Author:

Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila, a ove godine moto svih manifestacija koje ?e se tim povodom organizovati širom sveta bi?e "Zaštitimo zdravlje od klimatskih promena".

U Beogradu, Ministarstvo zdravlja Srbije ?e organizovati niz predavanja u Skupštini grada, a nakon toga na trgu Nikole Paši?a od 13 ?asova bi?e održan javni ?as za djake osnovnih i srednjih škola. Tema ?e biti klima i klimatske promene.

Na trgu ?e biti postavljeni i štandovi beogradskih domova zdravlja na kojima ?e gradjani mo?i da dobiju zdravstvene savete i informacije o aktivnostima tih zdrdravstvenih ustanova.

Svetski dan zdravlja obeleži?e i Crveni krst Srbije u svim ve?im gradovima zemlje.

U Novom Sadu, pod parolom „Sa?uvajmo zdravlje od klimatskih promena“ ?e od 9 do 12 i od 17 do 20 sati u holu Merkator centra biti organizovano merenje še?era u krvi, holesterola i triglicerida, kontrolisa?e se krvni pritisak, puls, telesna težina, visina, obim struka, indeks telesne mase, a sa gra?anima ?e razgovarati lekari i bi?e deljeni zdravstveno-vaspitni leci.

Kreativne radionice sa decom mla?eg osnovnoškolskog uzrasta pod nazivom „?uvaju?i prirodu – ?uvamo naše zdravlje“, izložba de?jih likovnih radova, podela zdravstveno-vaspitnih letaka organizovane su od 11 ?asova u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Volonteri Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata i centra za prevenciju narokomanije „Emprona“ od 12 do 15 sati ispred Zavoda za zaštitu studenata informisa?e studente o problemima zavisnosti od droga i alkohola. Bi?e deljeni i upitnici o zavisnosti od psihoaktivni supstanci.

Volonteri centra „Emprona“. „Crvene linije“, Centra za omladinski rad, Omladine „JAZAS“, „Novosadskog humanitarnog centra“, Centra „živeti uspravno“ i Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata organizuju akcije na Studentskom trgu od 11 do 14 sati i na Trgu slobode od 16 do 19 ?asova. Gra?anima ?e deliti edukativne letke o o?uvanju zdravlja i rizicima i razgovarati sa prolaznicima.

.

Na skupu farmaceuta upozoreno da država ne sme da dozvoli da sistemi koji nisu iz farmaceutske oblasti kupuju lance apoteka
 
– želimo da skrenemo pažnju nadležnim institucijama da se oblast farmaceutske delatnosti mora urediti na kvalitetan na?in, jer u budu?nosti može da do?e do problema u pružanju usluge gra?anima. Mogu da nastanu problemi ulaskom velikog kapitala u farmaceutski sektor, jer ?e onda on diktirati šta ?e da se nalazi u apotekama, odnosno ono što stvara profit, a ne ono što je pacijentima potrebno – ?ulo se, izme?u ostalog, na na ju?erašnjem skupu „Nova uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije” održanom u „Medija centru”.

Apoteke u našoj zemlji morale bi u narednih nekoliko godina da izgledajupoput onih u razvijenim državama, saglasni su farmaceuti, dapredstavljaju prvo mesto gde se pacijent obra?a kada oseti manje zdravstvene tegobe i gde je farmaceut upoznat sa osnovnim zdravstvenim stanjem svojih pacijenata. U?esnici skupa su objasnili da se iskušenja na putu do tog cilja najviše odnose na proces privatizacije i modele ugovaranja sa Republi?kim zavodom za zdravstveno osiguranje.

Zlata žuvela, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da je privatizacija u farmaceutskoj delatnosti neminovna da bi ta oblast mogla da funkcioniše i da našoj zemlji nedostaje nacionalna strategija lekova. Ona je naglasila da takvu strategiju može da donese jedino Vlada Srbije, koja treba da konsultuje stru?njake iz te oblasti, ali da se istovremeno farmaceutski sektor mora posmatrati kao multidisciplinarni, jer se on ne nalazi samo pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, ve? i ministarstava trgovine i finansija.

