktor Klini?kog centra Srbije

Odlazim dva puta godišnje na pregled kod dijabetologa, ali novim na?inom zakazivanja (dolaskom u tri sata ujutru odre?enog dana u teku?em mesecu za slede?i mesec) više ne?u biti u mogu?nosti da zakažem pregled, a dugogodišnji sam dijabeti?ar. Kako to mogu da u?inim?
Radoslav Kapor, Jurija Gagarina 217

Ambulantni pregledi na endokrinologiji se obavljaju preko Endokrinološke službeu Poliklinici Klini?kog centra Srbije. Svakog dana dvoje specijalista, koji su stalni lekari u ovoj službi, primaju pacijente koji se prvi put jave na endokrinološki pregled. Istovremeno se svakog radnog dana, u dve smene, obavljaju pregledi u okviru specijalisti?kih ambulanti, a to ?ini više od 40 lekara specijalista interne medicine i endokrinologije sa Instituta za endokrinologiju KCS. Zna?ajan porast ovakvih bolesnika je uzrokovan prestankom rada brojnih savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja, a na drugoj strani postoje relativno mali kapaciteti za endokrinološke preglede u preostalim klini?ko-bolni?kim centrima na teritoriji grada. Na ovaj na?in je dolazak do odabranog endokrinologa zna?ajno otežan i produžen. U predlogu mera za poboljšanje rada Poliklini?ke službe na endokrinologiji, a u okviru planirane rekonstrukcije KCS, upu?en je i predlog za pove?anje broja ambulanti za endokrinološke preglede gde bi svakako trebalo voditi ra?una o rastu?em broju bolesnika sa metaboli?kim poreme?ajima. Ostaje svakako mogu?nost da se u dogovoru sa odabranim endokrinologom u?ini pregled i pre zakazanog termina, a uslu?aju otkazivanja ili nejavljanja ranije zakazanih bolesnika sa zvani?nog spiska koji formira odgovaraju?a služba u zgradi Poliklinike svake poslednje nedelje u teku?em mesecu za naredni mesec.

Zašto nema tabla u KCS za endokrinologa i kako mogu da se pregledam, a da dugo ne ?ekam po šalterima?
Vera ?uki?, Dragana Raki?a 12

Od formiranja Poliklinike KCS pre više od 20 godina, Endokrinološka služba je smeštena na drugom spratu zgrade Poliklinike. Ovde se obavljaju prvi pregledi bolesnika koji su upu?eni na endokrinološki pregled. Postoje i brojne specijalisti?ke ambulante za kontrolne preglede. Na ulazu u Polikliniku od radnika službe obezbe?enja mogu se dobiti dodatne informacije, a na drugom spratu je obeležen deo gde se nalazi Endokrinološka služba. U svakom slu?aju, dodatnom tablom na samim rotacionim vratima ulaza u zgradu Poliklinike moglo bi se dodatno objasniti koje sve službe rade na pojedinim spratovima zgrade Poliklinike. Prvi pregledi kod endokrinologa se mogu obaviti svakoga dana od jutarnjih ?asova u samoj Endokrinološkoj službi zgrade Poliklinike. Ostali kontrolni pregledi kod izabranog endokrinologa se obavljaju po ranije zakazanom redosledu, a koji se vrši svake poslednje nedelje teku?eg meseca za naredni mesec. U okviru predstoje?e rekonstrukcije KCS dati su predlozi za proširenje broja ambulanti za endokrinološke preglede u okviru Poliklinike KCS.

[Politika, 25.05.2009.]

Pročitaj više …

Kao �to ve? znate, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje u saradnji sa Republi?kom stru?nom komisijom za dijabetes i Komorom zdravstvenih ustanova Srbije, a uz finansijsku pomo? kompanije Novo Nordisk, zapo?eo kampanju "Menjamo dijabetes".

Kampanja se sastoji od:
– medijske kampanje, koja ima za cilj da razvije svest populacije o katastrofalnim posledicama dijabetesa;
– programa edukacije zdravstvenih radnika, lekara op�te medicine, specijalista i medicinskih sestara;
– edukacije osoba sa dijabetesom (ali se koristi izraz "pacijenata"), i
– HbA1c skrining programa.

