Year: 2008

Deca koja imaju slabiju kontrolu nad pokretima ruku i slabiju koordinaciju izložena su ve?em rizku da kao odrasla budu gojazna, ukazuje istraživanje obavljeno na londonskom Imperijal koledžu i švedskom Institutu Karolinska.

Ovo otkri?e predstavlja još jedno svedo?anstvo veze izme?u slabijih kognitivnih funkcija u detinjstvu i sklonosti gojaznosti i dijabetesu tipa 2 u odraslom dobu, izveštava Rojters.

Istraživanje sprovedeno na 11.000 nekadašnjih britanskih mališana, koji su 1958. u?estvovali u Naciolnanoj studiji razvoja dece, pokazalo je da su osobe sa slabijim kognitivnim i fizi?kim sposobnostima u dobu izme?u sedme i jedanaeste godine izložene mnogo ve?em riziku od gojaznosti u zrelom dobu od svojih nekad spretnijih vršnjaka.

Dr Skot Montgomeri, jedan od ?lanova istraživa?kog tima, naglašava da nije re? o deci koja su ve? bila gojazna i možda zbog toga nespretnija, jer ve?ina malih ispitanika nije bila ništa deblja od ostalih vršnjaka. Time se pobija dosta rašireno mišljenje da su neurološke komplikacije kod dece posledica gojaznosti.

Prilikom istraživanja su, ina?e, uzeti u obzir i faktori kao što su indeks telesne mase ispitivane dece, kao i društveni status njihovih porodice.

Ostaje nejasno šta se krije iza veze izme?u “trapavosti” u detinjstvu i gojaznosti u odraslom dobu. Dr Montgomeri pretpostavlja da se možda radi o zajedni?kom dejstvu razli?itih faktora, me?u kojima su i maj?ino konzumiranje cigarereta tokom trudno?e i manjak fizi?ke aktivnosti u detinjstvu, koja je nužna za razvijanje fine kontrole motorike.

[Tanjug,m 18.08.2008.]
Pročitaj više …

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštio je danas da ?e se oštro suprotstaviti nameri ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevi?a da sprovede nove najavljene mere, kojima bi se promenili uslovi za dopunski rad lekara.

“Ministar se poziva na Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim je ure?en dopunski rad u zdravstvu, ali ograni?en na period tri godine.

To jeste ta?no, ali u tom zakonu nigde ne piše da se posle tog perioda ti uslovi moraju drasti?no pogoršati”, navodi se u otvorenom pismu javnosti Gradske organizacije Beograda tog sindikata.

“Ako oro?eni period isti?e 10. 12. 2008. godine, taj ?lan Zakona se mora u?initi aktivnim i na dalje. Period primene se može još produžiti, uslovi za dopunski rad se mogu i poboljšati, ili jednostavno ostaviti kakvi jesu bez perioda ograni?enja”, navodi se u pismu.

Milosavljevi? krši Zakon

Sindikat ocenjuje da Milosavljevi? u svojoj nameri svesno ili nesvesno grubo krši Zakon o radu Republike Srbije, jer smanjuje prava koja taj zakon daje i predstavlja povredu kako radnih, tako ljudskih prava zaposlenih u zdravstvu.

“Suština nije u tome da li se dopunski rad ostvaruje na ovaj ili onaj na?in, zakonom je dopunski rad dozvoljen” , kaže se u pismu javnosti gradskog lekarskog sindikata i postavlja pitanje da li gra?anin suvereno raspolaže svojim slobodnim vremenom ili i u tom vremenu o njegovom pravu na rad odlu?uje neko drugi.

“Ministar ?e odrediti kada ?e doktori koji primaju platu od izdvajanja osiguranika i rade na opremi koju tako?e finansiraju osiguranici, raditi ‘na knjižicu’ a kada ?e napla?ivati tržišnu cenu za svoje usluge. Istovremeno se prekovremeni rad u zdravstvu uglavnom ne pla?a, kao ni dežurstva preko ?etrdeset sati mese?no i sl.” , stoji u pismu.

Monopol

Kako se zaklju?uje, ministar na taj na?in stavlja u neravnopravan položaj i doktore i pacijente, jer to nije stvaranje ravnopravnih uslova za državni i privatni sektor, niti takmi?enje u ponudi, kvalitetu i ceni, ve? pokušaj stvaranja monopola, a to donosi korist samo onima koji monopol drže.

“Zaštita državnih zdravstvenih ustanova, smanjenje odliva sredstava, zadržavanje najboljih kadrova, zapošljavanje, kontrola korupcije se ne postižu zabranama i ograni?enjima, ve? boljom organizacijom rada, boljim uslovima i za zaposlene i za pacijente, ve?im stepenom iskoriš?enja kapaciteta i opreme, boljom efikasnoš?u zaposlenih”, kaže se u pismu.

