Author:

Obim stomaka ukazuje na metaboli?ki sindrom koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta, šloga, dijabetesa i bolesti krvnih sudova

Ukoliko ste primetili da se gojite u stomaku, izmerite obim struka. Ako njegov obim prelazi 94 centimetra ako ste muškarac ili 80 ako ste žena, pravac kod lekara jer možda imate metaboli?ki sindrom, koji može zna?ajno da pove?a rizik od infarkta i šloga.

Dragan Mici?, endokrinolog na Institutu za endokrinologiju, objašnjava da je u pitanju sindrom koji je poznat nekoliko vekova, ali je definisan krajem 80-ih godina i ?ini ga više simptoma.

– Suština metaboli?kog sindroma jeste prisustvo centralne gojaznosti koja je definisana kroz obim struka. Tu su obi?no i još tri kriterijuma koja ukazuju da se radi o metaboli?kom sindromu. To su povišeni trigliceridi, visok krvni pritisak (ve?i od 130/80) i povišena vrednost glikemije. Svaki od navedenih zdravstvenih problema pove?ava opasnost od pojave bolesti poput dijabetesa i bolesti srca, a na prvom mestu to su infarkt i šlog – objašnjava Mici?.

Prema njegovim re?ima, ranije su se za izra?unavanje metaboli?kog sindroma koristili podaci za ameri?ku populaciju koja je generalno gojaznija od evropske. Danas su te mere posebno odre?ene na eti?koj bazi i ono što je važno jeste da, gde god da živite, trebalo bi da se držite parametara koji važe za vaše rasno poreklo, a to su obim struka do 94 centimetra kod muškaraca ili 80 kod žena.

– Ranije je vladalo mišljenje da ako imate metaboli?ki sindrom možete da dobijete jedan lek, me?utim, iskustvo je pokazalo da treba le?iti svaku komponentu bolesti pojedina?no. Klju?na poruka je da se ne mogu pretpostaviti njegovi kratkoro?ni faktori rizika, me?utim, osoba koja ima metaboli?ki sindrom je doživotno ugrožena i to nam pomaže da ih upozorimo na rizik – kaže Mici? i dodaje:

– Srazmerno riziku postoji rangiranje prema kojem se odre?uje le?enje. Ako je rizik do deset odsto, savetuje se promena životnog stila. Od 10 do 20 odsto u zavisnosti od komponenti koje su uklju?ene, pored promene životnog stila, uklju?uju se i odre?eni lekovi, dok osobe koje imaju rizik preko 20 odsto od po?etka moraju da koriste lekove – kaže Mici?.

Ono što je opasno kod metaboli?kog sindroma je da on sve više poga?a i decu. Procene su da u svetu ima negde od 10 do 12 odsto dece sa ovim sindromom.

Gojaznost = metaboli?ki sindrom

Naš sagovornik kaže da metaboli?ki sindrom predstavlja predvorje gojaznosti.

– Kada unosimo suviše hrane, onda ta mast ne može više da se deponuje tamo gde je predvi?eno, naj?eš?e je to potkožno masno tkivo, i tada po?inje lokalizacija masnog tkiva na mestima na kojima to nije zgodno i predvi?eno, kao što su jetra, miši?i ili oko krvnih sudova – kaže Mici?, i dodaje da je iskustvo pokazalo da su žene na rukovode?im ili stresnim radnim mestima dva puta više izložene riziku od metaboli?kog sindroma.

Faktori rizika

Prema Mici?evim re?ima, postoje i odre?eni faktori rizika.

– Smatra se da izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, neaktivnost i nedostatak sna doprinose sve ve?oj u?estalosti metaboli?kog sindroma. On je naj?eš?e izazvan pogrešnim na?inom života, pa, ukoliko želite da ga spre?ite, klju?na je promena životnog stila. To na prvom mestu zna?i da pokušamo da smanjimo unos hrane i pove?amo fizi?ku aktivnost.

 

 [Press, 04.02.2008] 

.

U zemljama Evropske unije male su šanse da kupite jogurt kojem istekao rok upotrebe, ili suvomesnati proizvod na kojem ne piše koliko ima kalorija i masti.

