Author:

Kada su zdravlje i ishrana u pitanju, nema osobe koja nije sklona samoobmanama. Ipak, do kojih granica smo spremni da rastežemo istinu…

Laž 1 – Ukoliko presko?im ve?eru, mo?i ?u da popijem više pi?a na zabavi
Istina – uspe?ete da izbalansirate broj unetih kalorija, ali organizam vam ne?e biti zahvalan zbog toga. Ve?ina alkoholnih napitaka, a naro?ito kokteli i likeri, sadrži dosta “praznih” kalorija koje prave darmar u nivou še?era u krvi (što pove?ava rizik od dijabetesa). S obzirom na ?injenicu da ve?ina koktela sadrži najmanje dve jedinice alkohola, tri pi?a predstavljaju skoro polovinu dozvoljene nedeljne koli?ine maligana. Osim toga, ako pijete na prazan stomak, brzo ?ete osetiti nesigurnost u nogama. Kada nema hrane u želucu da uspori apsorpciju alkohola, jetra mora poja?ano da radi. Zbog toga je najbolje da “ravnomerno” pijete alkohol tokom cele nedelje.

Laž 2 – Ako pre podne odem na trening, za ru?ak mogu da pojedem kinesku (brzu) klopu
Osim što je re? o prili?no riskantnoj motivacionoj metodi, ni ra?unanje kalorija nije baš najpreciznije. Prose?na porcija brze hrane sadrži daleko više kalorija nego što ?ete potrošiti u fitnes centru. Za jedan sat aerobika sagore?ete oko 370 kalorija – što odgovara vrednosti jednog tosta sa sirom i šunkom (dva par?eta) ili pecivu od lisnatog testa. Pošto je ve?ina obroka iz restorana brze hrane obilnija i kalori?nija (visok procenat masno?e i velike koli?ine soli) od pomenutog tosta, primenom ove metode samoobmanjivanja samo ?ete dobiti nepotrebne kilograme. Ako baš ne možete da živite bez “kineza”, ili indonežanskog “take awaya”, bar izbegavajte kremaste prelive i sosove i sve što je prženo na ulju. Umesto toga, jedite ribu, piletinu ili jela od barenog povr?a sa pirin?em. Tako?e, promenite stav o vežbanju. Ukoliko vam je teško da vežbate ili ose?ate veliko otpor prema treninzima i potrebna vam je nagrada za uložen trud, vreme je da promenite oblik rekreacije i izaberete onaj u kojem ?ete uživati.

Laž 3 – Kada sam mamuran/a, mogu da jedem do mile volje i kilogrami se ne?e zalepiti
Prvo, dobra vest: kada ste mamurni, zdravije je da dosta jedete jer organizam koristi hranu kao gorivo za razgradnju alkohola. Ipak, to nije izgovor da se najedete ?okolade. Ina?e, razlog zbog kojeg uvek ose?ate poriv ka masnoj, kalori?noj hrani nakon pijanke, jeste to što alkohol obara še?er u krvi. Zbog toga se javlja i ose?aj gladi i poja?ana potreba za hranom. Ako ne možete da odolite “prženom” doru?ku – kajgana sa šunkom ili slaninom – zdravija alternativa je sendvi? od prepe?enog integralnog hleba, sa barenim jajetom i šunkom ili slaninom. Ovaj obrok pruži?e vam potrebne kalorije, a aminokiselina koja se nalazi u mesu i jajima ubrza?e proces izbacivanja toksina iz organizma. Sve to zalijte sokom od ce?ene pomorandže koji ubrzava preradu alkohola. Druga, podjednako zdrava opcija doru?ka “pod mamurlukom” jesu cerealije u mleku, zbog vitamina, kao i banana koja obezbe?uje serotonin (materija koja poboljšava raspoloženje) i obnavlja zalihe kalijuma u organizmu.