Istovremeno ministar ne govori o objedinjavanju sistema zdravstvene zaštite, mogu?nosti izbora pacijenata, da li ?e za odre?enu uslugu i?i u državnu ili privatnu ustanovu, niti daje odgovor zašto toliko pacijenata, bez obzira na neravnopravne uslove i visoke cene traži pomo? u privatnoj praksi, smatraju u Gradskoj organizaciji lekarskog sindikata.

[RTV, 18.08.2008.]

Pročitaj više …

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka “Red bul” (Bull) može da pove?a rizik od sr?anog napada ili šloga, ?ak i kod mladih ljudi, upozorili su danas autralijski nau?nici.

Napitak krcat kofeinom, popularan kod studenata u vreme ispita i “ljubitelja adrenalina” kojima “daje krila”, zgušnjava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme, preneo je Rojters.

Sat pošto popiju “Red bul”, krv konzumenata nije više normalna. “Nenormalna je onako kako bismo o?ekivali kod pacijenata sa kardiovaskularnom boleš?u”, ukazuje vo?a istraživanja, Skot Viloubi iz Centra za kardiovaskularna istraživanja pri Kraljevskoj bolnici u Adeleidi.

Portparol “Red bula” za Australiju Linda Rihter je izjavila da ?e izveštaj biti “ozbiljno prou?en” u kompanijinom sedištu u Austriji, ali i naglasila da nema dokaza da je popiti “Red bul” opasnije nego po?astiti se šoljom jake kafe.

Voloubi i njegov tim, koji ne misle tako, ispitivali su kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od ?etvrt litra “Red bula” bez še?era.

Rezultati su pokazali da “normalni ljudi (od tog pi?a) razviju simptome koji se normalno vezuju za kardiovaskularne bolesti”, rekao je Viloubi.

“Red bul” je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog opasnosti po zdravlje, ali je austrijska kompanija lane prodala 3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje. Njeni vlasnici tvrde da jedna konzerva sadrži 80 miligrama kofeina, otprilike koliko i šolja kafe.

Voliubi, me?utim, napominje da napitak može biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stesom ili visokim pritiskom.

“Ako imate bilo kakvu predispozuiciju za kardiovaskulare bolesti, poreporu?ujem vam da dobro razmislite pre nego što ga popijete”, poru?io je on.

Kompanija koja proizvodi “Red bul” upozorava potroša?e da ne piju više od dve konzerve dnevno.

[Tanjug, 16. avgust 2008.]

Pročitaj više …

Kalifornija je prva ameri?ka država koja je zabranila transmasti, vrstu zasi?enih masti za koju se ispostavilo da stvara zakre?enje arterija. Lekari su pozdravili tu odluku ali neki stanovnici se žale da vlada time zadire u njihove slobode.

Zvuk je prepoznatljiv, a neke ljude, ?ak i pogled na hranu koja se prži ?ini gladnim. Medjutim, vlasnici restorana u Kaliforniji moraju da promene ulje za prženje koje koriste kako bi se povinovali nedavno usvojenom zakonu. Njime se zabranjuju transmasti. Vlasnici restorana Petsi Lejn ne dopada se ta ideja.

“I dalje mislim da je to sloboda izbora, a mi je nemamo. Svi nam govore šta da jedemo, kada da spavamo, šta da vozimo”.

Medicinski stru?njaci podržavaju taj potez. Transmasti se stvaraju delimi?nom hidrogenizacijom ulja od povr?a. One su jedinjenja koje je stvorio ?ovek i dovode se u vezu sa koronarnim oboljenjima. Bolesti srca su vode?i uzrok smrti u Kaliforniji.

“To je veoma dobra stvar za Kaliforniju. Desetine hiljada ljudi umire nepotrebno zbog transmasti. Zabranom upotrebe u restoranima mi ?emo zaista pomo?i mnogim ljudima da spre?e sr?ane napade ili moždane udare”.

Restorani su po?eli da koriste transmasti pre mnogo godina jer su bile jeftinije od zdravijih ulja. One takodje pove?avaju trajnost hrane. Neki posetioci restorana kažu da im se svidjaju njihovi hamburgeri i prženi krompiri baš takvi kakvi su.

“Moja ženi mi govori šta da jedem. Ne treba da mi to govori i guverner,” kaže Džejson Pliker.

Toni Mendoza je autor novog zakona.

“Uloga vlade je da osigura da smo bezbedni i sigurni. To se odnosi i na naše zdravlje i hranu takodje’.

