O najmasovnijom hroničnom bolesti čovečanstva za Život Plus govori docent dr Dragan Simić, načelnik Kardiologije III, Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
Povišeni krvni pritisak predstavlja izuzetno rašireno oboljenje na koje, zbog ozbiljnosti i komplikacija do kojih može da dovede, lekari stalno upozoravaju. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, hipertenzija je najmasovnija nezarazna hronična bolest savremenog čovečanstva. U Americi, koja ima dobro razvijenu statistiku, smatra se da od ove bolesti boluje oko 50 miliona stanovnika, odnosno od 30 do 40 procenata. A kakva je situacija u Srbiji i Evropi, objašnjava docent dr DraganSimić, načelnik Kardiologije III, Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
– U Srbiji nema preciznih podataka o broju obolelih, ali se pretpostavlja da ih je između tri i tri i po miliona. U zemljama Evropske unije procenat obolelih kreće se između 25 i 33 odsto. Kako je reč o doživotnoj bolesti, veoma je bitno da se primeni adekvatno lečenje, da bi hipertenzija bila stabilizovana. Nažalost, i u svetu i kod nas, bolest se u priličnoj meri doživljava neozbiljno, zbog čega se posle izvesnog vremena većina susreće sa ozbiljnim komplikacijama. Istraživanja pokazuju da je procenat dobro lečenih hipertoničara različit od zemlje do zemlje. U Španiji se dobro leči od dvanaest do osamnaest odsto obolelih, u Namačkoj 23 odsto, a u SAD-u tek trećina. Tačnije rečeno između 20 i 35 odsto.
A kakva je situacija u Srbiji?
– U Srbiji pravilno se leči od 15 do 20 odsto, što je poražavajuće zbog mogućih komplikacija, a potrebno je samo poštovati preporuke lekara. Dobro lečenje povišenog pritiska bazira se na lekovima antihipertenzivima. Ali, to ne znači da pacijent samo jedan ili dva meseca uzima preporučenu terapiju, a onda je samoinicijativno prekine, jer se zdravstveno dobro oseća. Međutim, upravo to radi polovina obolelih, dok trećina iz druge polovine sama sebi pravi terapiju, tako što propisane doze prepolovljuje. Zapravo, samo dvadeset odsto ostaje dosledno u terapijskom smislu do kraja, odnosno hipertenziju drži pod kontrolom.
Koliko je važno pridržavati se lekarskih preporuka?
– Veoma je bitno, jer je reč o ozbiljnoj bolesti koja dugoročno može da izazove ozbiljne komplikacije. Zato je cilj svakog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da što bolje leči obolele od hipertenzije, jer je to znatno racionalnije nego lečenje šloga ili neke druge bolesti kao komplikacije, s obzirom na to da je to lečenje mnogo skuplje. Dobrim antihipertenzivima bolest moža uspešno da se drži pod kontrolom. U nekim zemljama, na primer u Austriji, u apotekama postoje spakovani lekovi po koje pacijent treba samo da ode. Nažalost, naša priča je drugačija, pa zbog mnogobrojnih obaveznih odlazaka od lekara opšte prakse do specijaliste i vraćanja natrag u dom zdravlja po recept, mnogi gube strpljenje i odustaju, jer ih bolest ne muči u redovnom obavljanju poslova.
Koje su glavne komplikacije nepravilno lečene ili nelečene hipertenzije?
– Komplikacije su sveobuhvatne, jer prvo dovode do promena na krvnim sudovima, a zatim i do koronarnih bolesti srca. Dovodi i do hipertrofije miokarda leve komore (zadebljanje srčanog mišića), oštećenja bubrega sve do pojave insuficijencije, promena na očnom dnu… Hipertenzija je glavni generator arteriosklerotskih procesa, dobijanja infarkta i šloga, odnosno moždanog udara. Međutim, najopasnije je to što se ovako drastične promene javljaju posle pet godina od postojanja hipertenzije, a da to pacijent nije ni znao.
Ko je u nezavidnijoj poziciji, muškarci ili žene?