Laž 4 – Ako svako ve?e uradim 100 trbušnjaka, stomak ?e mi biti zategnut
Svaka ?ast na stavu – samo trud i rad donose rezultate. Me?utim, nemogu?e je selektivno skidati masno tkivo (samo sa jednog dela tela), a ono se ne?e istopiti ni izvo?enjem samo jedne vrste vežbi. Trbušnjaci pomažu u izgradnji i zatezanju miši?nog tkiva, ali ako ne budete “istopili” salo koje se nalazi iznad miši?a, stomak ?e vam i dalje biti valjkast. Ina?e, vežbe sagorevaju kalorije iz celog organizma, bez obzira na to što, možda, radite isklju?ivo trbušnjake ili sklekove. (Jedan trbušnjak sagoreva otprilike jednu kaloriju.) Dakle, jedino rešenje jeste da kombinovano izvodite vežbe ja?anja (zatezanja) i aerobne, poput plivanja ili tr?anja, koje sagorevaju masno tkivo. Ukoliko tako budete vežbali, miši?i ?e pobediti salo. Osim režima fizi?kih aktivnosti, potrebno je da unesete odre?ene promene u ishranu. Previše soli u hrani uzrokuje zadržavanje te?nosti u tkivima i nadutost, zbog ?ega treba da izbegavate gotovu hranu, suhomesnate proizvode i grickalice. Tako?e, izbegavajte namirnice koje vas nadimaju, kao što su za?injena jela, kupus, karfiol i pasulj i dijetalne napitke sa sorbitolom (vešta?ki zasla?iva? koji izaziva nadimanje). Na kraju, budite razumni – sasvim je normalno i zdravo da ženski stomak bude blago zaokrugljen, ?ak i ako se ispod tankog sloja masnog tkiva nalaze miši?i ?vrsti kao stene.

Laž 5 – Ako ?esto nanosim preparat sa SPF 15, mogu da ostanem na plaži ceo dan a da ne izgorim
Eh, nakon višemese?nog iš?ekivanja letovanja, kona?no ste se do?epali plaže. I, ko sad ne bi uživao u suncu ceo dan? No, to što svakih sat vremena utrljavate novi sloj preparata za sun?anje u kožu, ne zna?i da ceo dan možete da budete na plaži. Eksperti kažu da nikada ne treba da koristite preparat za sun?anje isklju?ivo zbog produžavanja boravka na suncu. To je zbog toga što nijedno sredstvo iz ove kategorije, bez obzira na visinu UV zaštite, ne obezbe?uje 100 posto sigurnost od sun?evih zraka. Oznaka SPF (faktor zaštite od sunca) odnosi se na UVB zra?enje koje uzrokuje opekotine, ali ne i na dejstvo UVA zraka koji izazivaju ubrzano starenje kože i dugotrajna ošte?enja, uklju?uju?i kancer. Eksperti smatraju da sredstva za sun?anje mogu da budu štetna, bar indirektno, jer podsti?u na duže izlaganje suncu. Tako?e, ukoliko nanesete previše tanak sloj preparata SPF 15, nivo zaštite može da bude samo SPF 3.

Laž 6 – Ukoliko uzmem tabletu multivitamina, ne moram da jedem vo?e i povr?e svaki dan
Dobar pokušaj. Uzimanje pilula deluje kao vrlo prakti?na stvar i odli?na zamena za svakodnevno konzumiranje vo?a i povr?a. Ipak, matematika nije tako jednostavna. Najbolji na?in da unesete potrebnu koli?inu hranljivih materija u organizam jeste putem ishrane, jer namirnice sadrže vitamine i minerale u formi koju organizam najlakše apsorbuje. Osim toga, vo?e i povr?e sadrži biljna vlakna koja olakšavaju varenje i snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljke tako?e sadrže antioksidante koji neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala. Ipak, kada je re? o mineralima i vitaminima, nemojte da mislite da važi pravilo “više je bolje”. Korist od pojedinih vitamina i minerala, u svakodnevnom životu, nije toliko zna?ajna, a ako se uzimaju u velikim koli?inama, neki mogu da deluju kao toksini (vitamin A i gvož?e). Dakle, iako multivitaminski preparat ne može da šteti, nije zamena za prirodne izvore hranljivih materija.

Laž 7 – Dugim spavanjem vikendom nadoknadi?u propuštene sate sna tokom nedelje
Iako je dugo spavanje i leškarenje u krevetu do kasnog prepodneva opuštaju?e, ništa ne može da bude zamena za kvalitetan osmosatni san svake no?i. Tokom sna organizam se obnavlja, zbog ?ega izležavanje vikendom, duži san i popodnevni dremež ne mogu da “urade posao”. Zašto? Pa, zato što se ve?ina zdravstveno-korisnih procesa odvija u dubokom snu, oko jedan sat posle pono?i, kada je najaktivnija deoba ?elija odgovornih za obnavljanje kože, krvi i mozga. Dakle, nedostatak sna ne?e narušiti samo vaš izgled, ve? ?ete biti nervozni, zaboravni, dekoncentrisani, a oslabi?e vam i imunitet. Tako?e, nespavanje se može odraziti i na vaš ljubavni život jer se seksualni hormoni (uklju?uju?i estrogen) osloba?aju tokom no?i, a njihov nizak nivo smanjuje libido, ?ak može da naruši mogu?nost za?e?a. Na kraju, i vaš stas može da strada – organizam usled nedostatka sna proizvodi hormon grelin koji poja?ava apetit.

