Year: 2008

ženeva — U svetu ima pola milijarde odraslih koji imaju prekomernu telesnu težinu, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

“U svetu je zapaženo pove?anje upotrebe visokokalori?ne hrane kao i globalno pomanjkanje vežbanja. Izgubiti težinu nije tako jednostavno kao i dobiti je”, navodi SZO.

Organizacija je navela da dobijanje prekomernih kilograma postaje globalni problem i za odrasle i za decu i dodao da najmanje 20 miliona dece mla?e od pet godina tako?e ima prekomernu tezinu.

U studiji koji je SZO objavio, nau?nici su pratili 1.600 pacijenata koji su imali prekomernu težinu. U istraživanju je koriš?en dnevnik hrane kao pomo? ljudima tokom perioda od preko 30 meseci.

Nau?nik Viktor Stivens je rekao da je studija ustanovila da su oni koji su zapisivali sve sto su pojeli izgubili dvostruko više od onih koji nisu vodili evidenciju.

“Upitali bismo u?esnike šta im se nije dopalo. Oni bi rekli: nije nam se dopalo da vodimo evidenciju hrane. Onda šta vam je najviše pomoglo? Odgovarali su da je to evidentiranje hrane”, rekao je Stivens.

Prema njegovim re?ima, ispitanici su postali mnogo svesniji rizika od hrane koja im nije potrebna.

U?esnici studije stariji od 25 godina, uzimali su lekove za smanjenje nivoa holesterola i krvnog pritiska. Jeli su oko tri obroka vo?a i povr?a dnevno i provodili skoro dva sata u umerenoj ili ja?oj fizi?koj aktivnosti svake sedmice.

Istraživa?i su istakli da su u?esnici, vode?i dnevnik o ishrani i uz više vežbanja, bili u stanju da promene ponašanje i izgube težinu mnogo lakše.
[Beta, 03.09.2008.]

Pročitaj više …

Lekari savetuju kada i kako vežbati

Savremen na?in života podrazumeva sede?e poslove s mnogo stresa i ishranu bogatu mastima i prostim še?erima. To rezultira velikim porastom broja obolelih od kardiometaboli?kog sindroma, kao i od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. U svim preporukama u vezi s prevencijom tih bolesti i stanja, pored pravilne ishrane preporu?uje se i redovna fizi?ka aktivnost. Ona podrazumeva minimum 30 minuta umerene fizi?ke aktivnosti triput nedeljno. Kada se kaže umerena fizi?ka aktivnost misli se na šetnju umereno brzim tempom, plivanje, kao i vožnju bicikla po ravnom terenu. Me?utim, u izboru aktivnosti ili sporta treba biti obazriv. Na?elnica Službe za specijalisti?ko-konsultativnu delatnost dr Olgica Juki?-Neatnica savetuje da se pre po?etka bavljenja sportom obavezno obavi pregled koji uklju?uje EKG i merenje pritiska. Tako?e, trebalo bi da se obave laboratorijski nalazi i eventualni dopunski pregledi.

?¢‚Ǩ‚čú Iako možda zvu?i preterano, fizi?ka aktivnost koja nije u skladu sa zdravstvenim stanjem pojedinca može biti uzrok mnogih komplikacija, od povreda, naglog skoka pritiska, poreme?aja sr?anog ritma, pa do infarkta miokarda, šloga i sli?no. Za te pretrage ne treba vam ni mnogo novca ni mnogo vremena, a za uzvrat ?ete dobiti saznanje o svom zdravstvenom stanju, na vreme ?ete otkriti eventualnu bolest, a ukoliko ste zdravi, mo?i ?ete da se bez optere?enja bavite sportom ?¢‚Ǩ‚čú savetuje dr Olgica Juki?-Neatnica. Prema njenim re?ima, izbor sporta zavisi od zdravstvenog stanja, sklonosti pojedinca, kao i finansijskih mogu?nosti. Važno je da se posle fizi?ke aktivnosti ?ovek ose?a zadovoljno i ne preterano fizi?ki iscrpljeno.

?¢‚Ǩ‚čú Pre po?etka vežbanja, treba se raspitati koliko je stru?na osoba koja vodi sportski program i kakva je starosna struktura grupe s kojom ?ete vežbati. Naime, vrlo ?esto, naro?ito kod žena koje upražnjavaju razli?ite oblike aerobika, dešava se da u istoj grupi vežbaju osobe u dvadesetim i osobe u ?etrdesetim godinama, zbog ?ega se one starije posle vežbi ose?aju lošije nego obi?no. Može im se dogoditi da imaju lupanje srca, vrtoglavicu, da ose?aju iznemoglost, bolove u miši?ima i sli?no ?¢‚Ǩ‚čú napominje doktorka Juki?-Neatnica.

