Author:

Bez savetovališta za dijabeti?are
Pacijenti teško stižu do lekara

Od 1. januara Ministarstvo zdravlja definitivno je ukinulo savetovališta za dijabeti?are pri domovima zdravlja. Od tada ove pacijente le?e izabrani lekari. Me?utim, ve?ina lekara opšte prakse nije dovoljno informisana o ovoj teškoj bolesti. Samo oni „najsre?niji“ nastavili su da se le?e kod lekara iz savetovališta, koji su nakon njihovog gašenja po?eli da rade kao izabrani lekari.

– Dok sam svoju bolest „vodila“ u savetovalištu za dijabetes pri domu zdravlja imala sam mnogo ve?u pažnju lekara. Podse?ao me kad treba da odem na o?ni pregled, kod endokrinologa, ultrazvuk abdomena ili da prekontrolišem masno?u u krvi. Dijabetes je veoma teška i dugotrajna bolest, a dijabeti?ari su tradicionalno nedisciplinovani pacijenti. Sada nam je zaista mnogo gore, jer izabrani lekari nemaju dovoljno vremena za nas – kaže za „Blic“ Jasmina ?.
Kad su savetovališta zvani?no prestala sa radom lekari koji su u njima radili preba?eni su na odeljenja opšte prakse. Pošto u Beogradu živi izme?u 80.000 i 100.000 dijabeti?ara jasno je da svi oni nisu mogli da ih uzmu za izabrane lekare i da nastave le?enje. Tako je ve?ina dijabeti?ara „došla u ruke“ lekarima opšte prakse, za koje su edukacije o dijabetesu po?ele kasno i, kako tvrde pacijenti, nisu dovoljno pripremljeni za borbu protiv ove ozbiljne hroni?ne bolesti.
Zbog dugog ?ekanja i redova u domovima zdravlja dijabeti?ari za pomo? i objašnjenja sve ?eš?e zovu Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda. Predsednica ovog društva Stela Prgomelja smatra da je gašenje savetovališta izvedeno ishitreno i da je prvo trebalo postepeno edukovatii lekare, pa tek onda ukinuti praksu koja je bila dobra.
– Pacijenti mi se javljaju i kažu da sre?u lekare po domovima zdravlja koji nisu ni videli penkalo ili insulin, a ?esto ne znaju ni šifre lekova. Poseban problem imaju pacijenti kod kojih je tek okrivena bolest. Njima je neophodna posebna pažnja i vreme, koje lekari nikako nemaju. Potrebna im je svakodnevna podrška i pomo? koju smo dobijali u savetovalištima – rekla je Prgomelja za „Blic“.
I pored više nego evidentnih problema lekari opšte prakse se ne slažu da nisu dovoljno edukovani za le?enje dijabeti?ara.
– Jeste bilo bolje dok su radila savetovališta, ali nismo ih mi ukinuli. Zato planiramo da u okviru preventivnog centra petak bude dan posve?en isklju?ivo ovim pacijentima – rekla je za „Blic“ na?elnica Opšte prakse u Domu zdravlja „Novi Beograd“ dr Ljiljana Jan?i?.

Ukinuta i savetovališta u apotekama
Apoteka „Beograd“ je u dva objekta osnovala savetovališta za dijabet gde su pacijenti mogli da izvade krv i dobiju savete o bolesti. Kako smo saznali, i ta savetovališta su ukinuta, a iz ove ustanove su poslali dopis Ministarstvu zdravlja s pitanjem da li imaju pravo da rade sa dijabeti?arima. Kako „Blic“ saznaje u Ministarstvu, odgovor ?e biti negativan.

[Blic, 13.03.2008]

.

Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi ?itaju i predvi?aju mnoge zdravstvene tegobe. O uticaju posta na stanje krvnih sudova, za ?asopis "Bilje i Zdravlje" govori dr Milena Jaukovi?, vaskularni hirurg u Urgentnom centru u Beogradu.

– Post privremeno pro?iš?ava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokomposta. Pravilan post zna?i unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ?emo obradovati sa više povr?a, ribe i vo?a, što ?e se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. ?etrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.
Za vreme posta jede se više nego uobi?ajeno pasulj, soja, so?ivo, boranija, grašak… Unošenje ribe je, ina?e, zdravo, jer sadrži belan?evine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ?elije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i na?in ishrane, što je dokazano na japanskom primeru.

Zbog ovakvog na?ina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.

– Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu“, bilo da je neko posipao debelim slojem še?era, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam za?injeno solju, peršunom i sa malo belog luka! Hvala Bogu da smo još na nogama, pre svega zahvaljuju?i metabolizmu! Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao pove?an holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta ima?e sigurno niže vrednosti. Isto je i kada je re? o visokom pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izostavljanja masno?a i manje koli?ine soli.

– I sa še?erom treba biti oprezan! Sigurno ste ?uli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmišljaju?i koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane optere?uje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju! U postu se ?esto jede puno še?era, što remeti varenje. Sli?an problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju še?er i slatkiše, pa su ?esto ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

– Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabeti?arima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, poja?ani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili poja?ano lupanje srca, kao i povišen pritisak.

[Poslovna žena, 12.03.2008] 

.

Nestašica glukoze za povratak še?eraša iz kome

KULA/SOMBOR – Služba Hitne pomo?i u Kuli spasla je tokom vikenda mladi?a obolelog od še?erne bolesti koji je pao u komu, ali je intervencija bila dramati?na pošto lekar nije imao adekvatnu dozu neophodnog leka. Mladi? je pao u komu zbog naglog snižavanja nivoa še?era u krvi, koje se efikasno otklanja 50-procentnim rastvorom glukoze. Me?utim, ekipa Hitne pomo?i raspolagala je rastvorom glukoze od svega deset odsto, zbog ?ega je pružanje pomo?i bilo duže i neizvesnije, a mladi? je morao da primi pet puta ve?u koli?inu ampuliranog leka.

Njegova majka rekla je za GL da povodom nestašice glukoze za dijabeti?are namerava da se obrati Ministarstvu zdravlja.

– Zar je malo što nam omladina umire od droge, treba li da gubi život i zbog toga što Hitna pomo? ne uspeva da obezbedi lekove? Osoblje Hitne pomo?i hitro je reagovalo na naš poziv, ali u svojim torbama nije imalo ono što im treba. Pitali su mene imam li slu?ajno glukoze u potrebnoj koncentraciji. Uhvatila me je panika kad sam shvatila da nemaju rastvor kojim bi mog sina trebalo da povrate iz kome – ispri?ala je ona.

Upravnik apoteke Doma zdravlja u Kuli Julijan Fejdi potvrdio je za GL da u toj opštini ve? duže vlada nestašica leka za hipoglikemi?nu komu. On je kazao da naro?ito šef zdravstvene stanice u Sivcu insistira na tome da se taj lek nabavi, ali je objasnio da ampulirane lekove ne naru?uje apoteka, nego Dom zdravlja.

Direktorka Doma zdravlja nije bila obaveštena

Direktorka Doma zdravlja u Kuli dr Stana Strugar izjavila je za naš list da nije ni znala da postoji deficit tih ampula, te da o tome ne može ništa više da kaže. ?ak nam se i zahvalila na toj informaciji. Direktor regionalne filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje u Somboru dr Dragomir Cimeša kazao je za naš list da je apsolutno neprihvatljivo da domovi zdravlja nemaju lekove koji "dižu iz mrtvih", ali je napomenuo da njegova ustanova nije prava adresa za rešavanje tog problema. Direktorka "Narodne apoteke" u Somboru Milica Popovi? objasnila nam je da rastvor glukoze od 50 odsto nije registrovan kao lek na našem tržištu, "zbog ?ega se i ne može staviti u promet". Ona kaže da je zrenjaninska "Jugoremedija" izbacila taj rastvor iz svog proizvodnog programa, a da ostale doma?e fabrike nisu napravile zamenu tog preparata koji je ranije nabavljan od "Leka" iz Ljubljane. Kako je navela, u "Narodnoj apoteci" u Somboru mogu se nabaviti samo rastvori glukoze od 5 i 10 odsto, koje je država unela u registar lekova. A spomenuti rukovodilac zdravstvene stanice u Sivcu dr Miloš Popovi? za naš list kaže da nema nikakvog opravdanja za to što ekonomat Doma zdravlja ne uspeva da obezbedi 50-procentnu glukozu koja omogu?ava da pacijenti za minut iza?u iz hipoglikemi?ne kome. – Taj lek ne košta više od 150 dinara, a spasava život! Novca za to mora biti – istakao je on.