Na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u Evropskoj uniji treba da budu jasno istaknuti podaci o sadržaju masno?e, še?era i soli, predložila je Evropska komisija u okviru napora za smanjenje sve raširenije gojaznosti medju Evropljanima.

"Ve? smo po?eli da skre?emo pažnju potroša?ima da budu oprezniji pri izboru hrane koju jedu, ali im treba omogu?iti da naprave pravi izbor. Treba im pružiti ta?ne informacije kako bi mogli da planiraju svoju ishranu ", rekao je komesar EU za zdravlje Markos Kiprijanu.

U okviru predloga, ?iji je cilj poboljšanje postoje?ih propisa, na prehrambenim proizvodima koji se prodaju u EU mora?e da bude uo?ljivo nazna?ena energetska vrednost u kalorijama ili džulima, koli?ina masno?e, zasi?enih masti, ugljenih hidrata, še?era i soli, i to na prednjoj strani pakovanja.

Mešavine alkohola i sokova, takozvani "alko-pop" napici, takodje ?e biti obuhva?eni predlozima. Vino, žestoka pi?a i pivo bi?e, medjutim, predmet posebnog istraživanja kako bi se odredilo kakvo bi obeležavanje bilo najprimerenije.

Predlozi takodje treba da preciziraju i razjasne važe?e propise o na?inu na koji treba da bude definisano poreklo nekog proizvoda ukoliko on sadrži sastojke iz dve ili više zemalja.

Oni treba i da pooštre obeležavanje prehrambenih proizvoda sa sadržajem supstanci koje mogu izazvati alergije, kao što je, na primer, kikiriki.

Cilj ove inicijative je suzbijanje gojaznosti, pre svega medju mladima. Smatra se da je u EU oko 22 miliona dece s prekomernom težinom ili gojazno, od ukupno 80 miliona dece mladje od 14 godina, a taj broj raste za oko 400.000 godišnje.

Novi predlozi takodje imaju cilj da pomognu ljudima s drugim zdravstvenim problemima, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

(Tanjug 01.02.2008)

.

Zaposleni, penzioneri, samostalni preduzetnici ili poljoprivrednici ?iji prihodi po ?lanu doma?instva ne premašuju iznos minimalne zarade u Republici osloba?aju se pla?anja participacije za preglede i le?enje.
Ovo je u ?etvrtak odlu?ila Vlada Srbije, na predlog Upravnog odbora Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Minimalna zarada, koja je od ?etvrtka pove?ana na 70 dinara po ?asu, sada iznosi 12.180 dinara, i to je utvr?eni materijalni cenzus za osloba?anje od participacije.
Odluka se odnosi i na fiksno i na procentualno u?eš?e pacijenata u troškovima le?enja. Ostaje jedino fiksna participacija na lekove, koja iznosi 20 dinara.
Ova odluka donosi zna?ajno olakšanje za budžet najsiromašnije kategorije stanovništva. Predlaga?i odluke procenili su da je 20 dinara po pregledu, 50 dinara po bolni?kom danu, 100 dinara za ultrazvu?ni pregled, 300 za snimak skenerom ili 600 dinara za magnetnu rezonancu, ipak, nezanemarljiv trošak. Pogotovo kada je u pitanju procentualna participacija za hirurške zahvate ili implantante, koja iznosi od pet do 20 odsto ukupnog troška le?enja, a koja ne može biti ve?a od 30.000 dinara. Predlog UO RZZO je bio da ova odluka za stanovništvo ?iji su prihodi ispod utvr?ene minimalne zarade važi od 1. januara, ali se ?ekalo "zeleno svetlo" Vlade Srbije.

[Ve?ernje novosti, 01.02.2008] 

.

Udruženje gra?ana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.

Iako do željene reakcije nadležnih institucija još uvek nije došlo, u me?uvremenu je, tragom ove akcije, a na inicijativu nastavnika i roditelja Oš "Siniša Nikolajevi?" iz Beograda iz ove škole udaljena prodavnica belih peciva. Roditeljski savet i školski odbor podržali su ideju da se u školi otvori kiosk zdravijih proizvoda, pod nazivom "Zdrava svaštarica".

