Za one koji još uvek nemaju aparat za merenje še?era u krvi, Dijabetološki savez Srbije je obezbedio ve?u koli?inu aparata za merenje še?era u krvi Johnson-Johnson ULTRA po ceni od 2.000 din za komplet sa 10 traka i 10 lanceta.
Pozovite Dijabetološki savez Srbije i naru?ite na tel. 011 3283267 i 3283485, fax 3283578, mail: bobaz@net.yu
Do kraja nedelje preventivni centri u 25 domova zdravlja u Srbiji
U Srbiji je ju?e otvoren još jedan preventivni centar, ovoga puta u Domu zdravlja u Sremskoj Mitrovici, a u petak se o?ekuje otvaranje takvog centra u Kikindi ?ime se završava projekat Ministarstva zdravlja "Unapre?enje preventivnih zdravstvenih usluga u Srbiji", koji sa tri miliona evra finansira EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Preventivni centar u Domu zdravlja u Sremskoj Mitrovici je 24. po redu, a projektom je planirano otvaranje ukupno 25 takvih centara, koliko ?e ih i biti do kraja ove nedelje.
Ovi centri zamišljeni su kao pokreta?i svih aktivnosti prevencije, prvenstveno dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih bolesti i predstavljaju novinu u našem zdravstvenom sistemu, s obzirom na to da je zdravstvo ranije bilo orijentisano više na le?enje nego na preventivu. Istraživanja pokazuju da ?ak dve tre?ine gra?ana Srbije umire od bolesti koje su izle?ive ukoliko se otkriju na vreme, zbog ?ega su preventiva i blagovremeni pregledi najbitniji.
U ove centre na preglede ili za savete mogu da do?u oni koji teritorijalno pripadaju odre?enom domu zdravlja. U Beogradu ima ?etiri preventivna centra, i to u DZ Voždovac, DZ Palilula, DZ Novi Beograd i DZ Zemun. Centri su otvoreni i u Novom Sadu, Somboru, Pan?evu, šapcu, Zrenjaninu, Subotici, Požarevcu, Valjevu, ?a?ku, Kragujevcu, ?upriji, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Vranju, Pirotu i Zaje?aru.
Pregledi na terenu
Svi preventivni centri u Srbiji imaju po tri jedinice, i to telefonsko savetovalište, ambulantu i mobilnu ekipu. Angažovani su lekari i sestre opšte medicine, medicine rada i patronažne službe. U savetovalištima gra?ani mogu telefonom da dobiju savete o zdravlju i zdravim stilovima života, u ambulanti mogu bez zakazivanja da obave preventivne preglede, da izmere krvni pritisak i nivo še?era u krvi, ali i da obave odre?ene analize koje pomažu pri otkrivanju kancera. Mobilna jedinica je ekipa koju sa?injava lekar, medicinska i patronažna sestra. Ova ekipa odlazi u radne organizacije i mesne zajednice gde pregleda zaposlene i žitelje mesnih zajednica.
Mnogi domovi zdravlja otvorili su preventivne centre samostalno, iz svojih sredstava, dakle nezavisno od projekata koji finansira EU. U Beogradu takvih ima desetak, a jedan od njih je i DZ Savski venac.
– Naš preventivni centar radi svakog dana. Kod nas mogu da do?u svi žitelji Savskog venca po savete o zdravlju. Centar za prevenciju je prevenstveno orijentisan na radno aktivno stanovništvo, na one ljude koji su prezauzeti i koji dugo nisu bili kod lekara. Mnoge bolesti su neme, nemaju bol kao prate?i efekat, zbog ?ega su veoma bitni kontinuirani pregledi. Provera zdravlja obavlja se bez zakazivanja. Mi pravimo i porodi?nu genetiku, dajemo savete za odvikavanje od pušenja, proveravamo zdravlje i ukoliko se prona?e nešto što ukazuje na bolest, onda pacijenta usmeravamo na njegovog izabranog lekara – objašnjava dr Vesna Vuji?i?, odgovorni lekar opšte medicine i Preventivnog centra Doma zdravlja Savski venac.
Ministarstvo zdravlja najavljuje uskoro otvaranje preventivnih centara i u ostalim domovima zdravlja u Srbiji, tako da ?e ih biti ukupno 160.
[Danas, 21.8.2007.].