– Neophodno je postojanje pravilnika o radu apoteka koji ?e ta?no definisati šta je eti?no, a šta ne u apoteci, šta je dobra farmaceutska praksa, ko može da bude vlasnik apoteke. Ako se vidi da se u javnom apotekarstvu apoteke oko 60 odsto same finansiraju, iz sopstvenog resursa, a ne preko recepata, treba razmotriti mogu?nost da one ve?im delom pre?u u privatni sektor – istakla je žuvela.

Miloš Nikolin, predstavnik Agencije „Placebo”, objasnio je da je pohvalno to što ?e do?i do licenciranja farmaceuta, jer ?e po zakonu morati da se stalno usavršavaju, kao i to što ?e u budu?nosti apoteke služiti za promociju zdravih stilova života i što ?e više farmaceuti sara?ivati sa pacijentima.

– Zna?ajno ?e biti uvo?enje elektronskog zdravstvenog sistema u apotekama, kao i postavljanje LCD monitora. Me?utim, loša strana globalizacije u apotekarskom sektoru jeste što sistemi koji nisu iz farmaceutske oblasti kupuju lance apoteka i što im je profit jedini motiv. U mnogim evropskim zemljama postoji zakon po kojem samo farmaceut može biti vlasnik apoteke, što je dobro. Ali, recimo u Ma?arskoj, na benzinskoj pumpi ?ovek može da kupi lek, što je veoma opasno, jer ne zna kako treba da ga koristi – rekao je Nikolin, koji je ovom prilikom istakao zna?aj sutrašnjeg održavanja me?unarodne konferencije u hotelu „Prezident” u Kovilovu, koja ?e biti posve?ena strategiji razvoja apotekarskog sektora u Srbiji.

Rade Lazarevi?, pomo?nik generalnog direktora za komercijalne poslove kompanije „Velefarm”, naglasio je da oni žele da farmaceutska delatnost i apoteke u Srbiji budu na nivou najrazvijenijih zemalja sveta, gde ovaj sektor sve više dobija na zna?aju, dok je magistar farmacije Suzana Miljkovi? istakla da farmaceuti ne treba da služe samo za izdavanje lekova, ve? da moraju da pomognu gra?anima ukoliko imaju blaže zdravstvene tegobe, bez odlaska u dom zdravlja.

– Svedoci smo da se farmaceutska struka stalno menja, a to zna?i da svaki farmaceut mora da odgovori sve ve?im i složenijim zahtevima koje pod njega postavljaju pacijenti, uskospecijalizivani zdravstveni radnici, sofisticirana tehnologija, inovacije u medicini i farmaceutskoj industriji. Najvažnije je da svaki gra?anin koji u?e u apoteku oseti da je došao na pravo mesto – rekla je Miljkovi?eva.

[Politika, 1.4.2008.] 

.

Dijabetes rizi?an koliko i infarkt

Kod osoba s dijabetesom verovatno?a da imaju neki teži zdravstveni problem u vezi sa srcem je podjednako velika kao i kod onih koji su preživeli infarkt, zaklju?io je tim danskih stru?njaka.

Njihov zaklju?ak je zasnovan na pra?enju ?ak 3,3 miliona Danaca starih najmanje 30 godina, od kojih je 2,2 odsto bolovalo od dijabetesa, a 2,4 odsto preživelo infarkt.

Kod muškaraca dijabeti?ara rizik od šloga, infarkta ili smrti s kardiovaskularnim uzrokom je 2,32 puta ve?a nego kod onih koji nemaju še?ernu bolest, dok je kod ispitanika koji su preživeli infarkt verovatno?a navedenih oboljenja ve?a za 2,48 odsto.

Stanje je nešto teže kod žena. One koje boluju od dijabetesa izložene su 2,48 puta ve?em riziku da dožive navedena oboljenja, dok su one koje se prebrodile jedan infarkt izložene 2,71 puta ve?em riziku.
Osim toga, ustanovljeno je da je, kad ljudi s dijebetesom dožive infarkt, rizik da od toga umru dvostruko ve?i nego kod onih koji ne boluju od te bolesti.

Zbog toga danski stru?njaci, predvodjeni dr Tinom Ken šram, preporu?uju da se dijabeti?arima daju statini i drugi lekovi za koje je utvrdjeno da smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

(Tanjug, 02.04.2008.)

.

Ameri?ki i evropski nau?nici pronašli su još šest gena koji ?ine osobe sklonim dobijanju dijabetesa tipa 2, saopštili su britanski stru?njaci.