A lek u me?uvremenu propada…

Kako se tokom našeg istraživanja ispostavilo, rastvor glukoze od 50 odsto u Zapadnoba?kom okrugu, kojem pripada kulska opština, dobija jedino Odeljenje za transfuziologiju Zdravstvenog centra "Dr Radivoj Simonovi?" u Somboru. Molekularni biolog na tom odeljenju Edita I?uški rekla nam je da 50-procentnog rastvora glukoze nema na slobodnom tržištu i da ga dobijaju jedino klini?ki centri u Beogradu i Novom Sadu iz namenskog uvoza. Po njenim re?ima, somborska bolnica dobija taj rastvor posredstvom distributerske firme "Medikom" iz šapca s Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde se on i pravi. Ona kaže da Odeljenje za transfuziologiju 50-procentni rastvor glukoze obezbe?uje i za Dom zdravlja i Službu hitne pomo?i u Somboru. Taj rastvor, kaže ona, stiže sa VMA u zapremini od pola litra, pa se to pakovanje ?esto upotrebi samo za injekciju od 100 mililitara, dok ostatak, nažalost, u situaciji kad je taj lek mnogima nedostupan – propadne.

[Gra?anski list, 27.02.2008]

.

 Prema preliminarnoj kineskoj studiji, ekstrakt azijske bundeve usporava tok še?erne bolesti tipa 1. Kod ljudi koji boluju od še?erne bolesti tipa 1, imuni sistem greškom napada beta ?elije guštera?e koje proizvode insulin. Bez insulina, nivo še?era u krvi postaje prekomerno visok, a organizam ne može da iskoristi še?er pa život bolesnika zavisi od primanja insulina.

[Blic, 23.02.2008]

 Indijska biljka snižava še?er u krvi

Ekstrakt u Indiji veoma rasprostranjene višegodišnje biljke 'co?inia indica' ili 'co?inia cardifolia' može da pomogne osobama obolelim od blažeg oblika dijabetesa tipa 2, pokazuju rezultati jedne indijske studije.

Pomenuta biljka se u tradicionalnoj medicini naširoko koristi u le?enju še?erne bolesti, ali još nije bilo precizne nau?ne studije njenog dejstva, isti?u stru?njaci Instituta za zdravlje stanovništva i klini?ka istraživanja u Bangaloru, prenosi Rojters.

Tim sa pomenutog instituta, predvo?en dr Rebekom Kurijan, je obavio istraživanje na 60 odraslih osoba starosti od 35 do 60 godina, kod kojih je upravo ustanovljen dijabetes tipa 2. Jedan broj njih je metodom slu?ajnog uzorka odabran da prima ekstrakt 'co?inie indice', dok su ostali dobijali placebo.

Posle 90 dana, me?u ispitanicima dve grupe zabeležene su zna?ajne razlike. Dok je u krvi ispitanika iz prve grupe na prazan stomak registrovano smanjenje nivoa še?era od 16 odsto, dotle je u kontrolnoj grupi registrovan manji porast.

Posle obroka u krvi ispitanika koji su uzimali ekstrakt pomenute biljke registrovano je sniženje še?era za 18 odsto, dok je kod kontrolne grupe opet ustanovljeno manje pove?anje.

Na osnovu rezultata ove studije, dr Kurijan i njene kolege smatraju da se ekstrakt 'co?inie indice' može preporu?iti obolelima od blagog oblika dijabetesa tipa 2, ali naglašavaju da su potrebne dopunske studije da bi se ispitao mehanizam delovanja te biljke.

[RTS, 27.02.2008]  .

Zahtev za odlazak u invalidsku penziju mogu podneti i oni gra?ani Srbije koji nisu u radnom odnosu, a uslov je da imaju ostvarenih pet godina radnog staža, re?eno je u Republi?kom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

„Pet godina radnog staža uslov je, ako je razlog za odlazak u invalidsku penziju bolest ili povreda van posla. Ako je uzrok povreda na radu ili profesionalno oboljenja, invalidska penzija se sti?e bez obzira na ostvareni staž“, rekla je Vesna Vi?entijevi?, zamenica direktora sektora za odnose sa javnoš?u Fonda.
Izuzetak su korisnici osiguranja koji pre 30. godine života odlaze u invalidsku penziju zbog bolesti ili povrede van radnog mesta.
„Do 20. godine života potrebno je da korisnik ima jednu godinu radnog staža, do 25. godine dve godine, dok je za one do 30 godina života uslov za odlazak u invalidsku penziju tri godine ostvarenog radnog staža“, navela je Vi?entijevi?eva.
Invalidska penzija može se ostvariti samo ako se kod nekog utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti.
Korisnik osiguranja koji je stekao uslove za odlazak u starosnu penziju nema pravo na invalidsku penziju.
Zakon o radu predvi?a da je onome ko u invalidsku penziju odlazi iz radnog odnosa poslodavac dužan da isplati otpremninu u visini od najmanje tri mese?ne zarade.