"Kucnuo je i taj ?as. Prvi put u Srbiji, a i šire, u jednoj osnovnoj školi deca, ali i njihovi roditelji i nastavnici, imaju priliku da izaberu nešto iz širokog asortimana zdravije hrane, u kojoj ?e pored integralnih svežih peciva, biti prisutne i druge integralne namirnice, poput pica, sendvi?a, slanih i slatkih pita, zdravijih grickalica i sl", izjavio je ovim povodom direktor Darko Mateji?.

Ina?e, proizvodi koji se prodaju ne sadrže hemijske aditive, vešta?ke boje i konzervanse. Umesto industrijski prera?ene hrane, koja je izgubila gotovo svu nutritivnu vrednost, ovakvi proizvodi ?e deci dati onu energiju koja im je potrebna za pravilan rast i razvoj.

U cilju promocije zdravijeg življenja u kiosku ?e se mo?i nabaviti i 100% prirodni sapuni, šamponi, paste za zube, kao i literatura i ?asopisi koji promovišu ekološke i sli?ne ideje. Ve?ina proizvo?a?a odazvala se molbi da snize cene kako bi ova hrana bila što dostupnija prose?nom de?ijem džeparcu.

U sklopu ovog projekta, koji ?e trajati najmanje do kraja ove školske godine, bi?e organizovana predavanja, kao i drugi vidovi edukacije, u koje su uklju?eni eminentni stru?njaci iz oblasti zdravije ishrane.

Sve?anost povodom po?etka rada "Zdrave svaštarice", kao i degustacija zdravijih proizvoda, održana je na Svetog Savu u nedelju, 27. januara od 13.30 ?asova, u Timo?koj 24..

Njujorški odbor za zdravstvo odlu?io je da naredi lancima restorana u najve?em ameri?kom gradu da u svoje menije uvrste ta?an broj kalorija koje sadrže njihova jela.

Odbor za zdravstvo grada Njujorka doneo je ovakvu odluku u nadi da ?e podaci o koli?inama masno?e u pojedinim jelima naterati mušterije da dobro razmisle i po?nu zdravije da se hrane.

Odluka odbora, navodi AP, koja ?e stupiti na snagu 31. marta, odnosi se na svaki lanac koji ima najmanje 15 restorana. Veliki lanci restorana ?ine oko deset odsto njujorških ugostiteljskih objekata.

Neki od njih, kao što su Mekdonalds ili Burger King, nude gostima podatke o broju kalorija, ali ne u jelovnicima ve? na poslužavnicima koje posetioci dobiju tek kad plate i ponesu porudžbinu.

Gradski zvani?nici nadaju se da ?e izveštaj o tome koliko koji obrok ima kalorija doprineti smanjivanju broja gojaznih gra?ana Njujorka, ?im budu videli šta pojedina jela sadrže.

Gradski komesar za zdravlje, Tomas Friden, izrazio je nadu da ?e restorani, zahvaljuju?i novoj regulativi, po?eti da nude zdraviju hranu.

"Mislim da ubudu?e u ponudi ne?emo imati predjela od 2.700 kalorija kao što je sad slu?aj," kaže Friden.

Njujorške gradske vlasti zabranile su prošle godine u svim restoranima upotrebu nekih masno?a prilikom pripremanja hrane.

Od kako je Njujork doneo takvu odluku, isto razmatraju ameri?ka savezna država Kalifornija i okrug King u saveznoj državi Vašington, gde se nalazi grad Sijetl.

Centar za slobodu potroša?a, koji ?ine restorani i prehrambene kompanije, krenuli su u napad.

"Ne treba biti doktor nauke, pa ?ak ni imati završenu srednju školu, da biste uvideli razliku izme?u 12 par?i?a piletine i jedne salate," piše u saopštenju tog centra.

Kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da ?e brojanje kalorija pretrpati jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se optere?uju takvim podacima.

 [B92, 29.01.2008] 

.

Pred novogodišnje praznike na Dijabetes forumu je pokrenuta dobrovoljna akcija prikupljanja sredstava za nabavku skener / printer / fax ure?aja za Društvo za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda.

