Obeležen Svetski dan borbe protiv povišenog krvnog pritiska
Broj obolelih od hipertenzije u Srbiji je u porastu, prošle godine je povišen krvni pritisak zabeležen kod 46 odsto pacijenata, dok je 2006. godine taj procenat bio nešto niži i iznosio je 44 odsto. Procena je da u Srbiji od hipertenzije boluje više od dva miliona ljudi, ukazuje potpredsednica Udruženja za hipertenziju i na?elnik centra za hipertenziju u Klini?kom centru Srbije Vesna Stojanov.
Ona upozorava na ?injenicu da je visok krvni pritisak faktor rizika za nastanak mnogih bolesti i podse?a da je Srbija po bolesti krvnih sudova i srca na tre?em mestu u Evropi.
“Za borbu s visokim pritiskom nisu dovoljni lekovi, neophodni su neslana ishrana, redovna šetnja ili druga fizi?ka aktivnost, uzimanje vo?a i povr?a i, podrazumeva se, prestanak pušenja”, savetuje Stojanova.
U okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hipertenzije, na Tašmajdanu, u nedelju, 17. maja bila je održana akcija tokom koje su lekari iz ?etiri doma zdravlja gra?anima merili krvni pritisak i razgovarali sa njima o zdravim stilovima života i važnosti kontrole zdravlja.
Gra?anima su deljeni i flajeri na kojima su bile informacije o povišenom unosu soli i visokom krvnom pritisku, što je tema ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana u više od 60 zemalja.
U materijalu koji je bio deljen nalazile su se i informacije o tome kakve posledice može da izazove visok krvni pritisak. Organizator akcije, koja je u nedelju po?ela simboli?no u 11.55 sati u Tašmajdanskom parku, je Udruženje za hipertenziju Srbije, a pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadi?a, Ministarstva zdravlja, Gradskog sekretarijata za zdravstvo i opštine Palilula.
Promoter akcije bio je glumac Mima Karadži?, a organizatori su najavili da ?e u okviru nedelje borbe protiv hipertenzije, koja ?e trajati od 17. do 23. maja, i u drugim gradovima Srbije biti organizovane sli?ne akcije.
Visok pritisak i dalje je glavni uzrok smrti i obolevanja u Srbiji. To je, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, glavni uzrok smrtnosti, jer hipertenzija direktno uzrokuje šlog, infarkt, sr?anu slabost i koronarnu bolest, ali je ?¢‚Ǩ?ækrivac” i za krajnji stadijum bubrežne bolesti.
Lekari ukazuju da su za le?enje hipertenzije najvažniji rana dijagnoza, redovna kontrola i uzimanje lekova, koje je propisao lekar specijalista i to do kraja života. Visok krvni pritisak ne boli, pa mnogi pacijenti kad prvi put stignu kod lekara ve? imaju odmakle promene na krvnim sudovima, o?ima, ili bubrezima. Zato ovu bolest i obi?an svet i lekari ?esto nazivaju “podmuklim ubicom broj jedan”.
Vladan Ignjatovi?, pomo?nik direktora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje kaže da 40 odsto svih lekova koje Zavod izda su lekovi za kardiovaskularna oboljenja.
“Zavod godišnje potroši 21 milijardu dinara za sve lekove, a samo na one za kardiovaskularna oboljenja ode devet milijardi dinara”, kaže Ignjatovi?. Istraživanja sprovedena u Srbiji 2003. godine pokazuju da je 60 odsto bolesnika koji su doživeli infarkt prethodno imalo visok krvni pritisak, kod 22 odsto pacijenata pre infarkta je zabeležen dijabetes, a 35 odsto je imalo visok holesterol.
Vrednosti pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stuba treba da bude granica koja se ne prelazi bez obzira na godine. Normalnim pritiskom smatraju se vrednosti izme?u 120 i 129 sa 80 do 84 mmHg, dok se vrednosti izme?u 130 i 139 sa 85 do 89 mmHg, smatraju visoko normalnim pritiskom uz odsustvo drugih faktora rizika.
Hipertenzija sve ?eš?i problem i kod mladih
Povišen krvni pritisak predstavlja veliki zdravstveni problem, ?ak, i kod mla?e populacije u Srbiji, pa je zato važno pratiti zdravstveno stanje, kontrolisati pritisak i informisati gra?ane o na?inima le?enja i mogu?im posledicama.
Potpredsednica Udruženja za hipertenziju i na?elnik Centra za hipertenziju u Klini?kom centru Srbije Vesna Stojanov ukazuje da sve ve?i broj mladih ljudi oboleva od hipertenzije i podse?a na važnost prevencije kako bi se spre?io nastanak ve?ih zdravstvenih problema.
“Kao na?elnik Odeljenja za dijagnostiku hipertenzije prime?ujem da je sve više mladih uzrasta od 12 do 18 godina sa povišenom vrednoš?u mere krvnog pritiska”, kaže Stojanov i dodaje da to povezano sa stresom, na?inom ishrane, kao i slabom fizi?kom aktivnoš?u.
“Mladi, ?esto, iz mirnog stanja, i nakon dugog vremena koje provode ispred kompjutera odlaze u teretanu, i bez prethodnog kardiopregleda i kardiopripreme, rade na trenažerima i podižu teške tegove, što može dovesti do ozbiljnih poreme?aja”, navodi Stojanov.
Ona prime?uje i to da sve više mladih u velikim koli?inama konzumira energetska pi?a.
Kada se hipertenzija udruži sa drugim faktorima rizika mogu nastati veliki zdravstveni problemi, osobe sa hipertenzijom šest do sedam puta ?eš?e dobijaju infarkt mozga i srca, kao i druge bolesti.
Na povišen krvi pritisak može uticati i pogrešna ishrana, odnosno konzumiranje velike koli?ine soli, sadržane u mnogim životnim namirnicama – sirevima, suhomesnatim proizvodima, pa ?ak i u nekim pekarskim proizvodima.
Virus, možda, uzrok povišenog krvnog pritiska
Nau?nici ameri?kog univerziteta Harvard saopštili su da je jedan obi?an virus, možda, odgovoran za visok krvni pritisak.
Nau?nici su, do sada, sproveli istraživanja na laboratorijskim miševima, navodi se u njihovom najnovijem izveštaju i dodaje da je infekcija citomegalovirusom (CMV), koja je bez uobi?ajenih simptoma, verovatno toliko rasprostranjena da ?e biti teško utvrditi sve efekte kod ljudi.
Taj virus ima više od polovine Amerikanaca starijih od 40 godina. Infekcija je doživotna i velika ve?ina ?ak i ne zna da je ima. Za sada se pretpostavlja da infekcija može da dovede do nekih sr?anih oboljenja, kao što je sužavanje arterija gojaznih osoba. Nau?nik Klajd Krampaker ukazuje je da je mogu?e da infekcija poga?a krvne sudove, što dovodi do visokog krvnog pritiska. Stru?njaci navode da je neophodno dosta istraživanja na ljudima i da ?e to trajati godinama dok se ta?no ne utvrdi da li je virus možda uzro?nik hipertenzije. Tre?ina Amerikanaca, odnosno oko 72 miliona ljudi i oko jedna milijarda širom sveta boluje od povišenog krvnog pritiska.
[Borba, Diabeta.net, 18.05.2009.]
Pročitaj više …