Ukupno je identifikovano 16 gena, koji uti?u na biološke promene nivoa glukoze u krvi.

"Nijedan od novootkrivenih gena do sada nije bio na spisku potencijalnih uzro?nika dijabetesa", izjavio je endokrinolog sa Univerziteta u Oksfordu dr Mark Makarti.

"Svaki gen obezbe?uje pronalazak mehanizama za dobijanje dijabetesa, kao i mogu?nost novih terapija", dodao je britanski stru?njak.

Dijabetes tipa 2 je ?eš?i oblik ove bolesti, a faktori rizika su prekomerna telesna težina, hipertenzija i fizi?ka neaktivnost.

Osobe koje naslede sve gene i njihove mutacije, izložene su tri puta ve?oj opasnosti od dobijanja dijabetesa, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom ?asopisu "Nej?er" (Nature).

Nau?nici su naveli da geni – CD123-CAMK1D, TSPAN8-LGR5, THADA, ADAMTS9 i NOTCH2, uti?u na razvoj ?elija koje proizvode insulin u pankreasu.

Dijabetes je oboljenje tokom kojeg je nivo glukoze u krvi povišen ili smanjen zbog poreme?enog rada pankresa.

Ukoliko se ne le?i tabletama ili injekcijama insulina, dijabetes ugrožava krvne sudove, što u može da ugrozi rad bubrega i vid, a u ekstremnim slu?ajevima može dovesti do amputacije ekstremiteta, moždanog i sr?anog udara.

(Beta, 01.04.2008.).

Preventivni pregled o?iju spre?ava slepilo izazvano dijabetesom

Zdravstvene vlasti škotske žele da pomognu prevenciju slepila koje je izazvano dijabetesom, tako što su uvele posebne testove za sve pacijente koji boluju od te bolesti. Vlasti škotske koriste Siemensov softver kako bi pozvale oko 300.000 pacijenata u centre u kojima se vrše pregledi. Tako?e, Siemensov softver bi?e koriš?en i za analizu rezultata testova.
Metaboli?ki poreme?aji koji se javljaju kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa II izazivaju promene u malim krvnim ?elijama u telu u periodu od nekoliko godina. Kao rezultat, rane sporije zarastaju, pove?avaju se problemi sa cirkulacijom, a mrežnja?a se vremenom ošte?uje. Kasniji stadijumi dolaze polako i uvek vode do slepila. Redovni pregledi o?nog dna omogu?avaju doktorima da otkriju problem na vreme, kako bi prevenirali slepilo laserskim i drugim tretmanima, koji su osmišljeni kako bi bilo spre?eno ošte?enje u 70 odsto slu?ajeva. U studiji koju su sprovele škotske vlasti tako?e se procenjuje da bi rano otkrivanje simptoma umanjilo troškove le?enja ovih pacijenata za 43 odsto.
Dijabetes je tipi?na bolest industrijskih društava, što zna?i da bi broj pacijenata zahva?enih ovom boleš?u mogao biti drasti?no pove?an u narednih nekoliko godina. Preventivne mere tako postaju sve važnije za zdravstvenu negu i one koji je pružaju. škotska u ovom slu?aju ima pionirsku ulogu, zato što uvodi sistematske godišnje preglede za pacijente koji boluju od dijabetesa. Gotovo svi takvi pacijenti sada se pregledaju u regionalnim centrima za kontrolu vida. Preglede obavlja osoblje koje je posebno obu?eno da slika mrežnja?e pacijenata.
Svi procesi, od pozivanja pacijenata do zakazivanja sastanaka, snimanja i postavljanja dijagnoze su pod kontrolom Siemensovog Soarian Integrated Care softvera. Podaci se šalju iz centara za kontrolu vida na centralni server i tako?e se sinhronizuju sa informacijama u državnom zdravstvenom registru. Lekari koji otkriju problem tako mogu blagovremeno po?eti le?enje pacijenata, kako bi spre?ili slepilo..

Crno vino može da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom

Brojne studije pokazuju da ?aša-dve crnog vina mogu da budu dobre za zdravlje i ?ak dobre za liniju. Istraživa?i sada kažu da crno vino može i da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom.