[Beta, 25.02.2008]

.

Nova metoda profesora Bele Balinta sa VMA, zvani?no priznata u svetu, donela je revolucionarna poboljšanja kod transplatacije organa.

?ak tre?ina bolesnika za koje transplantacija bubrega predstavlja jedini na?in izle?enja, nije mogla da dobije bubreg od svojih srodnika, zbog velike nepodudarnosti u krvnoj grupi. Nova, revolucionarna metoda profesora Bele Balinta sa VMA, koja je zvani?no priznata i u svetu, donela je spas ovim bolesnicima.

Do skora je presa?ivanje bubrega bilo nemogu?e, kada izme?u davaoca i primaoca postoji velika nepodudarnost u krvnoj grupi.
U slu?aju takve transplantacije, dolazilo bi do jakog imunskog sukoba, a ve? postoje?a antitela izazivala bi brzo odbacivanje presa?enog organa.
Nova metoda uklanjanja antitela, profesora Balinta, omogu?ava uspešno prihvatanje organa.
Pre same transplantacije, novom procedurom, antitela se uklanjaju iz krvne plazme bolesnika, izvan njegovog tela, a potom mu se pre?iš?ena plazma vra?a.
Ova jedinstvena metoda, primenjuje se dve godine na VMA i, zahvaljuju?i njoj, kod 19 bolesnika uspešno je obavljena transplantacija.
U isto vreme, nova metoda obezbedila je i uštedu od 25 000 evra po bolesniku.

"Uvo?enjem naše sopstvene metode uspeli smo da, u procentima izraženo negde do 98 odsto, smanjimo prisustvo tih, u ovom slu?aju neželjenih, antitela u cirkulaciji bolesnika i time da omogu?imo uspešno prihvatanje i kasnije funkcionisanje bubrega", kaže Bela Balint, na?elnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno le?enje na VMA.

A lekari VMA, beleže i velike uspehe na polju ?elijske terapije. Otkriveno je da mati?ne ?elije, pored krvnih, mogu da stvaraju i ?elije kosti, srca, jetre. Tako je mogu?e obnavljanje obolelih ili ošte?enih organa.
Upravo je na VMA prvi put primenjena ?elijska terapija kod bolesnika sa sr?anim infarktom, a od prošle godine, ova se terapija primenjuje i u toku same operacije na srcu.

"Na taj na?in, umesto ožiljka, primera radi, u srcu nastaje sr?ani miši? sa kapilarima, ili u jetri nastaju jetrene ?elije koje ?e vršiti funkciju", objašnjava Balint.

Pre nekoliko meseci na VMA, ?elijska terapija primenjena je i kod bolesnika sa ošte?enom funkcijom pankreasa i izveden postupak, tzv. biokorekcije dijabetesa tipa 1. Ovaj najnoviji medicinski podvig lekara VMA ne predstavlja samo prvu intervenciju takvog tipa u našoj zemlji, ve? je me?u prvima u svetu.

[B92, 19.2.2008]

.

London — Istraživanje: Najefikasniji tip etikete na prehrambenim proizvodima je jednostavna nalepnica s informacijom o sadržaju proizvoda.

Predmet istraživanja anglo-holandske kompanije "Unilever", u kojem je u?estvovalo 2.406 ispitanika iz Velike Britanije, Nema?ke, Italije i Holandije, bila je sposobnost potroša?a da naprave razliku izme?u zdravih i manje zdravih proizvoda iste vrste, donose?i zklju?ak na osnovu osam razli?itih tipova etiketa.

"Naši rezultati su pokazali da su potroša?i u stanju da izaberu proizvod koji je korisniji po zdravlje kada se informacija o sadržaju hranljivih sastojaka nalazi na prednjoj strani pakovanja. Pritom, u principu, i jednostavne i veoma detaljne etikete imaju po?ednak uticaj na potroša?a", navedeno je u saopštenju "Unilevera".

Istraživa?i stoga preporu?uju da se na prednjoj strani isti?u najosnovnije karakteristike proizvoda, a na zadnjoj detaljnije informacije.