U domovima zdravlja uveliko se popunjavaju upitnici o izboru li?nog lekara
Podaci o pacijentima neophodni za kontrolu lekara
U januaru idu?e godine svi zdravstveni osiguranici mora?e da imaju ne samo nove knjižice, ve? i odabranog lekara u domovima zdravlja u kojima se le?e. Baš zbog toga, ovih dana u gotovo svim domovima zdravlja pacijentima se nude formulari u kojima oni treba da ostave osnovne podatke, da se opredele za odre?enog lekara i potpišu pristanak da "nadležni, ovlaš?eni zdravstveni radnik – nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja može da ima ima uvid u li?ne podatke koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja". Upravo ova stavka, koja u formularu stoji pri dnu strane, mnogim osiguranicima ostaje nejasna, a neki tvrde i da je suprotna pravima pacijenata koji se ovog leta promovišu u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
U Domu zdravlja Savski venac u Beogradu kažu da je re? o standardnoj proceduri popunjavanja formulara Fonda za zdravstveno osiguranje.
– Upitnik koji pacijenti popunjavaju zove se "izjava o izboru i promeni lekara" i sadrži osnovne podatke o korisniku naših usluga. Ime prezime, mati?ni broj, adresu, broj telefona, pol i takozvani LBO broj iz novih zdravstvenih knjižica. On sadrži i pitanja o opredeljenju za odre?enog lekara i pristanak da nadzornik obaveznog osiguranja ima uvid u te podatke. To nije protivno pravima pacijenata, ve? je u skladu sa njima. Pacijenti biraju svog lekara koji, kada koristi godišnji odmor ili je na bolovanju ima svoju zamenu. Izabrani lekar može se promeniti, ali nakon godinu dana – kaže Marija Božovi?, poslovni sekretar Doma zdravlja Savski venac.
U Republi?kom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da je uvid u zdravstvenu dokumentaciju ovlaš?enog zdravstvenog radnika – nadzornika u skladu sa Zakonom zdravstvenog osiguranja i da je ta stavka preko potrebna radi kvalitetnijeg sistema zdravstvenog sistema.
– Zavodu za zdravstveno osiguranje korisnici pla?aju doprinose, mi kupujemo lekarske usluge u domovima zdravlja i sasvim je logi?no, radi zaštite pacijenata, da možemo da imamo uvid u zdravstvenu dokumentaciju osiguranika, odnosno u njihov zdravstveni karton. Kako ?ete nekoga zaštititi ako nemate pravo da vidite podatke o njemu? Uostalom, ne može svako da ima uvid u te podatke, ve? samo onaj ko je ovlaš?en za kontrolu – objašnjava Vladan Ignjatovi?, PR Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Lekari ?e, prema njegovim re?ima, od 2008. biti pla?eni po broju obavljenih pregleda odnosno pruženih usluga osiguranicima
– Nadzornik je zapravo kontrolor poslovanja zdravstvene ustanove. Zamislite da je neko upisao da je obavio operaciju, Zavod plati taj zahvat, a pacijentu zapravo nije ura?ena operacija jer nije bilo potrebe za tim. Da se tako nešto ne bi doga?alo, potreban je uvid u dokumentaciju osiguranika. S druge strane i lekari ?e kvalitetnije raditi, jer ?e posla imati oni koji su najbolji, odnosno oni koje osiguranici odaberu- kaže Ignjatovi?.
[Danas, 4-5.08.2007.].
Ministarstvo zdravlja upozorilo medije da se pridržavaju odredbi Zakona o reklamiranju kada govore o lekovima.
U saopštenju se naglašava da je opštoj javnosti zabranjeno reklamiranje lekova koji izdaju na recept i drugih lekova propisanih zakonom. Mogu se oglašavati samo lekovi koji su na spisku koji je izdala Agencija za lekove i medicinska sredstva, dodaje se u saopštenju.
Prema navodima Ministarstva, oglašavanje lekova obuhvata reklamiranje lekova posredstvom javnih medija, Interneta, na javnim mestima, slanjem poštom i direktnom posetom, promociju lekova zdravstvenim i veterinarskim radnicima u stru?nim ?asopisima i davanje besplatnih uzoraka stru?noj javnosti.
Posebno se navodi da oglašavanje obuhvata i sponzorisanje nau?nih i promotivnih skupova u kojima u?estvuje stru?na javnost.
Ministarstvo podse?a da nije dozvoljeno reklamirati ni vakcine, ni besplatne ni i one koje se napla?uju.