Iako je vežbanje zdravo i veoma važno, da bi se postigao pravi i puni efekat, vežbe se moraju prilagoditi zdravstvenom stanju, kao i godinama, obavezama i sklonostima osobe koja ih upražnjava.
[Gra?anski list, 04.09.2008.]

Pročitaj više …

Nešto vam se dešava ali ne možete da shvatite da li je samo umor, smetenost ili nešto ozbiljnije. Ako ne možete da se nasmešite, izgovorite jednostavnu re?enicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke, zovite Hitnu.

Prilikom moždanog udara mnogo štete može da se spre?iti brzom lekarskom intervencijom. Ako se stigne do lekara za tri sata od prvih simptoma, oporavak je znatno olakšan.
Naj?eš?i uzrok ošte?enja krvnih sudova u mozgu koja dovode do moždanog udara jeste arterioskleroza.
Arterioskleroza je bolest koja dovodi do stvaranja naslaga masno?a, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima krvnih sudova, što uzrokuje sužavanje, za?epljenje i/ili slabljenje zidova krvnih sudova.
Kako prepoznati moždani udar – tri koraka
Po?etni simptomi moždanog udara ponekad su teško prepoznatljivi i pacijent može da doživi teško ošte?enje mozga.

Naj?eš?i simptomi:
– utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge pogotovo ako je zahva?ena samo jedna strana tela – poreme?aji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje re?i, potpuna nemogu?nost izgovaranja re?i i/ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora druge osobe
– naglo zamagljenje ili gubitak vida posebno na jednom oku ili u polovini vidnog polja
– naglo nastala jaka glavobolja pra?ena povra?anjem bez jasnog uzroka
– gubitak ravnoteže i/ili koordinacije povezani s drugim simptomima
– vrtoglavice, nesigurnost i zanošenje u hodu, iznenadni padovi povezani s drugim simptomima.

Ispitajte pacijenta
1. Zatražite da se se nasmeši.
2. Zatražite da izgovori jednostavnu re?enicu (Danas je lepo vreme).
3. Zatražite da podigne obe ruke.
4. Zatražite da isplazi jezik – ako uprkos želji da jezik bude na sredini usta, jezik naginje na jednu stranu, verovatno je re? o udaru.

[Blic, 02.09.208.]

Pročitaj više …

Pročitaj više …

Vitamin C u ve?im koli?inama može da smanji opasnost od pojave dijabetesa i to ?ak za 62 odsto, pokazali su rezultati istraživanja objavljenog u ameri?kom “Godišnjaku interne medicine”.

Dr En-Helen Harding i njene kolege s Kembridža došli su do tih rezultata obavljaju?i tokom 12 godina anketu me?u muškarcima i ženama o njihovoj ishrani.

U?esnici su na po?etku istraživanja imali izme?u 40 i 75 godina, a žene su predstavljale dve tre?ine tih dobrovoljaca.

Istraživa?i su, za 12 godina, otkrili 735 novih slu?ajeva dijabetesa me?u 21.831 u?esnikom istraživanja.

Nau?nici su podelili u?esnike u pet grupa prema koli?ini vitamina C u njihovoj krvnoj plazmi.

Kod u?esnika koji su se našli u petoj grupi, odnosno onih koji su imali najviše vitamina C u plazmi, došlo je do smanjenja opasnosti od pojave dijabetesa tipa 2 za 62 odsto u odnosu na one koji su imali najmanje vitamina C u krvi.

To je verovatno jedan od razloga kojim se objašnjava zašto su ljudi koji redovno konzumiraju vo?e i povr?e puno vitamina C izloženi manjoj opasnosti da obole od dijabetesa.

Vitamin C, kao i drugi sastojci vo?a i povr?a, poseduju antioksidativna svojstva.

Taj vitamin omogu?ava borbu protiv oksidacionog stresa koji može da izazove poreme?aj metabolizma glukoze i hiperglikemiju, preneli su francuski mediji.

(Tanjug, 01.09.2008.)

Pročitaj više …

Novi Sad – Po?etkom septembra, u Domu zdravlja ?e se za pacijente s hroni?nim bolestima organizovati savetovališta. U okviru Centra za preventivne zdravstvene usluge, pacijenti ?e u ambulanti mo?i da izmere pritisak i posavetuju se s lekarom, dok ?e recepte dobijati od izabranog lekara, tako što ?e ostaviti knjižicu na šalteru i do?i po nju nakon smene.