Vlasnici kalifornijskih restorana imaju godinu i po dana da primene novi zakon?¢‚Ǩ¬¶ ili ?e se suo?iti sa kaznama i do hiljadu dolara.
[VOA, 14/08/2008.]

Pročitaj više …

London — Grupa nau?nika je uspela da razvije vrstu miševa koji su otporni na gojenje, objavio je britanski nau?ni ?asopis “Nej?er neurosajens”.

Nau?nici su primetili, blokiraju?i u mozgu miševa proizvodnju neurotransmitora “gabe”, da te životinje ne mogu da postanu gojazne zbog unošenja hrane, ?ak i ukoliko previše jedu.

Istraživa?i su najpre ispitivali šta to u mozgu miševa obezbe?uje ravnotežu izme?u konzumiranih namirnica i potrošene energije.

Oni su potom razvili vrstu mutiranih miševa ?iji mozak ne proizvodi neurotransmitor “gabu” u delu mozga koji kontroliše glad.

Daju?i uobi?ajenu hranu grupi mutiranih miševa i grupi obi?nih miševa, nau?nici su konstatovali da je njihova telesna težina ista.

Kada je, me?utim, obema grupama miševa davana u velikim koli?inama veoma masna hrana, prime?eno je da se mutirani miševi mnogo manje goje od obi?nih.

Nau?nici tu pojavu objašnjavaju bržim trošenjem unete energije u organizmu mutiranih miševa, nego u organizmu obi?nih.

Radi se o otkri?u koje nije direktno primenjivo na ljude, ali bi moglo da posluži za razvoj novih terapija protiv gojaznosti

[Tanjug, 14.08.2008.]

Pročitaj više …

NOVI SAD – U Muzeju Vojvodine (Dunavska 37) u utorak, 26. avgusta u 20 sati bi?e otvorena prodajna izložba slika i skulptura humanitarnog karaktera pod nazivom Svi naši prijatelji, u organizaciji Udruženja “Ars akademija”. Prihod ostvaren aukcijskom prodajom umetni?kih dela bi?e prosle?en ustanovama na teritoriji Vojvodine koje pomažu deci oboleloj od dijabetesa. “Od novca koji prikupimo aukcijskom prodajom slika, deo sredstava i?i ?e za štampanje brošure koja ?e koristiti deci i roditeljima, a drugi deo za renoviranje i poboljšavanje gra?evinsko-tehni?kih uslova na de?jem odeljenju”, istakao je ju?e profesor dr Jovan Vlaški. Svoje radove ?e izložiti ?lanovi Udruženja “Ars akademija”, akademski slikari: Jelica Gajin, Jovan Lubarda, Jovana Terzi? Melantijevi?, Jovica Pani?, Laslo Sila?i, Margarita Treboganova, Mateja Risti?, Milijanko Miholj?i?, Milan Vukovi?, Miodrag M. Miljkovi?, Danilo Vuksanovi?, Sibila Petenji Arbutina, Olgica Stefanovi?, Vedran Ostoji?, Vladimir Vještica, grafi?arka Olivera Pani?, vajar Zoran Pecin i multimedijalni umetnik željko Savi?.

[Gra?anski list, 11.08.2008.]

Pročitaj više …

Debljina može biti “zarazna”, pokazalo je istraživanje me?unarodne grupe nau?nika, koje je ustanovilo da se mnogi ljudi sa viškom telesne težine prijatnije ose?aju okruženi sebi sli?nima.

Ovo, donekle može da objasni rapidan rast broja ljudi sa težinom ve?om od preporu?ene u svetu, zaklju?ili su nau?nici.

Oni objašnjavaju da je norma, po kojoj se odre?uje osoba prose?ne težine iz godine u godinu sve ve?a, što predstavlja “vrzino kolo debljine”.

“Zaklju?ili smo da je ljudsko ponašanje u velikoj meri motivisano upore?ivanjem. Ukoliko to ne shvatite, teško ?ete razumeti navalu prekomerne težine u svetu”, izjavio je istraživa? Endru Osvald sa britasnkg univerziteta u Vorviku. On smatra da je “razumevanje sociologije debljine mnogo važnije od razumevanja biologije”.

Prošle godine ura?ena je studija koja je pokazala da je mnogo verovatnije da ?e debeli biti oni ljudi ?iji su prijatelji i ?lanovi porodice ljudi sa viškom težine.

U najnovijoj analizi, predstavljenoj ove sedmice, oni su uporedili podatke iz 29 evropskih zemalja.