U saopštenju se navodi da je vakcinisanje regulisano Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o imunizaciji i na?inu zaštite lekovima.
Imunizacija obuhvata obaveznu sistematsku imunizaciju osoba odre?enog uzrasta, osoba izloženih zaraznim bolestima, imunizaciju po klini?kim indikacijama i imunizaciju putnika u me?unarodnom saobra?aju.
Obavezna imunizacija je besplatna, odnosno finansira se iz budžeta preko Zavoda za zdravstveno osiguranje.
[11. avgust 2007., Beta]
Dijabetes tipa jedan uzrokovan genetikom
Nau?nici s univerziteta "MekGil" u Montrealu otkrili su da promene na genu KIAAO350 koji se nalazi na 16. hromozomu izazivaju dijabetes tipa 1.
Istraživa?i su došli do pomenutog otkri?a uporedivši gensku strukturu 563 deteta obolela od dijabetesa tipa 1 s genskom strukturom 1.000 zdravih osoba.
Poznato je da gen KIAAO350 uti?e na imunološki sistem organizma, ali nau?nici još nisu utvrdili njegovo ta?no dejstvo.
Pomenuto otkri?e trebalo bi da omogu?i bolje razumevanje dijabetesa tipa 1 i razvoj novih terapija namenjenih le?enju te bolesti.
Istraživa?i su dosad otkrili ?etiri genske oblasti koje predstavljaju fakor rizika za nastanak dijabetesa tipa 1 ili "insulin zavisnog" dijabetesa koji se najceš?e javlja u mladosti i dovodi do toga da imunološki sistem uništava ?elije ?ija je funkcija da proizvode insulin u pankreasu.
Danas u svetu ima oko milion ipo osoba obolelih od dijabetesa tipa 1 koje svakodnevno moraju da primaju insulinske injekcije kako bi održavale pod kontrolom nivo še?era u krvi, preneli su francuski mediji.
(Tanjug, 27.7.2007.)
Više od polovine odraslog stanovništva Srbije, njih 54 odsto, ima problem sa prekomernom uhranjenosti, pri ?emu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno.
Ipak, gojaznost nije samo naš problem. Od ove bolesti boluje veliki broj ljudi u gotovo svakoj zemlji i moglo bi se re?i da predstavlja svetski trend koji stru?njaci ve? godinama pokušavaju da reše.
– Gojaznost nije estetski problem i ne meri se konfekcijskim brojem. Imate žene koje imaju velike kukove, ali ne pate od gojaznosti. To ljudi mešaju i tu je veliki problem. Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uve?anjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija. Ona se mora le?iti, mora biti pod kontrolom lekara, a le?enje je mogu?e samo uz veliku podršku ?lanova porodice. Potrebno je razlikovati estetsko od ovog problema. Ovde je problem prekomerno lu?enje masti. I nije re? samo o preteranom unosu hrane. ?esto ?ujemo da je neko debeo zato što puno jede. To nije istina – kaže prof. dr Jagoda Jorga iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Klini?kog centra Srbije.
Muškarci gojazniji od žena
Kada se telesna težina podeli sa visinom na kvadrat, dobija se brojka koju lekari nazivaju indeks telesne mase. Ukoliko je ta brojka preko 25 onda postoji problem viška kilograma, ako je preko 30 onda je re? o bolesti, odnosno o gojaznosti. U Srbiji je tokom 2006. prose?na vrednost indeksa telesne mase starijih od 20 godina bila 26,7. Kod muškaraca je 27,4, a kod žena 26,0.
Najve?i procenat gojaznih osoba zabeležen je kod onih sa najnižom školskom spremom, njih 23,1 odsto, zatim kod srednje obrazovanih 20,8 odsto. U Vojvodini je gojaznih 20,5 odsto, a u isto?noj Srbiji 21,4 odsto. Predgojaznost je zastupljenija kod muškaraca – 42,2 odsto i najbogatijih, ?ak 38,3 odsto. Procenat gojaznih i predgojaznih stanovnika raste sa staroš?u do 64 godine, s tim što u populaciji starijoj od 75 godina dolazi do zna?ajnog pada procenta gojaznih.