 -Najopasnija laž –
Ponekad pušim u društvu i zato cigarete ne škode mom zdravlju
Vaša navika da pušite samo u društvu, ili samo uz pi?e, lako može da se pretvori u stalnu. Ubrzo biste mogli da posežete za cigaretama i u mnogim drugim životnim situacijama. To je klasi?an “razvojni put” svakog socijalnog, stalnog puša?a. Pušenje je, bez ikakve sumnje, mnogostruko štetno po zdravlje. ?ak i ako niste u toj meri ovisni da morate da popušite celu kutiju dnevno, zapitajte se koje su koristi i užici pušenja. Duvanski dim šteti organizmu i, ?ak i ako pušite samo vikendom, pove?avate rizik od sr?anih oboljenja i raka. ?Ö¬†taviše, takozvano “lan?ano” pušenje – kada za kratko vreme popušite veliki broj cigareta – opasnije je od pušenja cigareta u ravnomernim intervalima jer udahnete više ugljen-monoksida nego kiseonika.

[Lepota i zdravlje, 13.07.2009.]

Pročitaj više …

Od hroni?nih nezaraznih bolesti lane je, prema podacima Gradskog instituta za javno zdravlje, bolovalo 13.997 pacijenata.Najzastupljeniji su maligni tumori, potom dijabetes, koronarne bolesti srca, opstruktivne bolesti plu?a, psihoze i narkomanija.
Gledano po opštinama, kada je re? o malignitetima, najbolesniji su žitelji Novog Beograda, Voždovca i Zemuna. Najviše dijabeti?ara i kardiovaskularnioh bolesnika ima u Grockoj, na ?ukarici, i Starom gradu, a najmanje su bolesni stanovnici Mladenovca, Vra?ara i Barajeva.
U protekloj deceniji, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Beograda, drasti?no je pove?an broj novoobolelih od hroni?nih nezaraznih bolesti. Zna?ajno pove?anje broja registrovanih slu?ajeva, posledica je bolje dijagnostike, starenja stanovništva,
ali i ažurnijeg prijavljivanja obolelih koje prijavljuju lekari iz svih zdravstvenih ustanova.
Prema stanju populacionih registara na dan 31. 12. 2008 godine, evidentirano je da 12 odsto Beogra?ana boluje od nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja. Od ukupnog broja evidentiranih, ?ak 85 odsto pacijenata je starije od 50 godina. Me?u obolelima u ve?em procentu su žene (55 odsto).
Analiziranjem potvrda o smrti uo?ava se da je svaki drugi gra?anin preminuo upravo zbog posledica neke od hroni?nih nezaraznih bolesti. Upore?uju?i podatke populacionih registara sa sadržajem potvrda o smrti, zabeležen je veliki procenat umrlih sa dijagnozom nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja, a da lekari to nisu blagovremeno prijavili.
– Ažuriranje podataka obavlja se na osnovu podataka iz potvrda o smrti, odjava lekara, izveštaja o hospitalizaciji i proverom na terenu – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje. – Svaki lekar kada postavi dijagnozu, dužan je da, na propisanom obrascu, prijavi obolelog populacionom registru koji se vodi u ovoj ustanovi. Kao bolesti od ve?eg socio-ekonomskog zna?aja prati se 11 hroni?nih nezaraznih oboljenja, od reumatske groznice i progresivne miši?ne distrofije, do slabosti bubrega.

Brojke
12 odsto ljudi boluje od nekog hroni?nog oboljenja
85 odsto pacijenata je starije od 50 godina

Ku?ne posete
Lekari na terenu najviše su zbrinjavali pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i malignim bolestima. Nešto manja realizacija ku?nih pregleda u odnosu na prethodnu godinu, rezultat je potreba i ve?e realizacije posetaprioritetnim populacionim grupama u uslovima nedovoljne obezbe?enosti stanovništva brojem patronažnih sestara u ve?ini opština.
     