Evropska komisija je ve? razradila preporuke za isticanje etiketa na prehrambenim proizvodima sa ciljem smanjenja potrošnje zasi?enih masnih kiselina, trans masno?a i še?era. Sem toga, u poslednje vreme i sami trgovci predlažu razli?ite oblike etiketa, a u prehrambenoj industriji je u toku žestoka diskusija o tome koji je format etikete najbolji.

Ispitivanje "Unilevera" je tako?e pokazalo da prisustvo simbola neke nacionalne ili me?unarodne organizacije iz oblasti zaštite zdravlja na etiketi pove?ava poverenje potroša?a u odre?eni proizvod.

Kompanija je istraživala i kako razli?iti izgledi etiketa uti?u na donošenje odluke potroša?a o kupovini. Pokazalo se da je potroša?ima lakše da izaberu zdrav proizvod ukoliko je oznaka na etiketi jednostavna i simboli?na, na primer, s korš?enjem zvezdica za ozna?avanje njihove koristi po zdravlje.

Istraživa?i skre?u pažnju da raznovrsnost oznaka na etiketama zbunjuje potroša?e i snižava efikasnost informativne funkcije etikete. Oni se nadaju da ?e u Evropskoj uniji, ili u celom svetu, uskoro biti utvr?en jedinstven standard ozna?avanja prehrambenih proizvoda, što ?e doprineti zdravijem na?inu života svih potroša?a.

[Tanjug, 10.08.2008.]

.

U 2008. godini se konkursom dodeljuje 110 stipendija studentima sa invaliditetom koji ispunjavaju slede?e uslove:
– da imaju regulisano prebivalište na teritoriji grada Beograda, ili regulisano prebivalište van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije, pod uslovom da borave u studentskom domu u Beogradu, od upisa prve godine studija i dalje;
– da su studenti viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji je osniva? Republika Srbija, kao i viših-visokih škola ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, ?iji osniva? nije Republika rbija, a koje su dobile dozvolu za rad (izdaje Ministarstvo prosvete) i akreditaciju studijskih programa (uverenje o akreditaciji od Republi?ke komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta);
– da nisu više od dva puta upisivali istu godinu, odnosno da na završnoj godini studija nisu duže od dve godine u odnosu na godinu upisa iste (nezavisno od apsolventskog statusa); uvažava se mirovanje godine studija iz zdravstvenih razloga, u trajanju do tri kalendarske godine – ukupno u toku studiranja;
– da poseduju rešenje o telesnoj invalidnosti (prve, druge ili tre?e kategorije) ili rešenje o priznavanju nege i pomo?i, ili odluku konzilijuma zvani?nih zdravstvenih državnih ustanova u kojima imaju zdravstveni karton – nalaz lekara specijaliste potvr?en sa tri pe?ata, štambilja lekara iste ustanove;
– da su oboleli: od dijabetes melitusa (zavisni od insulina), ili karcinoma, ili epilepsije ili da su na dijalizi.

Uz zahtev dostaviti:
(1) kratku biografiju;
(2) fotokopiju li?ne karte (strane 1 i 2 ) i broj telefona za kontakt;
(3) za studente sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda: uverenje o prebivalištu iz MUP, Ljermontovljeva 12a (ne starije od šest meseci);
– za studente sa prebivalištem van teritorije grada Beograda, a na teritoriji Republike Srbije: uverenje – potvrdu policijske stanice (Uprave za upravne poslove) prema mestu prebivališta (ne starije od šest meseci) i potvrdu studentskog doma o statusu korisnika istog (od kada je u domu i da li je i dalje);
(4) potvrdu više-visoke škole ili univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu, sa podacima:
– godina upisa studija;
– da li je ista godina upisivana više od dva puta;
– da li je mirovala godina studija – koja, u kom trajanju i iz kojih razloga
– prose?na ocena, a za studente završne godine studija i kada je upisana završna godina.

Rok za dostavljanje zahteva je 10. mart 2008. godine.

Zahtev dostaviti na adresu: Sekretarijat za socijalnu i de?ju zaštitu, Sektor za socijalnu zaštitu, Pisarnica, Tiršova 1, Beograd, sa naznakom: „Konkurs za dodelu stipendija studentima sa invaliditetom”. Broj telefona za kontakt: 2644-256. Osoba za kontakt: Jasminka Toši?. Komisija ?e utvrditi kona?nu rang-listu kandidata u roku od 30 dana od dana isteka roka za dostavljanje zahteva, a na osnovu utvr?enih uslova i kriterijuma za dodelu stipendija. Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne?e se razmatrati. Konkurs se objavljuje na osnovu Zaklju?ka v. d. gradona?elnika grada Beograda, broj: 5 – 62/08 G, od 16. januara 2008. godine.