U 2006. dve tre?ine dece od sedam do 19 godina bilo je normalno uhranjeno, njih 67,7 odsto. Devetina mladih bila je umereno gojazna, njih 11,6 odsto, a 6,4 oodsto bilo je gojaznih. Broj gojazne dece ve?i je nego 2000. godine, kada je umereno gojaznih bilo 8,2 odsto i gojaznih 4,4 odosto. Me?u decom od sedam do 11 godina starosti zna?ajno je više gojazne dece, njih 9,8 odosto.
– Primenjuju se tri grupe le?enja gojaznosti. To su redukcione dijete spojene sa pove?anom fizi?kom aktivnoš?u, zatim lekovi i operativno le?enje gojaznosti. Od lekova kod nas je registrovan samo jedan lek, u svetu ih ima tri, negde i pet. Jako je bitno da se odabere onaj lek koji nema nikakve nuspojave. Gojaznost je kompleksan proces koji se ti?e ?itavog organizma i zbog toga je razvoj lekova kompleksan – kaže Jorga.
Ona posebno upozorava korisnike raznih biljnih preparata u borbi protiv gojaznosti, i kaže da je zabluda da su oni neškodljivi jer se prave na bazi bilja.
– Nema dovoljno podataka o štetnosti takvih preparata, jer se ne ispituju. Niko nije u stanju da vam kaže šta je ta?an sastav takvih preparata. Oni mogu, sa jedne strane, da pomognu rešavanju odre?enog problema, a sa druge negativno da uti?u na neke druge. Ako je na bazi bilja, to ne zna?i da nema nikakvih drugih efekata. Ne zna se u kakvim je uslovima rasla travka, kako je ubrana, šta se sa njom potom ?inilo… – objašnjava naša sagovornica.
Brza, nedovoljno kvalitetna hrana, sve ve?a primena ra?unara, motornih vozila, liftova, smanjenje fizi?kih napora na poslu i u školi, nedovoljno novca i obrazovanja… sve su to faktori koji mogu da dovedu do gojaznosti. S druge strane, dokazano je da gojaznost ima veze sa pojavom mnogobrojnih oboljenja (povišen krvni pritisak, dijabetes, pove?an nivo masno?a u krvi).
– U Americi, najve?i broj onih koji pate od gojaznosti su ispod srednjeg sloja stanovništva. Tamo se zna koja hrana koliko košta, pa ?e jelovnik koji ?ine nezdrave namirnice biti jeftiniji od onog koji je bogatiji. Me?utim, ono što kod nas predstavlja najve?i problem jeste neprilago?eni genetski materijal. Vekovima smo se borili protiv gladi i shodno tome takav nam je genetski sklop. U celom svetu, pa i kod nas verovatno, samo se tim istraživanjima niko ne bavi, smanjen je unos kalorija u poslednih petnaestak godina za oko 20 odsto. Me?utim, smanjena je i fizi?ka aktivnost i to za 25 odsto! Zato insistiramo toliko na pove?anju fizi?kih aktivnosti, jer je to jedini na?in da pariramo ovom drugom tasu, unosu kalorija – kaže dr Jagoda Jorga.
(Danas 27.7.2007.).
Od po?etka jula je krenula akcija zamene starih aparata bilo kojeg proizvo?a?a za novi Accu Chek Go mera? še?era u krvi proizvo?a?a Roche Diagnostics, Nema?ka (uz kupovinu jedne kutije traka). Akcija se sprovodi u ve?im apotekama na teritoriji cele Srbije, a za podru?je Beograda u akciju su uklju?ene apoteke:
3A Medica, Mike Alasa 26, tel. 2920-392
Bellavita, Svetog Save 16, tel. 2430-130
Bellavita, Stari Merkator, tel. 2671-227
Diabetica, Kati?eva 4, tel.3618-973
Dijafarm, Nevesinjska 12, tel. 2450-685
Dijafarm, Obili?ev venac 9-11, tel. 2189-431
Dijafarm, Sarajevska 38a, Maxi diskont, tel. 3660-110
Avala, Put za trešnju 2, tel. 8650-453
Ivan?i? i sin, Lazareva?ki drum 1, tel. 3548-026
Ivan?i? i sin, Resavska 76, tel. 3612-099
Ivan?i? i sin, Maxi diskont, Mirijevski venac 23, tel. 3435-468
Afrodita 1, Maksima Gorkog 5, tel. 3089-326
Aloja, Dimitrija Tucovi?a 154a, tel. 2414-366
Mis farmacija, Bul. Mihajla Pupina br.10/dnp, lok.6, tel. 2145-675