[Ve?ernje novosti, 09.07.2009.]

Pročitaj više …

Pročitaj više …

RAJAC, 24.07. – 26.07.09.

Business kamp za osobe sa dijabetesom, koji vodi Doc. dr Teodora Belji?-živkovi?, bi?e organizovan od 24.07.09. do 26.07.09. Tokom boravka dr Belji?-živkovi? održa?e tri predavanja, kao i medicinske kontrole sa konsultacijama.

Aranžman obuhvata:
?¢‚Ǩ¬¢    boravak na bazi 2 polupansiona u apartmanima Kolubara
?¢‚Ǩ¬¢    prevoz sa ku?ne adrese (ili sa posla) minibusom
?¢‚Ǩ¬¢    smeštaj u dvokrevetnim sobama
?¢‚Ǩ¬¢    izleti (1. Takovo i takovski kraj, Gornji Milanovac i 2. Slavkovica)
?¢‚Ǩ¬¢    predavanja i medicinske kontrole sa konsultacijama

Pročitaj više …

U Domu zdravlju se otvara kol-centar

Novi Sad – Novosa?ani ?iji su zdravstveni kartoni u ambulantama ?¢‚Ǩ?æLiman?¢‚Ǩ?ì i u Ulici Zmaj Ognjena Vuka preglede ?e kod lekara opšte prakse i specijalista od ponedeljka zakazivati pozivom na kol-centar Doma zdravlja na broj telefona 4879-000. Uprava Doma zdravlja o?ekuje da ?e radom kol-centra, na koji ?e od septembra biti upu?eni i ostali Novosa?ani, ubrzati rad i potpuno ukinuti ?ekanje na preglede kod lekara i u specijalisti?kim službama.

U Domu zdravlja i sami s nestrpljenjem o?ekuju da vide kako ?e po?eti da funkcioniše rad preko centralizovane službe sa jedinstvenim brojem telefona, i sami svesni da ?e u prvih nedelju-dve biti problema s pozivima dok se svi naviknu na novi sistem, ali su uvereni da ?e gra?ani ubrzo videti sve prednosti ovakvog na?ina zakazivanja pregleda.
Uz zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse, medicine rada, pedijatara, ginekologa i drugih specijalisti?kih službi smeštenih u ove dve ambulante Novosa?ani ?e preko telefona 4879-000 mo?i da dobiju i druge informacije i savete lekara. Kako navode u Domu zdravlja, kraj telefona u kol-centru ?e biti i dežurni lekar koji ?e davati savete, a operateri ?e upu?ivati gra?ane u rad svih službi Doma zdravlja, kao i o dopunskom radu i cenovniku usluga.
– U kol-centru ?e raditi 12 operatera, po šest u smeni, svaki dan od sedam do 20 sati, a istovremeno ?e mo?i da bude primljeno najviše 24 poziva, uz stavljanje na ?ekanje. Od septembra, kad se uvede zakazivanje pregleda i u ambulantama u Novom naselju, Bulevaru Mihajla Pupina, Rumena?koj i Petrovaradinu, radi?e 10 operatera po smeni – kaže Darinka Ivan?i?, pomo?nica direktora Doma zdravlja.
Ona objašnjava da ?e gra?anin kada pozove prvo ?uti glas sa automata koji ?e mu ponuditi da odabere opciju koju želi. Pošto se odabere broj jedan, dobi?e operatera ili ?e biti stavljen na ?ekanje ako je neko od sugra?ana ve? na vezi.
– Kada se javi operater, gra?anin ?e re?i kod koga želi da zakaže pregled, bi?e mu ponu?eni slobodni termini i time ?e se završiti ceo posao oko zakazivanja. Ako se desi da lekar iz opravdanog razloga ne do?e na posao, operater ?e pozivati gra?ane, obaveštavati ih o njegovom odsustvu i dogovarati naredni termin – objašnjava Darinka Ivan?i?.
Gra?ani koji moraju hitno da budu pregledani, podse?aju u Domu zdravlja, i dalje ?e biti primani na preglede bez potrebe da pozivaju kol-centar.
Medicinari o?ekuju da se pravi efekti rada kol-centra vide tek kroz par meseci, kada još ?etiri velike ambulante budu uklju?ene u sistem. Dugoro?ni planovi Doma zdravlja jesu da se u centralizovanu službu uklju?e sve ambulante u gradu i prigradskim naseljima, kao i da se povežu sa drugim zdravstvenim ustanovama u gradu kako bi se omogu?ilo brže zakazivanje pregleda kod specijalista. U kol-centru kažu i da je za rad centrale u slu?aju nestanka struje obezbe?eno rezervno napajanje, kao i da automat prepoznaje biranje opcija i sa starih modela telefona sa broj?anikom.