Na inicijativu samih u?esnika foruma, prikupljeno je 7.000 dinara, što je dovoljno za kupovinu ovog ure?aja.

Ovim putem se najtoplije zahvaljujemo svim dobrim ljudima koji imaju razumevanja i žele da pomognu u radu našeg udruženja.

Stela Prgomelja

predsednica Društva

22.01.2008. 

.

Britanske vlasti su odobrile obavljanje spornih eksperimenata uz koriš?enje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona što, prema zagovornicima ovakvih istraživanja, otvara put za le?enje Parknisonove, Alchajmerove i mnogih drugih bolesti i posledica nekih povreda.

Britanska vlada je u jednom trenutku, suo?ena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom nau?nih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stru?njaci ovih ustanova ?e mo?i da kreiraju specifi?nu vrstu hibrida, ubacuju?i ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ?eliju.
Rezultat ?e biti takozvani "citrolazmi?ni hibridni" embrion, ili "cibrid", koji ?e biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Nau?nici u Kini, SAD i Kanadi ve? su radili sli?ne stvari, a ova tehnika je koriš?ena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom koriš?ene samo životnjske ?elije, iako je ve? bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ?elija i životinjskih jajnih ?elija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživa?i trenutno moraju da koriste ljudske jajne ?elije preostale od tretmana oplo?avanja, ali takvih ?elija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar. Britanski istraživa?i se, me?utim, nadaju da ?e im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomo?i da dobiju mati?ne ?elije koje bi mogle da obezbede nove na?ine le?enja ve?eg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ?elije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ?elije uba?ene u životinjske embrione.

[Tanjug, 18.01.2008] 

.

VMA od 1. januara postala drugi klini?ki centar Srbije

Beograd – Vojnomedicinska akademija zvani?no je otvorila vrata osiguranicima Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje 1. januara ove godine i za prvih dvadesetak dana broj pacijenata se gotovo udvostru?io u toj ustanovi.
– Posle toliko godina uspostavili smo saradnju s Ministarstvom zdravlja i RZZO, zahvaljuju?i velikim naporima i inicijativi našeg na?elnika, generala Jefti?a. Imali smo veliko razumevanje mati?nog Ministarstva odbrane na ?elu s ministrom Draganom šutanovcem, koji je prepoznao pravi trenutak za ustupanje dela kapaciteta VMA velikom broju gra?ana Srbije. Veoma rado smo ponudili naše usluge Republi?kom zavodu za osiguranje, a istovremeno ostali smo pri vojnom ministarstvu – kaže za Danas pukovnik dr Milorad Rabrenovi?, na?elnik Centra za hitnu medicinsku pomo? VMA.

Nova oprema i ve?i ugled

VMA je vojna bolnica sa svim mogu?im službama i specijalistima koji obavljaju sve mogu?e medicinske usluge, po?ev od onih rutinskih pa do komplikovanih transplantacija. VMA je, nakon 12 godina odsustvovanja, ponovo primljena u Balkanski komitet vojne medicine, a postala je i Regionalni centar za vojnomedicinsku saradnju. Primenjuje vrhunska dostignu?a savremene medicine, poput transplantacije jetre sa živog davaoca, mati?nih ?elija, refraktorne hirurgije i drugo. Tako?e, tehnologija koja se koristi u toj ustanovi se osavremenjuje, tako da je nedavno opremljen sterilni hematološki blok, nadogra?en linearni akcelerator za le?enje malignih bolesti, nabavljen multislajsni skener najnovije generacije, kao i laser koji se koristi u oftalmologiji za skidanje visoke dioptrije.