Na?elnica Službe za opštu medicinu Svetlana ?voki? rekla nam je da ?e takva organizacija rada omogu?iti i zaposlenima da stignu do lekara. Savetovališta ?e se organizovati u obe smene, ponedeljkom, sredom i petkom, a razli?ite lekarske ekipe bavi?e se razli?itim tipovima bolesti.

Organizovana su savetovališta za kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes, poreme?aje metabolizma i ishranu. Otkad je, prošle sedmice, po?eo da funkcioniše sistem zakazivanja, u ambulantama Doma zdravlja nema gužvi, ne ?eka se na preglede, koji se zakazuju najkasnije za slede?i dan.

[Gra?anski list, 30.08.2008.]

Pročitaj više …

Svim osobama starijim od 40 godina u Srbiji ?e, od druge polovine septembra, biti pružena mogu?nost da se testiraju na dijabetes tipa dva, saopšteno je iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klini?kog centra Srbije.

U Domove zdravlja bi?e pozivane osobe starije od 40 godina kojima ?e, nakon što popune poseban upitnik, biti utvrdjena visina rizika oboljevanja od dijabetesa.

Uz pomo? zdravstvenog radnika pacijenti ?e popunjavati upitnik i ukoliko se utvrdi da je nivo rizika za tip dva dijabetesa visok odmah ?e se testirati da li je pacijent u stanju dijabetesa, a ako nije onda ?e se podvrgnuti preventivnoj intervenciji.

Akcija ?e se, za sada, obavljati jednom mese?no u preventivnim centrima Domova zdravlja u Srbiji, u okviru projekta koji podržava Ministarstvo zdravlja Srbije, a kojim rukovodi stru?na komisija za še?ernu bolest.

U Srbiji ima oko 400.000 dijabeti?ara i taj procenat je sli?an zemljama u okruženju.

(Tanjug, 26.08.2008.)

Diabeta napomena: upitnik možete pogledati i na našem sajtu ako kliknete OVDE
Veoma je važno da unesete ta?ne podatke i da vam nije teško da stvarno uzmete metar i izmerite svoj struk, u opuštenom stanju, u visini pupka. U protivnom, rezultati ne?e biti validni.

Pročitaj više …

Izloženost niskom ili umerenom sadržaju neorganskog arsenika u vodi za pi?e ili hrani može da pove?a rizik od dijabetesa tipa 2, isti?u stru?njaci.

Ve? je utvr?eno da je hroni?na izloženost visokoj koncentraciji neorganskog arsenika rizi?ni faktor za dijabetes tipa 2, ali nisu bili poznati efekti izloženosti manjoj koncentraciji arsenika.

Baltimorski stru?njaci ispitali su uzorke urina 788 odraslih Amerikanaca starijih od 20 godina i utvrdili da ispitanici koji boluju od dijabetesa tipa 2 imaju 26 odsto više arsenika u urinu od onih koji ne boluju od te bolesti.

Ispitanici sa višim vrednostima arsenika u urinu izloženi su 3,5 puta ve?em riziku da obole od še?erne bolesti od onih sa nižim vrednostima arsenika.

Kontaminirana voda za pi?e i hrana su osnovni izvor neorganskog arsenika koji se prirodno javlja u nekim stenama i tipovima zemljišta.

Procenjuje se da kroz hranu i vodu Amerikanci prose?no dnevno unose izme?u 8,4 i 14 mikrograma neorganskog arsenika.

Oko 13 miliona stanovnika živi u oblastima u kojima koncentracija neorganskog arsenika u javnom vodovodu premašuje propisane standarde.

Te oblasti nalaze se pretežno na zapadu, srednjem zapadu i severoistoku SAD.

Zbog rasprostranjene izloženosti ljudi neorganskom arseniku iz vode, rasvetljavanje njegovog udela u epidemiji še?erne bolesti širom sveta treba da predstavlja jedan od prioriteta zdravstvenih istraživanja, ukazuju stru?njaci.

[RTS, 21.08.2008.]

Pročitaj više …

Istraživanja su pokazala da od onoga ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo kasnije voleti da jedemo

Navike u jelu neke su od najve?ih razlika me?u ljudima, pokazala su najnovija istraživanja. Nau?nici kažu da za to možemo slobodno da okrivimo roditelje. Naime, oni smatraju da je sklonost ka odre?enoj vrsti hrane, posebno prema slatkišima ili slanoj hrani, jednostavno uro?ena.