Rastere?enje za sestre na šalterima
Osnivanje i opremanje kol-centra pla?eno je 15 miliona dinara iz gradske kase. Na pitanje zašto je ova služba uvedena, iako je prema navodima medicinara i dosadašnji sistem zakazivanja pregleda funkcionisao, u Domu zdravlja kažu da je to ura?eno da bi se rasteretile sestre na šalterima ambulanti kako bi efikasnije mogle da se posvete ostalim obavezama.

[Blic, Vojvodina, 27.06.2009.]

Pročitaj više …

Na proteklim Moto susretima u In?iji
 
Klini?ki centar Vojvodine, zajedno sa in?ijskim Domom zdravlja Dr Milorad Mika Pavlovi? i Moto klubom, u okviru Moto susreta u ovom gradu održanih proteklog vikenda, organizovao je zajedni?ku akciju potpisivanja donorskih kartica zaveštanja organa.

Ovo je prvo, organizovano zaveštanje organa u opštini In?ija, a bi?e ih još, obe?ali su organizatori. Klini?ki centar Vojvodine prošle je godine pokrenuo kampanju promocije transplantacije i donacije pod nazivom ?Ö¬†ansa za novi život, ?ija je osnovna ideja da informiše i otkloni zablude i nejasno?e u vezi sa transplantacijom i donacijom organa. Cilj ove kampanje je da se pokaže da je poklanjanje života drugoj osobi najviši odraz humanosti, nesebi?nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti.

Portparol Klini?kog centra Vojvodine Gordana Umi?evi? kaže da su u ovoj akciji potpisivanja donorskih kartica 32 bajkera dobila karticu i da je od kretanja akcije ?Ö¬†ansa za novi život više od tri hiljade Vojvo?ana spremno da u?estvuje u zaveštanju organa.

[Danas, 24.06.2009.]

Pročitaj više …

Dragana Markovi?, koja ima ovu bolest pune 34 godine, završila je fakultet i rodila dete, a 23-godišnji dijabeti?ar Uroš Gagi? studira i ne ose?a se kao bolesnik

Osim osmeha, optimizma i pozitivnog stava prema životu, zajedni?ko za Draganu Markovi? (48) i Uroša Gagi?a (23) jeste – dijagnoza u zdravstvenom kartonu. Oboje imaju še?ernu bolest, ali po njihovom izgledu, na?inu života, radnim navikama, druženju sa prijateljima, nikada se ne bi moglo zaklju?iti da boluju od dijabetesa, koji je sve osim bezazlene bolesti.
Dragana i Uroš su zato odli?ni promoteri kampanje Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja pod nazivom “Menjamo dijabetes” polako ulazi u završnicu prvog, letnjeg, dela. Kroz pet seminara prošlo je oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira nastavak ove akcije.

Porast broja obolelih
U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na svakog pacijenta dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razloga je više: mnogo sedenja, gojaznost, loša ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

Prihvatljive neminovnosti
– Ne samo lekare, ve? i obi?ne ljude ova kampanja bi trebalo da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja. Posle postavljanja dijagnoze še?erne bolesti, obavezna je i promena lošeg na?ina života, koja nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati – objasnio je endokrinolog profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa.