Najpharm, Pan?i?eva 2, tel. 2639-600
Pharmanova, Nike Strugara 4a, žarkovo, tel. 2511-583
Pharmanova, Dimitrija Tucovi?a 154, tel. 2412-072
Pharmanova, Kosovska, tel. 3239-746
Pharmanova, Resavska 2, tel. 3236-546
Pharmanova, Takovska 7, tel. 3222-783
Pharmanova, Bulevar umetnosti 3, tel. 2133-368
Matej Ivanovi?, Knez Mihajlova 27, tel. 2632-284
Mladen Stojanovi?, Kralja Petra I 85, tel. 3033-029
Kaleni?, Maksima Gorkog 21, tel. 3087-205
Miroslav Trajkovi?, Požeška 87, tel. 305-8482
Prima Slavija, Kralja Milana 35, tel. 3032-186
Prima Vero, Super Vero, NBG. tel. 3110-432
Prima 3, Bul. Kralja Aleksandra 82, tel. 3085-583
Prima Kalenic, Maksima Gorkog 11, tel. 3086-925
Prima Paster, Pasterova 4, tel. 2643-060
Prima 1, Nemanjina 2, tel. 3611-088
Vanafarm, Katani?eva 24, tel. 344-8040
Vanafarm, Nehruova 51, tel. 176-8926
Vu?eti?, Kneza Miloša 17, tel. 324-0090.
Na sednici Vlade RS od 05.07.2007. g. usvojen je novi Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koji ?e biti objavljen u "Sl. glasniku RS" do 15.07.2007.g. Novi Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a možete ga preuzeti sa sajta RZZO.
Novi uslovi za dobijanje insulinskih analoga
U novom pravilniku, za dobijanje insulinskih analoga potrebni su slede?i uslovi:
1. za Novorapid
"Samo za pacijente sa nezadovoljavaju?om kontrolom dijabetesa tokom poslednjih 6 meseci na intenziviranoj terapiji humanim insulinima (4 i više doza dnevno), kod kojih je utvr?ena vrednost glikoziliranog hemoglobina ve?a od 7% (HbA1c>7%), koji imaju više od jedne hipoglikemije nedeljno od kojih su tri tokom šest meseci verifikovane laboratorijski.
Lek se u terapiju uvodi na osnovu mišljenja endokrinologa ili interniste ili pedijatra."
2. za Lantus i Levemir
"Samo za pacijente sa nezadovoljavaju?om kontrolom dijabetesa tokom poslednjih 6 meseci na intenziviranoj terapiji humanim insulinima (4 i više doza dnevno), kod kojih je utvr?ena vrednost glikoziliranog hemoglobina ve?a od 7% (HbA1c>7%), koji imaju više od jedne hipoglikemije nedeljno od kojih su tri tokom šest meseci verifikovane laboratorijski, a kod kojih su iscpljene sve terapijske mogu?nosti le?enja drugim vrstama insulina.
Lek se u terapiju uvodi na osnovu mišljenja endokrinologa ili interniste ili pedijatra.".
U najnovijem broju IDF-ovog ?asopisa 'Diabetes Voice' (2007-06) objavljen je tekst o našim kampovima za odrasle osobe sa dijabetesom. Svetska dijabetološka zajednica je prepoznala zna?aj i veliki potencijal ovakvih kampova, sa željom da se u skorijoj budu?nosti uklju?i što ve?i broj me?unarodnih asocijacija.
Prema poslednjim istraživanjima, u Beogradu izme?u 10 i 20 odsto dece ima problem sa telesnom težinom. Glavni uzrok je neredovna i loša ishrana školaraca. ?ak 21 odsto dece izme?u devet i 10 godina života pati od gojaznosti. Uz to, ova savremena bolest napada više de?ake nego devoj?ice – kaže dr Jagoda Jorga, specijalista Savetovališta za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema njenim re?ima, deca sa viškom kilograma naj?eš?e obolevaju od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
– Dijabetes, bolest koju smo donedavno zvali stara?ki dijabetes, jer je "napadao" ljude izme?u 60 i 70 godina života, sada se javlja i kod dece od 10 i 11 godina i u pubertetu – objašnjava naša sagovornica.
Sa problemom gojaznosti se, me?utim, u razvijenim zemljama sveta, poslednjih godina, uveliko govori, organizuju se razne medijske kampanje ?iji je cilj suzbijanje nekvalitetne ishrane.
