Author:

Ministarstvo zdravlja pokrenulo kampanju informisanja korisnika – "Imate pravo"

Pacijent treba da zna koja su mu prava

BEOGRAD – Prvo pravilo lekarske etike je da ne naudi pacijentu, ali uvek može da se desi greška i zato treba da postoji profesionalna, eti?ka i moralna odgovornost, ali i pravna zaštita ošte?enog pacijenta. Kako oni uglavnom ne znaju svoja prava i ne znaju kome treba da se obrate, pokrenuli smo kampanju "Imate pravo" koja o tome treba da ih informiše – najavio je ju?e ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? najavljuju?i kampanju.

On je rekao da ?e 400.000 brošura biti podeljeno pacijentima u razli?itim zdravstvenim ustanovama koje ?e ih informisati gde mogu da se požale na probleme koje imaju u vezi sa le?enjem. Me?utim, osim kazni koje su predvi?ene za lekare i zdravstvene ustanove koje rade bez dozvole, ministar je rekao da o?ekuje i od Komore lekara i od Eti?kog komiteta Srpskog lekarskog društva da reaguju i javno osude onog za koga se utvrdi da je prekršio lekarsku etiku – jer to nema pravnu, ali ima veliku moralnu snagu.

– Pacijent ima pravo da od zdravstvenog radnika traži obaveštenje o dijagnozi i prognozi bolesti, efektu preduzimanja i nepreduzimanja medicinskih procedura, rizicima, na?inu le?enja, kao i eventualnim posledicama predloženog tretmana – navela je Maja Iveti?, savetnik za zaštitu prava pacijenata u Ministarstvu zdravlja.

Te informacije mogu da se uskrate pacijentima samo u izuzetnim slu?ajevima kad zdravstveni radnik proceni da bi obaveštavanjem ozbiljno ugrozio pacijentovo zdravlje i tad ga daje ?lanu porodice. Pacijent ima pravo da izabere lekara sa istaknutog spiska, da ga iz zakonom predvi?enih razloga promeni, potom na zaštitu privatnosti i poverljivosti o dijagnozi i terapijskoj proceduru.

U brošurama koje ?e svima biti dostupne istaknuto je i da pacijent ima pravo na prigovor koji u pisanoj formi, odgovor mu se dostavlja u roku od osam dana, a ako je nezadovoljan, može da se obrati zdravstvenoj inspekciji ili filijali Zavoda za zdravstveno osiguranje.

Pacijent ima pravo i na nadoknadu štete ukoliko mu zdravstveni radnik stru?nom greškom pogorša zdravstveno stanje, povredi ili unakazi mu telo.
Kampanja je po?ela ju?e, a traja?e mesec dana. Ministar ?e se u okviru te akcije sastati sa direktorima zdravstvenih ustanova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

(Glas javnosti 20.06.2007.)

.

 

Kao mnoge tinejdžerke, Li En Til bila je opsednuta svojim izgledom i kilogramima. Li En je takodje imala dijabetes tipa 1. Otkrila je "dijabulimiju", prestanak uzimanja obaveznog insulina radi gubitka na težini, i upropastila svoj organizam zauvek, prenosi AP.

"Na?ula sam da dijabeti?ari mogu da smršaju ako ne uzimaju terapiju, i tokom 17 godina uzimala sam jedva dovoljno insulina, da bih mogla da funkcionišem. Znala sam da mogu da umrem, padnem u komu, oslepim… Nije mi bilo bitno" kaže Li En, koja danas ima 34 godine, ošte?ene bubrege i o?i.

Termin "dijabulimija" spoj je re?i "dijabetes" i "bulimija", poreme?aj ishrane. Jedan stru?njak dao je šokantnu procenu da ?ak tre?ina mladih osoba ženskog pola pati od ovog problema. Iako nije priznato medicinsko stanje, ova pojava je sve rasprostranjenija, a može imati jezive posledice. Lekari upozoravaju da se preko interneta može saznati sve o "primamljivom" na?inu gubitka težine, sa potencijalno fatalnim ishodom.

Insulin je organizmu potreban da bi glukozu iz krvi prebacivao u ?elije. Kada ga nema, ?elije odumiru "gladne", dok se krv puni glukozom. Oboleli od dijabetesa tipa 1 rizikuju slepilo, amputacije i prestanak rada bubrega, ukoliko ne uzimaju prepisani insulin.