životne pri?e Dragane i Uroša pokazuju kako je sa dijagnozom dijabetesa mogu? normalan i kvalitetan život.
Dragana Markovi? ima dijabetes pune 34 godine, ta?nije od 1975. Diplomirani je pravnik i trenutno se bavi nekretninama. Od samog po?etka bolesti nalazi se na insulinskoj terapiji, dok je poslednjih 15 godina na intenziviranoj terapiji, odnosno prima insulin ?etiri puta dnevno.
– Od po?etka bolesti imam život koji se malo razlikuje od života zdravih ljudi. Sve je teklo bez ve?ih problema. Završila sam gimnaziju, fakultet, položila voza?ki ispit, rodila dete. Naravno, trudno?a je sve vreme bila pod nadzorom lekara. Posle sam se zaposlila… Jedino ograni?enje sa kojim sam se susrela bilo je u ranoj fazi bolesti, kada su se koristili stakleni špricevi za davanje insulina, a še?er se merio iskuvavanjem rastvora, tako da ako ste hteli nekud da putujete morali ste prethodno da obezbedite uslove koji su vam omogu?avali da sve ovo radite i na putu. Danas imamo “penove”, pen-brizgalice za lakše, bezbolnije i dozirano davanje insulina, pa ovaj problem više ne postoji – pri?a Dragana.
Naša sagovornica poru?uje da je voditi normalan život sa dijabetesom ne samo mogu?, nego da je odlu?nost da se to ?ini jedini pravi i neophodan na?in da se ova bolest prihvati, jer, kako kaže Dragana, dijabetes je doživotno stanje, a ne bolest koja ?e trajati i pro?i. Zato je nabolji mogu?i stav da pacijent to prihvati kao neminovnost i da sa tim živi najbolje što može. U suprotnom ostajete doživotni bolesnik, a to je ose?aj koji ?ovek ne želi da nosi sa sobom.

Disciplina i kontrole
Uroš Gagi? ima dijabetes pet godina. Radi u marketinškoj agenciji i studira na “Megatrend” univerzitetu. ?Ö¬†e?er reguliše davanjem dve vrste insulina. Priznaje da mu je dijagnoza dijabetesa u znatnoj meri bila prekretnica u dotadašnjem na?inu života. Profesionalno se bavio košarkom, želeo je da uspe, bio spreman da se zbog sporta odrekne mnogo ?ega.
– Kada sam dobio dijabetes, okrenuo sam se druga?ijem na?inu života. Posvetio sam se školi, zaposlio se… Vodim najnormalniji život, kao ljudi oko mene. Dijagnoza še?erne bolesti ?ak me je više podstakla da se borim za neke stvari u životu. Zato svakome poru?ujem da je i uz še?ernu bolest mogu? normalan život, ali to zavisi u velikoj meri od toga koliko je osoba disciplinovana i koliko kontroliše svoju bolest. Ako se poštuju sva pravila i preporuke koje se ti?u redovnih kontrola, davanja insulina na vreme, odre?enog režima ishrane, redovnog rekreativnog bavljenja sportom, sa še?erom se može živeti najnormalnije i biti siguran da je organizam u odli?nom stanju – tvrdi Uroš.
On nema zamerki na sadašnji zdravstveni sistem u pogledu rešavanja problema dijabeti?ara, osim što smatra da bi ostali ljudi mogli malo više da se informišu o ovoj bolesti i odbace predrasude. Dragana ipak smatra da ima prostora da se neke stvari poboljšaju.
– Kada je re? o obezbe?enosti insulina, traka i igala trenutno stanje je više nego zadovoljavaju?e. To isti?em, jer se dobro se?am perioda nestašica insulina, nemogu?nosti dobijanja traka na recept, stalne jurnjave za nalaženjem tra?ica. Mogu?nost odlaska u Vrnja?ku Banju na 10 dana o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje je pacijentima vrlo važna, jer za sve ove godine, koliko dugo imam še?ernu bolest, svaki odlazak u banju morala sam da pla?am sama. Uvek sam bila odbijena uz objašnjenje da ne izgledam bolesno – prise?a se Dragana.
Ona ima tako?e i zamerke na administrativne probleme, jer pacijenti nepotrebno ?esto ?ekaju po ordinacijama, što lekara opšte prakse, što specijalista.
– Stalno iznova moram da idem kod specijaliste endokrinologa da mi napiše izveštaj da sam stvarno dijabeti?ar, je je to uslov da mi izabrani lekar na recept posle piše trake, insulin i ostalo. Poseban problem je što se pregled kod edokrinologa zakazuje tri meseca unapred, pa ako ste slu?ajno propustili da zakažete na vreme, a istekne vam uput za trake ili igle, do narednog pregleda morate to da pla?ate sami – kaže Dtagana. žale?i se da od prve nedelje u maju pokušava da zakaže pregled za po?etak avgusta i uvek dobija odgovor da su termini kod specijaliste popunjeni.

?Ö¬†ta treba znati
Osoba sa dijabetesom mora da poštuje preporuke lekara vezane za lekove, ishranu i fizi?ku aktivnost, mora sebi redovno da meri še?er da bi znala da odredi dozu insulina. Važno je i da pacijent nau?i o dijabetesu što više, da osluškuje svoj organizam i ima lekara, koji ga prati i poznaje.

