Stres

Stres i dijabetes
Doc. dr sci. med. Teodora Beljić

Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti. Objašnjivi su i mehanizmi koji dovode do ove pojave i najviše se okrivljuju  stresni hormoni.

Šta je stres?
Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati su nam "stresori" iz spoljne sredine: loše vreme (preterano hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, "presing" da se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni telefon u trenutku poziva (najviše zrači dok se ne uspostavi veza), buka… čak je samokontrola šećera u krvi, za neke osobe, stresna u momentu dok iščekuju rezultat. Unutrašnji faktori koji utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog skoka pritiska što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi.

Kako telo reaguje na stres?

Naše telo uvek reaguje na stres i to je dobro. To je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz 3 faze:

1. Alarm prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona – kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz nadbubrežne žljezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića. To je naša praiskonska reakcija, ostala još iz vremena kada je čovek morao da beži ili da se bori, kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut, ali više psihički, nego fizički. Nije potrebno da beži, niti da se bori ali je reakcija ostala ista skok šećera u krvi.

2. Rezistencija ili adaptacija stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jače, podstiču sušenje krvnih sudova da bi se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno "pravi" još glikoze, da se "nađe ako zatreba". Znači, telo je duže vreme spremno za borbu a fizičke borbe nema. šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju na nivou transmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta-endorfina, dopamina i noradrenalina. čovek je mentano spreman za borbu i ne može da spava. Ustreptalost se često oseća kao "knedla u grlu" i "nedostatak vazduha".

3. Zamor sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg psihičkog napora. Pojavio se povišeni krvni pritisak. Pojavila se aritmija srca. Pojavio se čir na dvanaestopalačnom crevu. Ustalila se nesanica. Kod žena nastaje poremećaj ciklusa. Kod muškaraca erektilna disfunkcija ili poremećaj u spermatogenezi. Ustalio je zamor čovek je hronično umoran. Sve to dovodi do lošeg raspoloženja depresije ili anksioznosti.

4. Bolest ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se "ne zna uzrok". To su autoimune bolesti (šećerna bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žljedza, vitiligo, ulcerozni kolitis, M. coeliacus, vaskulitis) i maligna oboljenja. Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

Kako se čovek brani od stresa?
To zavisi koliko je podučen. Mnogi ljudi se prepuštaju stresu i svojim ponašanjem još više doprinose bolesti. Više puše, više jedu, više piju, stalno se nerviraju. Oni ne znaju kako da se opuste i sebi da pomognu. Manji broj ljudi ode kod lekara i traži lek za lupanje srca, knedlu u grlu, nedostatak vazduha, povišen pritisak, nesanicu, nervozu. Uobičajeni lekovi koji im se prepisuju su: beta blokeri (propranolol, inderal, presolol, atenolol, prinorm), anksiolitici (bensedin, bromazepam, xalol) i antidepresivi (demetrin, amizol, miansan). Dobiju savet da se pravilno hrane i da smanje pušenje. Koliko to lekovi i saveti pomažu? Još manji broj ljudi nauči neku od tehnika relaksacije, meditacije, počne da izlazi iz kuće u prirodu, da se rekreira i da se druži sa pozitivnim ljudima. Ovi ljudi se najispravnije bore sa stresom.

Ima li još nešto što može pomoći odgovoru našeg tela na stres?
Ima to su adaptogene biljke. Termin "adaptogena biljka" ušao je u medicinu 1949. godine i uveo ga je ruski naučnik dr Nikolaj Lazarev. "Adaptogen" je definisan kao supstanca koja može da uskladi i harmonizuje odgovor tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke podražaje iz spoljne i unutrašnje sredine. Godine 1969. naučnici Brekhman i Dardymov su tačno definisali zahteve koje mora da ispuni ekstrakt ili aktivni princip biljke da bi se dobio naziv "adaptogena" biljka.

Tabela 1 prikazuje adaptogene biljke koje se najviše koriste.

Biljke i postoje u prirodi da bi harmonizovale funkciju našeg tela. Mnogima pomaže i to što gledaju u "zelenilo" i što neguju biljke. Mnogi ljudi svakodnevno piju čajeve od različitih biljaka i uočili su da im različite biljke pomažu za različita oboljenja. Ljudi koji su stalno izloženi stresu, pr. u Sibiru, hladnoj i vlažnoj klimi, kuvaju čaj od biljke Rhodiole roseae (zove se još i "arktička ruža" ili "zlatni koren"). Ta biljka im pomaže da se "adaptiraju" odnosno prilagode svoje telo oštroj klimi. Ekstrakti biljke rozavin, rozin, rodiolin, salidrozid, smanjuju lučenje hormona kateholamina i kortizola, kao odgovor na stres. Upotreba čaja od arktičke ruže smanjuje pojavu povišenog pritiska, šećera u krvi, nesanice, nervoze. Ako se telo adaptira na stres, čovek živi duže. Zato ljudi u Sibiru žive dugo, iako u veoma nepovoljnim uslovima. Oni su naučili da iskoriste "ono što im priroda pruža".

Rhodiola rosea je prva među adaptogenim biljkama. Ima 28 aktivna principa, flavonoida, tanina, glikozida i antioksidanasa, od kojih su najvažniji navedeni. Ova biljka najviše može da koristi savremenom čoveku da se adaptira na stres. Ima zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i antikancersko dejstvo. Ekstrakt ove biljke je testiran i kod nas, na VMA, može se nabaviti u vidu kapsula.

Tabela 1. Adaptogene biljke

Rhodiola rosea – Artička ruža
Panax ginseng – Korejski žen-šen
Withania somnifera – Ašvaganda
Schizandra chinensis – Kineska magnolija, šizandra
Eleutherococcus senticosus – Sibirski žen-šen
Ganoderma Lucidum – Reiši pečurka
Acanthaceae – Andrographis paniculata
Cicer arietinum – vrsta stočnog graška

.

Leave a Reply