(AP, 19.06.2007.)

.

U Srbiji nema razloga za paniku oko opasnosti leka "avandia" 

 Izjavu kompanije GlaxoSmithKline možete preuzeti ovde (pdf)

Lek "avandia" kompanije "Glakso Smit Klajn" (GlaxoSmithKline), koji prema novim ameri?kim istraživanjima pove?ava rizik od sr?nih udara, registrovan je u Srbiji ali se ne nalazi na listi Republi?kog fonda za zdravstveno osiguranje

Farmaceut i predsednica udruženja "Farmaceutsko jezgro" Sun?ica Veli?kovi? ukazala je da taj lek "nije velika opasnost za naše tržište, jer je još nov".

"Uz to treba uzeti u obzir i ?injenicu da le?enje dijabetesa ide na teret Zdravstvenog fonda, tako da je broj ljudi koji uzimaju lekove van liste sigurno mali", rekla je ona.

Lek se ne nalazi na listi koja je od 8. novembra 2006. godine dostupna na Internet sajtu Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije.

U Agenciji za lekove Tanjugu je re?eno da je lek prvi put registrovan 2006. godine i da nova informacija o rizicima koje nosi njegovo uzimanje još nije stigla u Centar za farmakovigilancu te agencije.

Svakog dana analizira se veliki broj rezultata studija koje su u razli?itim fazama, pa nijedna institucija to ne može da prati, a sve relevantne informacije stižu u taj centar.

Ameri?ki istraživa?i Stiven Nisen (Steven Nišen) i Keti Volski (Kathy Wolski) su na osnovu analize 44 prethodno sprovedena istraživanja vezana za "avandiju" zaklju?ili da pove?ava opasnost od sr?anih napada za 43 odsto.

Nakon objavljivanja rezultata istraživanja u ameri?kom medicinskom ?asopisu NEJM (New England Journal of Medicine), Ured SAD za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) uputio je upozorenje osobama koje koriste "avandiju", pre svega onima kod kojih postoji pove?ana opasnost od sr?anih napada, da potraže savet lekara.
"Avandiju", koja je u prodaji od 1999. godine, koristi godišnje više od dva miliona ljudi u svetu.

To je lek koji snižava nivo še?era u krvi pove?avaju?i dejstvo insulina i olakšavaju?i ?elijama organizma da apsorbuju glukozu.

Dosad poznati sekundarni efekti "avandije" su respiratorne infekcije, glavobolje, pove?anje telesne mase i zadržavanje te?nosti u organizmu, prenela je agencija Rojters.

Izvor: Tanjug

.

Stru?njaci nema?kog instituta za ishranu iz Potsdama ustanovili su da se visok unos vlaknastih ili balastnih materija iz integralnih žitarica i magnezijuma mogu dovesti u vezu sa smanjenim rizikom obolevanja od dijabetesa tipa 2. Studijom je obuhva?eno više od 25.000 ljudi starosti od 35 do 65 godina, koji su popunjavali upitnike o tome koliko ?esto uzimaju pojedinu vrstu hrane.

Oni su pra?eni izme?u 1994. i 2005. godine, a tokom ovog perioda od dijabetesa tipa 2 obolelo je njih 844. U pore?enju s ispitanicima koji su jeli najmanje vlaknastih materija iz žitarica, oni koji su imali najve?i unos tih materija bili su izloženi za 28 odsto manjem riziku obolevanja od pomenute vrste še?erne bolesti. Tako?e se pokazalo da vlaknaste materije iz vo?a i povr?a, kao ni magnezijum, ne smanjuju rizik od dijabetesa. Me?utim, naredna analiza stru?njaka iz Potsdama, kojom su razmotreni rezultati 17 ranijih istraživanja koja su se bavila ovim pitanjem, pokazala je da obe materije smanjuju rizik od še?erne bolesti – vlakna integralnih žitarica za 33, a magnezijum za 23 odsto.
(Tanjug).

švedska

Preveo i priredio: Bojan Kuliši?