[Politika Magazin, 21.06.2009.]

Pročitaj više …

Alarmantno istraživanje Klini?kog centra

Stereotipi o Sosi i Lali, kao elegantno popunjenim i rumenim u licu, sve ?eš?e se dokazuju i u praksi. Prema podacima Klini?kog centra Vojvodine, više od polovine Novosa?ana i Vojvo?ana je gojazno – a, kako upozorava dr Edita Stoki? iz KCV, gojaznost prate i mnoge bolesti poput dijabetesa tipa dva, od kojeg pati ?ak 90 odsto osoba sa viškom kilograma.

U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa viškom kilograma, a u toj statistici prednja?e Novi Sad i Vojvodina, gde je, prema važe?im podacima, gojazno ?ak 58 odsto.
Dr Edita Stoki?, šef Odseka za intenzivnu negu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV, navodi da je tome zna?ajno doprineo savremeni na?in života.
– Nezdrava ishrana i smanjen nivo fizi?ke aktivnosti doprinose tome da energetski unos premašuje potrošnju, pa to dovodi do pojave masnog tkiva, ali i pove?anju rizika od bolesti koje sa sobom nosi gojaznost – kaže ona.
Pošto gojaznost ne boli, tvrdi dr Stoki?, malo ljudi je prepoznaje kao bolest, pa se retko i obra?aju lekaru i traže pomo?.
– Smatra se da oko 90 odsto obolelih od še?erne bolesti ima tip dva, izme?u 80 i 90 odsto njih su gojazni. Rizik razvoja dijabetesa tipa dva pove?ava se sa porastom telesne mase i on je ve?i ukoliko je re? o nagomilavanju masnog tkiva u predelu struka, odnosno oko unutrašnjih organa. Dakle, prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, pa i kod nas, posebno u Vojvodini, predstavlja jedan od najzna?ajnijih faktora nastanka dijabetesa – isti?e dr Stoki?.
Ona navodi da od dijabetesa tipa dva u Srbiji boluje oko 500.000 ljudi i da su prora?uni da taj broj nastaviti da raste i kod nas i u svetu.
– Nekad se smatralo da od ovog tipa še?erne bolesti mogu da obole samo odrasli, ali danas se beleži porast obolelih me?u decom i omladinom – upozorava dr Stoki?.
U okviru nacionalne kampanje “Menjamo dijabetes”, u autobusu kompanije “Novo Nordisk” koji je još pre tri godine krenuo kroz razli?ite zemlje sveta i stigao u našu zemlju, stanovnici Novog Sada, Beograda, Niša i Kragujevca imali su priliku da provere nivo še?era u krvi i procene rizik nastanka še?erne bolesti.
– Nije mali broj Novosa?ana bio iznena?en povišenim nivoom še?era u krvi, a smatra se da na svaku osobu kod koje je utvr?en dijabetes, dolazi po jedan oboleli koji ne zna da ima še?ernu bolest. Me?utim, gubitak telesne mase za svega pet ili 10 odsto kod gojaznih osoba zna?ajno smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa dva – isti?e dr Edita Stoki?.
Recept za prevenciju dijabetesa po njenim re?ima nije komplikovan, ve? zahteva promenu navika u ishrani, pre svega smanjenjem unosa hrane bogate mastima i še?erima, pove?anjem fizi?ke aktivnosti i uopšte, unapre?enjem dosadašnjeg stila života…
– Lala je tipi?an predstavnik Vojvodine. On nije ekstremno gojazan, ali mu je trbuh uve?an što je oli?enje gojaznih osoba u našoj sredini. Danas je važno poznavati ne samo stepen gojaznosti ve? i raspored masnog tkiva, jer tipi?an Lala ima nagomilanu masno?u u predelu trbuha, a to prate brojne metaboli?ke komplikacije – objašnjava dr Stoki?.

Oboljevaju i mla?i
Dijabetes tipa dva naj?eš?i je oblik še?erne bolesti. Organizam ve?ine obolelih proizvodi promenjene ili ?ak normalne koli?ine insulina, ali usled poreme?aja u stanicama jetre i miši?a dolazi do otpornosti na njegovo delovanje. ?Ö¬†e?erna bolest tipa dva uglavnom se javlja tek posle 40. godine pošto starenje samo po sebi pove?ava podložnost netoleranciji na glukozu i dijabetes. Iako još retko, prili?no zabrinjava zna?ajno pove?anje dijabetesa tipa dva kod dece.