Program edukacije lekara op�te medicine se sprovodi kroz Sekciju lekara op�te medicine Srpskog lekarskog dru�tva (SLD). Program edukacije je prijavljen za akreditaciju "Kontinuirana medicinska edukacija" (KME) u okviru SLD, te ?e polaznici po zavr�etku seminara dobijati certifikate.
Predvi?eno je da se do kraja juna zavr�i program edukacije, a do sada su organizovani seminari u Beogradu (8. maja), Kragujevcu (9. maja), Novom Sadu (22. maja) i Ni�u (23. maja). Zakazan je jo� jedan seminar na Zlatiboru (27. juna).
Planirano je da se programom KME obuhvati oko 1000 lekara op�te medicine u 2009. godini. Seminar je besplatan za u?esnike.
26. maja u Beogradu, u Sava Centru, odr�an je edukativni seminar za specijaliste endokrinologe, kao i pedijatre i interniste, koji se bave dijabetesom (Program edukacije u oblasti dijabetesa u Srbiji).
Program skrininga HbA1c je ve? po?eo da se sprovodi i on je povezan sa pravovremenom adekvatnom primenom insulina.

Pročitaj više …

Novi Sad — Akcija RTV B92 i Banke hrane koja podrazumeva donaciju hrane najugroženijima po?ela je danas, kako bi se pomoglo svima kojima je ovakva vrsta pomo?i potrebna.

RTV B92 i Banka hrane su Udruženju invalida i dijabeti?ara ?¢‚Ǩ?ìNada i spas?¢‚Ǩ¬ù iz Veternika i Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju predali proizvode od soje, donaciju firme ?¢‚Ǩ?ìViktorija grup?¢‚Ǩ¬ù. Obezbe?ena je tona i osam stotina kilograma sojinih odrezaka, komadi?a i ljuspica zahvaljuju?i akciji “Hrana za sve”.

600 kilograma sojinih ljuspica namenjeno je beogradskom Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, ?ime su pokrivene njihove potrebe za celu ovu godinu.

Tona i dve stotine kilograma sojinih odrezaka i komadi?a predata je veterni?kom udruženju ?¢‚Ǩ?ìNada i spas?¢‚Ǩ¬ù.
?lanovi ovog udruženja, invalidi i dijabeti?ari, kažu da im ova pomo?, u vreme krize, mnogo zna?i.
Ovo udruženje ima oko 200 ?lanova, od kojih su neki veoma pogo?eni ekonomskom krizom.

Male penzije i pomo? koju dobijaju, s jedne strane, i troškovi le?enja sa druge, doveli su neke od njih u situaciju da gotovo u potpunosti zavise od tu?e pomo?i.
Današnja donacija obezbe?ena je zahvaljuju?i firmi Viktorija grup.
Oni veruju da ?e i drugi slediti njihov primer i priklju?iti se ovoj akciji.

Današnja donacija je samo deo akcije ?¢‚Ǩ?ìHrana za sve?¢‚Ǩ¬ù koju zajedni?ki sprovode B92 i Banka hrane.
Banka hrane ve? dve godine od donatora prikuplja hranu i distribuira je socijalno najugroženijima, a za to vreme sakupili su i podelili oko 50 tona hrane.

Da potreba za ovakvom akcijom postoji najbolje govori ?injenica da u Srbiji više od 600.000 ljudi živi ispod granice siromaštva.
Mnogi od njih ne dobijaju nikakvu stalnu pomo?.
Socijalno najugroženija jedno?lana doma?instva dobijaju tek nešto više od pet hiljada dinara pomo?i od države, dok ona sa pet ili više ?lanova primaju oko deset hiljada i dve stotine dinara.
U Banci hrane kažu da je siromaštvo kod nas u porastu pa je za samo godinu dana, od 2007. do 2008. godine broj siromašnih porastao za više od sto hiljada.

[B92, 19.05.2009.]

Pročitaj više …