Da bi se gra?ani iz Beograda le?ili na VMA o trošku zdravstvenog osiguranja potrebno je da imaju uput svog izabranog lekara opšte medicine i overenu zdravstvenu knjižicu, a pacijentima iz unutrašnjosti potrebno je da mati?na filijala RZZO overi lekarski uput. Za le?enje na VMA pla?aju participaciju kao i u Klini?kom centru Srbije, tako da pregled košta 20 dinara, a bolni?ki 50 dinara. Skener košta 300 dinara, ultrazvuk 100, magnet 600 dinara… Ukoliko je re? o hitnim slu?ajevima, oni se odmah primaju i rešavaju, ali u Dijagnosti?ko-poliklini?kom centru pacijentima se zakazuju pregledi. ?ekanje je, kaže naš sagovornik, "relativna stvar, ali kada se zakaže datum i vreme onda tu nema pomeranja". VMA prima i pacijente koji dolaze samoinicijativno i bez uputa, ali onda oni pla?aju punu cenu pregleda.
– Mi smo u rangu Klini?kog centra Srbije, dakle tercijalni tip ustanove usko specijalizovane za rešavanje najsloženijih stvari, koje obi?ne bolnice ne mogu da reše. Ovih dana imamo veliki broj pacijenata. U Centru za hitnu medicinsku pomo? u toku smene do 1. januara bilo je od 75 do 76 pacijenata, a sada ih ima 140! Me?utim, treba napomenuti da mi nismo urgentni centar, ni jednog pacijenta ne?emo vratiti, ali bi zaista bilo dobro da se kapaciteti troše na one kojima je istinski potrebna tercijalna zdravstvena usluga. Od 1.300 ležajeva koliko je naš kapacitet, civilnim osiguranicima ustupili smo ukupno 500 u svim službama i bilo bi dobro da se troše na one kojima su zaista potrebne takve usluge – objašnjava dr Rabrenovi?

 [Danas, 19.01.2008]

.

Penzioner tuži poljski parlament zato što gladuje

Jedan poljski penzioner tužio je poslanike parlamenta zato što mu je penzija toliko mala da mu, posle kupovine lekova, jedva ostane novca za hranu.

Su?enje, prvo takve vrste u Poljskoj, po?e?e u Lo?u 24. januara, javljaju danas poljski mediji.
šezdesetogodišnji Ježi Stefanjak, težak še?eraš iz Lo?a, prima invalidsku penziju od 159 evra. Kada plati sve neophodne lekove, za hranu mu ostaje 1,4 evra dnevno.
"Volim Poljsku, ali dosta mi je smucanja po centrima za socijalnu pomo? i žalopojki, a tako?e i su?enja sa penzionim osiguranjem koji mi je pogrešno obra?unao penziju", kazao je Stefanjak poljskom dnevniku "Super ekspres".
Od optuženog poljskog parlamenta, Stefanjak traži da mu ispravno obra?una penziju na, kako je procenio, oko 370 evra mese?no, kao i da mu vrati novac koji mu je oduzet pogrešno izra?unatom penzijom – ukupno 71.400 evra.
"Ne radi se samo o mom slu?aju, ve? i svim onim penzionerima koje poljska država tretira kao poslednju rupu na svirali", rekao je Stefanjak.

[Beta 15.01.2008.]

.

Zbog pokušaja da se uz pomo? ovog zasla?iva?a smrša, ve?a je verovatno?a da se završi u bolnici nego da se ?ovek reši viška kilograma

žvakanje previše žvaka?ih guma koje ne sadrže še?er ve? zasla?iva? sorbitol može da bude prili?no opasan put ka vitkoj liniji. Nema?ki lekari su upozorili da vešta?ki zasla?iva? sorbitol može prouzrokovati dijareju i dovesti do potencijalno opasnog gubitka kilograma, pa je takav na?in mršavljenja daleko od preporu?enog. Na ovu tvrdnju naveo ih je slu?aj 21-godišnje devojke koja je izgubila skoro 11 kilograma, kao i muškarca od 46 godina koji je smršao ?ak 21 kilogram zbog neobjašnjivih proliva, sa više od 10 stolica na dan, sve dok doktori nisu našli vezu izme?u navike ovih pacijenata da koriste žvake u meri koja postaje opasna po zdravlje. Ovaj izveštaj nema?kih lekara Humboldt Univerziteta u Berlinu objavljen je u ju?erašnjem broju poznatog medicinskog ?asopisa „British Medical Journal”. U Americi su odmah po?eli da umiruju konzumente omiljenih žvaka, objašnjavaju?i kako rizik u ovoj zemlji nije veliki, jer je sorbitol re?e u sastavu žvaka?ih guma, zato što se tamo prednost daje zasla?iva?u aspartamu, za koji se tvrdi da je, kao i saharin – bezbedan.