30 dijabeti?ara pogo?eno problemima sa insulinskim pumpama koje cure

25 šve?ana i 5 drugih stanovnika Severne Evrope su imali problema sa pumpama koje cure firme Medtronic. Državni zavod za lekove poziva Medtronic da kontaktira sve ordinacije za dijabetes u zemlji. Oko 6000 šve?ana, najviše dece i mladih, dobija svoj dnevni insulin preko pumpi. Terapija sa pumpama je zamišljena tako da omogu?i što normalniji život, bez obaveznih vremenskih rasporeda koji su povezani sa dijabetesom. Me?utim, pošto se 30-ak osoba u relativno kratkom periodu suo?ilo sa problemima u vezi pumpi, lagodnost se zamenila sa zabrinutoš?u.

Mats Ohlson, referent Državnog zavoda za lekove, kaže da je zavod stupio u kontakt sa proizvo?a?em da bi dobili objašnjenje u vezi grešaka.
– Re? je o celoj seriji grešaka i rekli smo da Medtronic odmah mora da kontaktira odeljenja za dijabetes u zemlji i da im da preporuke, kaže on.

Medtronic, ameri?ka firma sa ispostavom i u švedskoj, ne zna šta prouzrokuje grešku.

– Nabavili smo materijal za istragu i ne želimo da komentarišemo pojedine pacijente, kaže Pernilla Sjöstrand, odgovorna za komunikacije sa medijima u Medtronic-u.

Stig Atvall, šef za Diabetescentar u Sahlgrenskoj bolnici u Geteborgu:

– Može biti re? o malim pukotinama. Medtronic ima zatvoren sistem, zbog kojeg je nemogu?e videti šta je greška – ako curi sa dna ili ”zidova” rezervoara. Ako nije re? o grešci korisnika, tj. da pacijent npr. nije odvojio kateter od pumpe, onda može da se radi o grešci u materijalu rezervara gde se insulin nalazi. Zavod za lekove naglašava da povla?enje insulinske pumpe sa tržišta nije aktuelno.
– Ako proizvod spasi više života nego kojima naškodi, onda moramo da poredimo rizik i korist, kaze Mats Ohlson.
 

Spasio je sat

Johannu Gustafsson, 32 godine, je spasio njen sat. Tokom no?i njena insulinska pumpa je prestala da funkcionise.
– Da sat nije zvonio mozda se nikada vise ne bih probudila, kaže ona.

Johanna Gustafsson, iz Lindome (kod Geteborga), ima dijabetes od svoje dvanaeste godine. Insulinska pumpa, kutijica koja  sadrži rezervoar sa insulinom priklju?i se na mali katerer koji treba da je snabdeva insulinom preko kanile na stomaku.
Tokom no?i 19 septembra 2006 to snabdevanje je prestalo i Johanna Gustafsson se razbolela.
– Imala sam kiseline u krvi (ketone) i srce mi je lupalo tako jako da sam mislila da ?e grudni koš da mi eksplodira. I, povra?ala sam nekontrolisano.

U pumpama postoji i zvu?ni i vibracioni alarm, ako ne funkcionišu kao što bi trebale. Ali, u Johanninom slu?aju pumpa nije alarmirala.
– Ne postoji nijedan alarm za ovakve jednostavne greške. Zamislite da se to desilo nekome ko živi sam. Bila je ?ista sre?a
da sam imala obaveze to jutro i da me je sat probudio u 05.15, kaže ona.

Kada je hitna pomo? došla po Johannu, ona je imala še?er od 26,1. Normalna vrednost je 5-7. U bolnici u Mölndalu uvideli su da nije dobila insulin celu no?. Zajedno sa svojom medicinskom sestrom za dijabetes i sa predstavnikom Medtronic-a na telefonu, zaklju?ila je da je insulin, umesto da u?e u telo preko kanile, iscurio u pumpu. Predstavnici Medtronic-a su došli u posetu i pred Johannom, njenom medicinskom sestrom i primarijusom odeljenja, preuzeli svu odgovornost za ono što se desilo.
– Rekli su nam da se ovo desilo ve?em broju dijabeti?ara razli?itih starosti, koji su dobili rezervoare sa razli?itim
serijskim brojevima, svi napravljeni u Kaliforniji, SAD.
Iznena?uju?e, smatrao je Medtronic, kaze Johanna Gustafsson.
Kasnije je isto pozvana u posetu Medtronic-ovom predstavništvu u štokholmu, gde je srela njihove predstavnike iz SAD.