Podaci su pokazali da više od tre?ine Evropljana misli da su preteški, a da procenat raste proporcionalno sa obrazovnom strukturom ispitivanih.

Me?utim – a ovo je naro?ito o?igledno kod žena – zadovoljstvo sopstvenom težinom je u direktnoj zavisnosti od prose?ne težine žena njihovih godina u njihovom okruženju.

I debeli muškraci su bili zadovoljniji ukoliko su se kretali u krugu onih koji baš nisu vitki.

[RTS, 10. 08.2008.]

Pročitaj više …

Ovde možete preuzeti originalno saopštenje Unije poslodavaca (pdf, 872 Kb)

Unija poslodavaca Srbije izrazila je ju?e negodovanje zbog novih propisa u oblasti zdravstva koji treba da stupe na snagu polovinom decembra, tvrde?i da je njima Ministarstvo zdravlja obesmislilo zdravstveno osiguranje.

U protestu Unije je istaknuto da se najavljenim rešenjima zaposlenim gra?anima “dvaput napla?uje ista medicinska usluga” i da su stoga novi propisi “krajnje nekorektni prema obveznicima zdravstvenog osiguranja”.

“Zaposlenima se od zarada ve? odbija 12,3 odsto za zdravstveno osiguranje, a sada ?e biti prinu?eni da dodatno plate kako bi ih odmah pregledali isti lekari u državnim zdravstvenim ustanovama”, navedeno je u saopštenju Unije poslodavaca.

“Predlog da lekari u državnim medicinskim ustanovama iste one pacijente koji nekoliko meseci ?ekaju na pregled prime u ve?ernjim satima samo za mnogo ve?e pare bezobrazluk je i plja?ka gra?ana”, objasnio je predsednik Unije Stevan Avramovi? i zapitao zašto se onda uopšte pla?a zdravstveno osiguranje.

Unija poslodavaca Srbije smatra da je Ministarstvo zdravlja “grubo narušilo eti?ke kodekse i norme demokratskog društva” time što je najavilo uvo?enje novih propisa bez konsultacija s udruženjima lekara i pacijenata, samom Unijom i reprezentativnim sindikatima u republici koji su potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora u oblasti zdravstva.

[Gra?anski list, 12.08.2008.]

Pročitaj više …

Danas nam je stiglo obaveštenje za javnost Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga – Kluba “Zdravlje”, povodom najnovijih mera u zdravstvu.

Saopštenje možete pro?itati ili preuzeti OVDE (pdf, 224 Kb)

14.08.2008.

Pročitaj više …

Obolevanje od dijabetesa pre 65. godine i teži oblik ove bolesti mogu da budu faktori od zna?aja za blago kognitivno ošte?enje kod osoba starijih od sedamdeset godina, zaklju?ili su ameri?ki istraživa?i sa klinike Mejo.

Termin “blago kognitivno ošte?enje” koristi se za prelazno stanje izme?u onog koje se normalno javlja sa starenjem i demencije, objašnjava Rojters.
Neka ranija istraživanja dovela su u vezu tzv. “blage kognitivne poteško?e” i dijabetes. Slaba kontrola še?era u krvi može vremenom da rezultira gubitkom moždanih ?elija, a dijabetes pove?ava i rizik od kardiovaskularnih bolesti i šloga.
Dr Rouzbad Roberts, vo?a istraživanja na klinici Mejo i njene kolege pratili su nekoliko godina 1.969 ljudi starosti od 70 do 80 godina, koji 2004. godine nisu bili dementni. Od navedenog broja, 356 u?esnika su bili dijabeti?ari.
Procenat dijabeti?ara i onih koji to nisu me?u ispitanicima kod kojih se u pra?enom periodu razvilo blago kognitivno ošte?enje bio je dosta sli?an (20,1 prema 17,7 odsto).
Me?utim, me?u dijabeti?arima je sklonost kognitivnom ošte?renju bila izrazito ve?a kod onih koji su se razboleli pre 65. godine, koji od še?erne bolesti pate deset i više godina, le?eni su insulinom i koji su imali dijabeti?arske komplikacije.
Ameri?ki istraživa?i smatraju da je to zato što se kod še?erne bolesti vremenom pove?ava rizik od ošte?enja malih krvnih sudova. Takvo ošte?enje, izme?u ostalog, dovodi i do bolesti oka karakteristi?ne za dijabeti?are, koja se naziva dijabeti?arska retinopatija. Ustanovljeno je da su oni ispitanici še?eraši, koji su patili od ovog obolejanja oka, tako?e bili pod dvostruko ve?im rizikom i od blagog kognitivnog ošte?enja.

[Tanjug, 12.08.2008.]

Pročitaj više …