– Po nekim istraživanjima to su muškarci srednjih godina, od 40. do 50., gojazni su, puše, fizički su neaktivni. Takav muškarac obično ima erektilnu i seksualnu disfunkciju, što mu dodatno otežava život. Jer, zbog problema potencijalne seksualne disfunkcije često doživljavaju impotenciju. U Australiji je takvih oko 20 odsto, a najčešće su šezdesetogodišnjaci. U Srbiji nema preciznih podataka o njihovom broju, ali se zna da ovakve probleme imaju muškarci od 35. do 65. godine. U riziku da dobiju infarkt ili šlog najčešće su muškarci od 55. godine.
Zašto hipertenziju nazivaju "tihi ubica"?
– Zato što povišene vrednosti krvnog pritiska traju od tri do pet godina, bez nekih karakterističnih simptoma, koji bi osobu upozorili da preduzme ozbiljne korake i poseti lekara. Znači, dragoceno vreme prolazi, a da pojedinci nisu ni svesni da im se nešto ozbiljno događa. Kliničku sliku ne karakterišu specifični simptomi. Obično se javljaju česte glavobolje, osećaj pulsiranja, zujanje u ušima, napetost u glavi, crvenilo lica bez povoda. Prisutno je i zamaranje, pritisak u grudima. Kod nekih ljudi javljaju se aritmije, preskakanje i lupanje srca… Zapravo, hipertenzija ima mnogo takozvanih kliničkih lica.
Da li su lekovi za lečenje hipertenzije efikasni?
– Za lečenje hipertenzije postoji široka lepeza preparata, koji se propisuju u zavisnosti od toga koliko je krvni pritisak povišen i niza drugih odrednica koje lekar prilikom pregleda treba da proveri. U suštini, betablokatori se smatraju lekom broj jedan u terapiji, ali ni oni ne mogu baš uvek da se daju kao ključni lek. Ponekad, lekovi i ne treba da se uvrste u terapiju ukoliko vrednosti nisu visoke. Recimo, kada je gornji pritisak 140, a donji između 95 i 100, preporučuje se poseban dijetetski režim. To znači da pacijent treba da se podvrgne dijeti ukoliko ima višak kilograma, da jede neslano, da je fizički aktivan, da ostavi alkohol ukoliko ga konzumira i da nabavi aparat za merenje krvnog pritiska pomoću kojeg će ga sam kontrolisati. U svakom slučaju, terapija za sve hipertoničare nije istovetna. Ponekad je uz promenu načina života dovoljan samo jedan lek da bi se smanjio faktor rizika za nastanak hipertenzije. Inače, optimalni krvni pritisak je 120 sa 80, normalan 129 sa 84, visoko normalan 139 sa 89, dok hipertenziju prvog stepena predstavlja pritisak od 159 sa 99. Hipertenzija drugog stepena je pritisak 179 sa 109, dok hipertenzija trećeg stepena iznosi 180 sa 110. Ova klasifikacija važi za Evropu, a donelo ju je Evropsko udruženje za hipertenziju.
Kakva je to radnozavisna hipertenzija?
– Od radnozavisne hipertenzije pati sve veći broj mladih ljudi koji rade u velikim kompanijama i bankama. Njihovo radno vreme uvek traje duže od propisanog, imaju gomilu obaveza i u želji da ih sve završe često su pod stalnim stresom koji izaziva hipertenziju. Ova hipertenzija nestaje posle posla, ali i njima je potreban lek.
Koliko su deca sklona hipertenzijama?
– Hipertenzija se događa i deci adolescentima koji mnogo sede za kompjuterom, nezdravo se hrane, jer uglavnom jedu brzu hranu, pa su gojazni. To su mladi od 14. do 20. godine, koji nažalost, postaju pravi pacijenti sa ozbiljnim problemima. Roditelji bi to trebalo da znaju i dovedu ih čim krenu glavobolje, lupanje srca… Oni takođe moraju da menjaju način života i odreknu se loših navika. Otežavajuća okolnost je što sopstveni problem ne razumeju i ne žele da sarađuju.
[novosti.rs, 20.06.2011.]