Kompanija je izjavila da gledaju ozbiljno na ono što se desilo. Ali, kada je Johanna tražila odštetu za tri izgubljena radna dana, prevoz ambulantom, vreme provedeno u bolnici, kao i psihi?ki i fizi?ki bol, firma više nije htela da preuzme odgovornost na sebe, ve? je tu istu prebacila na Johannu. Umesto 50.000 kruna (oko 5800 EUR) koje je ona tražila, ponudili su joj 2.325 kruna (250 EUR) pod uslovom da ih oslobodi svake odgovornosti.
Johanna Gustafsson odlu?ila je da ide dalje sa predmetom, koji se trenutno nalazi kod Službe za prava ošte?enih pacijenata.

Izvor: Novine ”NyTeknik” (Nova Tehnika), 28 mart 2007
Link: http://www.nyteknik.se/art/49819 i http://www.nyteknik.se/art/49817

 

.

Preveo i priredio: Bojan Kuliši?

Voza? automobila kojeg policija zaustavi za kontrolu alkohola u krvi može u nekim slu?ajevima da bude proglašen za pijanog – a da nije popio ni kap alkohola.

Kod osobe sa dijabetesom, koja ima toliko visok še?er da se u krvi stvore ketoni, može da do?e do pojave acetona u dahu. Aceton sam po sebi ne daje nikakve signale pri policijskoj kontroli, ali on može, pri nekim slu?ajevima, da u jetri bude smanjen u sekundarnu formu alkohola koji se zove isopropanol. Ta hemijska materija može da da pozitivan rezultat na alko-testu. Isti rezultat važi za alko-brave na automobilima.
Autokompanija Saab razvija trenutno alkobrave za svoje automobile. Da bi izbegli neopravdano zaklju?avanje mehanizma, oni moraju zato da analiziraju razli?ite koncentracije ”ometaju?ih” materija u vazduhu izdaha. Cilj toga je da osobe koje nemaju smanjenu mo? voznje zbog alkohola ne budu spre?ene da pokrenu svoj automobil.
Pitanje je opet postalo aktuelno posle ?lanka ”Diabetesa” o alkobravama pre godinu dana. To se desilo nakon poziva par osoba koje su sumnjale da su od strane policije osumnji?eni kao pijani u njihovim kontrolama, zbog acetona u dahu. Po podacima koji su tada bili dostupni, znalo se da policijski testeri ne registruju aceton kao alkohol, ali novi detalji sada pokazuju da je cela slika mnogo komplikovanija.

Ponovna kontrola testova
U jednom ?lanku casopisa ”Läkartidningen” (Lekarske novine) opisuje se kako jedna specijalna dijeta za mršavljenje, koja samo sadrži proteine i postavlja osobe koji je koriste blizu granice gladi, može da rezultira u tome da jedna potpuno trezna osoba ne može da pokrene svoj automobil sa alkobravom.
Dijeta je dovodila do ketona u urinu i mirisa acetona u dahu. Na sli?an na?in je potpuno mogu?e da visok še?er u krvi, kada telo gladuje, stvara aceton i da se taj u jetri pretvori u alkohol. Sekundarni alkohol isopropanol daje pozitivan rezultat u policijskim alkotestovima, ali takav test je uvek propracen novim testovima, koji mogu da razlikuju etanol i isopropanol.
– Da bi bila sigurna, policija tada koristi infracrvenu tehniku kako bi izmerili materije u dahu, kaze Rauno Pykköö, ispitni inženjer na švedskom ispitnom i istraživa?kom institutu.
– Pošto sve materije imaju razli?ite talasne dužine, mogu?e je razlikovati etanol i isopropanol u prate?em testu i niko ne može biti optužen za vožnju u pijanom stanju zbog dijabetesa ili posebne ishrane, tvrdi on.

O koliko visokom še?eru treba da bude re? da bi dao pozitivan rezultat na alkotestu?