[Blic, 19.06.2009.]

Pročitaj više …

Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji

Statistika beleži sve više obolelih od dijabetesa kod svih kategorija stanovništva, posebno dijabetesa tipa dva. Prema nekim podacima, u Srbiji je oko pola miliona ljudi zahva?eno ovom boleš?u. Stru?njaci upozoravaju da ta brojka nije ta?na, jer iskustva govore da na jedan otkriveni slu?aj dolazi jedan neotkriveni.

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije i Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji pre deset meseci po?eli su da realizuju program desetodnevne edukacije dijabeti?ara na insulinskoj terapiji i za ?etiri godine kroz taj program treba da pro?e 60.000 obolelih od še?erne bolesti.

– Od 11. avgusta prošle do 15. juna ove godine, kroz našu desetodnevnu edukaciju prošlo je 8.500 dijabeti?ara na insulinu. Od tog broja, 90 odsto došlo je sa nezadovoljavaju?om glikoregulacijom, a oko 95 procenata imalo je hroni?ne komplikacije koje sa sobom donosi ova bolest. Na testiranoj grupi od hiljadu pacijenata, najviše je bilo gojaznih – 45 odsto, 33 procenta bilo je sa povišenom telesnom težinom i samo 22 odsto imalo je normalnu telesnu težinu – kaže dr Dragana živojinovi?, šefica Endokrinološke službe u vrnja?koj Specijalnoj bolnici, i naglašava da je ?¢‚Ǩ?æakcenat programa na edukaciji kroz ?Ö¬†kolu za dijabeti?are, kroz koju je prošlo 40 odsto od ukupnog broja pacijenata koji su do sada prošli program?¢‚Ǩ?ì.

Dr živojinovi? isti?e i podatak da je na ovom programu sa insulinske terapije isklju?eno izme?u 10 i 15 procenata i u skoro 75 odsto slu?ajeva terapija je korigovana. Svi u?esnici programa besplatno su dobili aparate za merenje še?era u krvi. Od prošle godine Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji ima i status Nacionalnog edukacionog centra.

[Danas, 18.06.2009.]

Pročitaj više …

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada, koje deluje punih 40 godina, zajedno s Gradskom upravom za zdravstvo pokrenulo je veliku donatorsko-humanitarnu akciju “Plava ruža” (me?unarodni simbol borbe protiv še?erne bolesti) pod geslom “Pokrenite se! Dijabetes je tihi ubica!”.

Donatorska zahvalnica u obliku plave ruže ovih dana upu?uje se na adrese svih onih koji obavljaju javne funkcije, kao i svih rukovodstava javnih preduze?a, ustanova, banaka, privrednih društava, institucija, politi?ara… Sredstva koja budu sakupljena u ovoj akciji namenjena su za donaciju preventivno-edukativnog centra za decu i omladinu obolelu od še?erne bolesti u gradu. Svih 30 direktora Novosadskog sajma prvi su se odazvali akciji, koja ?e trajati sve do 14. novembra, Svetskog dana dijabetesa, ali i 40-godišnjice postojanja društva.

Kako kaže predsednik Društva za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada i inicijator ove akcije mr Radivoj Mra?evi?, na li?na imena Novosa?ana bi?e upu?eno više od hiljadu donatorskih zahvalnica, te na ovaj na?in poziva sve plemenite i humane pojedince, organizacije i institucije da se pridruže ovoj akciji.

Povodom 40. godina postojanja, Društvo za borbu protiv še?erne bolesti 14. novembra, na Svetski dan dijabetesa, uz prisustvo predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, Me?unarodne dijabetološke federacije i svih donatora, ovaj doga?aj ?e obeležiti u Srpskom narodnom pozorištu. Tog dana zvani?no ?e biti imenovani svi donatori poimeni?no i proglašen humanista godine Novog Sada.

“Priznanje” za neplemenitost

Svima koji su mogli, a nisu podržali ovu plemenitu i humanu akciju Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada dodeli?e “Crnu ružu”. Ovo ?e biti svojevrsno “priznanje” za nehumanost, neplemenitost i nedoli?nost funkcije koja im je poverena.

 [Gra?anski list, 16.06.2009.]

Pročitaj više …