Skoro da zvu?i kao posao iz snova – istraživanje crnog vina. Jedino što ova studija uklju?uje i ranu zagadjenu bakterijama, ?ak i nekim koje mogu da budu fatalne kao što su E-koli i listerija. Profesorka Azlin Mustafa sa univerziteta Misurija kaže da je studija pokazala da crno vino ne ošte?uje korisne bakterije u stomaku ali da pomaže u zaštiti protiv onih škodljivih.

«Znamo da crno vino zapravo ubija te bakterije isto kao što i spre?ava njihov rast. I tri vrste crnog vina koje su se pokazale najbolje, medju onima koje smo testirali, bile su Kaberne, Merlo i Pino Noar».

Profesorka Mustafa kaže da odredjeni hemijski sastojci koji se prirodno nalaze u vinu ili koži groždja pomažu vinovoj lozi da se odbrani od bolesti. Ona isti?e da se ti hemijski sastojci takodje mogu na?i u crnom vinu i to bi mogao da bude razlog zbog kojeg crno vino štiti ljude protiv odredjenih bolesti koje uzrokuju bakterije. Neke studije osporile su dobrobiti crvenog vina. Ali profesorka Mustafa navodi da je, ?ak i kada su istraživa?i razblažili crno vino, ono ipak uništilo ili umanjilo rast loših bakterija.

«Najvažnije je umereno konzumiranje, što zna?i jedna ?aša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce».

Istraživa?i su takodje ispitivali belo vino ali su ustanovili da samo crno vino pomaže u zaštiti protiv štetnih bakterija.

[VOA, 23/03/2008]

.

Dijabetes melitus (še?erna bolest) je naj?eš?e endokrino – metaboli?ko oboljenje detinjstva, bolest koja postaje sve ?eš?a u ve?ini zemalja. Ova hroni?na, ozbiljna bolest, ?esto se komplikuje akutnim poreme?ajima.

O dijabetes melitusu govori se kao o sindromu, složenoj grupi poreme?aja sa zajedni?kim obeležjem: pove?anim vrednostima glikoze (še?era) u krvi usled neodgovaraju?eg dejstva hormona zadnjeg dela guštera?e – insulina.

što je nedostatak insulina zna?ajniji to je porast glikoze u krvi više izražen, kao i žestina prate?ih metaboli?kih poreme?aja.

Najve?i broj dece i adolescenata, 95 odsto od insulin zavisnog tipa dijabetesa ili tipa I koji se karakteriše potpunim nedostatkom insulina, te je davanje injekcija insulina neophodno da bi se sa?uvao život obolelog.

Le?enja dijabetesa je kompleksno, jer se primenjuje više terapijskih postupaka, zatim individualno odnosno podešeno za svakog bolesnika, i što je veoma važno, doživotno, jer je i sama bolest takvog – hroni?nog karaktera.

Osnovni ciljevi le?enja su otklanjanje simptoma i znakova še?erne bolesti uz ose?aj punog zdravlja i o?uvanja psihofizi?ke sposobnosti posebno kod dece u rastu i razvoju.

Program obuke majke ili oba roditelja isto je toliko važan kao i medicinska pomo? detetu, u koju se sada ne bismo upuštali. Proces edukacije je dugotrajan, progresivan i potrebno ga je ?esto obnavljati tokom celog dugogodišnjeg staranja o bolesnom detetu.

Prirodna reakcija roditelja kada otkriju da se njihovo dete rezbolelo od dijabetesa jesu šok i neverica, a zatim strah, tuga, neizvesnost, briga za budu?nost svog potomka.

Za veoma kratko vreme, nepripremljeni roditelji treba da nau?e mnogo stvari u vezi s dijabetesom i da svoje po?etno i neveliko iskustvo i znanje prenesu detetu. Detetu s dijabetesom je svakako potrebno.

Neophodno je da mu odrasla osoba, mo?nija, sposobnija, s razvijenom sveš?u o odgovornosti, pomogne da na pravi na?in uzima terapiju, pridržava se propisanog režima ishrane, redovno kontroliše svoje zdravstveno stanje.

Ovim roditeljima svakako treba odati priznanje za ono što ?ine. Kao i njihova deca suo?eni su s mnogo više zahteva, zadataka i problema od prose?nih ljudi.