– U septembru prošle godine Velika Britanija donela je zakon koji je, prakti?no, "o?istio" sve školske kuhinje i kioske od brze i nekvalitetne hrane, i potpisao uvo?enje keteringa u sve škole. Isklju?ivo stru?njaci ocenjuju i sastavljaju jelovnik za ?ake koji se, po pravilu, sastoji od biološki visoko vredne, kvalitetne i kalori?ne hrane. Za sprovo?enje ovog programa izdvojeno je 200 miliona funti a celu akciju je podržao li?no predsednik države Toni Bler. Ovo je dobar primer kako bi i Srbija trebalo kona?no da se okrene rešavanju problema gojaznosti dece – navodi dr Jorga.
Zakonom koji je donela Velika Britanija strogo je zabranjeno i kažnjivo svako reklamiranje nezdrave hrane u vreme kada deca gledaju TV.
– Kod nas je, nažalost, suprotna situacija. Reklama o tome kako bucmasta devoj?ica otima tati sendvi? ide pred spavanje, kad deca gledaju TV. Zbog toga smatram da naša zemlja mora što pre doneti zakon o namirnicama ukoliko želi da reši ovaj problem – kaže specijalista za ishranu.
Ina?e, Platforma Evropske unije o ishrani i fizi?koj aktivnosti koja je usvojena prošle godine u Istambulu, a koju su potpisali svi ministri, jasno definiše "pravila igre" kad je u pitanju zdrava ishrana.
– Harvard je dugo prou?avao problem gojaznosti dece u Americi. Tim povodom ura?ena je i projekcija prema kojoj su zbog lošeg kvaliteta ishrane, dvadesetogodišnjaci prva generacija koja ?e zbog problema gojaznosti prakti?no imati kra?i životni vek u odnosu na svoje roditelje. Da se to ne bi desilo i našim budu?im generacijama, u borbi protiv ove pošasti moramo se svi boriti: ne samo struka odnosno lekari ve? i urbanisti i država koji ?e osmisliti i finansijski podržati izgradnju što više sportskih terena koji bi podstakli fizi?ku aktivnost dece – poru?uje dr Jorga.
Prema njenim re?ima, pauze izme?u ?asova školarci u Beogradu, velike odmore koiste da na brzinu pojedu hranu kupljenu u prodavnicama i pekarama koje se, po pravilu, nalaze nadomak škola. Tako se njihov jelovnik svodi na slaniše i slatkiše: ?okolade, keks, sokove ili neko testo.
– Ove namirnice su pune še?era i loših masti i uopšte štetnih sastojaka koje kod deteta izazivaju ose?aj lažne sitosti i pri tom pove?avaju rizik od nastanka oboljena koja su karakteristi?na za stariju populaciju. Naime, u ishrani školaraca nedostaje vo?e i povr?e, kvalitetno meso i mle?ni proizvodi. Stoga, ishrana u školi mora da bude organizovana i kontrolisana sa najvišeg državnog nivoa – kaže specijalista za ishranu.
Sve viši i sve teži
Prema rezultatima projekta "Pra?enje rasta i razvoja dece u Srbiji" koji je od 2002. do 2005. godine sproveo Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi? Batut" uz podršku Ministarstva zdravlja i UNHCR, u saradnji sa 23 instituta i zavoda za zaštitu zdravlja i svim domovima zdravlja u Srbiji, a kojim su obuhva?ena deca školskog uzrasta, negativni trend je, kada su u pitanju neuhranjenost, zaostajanje u rastu i gojaznost, zaustavljen. Naime, od 1996. do 2000. godine u Srbiji je zabeležen zabrinjavajuci porast nedovoljne uhranjenosti dece, što je uzrokovano padom standarda. Istraživanje je tako?e pokazalo da relativno mali procenat dece predškolskog uzrasta nije dostigao težinu ili visinu predvidenu za godine, dok je 13,3 odsto decaka i 14,6 procenata devojcica izuzetno visoko za svoj uzrast, što je dobar pokazatelj zdravlja deteta. Inace, deca u Srbiji su viša i teža u odnosu na medunarodne tablice rasta i razvoja. S druge strane, 13 odsto decaka i isto toliko devojcica predškolskog uzrasta je gojazno.
(Danas 7.6.2007.).