Profesor dr Branko Jakovljevi?, specijalista ishrane sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, za „Politiku” objašnjava da se sa sorbitolom sre?emo svakodnevno i to ne samo u žvaka?im gumama, ve? je on sastojak i nekih sirupa protiv kašlja, prisutan je u brojnim dijetetskim preparatima, pa ?ak i kao dodatak u hrani, poznat pod skra?enicom E 420. U svim ovim navedenim proizvodima sorbitol se, prema re?ima dr Jakovljevi?a, nalazi u izuzetno malim koli?inama da bi mogao da ima bilo kakav efekat na zdravlje i na probavni sistem. Naravno, kada bismo preterivali sa konzumiranjem sorbitola, slika bi bila druga?ija. Prvo upozorenje dr Jakovljevi?a jeste da svako ko dobije eventualno ideju da smrša uz pomo? žvaka?ih guma odmah odustane, jer da bi se to dogodilo je potrebno, na primer, dvadeset i više pakovanja žvaka?ih guma dnevno.

– Verujte mi, mnogo je ve?a verovatno?a da zbog pokušaja da uz pomo? sorbitola smršate završite u bolnici nego da se rešite viška kilograma. Isto važi i za sva sredstva za mršavljenje koja sadrže laksative ili diuretike, odnosno sredstva za ?iš?enje creva ili izbacivanje vode – kaže naš sagovornik.

Dr Jakovljevi? pojašnjava da je sorbitol zapravo vrsta alkoholnog še?era i da, izme?u ostalog, u debelom crevu povla?i vodu iz organizma, ubrzava peristaltiku, odnosno pokretljivost creva i time izaziva lakše pražnjenje creva, pa se zato koristi i kao laksativ. Tako se ova supstanca koristi kada treba rešiti problem sa opstipacijom, odnosno zatvorom, ali tada isklju?ivo po savetu lekara.

– Koriš?enje laksativa, sorbitola ili nekog drugog sredstva kao na?in za smanjivanje kilograma je, me?utim, izuzetno štetan na?in i nosi sa sobom zdravstvene posledice. Pomo?na lekovita sredstva koja obe?avaju rešavanje problema sa težinom, kod nas ?esto sadrže neke oblike laksativa, sredstava za ?iš?enje, ali od toga je slaba korist. Prvo, nekontrolisanim stolicama gubi se velika koli?ina minerala iz organizma, kao i te?nost i lako se završi u bolnici. Osobe koje dugotrajno koriste laksative da bi smršale izlažu se opasnosti od ošte?enja zida debelog creva. Tako?e, posle prestanka upotrebe laksativa, po pravilu, težina se vra?a – navodi dr Jakovljevi?.

Dr Jakovljevi? dodaje da do sada u medicinskoj nauci nije bilo mnogo iskustava, naro?ito negativnih, sa koriš?enjem sorbitola i izveštaj nema?kih istraživa?a objavljen u poznatom britanskom ?asopisu više je nego koristan, pre svega zbog upozorenja kako i naizgled bezazlene žvake, kada se preteruje, mogu ?oveka smestiti u bolnicu. Naravno, nije re? o jednom ili dva pakovanja žvaka?ih guma, ve? više od 20 pakovanja, zbog kojih su u bolnicu stigli pacijenti sa izuzetno jakim bolovima u stomaku, sa puno gasova i zbog izuzetno ?estih stolica. Kad su doktori rešili misteriju, pacijenti su rekli zbogom žvakama sa sorbitolom i povratili težinu.
Profesor Jakovljevi? je poput ameri?kih lekara pojasnio još jednu stvar: za pri?e da je zasla?iva? aspartam kancerogena materija, kako se kod nas ?esto može ?uti, naš sagovornik tvrdi da nemaju nikakvog nau?nog osnova i da nijedna medicinska studija to nije potvrdila.

[Politika,12.01.2008.].