Postoji stalna potreba da se više posvete svom detetu. Ipak, nije lako na?i pravu meru. Nikako se ne podrazumeva da roditelj treba da zanemari svoj život, da odustane od brige o samome sebi, da se odrekne sopstvenih ambicija.

?injenica je da nije lako uklopiti sve obaveze, ali pitanje je koliko ?e se dobra u?initi detetu ukoliko se posao napusti, a kroz mrzovoljnost i nezadovoljstvo mu se svakodnevno pokazuje da se zbog njega žrtvujemo.

Zna?ajna je i preporuka stru?njaka, da cela porodica prilagodi svoju ishranu detetu. Ipak, dete ne?e imati potpunu korist od samog ?ina ukoliko se stalno ose?a da zbog njega svi ostali pate.

Ovo treba da se uradi pažljivo i bez prebacivanja i gun?anja. Cilj je da detetu pokažemo da je i ovakvo njegovo stanje normalnost, da je mogu?e dobro živeti s dijabetesom i kako neko re?e "da je mogu?e i s lošim kartama odigrati dobru partiju".

Roditelji treba da su uz dete, a ne da rade stvari umesto njega. ?esto lekari, koji se bave problematikom dijabetesa, prime?uju da više od mlade osobe (adolescenata) vi?aju njene roditelje, koji pribavljaju recepte, razna opravdanja…

Dobre namere, sažaljenje, ose?aj krivice, nikako nisu opravdanja da se detetu ?ine razni ustupci i dozvoli mu se da manipuliše boleš?u.

Nije teško zaklju?iti da prezašti?eno dete, koje izbegava da završi svoje obaveze ne?e nau?iti šta zna?i biti odgovoran za sebe, sopstveni život i zdravlje, kako se boriti sa zahtevima svakodnevice, koji sa sobom, svojim promenama, mogu da nose nove probleme, ali i mogu?nosti.

[Gra?anski list, 10.03.2008]

.

Tokio – Muškarci koji spavaju manje od pet sati tokom no?i, imaju ve?i rizik da postanu gojazni i dijabeti?ari, saopštili su japanski nau?nici u najnovijoj studiji. Nedostatak sna stimuliše hormon za apetit, objasnio je japanski nau?nik Jošitaka Kaneita.
"Kada se malo spava, apetit se pove?ava, kao i potreba za unošenjem jake i kalori?ne hrane", navodi se u studiji. Istraživanje je sprovedeno nad 21.693 muškarca od 1999. do 2006. Oni koji nisu bili gojazni 1999, a spavali su prose?no manje od pet sati tokom no?i, imaju za 1,36 puta ve?i rizik da postanu gojazni, u odnosu na muškarce koji spavaju normalno, odnosno oko sedam sati.
"Oni koji malo spavaju imaju i 1,27 puta ve?u opasnost da imaju ve?i nivo še?era u krvi, što može uzrokovati dijabetes", dodaje se u istraživanju.
Studija je samo sprovedena nad muškarcima, tako da ne postoje podaci da li nedostatak sna isto uti?e i na žene.

[Danas, 20.03.2008] 

.

Pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni?!

NOVI SAD – Opravdane su sumnje da neki pekari farbaju beli hleb i prodaju ga kao crni, sti?u?i ekstraprofit na uštrb zdravlja ljudi, jer dijabeti?ar koji jede taj hleb ofarban prženim je?menim sladom ili prženom raži uzima više še?era nego da jede beli hleb – izjavila je Jasna Mastilovi?, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije FINS u Novom Sadu, apeluju?i na potroša?e da paze šta kupuju. Na ju?erašnjem savetovanju u Novom Sadu o zaštiti potroša?a i bezbednosti proizvoda, održanom povodom današnjeg Me?unarodnog dana potroša?a, ?ulo se, me?utim, da danas u Srbiji nema propisa na osnovu koga bi bili kažnjeni oni pekari koji farbaju beli hleb i na osnovu koga bi lažni crni hleb ili pecivo bili povu?eni s polica pekara.

Pijemo i sok koji se reklamira kao da je stopostotno vo?e, a to srpski potroša? ne može proveriti ukoliko ne odnese uzorak u Austriju ili Nema?ku, jer u Srbiji ne postoji laboratorija koja može proveriti da li je ta reklama istinita.