Sa sajta grada Beograda  

.

ZA GOJAZNOST DECE ODGOVORNIJI GENI NEGO OKOLINA

Ishrana i na?in života igraju znatno manju ulogu od genetskih faktora u tome da li ?e dete imati višak telesne težine, ukazuje jedna britanska studija obavljena na preko 5.000 parova blizanaca.

Za razliku od dosad preovladjuju?eg mišljenja da porodi?no okruženje na ovom planu ima najzna?ajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da su geni oko dve tre?ine odgovorni za obim struka i težinu deteta, izvestio je Rojters.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uklju?uju?i i 200 miliona dece mladje od pet godina. Gojaznost je sve ve?i globalni problem jer pove?ava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.

Britanski tim je parove identi?nih blizanaca [kojima su zajedni?ki svi geni] uporedio s parovima dvojaj?anih blizanaca, kojima je zajedni?ka samo polovina gena. Na osnovu toga je ustanovljeno je da se indeks telesne mase [BMI] i obim struka 77 odsto mogu pripisati genetskom nasledju, a samo 23 odsto okolini u kojoj dete odrasta.

Britanski stru?njaci naglašavaju da to ne zna?i da ?e dete odgovaraju?eg genetskog nasledja biti neizbežno gojazno, ve? da zato samo ima ve?u predispoziciju.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbedjivanju zdrave ishrane i na?ina života.

[RTS, 08.02.2008] 

.

Kreiran embrion koji sadrži DNK troje ljudi

Britanski nau?nici kreirali su ljudski embrion koji sadrži DNK dveju žena i jednog muškarca, što je procedura koja bi možda mogla da spre?i obolevanje od epilepsije, dijabetesa i pojavu sr?anih problema, prenosi AP.

Iako su preliminarna istraživanja izazvala zabrinutost zbog mogu?nosti stvaranja genetski modifikovanih beba, nau?nici kažu da je embrion i dalje potomak jedne žene i jednog muškarca.

"Ne pokušavamo da prepravljamo gene, cilj nam je samo da mali procenat loših zamenimo boljim genima", izjavio je profesor Patrik ?ineri sa Univerziteta u Njukaslu koji je u?estvovao u projektu.

Ovaj proces trebalo bi da, u slu?ajevima u kojima je to neophodno, omogu?i izbegavanje prenošenja gena koji se nalaze u mitohondrijama, izvan jedra jajne ?elije žene. Mitohondrije su izvor ?elijske energije, ali greške u genetskom kodu koji se nalazi u njima mogu da izazovu veoma teške poreme?aje, kao što su epilepsija ili mentalna zaostalost.

U istraživanju je koriš?en normalan embrion, sa genetskim materijalom jednog muškarca i jedne žene ?ija je mitohondrijska DNK bila ošte?ena. Zatim je taj embrion spojen sa jajnom ?elijom druge žene iz koje je prethodno izva?eno jedro, tako da je u njemu ostala samo zdrava mitohondrijska DNK.

"U mitohondrijama se nalazi neznatan broj gena", izjavio je Fransoa šenfild, stru?njak za plodnost, koji nije u?estvovao u istraživanju Univerziteta u Njukaslu.

On je dodao da zanemarljivo mali procenat genetskog materijala ?oveka poti?e iz mitihondrija, tako da se, po njegovom mišljenju, ne može re?i da embrion ima troje roditelja.

"Ve?ina gena koji nas ?ine onim što jesmo poti?u iz ?elijskog jedra", kaže ?ineri, dodaju?i da na taj DNK materijal nau?nici nisu ni pokušali da uti?u.

Do sad je napravljeno deset ovakvih embriona, ali se ni jedan od njih, odlukom stru?njaka, nije razvijao duže od pet dana.

?ineri i njegove kolege nadaju se da ?e eksperimenti koji ?e biti vršeni tokom narednih par godina dovesti do toga da ovaj tretman bude omogu?en parovima koji postaju roditelji putem vešta?ke oplodnje.

Sli?na istraživanja bila su sprovo?ena nad životinjama u Japanu, a kao rezultat su imala ro?enje savršeno zdravih miševa ?ija je mitohondrijska DNK "ispravljena".

[MONDO, 05.02.2008].