Izgleda da je ose?aj za ono što je ukusno toliko razli?it da, na primer, ?etvoro ljudi za stolom može da pokaže najrazli?itije navike u jelu. Tako ?e, na primer, dete s gnušanjem odbiti povr?e, muž ?e insistirati samo na mesu i krompiru, žena ?e obavezno piti vodu pre glavnog jela, a prijateljica ne?e jesti kola?e ako u njima ima oraha….

U posluženju je trik

Poreklo sklonosti ka odre?enoj vrsti hrane, kao i na?in na koji je jedemo, mogu da se prona?u u porodi?nim prehrambenim navikama iz najranije mladosti. Istraživanja su pokazala da od onog ?ime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ?emo voleti da jedemo kasnije tokom života.

– U nama se skriva sklonost ka odre?enoj hrani koja nam je uro?ena, ali kako te sklonosti izražavamo uglavnom zavisi od naših roditelja. Ali, izbor hrane zavisi i od na?ina na koji je ona deci bila posluživana. Hrana koja se nudi kao uživanje ili uz osmeh prihva?enija je nego ona koja se iznosi kao kazna. Nijedna odrasla osoba ne?e uživati u hrani koju je u detinjstvu jela uz suze i viku. Ako roditelj detetu pruža emotivnu nagradu zato što je pojelo odre?enu hranu, mališan ?e je onda radije jesti – navodi se u izveštaju ovog istraživanja.

Deca imaju razli?ite reakcije na še?er

Roditelji tako?e imaju obi?aj da deci usade naviku da u hrani traže utehu. Ako je koriste kao nagradu ili suprotno, kao utehu za neko loše iskustvo, decu ?e tako nau?iti da posegnu za ?okoladom svaki put kad im se nešto loše dogodi.

– Deca od svojih roditelja preuzimaju model ishrane, kao i želju za odre?enim ukusima. Neke porodice insistiraju na ru?ku i ne odobravaju jedenje s nogu, i kasnije deca takve navike prenose i na svoje budu?e porodice – kaže se u ovom istraživanju.

Rezultati ameri?kog istraživanja pokazali su da bebe koje su hranjene hranom koja je sadržala še?er razli?ito reaguju, neke su je odbacivale kao preslatku, dok su druge uživale u njoj i tražile još.

[Press, 18.08.2008.]

Pročitaj više …

Postoje gojazne osobe dobrog zdravstvenog stanja, kod kojih ne postoje predispozicije za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, dok kod nekih osoba normalne telesne težine postoji velika opasnost od te vrste oboljenja, pokazali su rezultati dva odvojena istraživanja.

U periodu od 1999. do 2004. godine oko 5.500 osoba je bilo podvrgnuto ispitivanju telesne težine i krvnih anomalija, koje je sprovela Rej?el Vajldman sa medicinskog fakulteta “Albert Ajnštajn” u Njujorku, dok su drugo istraživanje sproveli nau?nici sa Univerziteta u Nema?koj.

Gojazne osobe su tokom ispitivanja bile podeljene u dve grupe, u jednoj su bile one ?iji je organizam otporan na insulin, što je uslov za nastanak dijabetesa, dok su u drugoj bile osobe kod kojih ne postoji ta otpornost.

Istraživa?i su primetili da gojazne osobe, otporne na insulin, imaju više masno?e u skeletnim miši?ima što pove?ava opasnost od kardiovaskularnih oboljenja.

Suprotno tome, gojazne osobe osetljive na insulin nisu se razlikovale od osoba normalne telesne težine, bilo da se radi o reakciji na insulin ili arteriosklerozi.

Tako je ispitivanje fizionomije, telesne mase, raspodele masno?e i otpornosti na insulin kod 314 osoba starosti u proseku 45 godina, koje su obavili Norbert Stefan i njegove kolege sa Univerziteta u Nema?koj, pokazalo da postoji gojaznost koja ne šteti metabolizmu i koja može ?ak da zaštiti od otpornosti na insulin i arterioskleroze.

Oko 16,3 miliona ameri?kog stanovništva starosti preko 20 godina, sa normalnom telesnom težinom ima metaboli?ki poreme?aj, dok kod 51,3 odsto odraslih, što je 35,9 miliona sa viškom kilograma, postoji opasnost od tog poreme?aja.
[RTS, 18.08.2008.]

Pročitaj više …