– Danas niko ne može pouzdano da odgovori na pitanja da li je hrana u Srbiji bezbedna i o tome se samo može naga?ati, jer o tome ne postoji centralna statistika niti celovit sistem obaveštavanja o ispitivanju proizvoda i trovanjima hranom, poput onog u Evropskoj uniji – izjavila je za GL Jasna Mastilovi?.

Na zdravim proizvodima pisa?e "provereno"

Ona je ju?e na savetovanju najavila da ?e institut na ?ijem je ?elu sa srpskom i vojvo?anskom organizacijom potroša?a kontrolisati prehrambene proizvode i za zdravstveno bezbedne garantovati svojim nalepnicama na deklaracijama na kojima ?e pisati: "provereno" i "preporu?ujemo".

– U Srbiji se samo naga?a kakvu hranu jedemo, uprkos tome što se puno prehrambenih proizvoda ispituje, a kontroliše se i sva roba koja se uveze u zemlju, me?utim, ti podaci se nigde ne sistematizuju i kod nas ne postoji sistem obaveštavanja kakav funkcioniše u EU, prema tamošnjim zakonima. Tamo se na sajtu EU objavljuje naziv svake robe za koju se u bilo kojoj zemlji ?lanici EU utvrdi da nije zdravstveno bezbedna, kao i ime njenog proizvo?a?a, tako da taj proizvo?a? više nema nikakvih šansi. To je prakti?no takva mera koja ?e svakog proizvo?a?a hrane obavezati da sâm vodi ra?una o tome da li je njegov proizvod bezbedan, a najve?a kazna ne dolazi od inspekcije, ve? od samih potroša?a – napominje Mastilovi?eva.

Još je opasnije, po re?ima ove ekspertkinje, što se u Srbiji sistematski ne vodi ra?una i ne informišu potroša?i o tome koji proizvodi i koliko takvih proizvoda u sebi ima mikotoksine, teške metale i druge zaga?iva?e što se dugoro?no akumuliraju u organizmu potroša?a i izazivaju rak. Zbog toga su, izme?u ostalog, srpski potroša?i manje zašti?eni od evropskih, kako tvrdi Mastilovi?eva i pledira da se što hitnije evropski standardi ugrade u doma?e zakone kojih bi morali da se pridržavaju doma?i proizvo?a?i, umesto sadašnjih, zastarelih pravilnika koji ve? decenijama važe u Srbiji.

Poziv na desetodnevno uzdržavanje od kupovine

Udruženje za zaštitu potroša?a Vojvodine ?e od ponedeljka, 17. marta pozvati potroša?e na desetodnevno uzdržavanje od kupovine svih životnih namirnica koje su više puta poskupele u protekloj godini, izjavio je za GL Goran Papovi?, ?elnik tog udruženja.

– Re?i ?emo potroša?ima: "Kupite hleb, nemojte kupiti pecivo i burek, kupite samo litar mleka, nemojte kupovati sireve ili nesto drugo" – kaže Papovi?. On kaže da se pozivu na bojkot kupovine mleka u decembru prošle godine, prema nezvani?nim podacima, odazvalo 20.000 ljudi.

[Gra?anski list, 14.03.2008]

.

U prostorijama Sekretarijata za zdravstvo održan je tre?i edukativni seminar za pedijatre i saradnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, saopštila je Informativna služba grada Beograda.

Seminar, koji je deo projekta 'Prevencija i le?enje gojaznosti kod dece i adolescenata' ,organizovao je Sekretarijat u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Na skupu su, kako je navedeno u saopštenju, prezentovane stru?ne teme iz oblasti pedijatrije, kao što su ishrana i fizi?ka aktivnost dece u ranom uzrastu i prevencija i le?enje gojaznosti.

Nosioci projekta prevencije gojaznosti kod dece su predsednik Udruženja pedijatara Srbije Miloš Bani?evi? i direktor Specijalne bolnice za štitastu žlezdu i metabolizam – Zlatibor Nenad Crn?evi?.

Gojaznost, udružena sa zdravstvenim tegobama u pedijatrijskom uzrastu, važan je ?inilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.

Gradska uprava ocenjuje da su istraživanja ove problematike u našoj zemlji nedovoljna, kao i da su skupovi ovog tipa jedan od na?ina da se tema gojaznosti aktuelizuje.

[RTS, 14.03.2008.] 

.