Prema profesoru Hansu Arqvistu na Univerzitetskoj bolnici u Linköpingu, nije mogu?e izra?unati koliko visok še?er mora da bude da bi merljive koli?ine isopropanola postojale u dahu, jer ketoni mogu da se pojave i bez povišenog še?era.

.

Preveo i priredio: Bojan Kuliši?

Jedan novi tip cipela, posebno razvijen za osobe sa dijabetesom bi?e predstavljen tokom jeseni i zime. U pitanju su modeli Gel-Cardio i Gel-Assist firme Asics koja ove patike donosi na tržište.
Patike, izme?u ostalog, imaju ekstra visoku podlogu za prste da bi na taj na?in smanjile pritisak na njih, minimalan broj šavova i formirane su tako da se izbegnu bespotrebna optere?enja na stopala. Oba modela su formirana za hodanje (walking), a ne za tr?anje. Njihova cena se kre?e od 130-140 Eura i bi?e ih mogu?e kupiti u ve?ini sportskih prodavnica širom zemlje.

Izvor: Novine ”Diabetes” 06/06, izdanje švedskog udruženja dijabeti?ara..

Halmštad, švedska

Preveo i priredio: Bojan Kuliši?

Lokalno udruženje i omladinska sekcija ”Klub pasa” je proslavio Dan pasa u ”Pikaso-parku”. Jedan od po?asnih gostiju je bila ženka rotvajlera Hera, koja se trenira da bude diabetes-pas. Herin vlasnik, Magnus Karlson, ima dijabetes i zavisan je od insulina.
– Doziranje je oblikovano na taj na?in da stalno pokušavam da držim še?er što niže mogu?e, jer je visok nivo še?era u krvi
štetan. To ujedno zna?i da to može biti opasan balans, jer ako še?er padne prenisko, ?ovek može da padne u komu, pri?a Magnus Karlson.

Hera je tzv. "servisni pas" i ve? skoro godinu dana je obu?avana da oseti kada Magnus pokazuje simptome preniskog nivoa še?era u krvi.
– Kada se to desi, nekada ?ovek ne razume šta mu je najbolje. Tada je najbitnije da se še?er u krvi ponovo digne brzo da bi se izbegla koma. Na neki na?in psi mogu da primete to stanje sa svojim osetljivim ?ulima, možda po mirisu ili po ponašanju.

Kada Hera primeti da nešto nije u redu, ona je obu?ena da ustima uzme malu torbicu koja joj visi oko vrata. U njoj se
nalazi dekstroza koja daje brzu energiju. Da bi to demonstrirao, Magnus je tihim glasom rekao ”Torbicu!”. Herinu reakciju nije trebalo dugo ?ekati. Brzo je ustima uzela torbicu sa še?erom i protegla se do Magnusa.

– Tako treba da uradi kada razume da nešto nije u redu.

Obuka psa zahteva oko godinu dana. Magnus Karlson sam sprovodi svakodnevni trening, ali povremeno dobija pomo? od instruktora.

– Kroz otprilike mesec dana je vreme za ”maturu”, za mene i Heru. Nadam se da ?e sve pro?i dobro.

Ako bi Magnus pao u komu, Hera je obu?ena da nadje pomo? kod najbliže osobe. To ?ini time što ?e tu osobu dotaknuti njuškom po ruci i onda krenuti nazad ka Magnusu.

Trening je organizovan preko ”švedskog udruženja za servisne i sinalne pse”. Psi, koji su na ovaj na?in obu?eni, mogu da
pomognu svojim vlasnicima na više na?ina. To može, izme?u ostalog, biti pri razli?itim hendikepima ili bolestima.

Izvor: Novine ”Hallandsposten”
Link: http://www.hallandsposten.se/artikel.asp?oid=218100

.

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje doneo je odluku da se na duplo duži period nego do sada prepisuju terapije lekovima za osiguranike koji boluju od hroni?nih oboljenja, saopštio je Zavod 15.06.2007.g.
Predvi?eno je da se, umesto dosadašnjih 30 dana, terapije lekovima za tu kategoriju osiguranika prepisuju na 60 dana, navedeno je u saopštenju. Odluka, koju je potpisala direktorka Republi?kog zavoda Svetlana Vukajlovi?, stupa na snagu od subote – 16. juna.

---

 

Pročitaj više …