Bolesti srca

Povišeni krvni pritisak
Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) je najčešća posledica prisutne mikro ili i makro- angiopatije kod dijabetičara. On je u početku nestalan (labilan), pošto su i promene na krvnim sudovima manje. Kasnije se povišeni krvni pritisak ponaša stabilno (fiksirano). Ovo je razlog da se lečenje povišenog krvnog pritiska započne još u fazi njegove početne pojave, čime se njegovo fiksiranje odlaže što je moguće više. Fiksirana hipertenzija postaje trajno, doživotno stanje. Njeno dugotrajnije prisustvo opterećuje rad srca i drugih organa.

Pritisak

Povišeni krvni pritisak kod dijabetičara (kao i kod zdravih ljudi) može da se pojavi i kao prolazna pojava za vreme prelaznog doba – klimakterijuma.

Najčešći znaci za prepoznavanje povišenog krvnog pritiska su:

  1. glavobolje (potiljačne i temene)
  2. pritisak u glavi i ušima
  3. zujanje u ušima
  4. brže zamaranje
  5. povremeno gušenje
  6. povremeno stezanje u grudima

Opterećenje i popuštanje srca javljaju se kod nekih dijabetičara posle višegodišnjeg prisutnog povišenog krvnog pritiska ili oštećenja krvnih sudova srca. Jedan od osnovnih uslova za odlaganje ovakve pojave je dobro regulisana šećerna bolest i stanje krvnog pritiska.

Lečenje povišenog krvnog pritiska određuje lekar specijalista (dijabetolog, endokrinolog, internista, kardiolog, nefrolog). Lečenje se obavlja neprekidno, jedino se doza leka menja (uz merenje krvnog pritiska).

Šta je važno zapamtiti:

  1. Proces ateroskleroze je ubrzan kod dijabetičara koji često imaju starije krvne sudove u odnosu na godine života.
  2. Normalan krvni pritisak kod ljudi sa šećernom bolešću je 135/85 mmHg.
  3. Polovina dijabetičara ima povišeni krvni pritisak.

Merenje krvnog pritiska je važna mera samokontrole šećerne bolesti. Merenje se obavlja aparatom – samomeračem krvnog pritiska. Osobe sa normalnim pritiskom mere krvni pritisak jednom mesečno, a one sa povišenim to čine svaki dan u različito doba dana. Nalazi se beleže i prikazuju lekaru na kontrolnom pregledu.

Povišeni krvni pritisak se otklanja izmenom loših navika i redovnim uzimanjem lekova.

Angina pektoris, stenokardija, koronarna bolest je stanje u čijoj osnovi leži suženje krvnih sudova srca. Zbog ovakvih promena na krvnim sudovima srčani mišić se slabije ishranjuje, što ima za posledicu njegovu manju funkcionalnu sposobnost pri naporima.

Bolesti srca

Vremenom ovakva stanja dovode do infarkta srca. Osnovna pojava za prepoznavanje ovakvih oštećenja je bol u grudima pri jačem zamoru (u početku) ili pri manjem naporu (kasnije). Bol se javlja u predelu srca ili sredogruđa. On je oštar u vidu probadanja, nepodnošljivog stezanja, pečenja, neizdrživog tištanja ili neprijatnog stezanja. Ovaj bol se širi u vrat i levo rame (ređe desno), u nadlakticu ili duž cele ruke sa završetkom u malom prstu. Anginozni bol traje najmanje nekoliko minuta. Oboljenje krvnih sudova srca je višegodišnja prethodnica infarktu srca.

Oboljenja srca zahtevaju kontrolu i lečenje kod odgovarajućeg lekara internističke grupe specijalnosti (endokrinolog, dijabetolog, internista), a kardiološka kontrola se traži povremeno u vidu konsultacije. Sva lečenja se obavljaju lekovima koji se piju neprekidno (ili u ritmičkim prekidima). Najmoćniji lek za anginu pektoris je nitroglicerin (ili lekovi slični njemu po delovanju).

Infarkt srca ili srčana kap je krajnji ishod višegodišnjeg teškog oštećenja krvnih sudova srca. Infarktu uvek prethodi anginozni bol (retki su nemi infarkti).

Moždana kap

Prskanje moždanih krvnih sudova (moždana kap) ili zapušenje moždanih krvnih sudova zgrušanom krvlju je krajnji ishod višegodišnjeg oštećenja krvnih sudova mozga i drugih organa. Posledica ovakvih stanja je “šlog” ili oduzetost jedne strane tela ili dela jedne strane tela. Višegodišnje prisustvo povišenog krvnog pritiska je glavna prethodnica za pojavu ovih stanja.

Pri pojavi tromboze simptomi mogu da se jave i više dana ranije (trnjenje, žmarci, “mravinjanje”, poigravanje mišića, zbunjenost, laka dezorijentacija, gubitak sigurnosti – ravnoteže i slično). Posledice nastalog “šlogiranja” leče neuropsihijatar i fizijatar, a postoje i specijalizovani centri za rehabilitaciju. Oštećenje arterijskih krvnih sudova na nogama može da se javi jednostrano ili obostrano. Oštećeni krvni sudovi su suženi, pa otežavaju normalnu ishranu mišića i ostalih tkiva nogu.

Prvi znaci za prepoznavanje ovih promena su:

  1. hladne noge
  2. trnjenje posle napora
  3. pojava grčeva

Prisustvo grčeva u listovima u toku hodanja i njihovo iščezavanje pri stajanju upućuju na poodmaklo oštećenje krvnih sudova. Dijabetičku angiopatiju na nogama kontroliše i leči lekar specijalista koji kontroliše i leči šećernu bolest. Terapija se sastoji od tabletiranih lekova ili injekcija, a lekovi se daju u kurama koje odgovaraju stanju bolesti.

Gangrena na stopalima je završna pojava višegodišnje prisutne dijabetičke angiopatije na nogama. Ona se uvek razvija na mestima gde je potpuno onemogućena ishrana tkiva (suženje krvnih sudova je takvo da sprečava proticanje krvi). Povreda može da bude neposredni povod za pojavu gangrene, ali ne i razlog. Njena pojava i razvoj su brzi, lako se prepoznaje zbog nepodnošljivih bolova na mestu pojave, crvenila ili plavila kože i lakšeg otoka.
Dijabetička gangrena zahteva hitno lečenje koje treba obavezno obaviti u bolnici pod direktnom kontrolom lekara. Gangrena kod koje je došlo do odumiranja tkiva ozbiljno ugrožava život, pa se dalje lečenje sprovodi hirurški (skidanje izumrlih delova, amputacija prsta, dela stopala ili noge).

.

Leave a Reply