Tag: trcanje

Maraton tim Dijabetološkog saveza Srbije na Novosadskom noćnom maratonu

Uros Bogdanovic

Četvrta trka u bojama Saveza, drugi rekord i naravno odlična glikemija u krvi.

Sada već, kada čujemo ili vidimo nešto u vezi sa Maraton timom Dijabetološkog saveza Srbije, odmah znamo da je reč o našem neverovatnom Stevanu Stejiću.

Atletsko-rekreativni klub “Fruška gora” iz Novog Sada organizovao je
22. juna jubilarni 15. Noćni maraton na dobro poznatom mestu, Sunčanom keju. Ovo je prva trka tog tipa u Srbiji i regionu, a ovaj sportski klub je upravo poznat po svojim pionirskim projektima.

Loši vremenski uslovi nisu puno uticali na našeg Stevana Stejića. On je u bojama marton tima Dijabetološkog saveza Srbije drugi put ove godine postavio novi rekord u maratonskoj trci pretrčavši 42.195m za 04:18:10. Kao i svaku do sada, i ovu trku je završio sa osmehom.

“Posebno mesto u mom trkačkom kalendaru zauzima Novosadski noćni maraton, što zbog toga što je u mom gradu, što zbog sjajne organizacije drugara iz ARK “Fruška gora”. Vremenski uslovi nam u početku trke nisu baš išli na ruku, ali odustajanje nije bila opcija. Sa sjajnim drugarima sam delio dobar deo staze kroz priču i osmeh. Glikemiju sam celu trku držao pod odličnom kontrolom, kako u trenucima kada samo osetio da glikemija ide dole, tako i u trenucima kada mi je bilo teško i vruće. Kao što i pričam svima i stalno ponavljam: “slušajte svoje telo“! Nemojte nikada, ni po koju cenu dovesti sebe u bilo kakav rizik. Završite trku sa osmehom. Hvala svima koji su bili na trci i bodrili me, značilo mi je. Hvala organizatorima i volonterima, uradili ste sjajan posao! Sada, kao i većina trkača, idem na zasluženi odmor, a onda se vraćam jači, bolji, snažniji sa novim ciljevima!” – kaže Stevan Stejić.

Ono što je ovu trku takođe učinilo drugačijom je to što Stevan sada nije trčao sam. Ivan Milašević, naš dragi prijatelj iz Podgorice koji je takođe osoba sa dijabetesom tip 1, je istrčao polumaratonsku distancu – 21 kilometar za 02:27:16.

Njih dvojica su primer da nema granica za osobe sa dijabetesom.

Čestitamo im obojici na fenomenalnim rezultatima i jedva čekamo da Vas obavestimo o nekim novim podvizima. A do tada, hvala Vam što pratite naš rad. Čitamo se😊

Prva trka Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije

Uros Bogdanovic

Stevan Stejić, lider u dijabetesu i jedan od osnivača udruženja Diaverzum iz Novog Sada, pasionirani je trkač.

14. aprila 2024. godine istrčao je ovogodišnji Ostroški polumaraton, prvi u bojama Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije. Za Dijabetološki savez Srbije podelio je svoje iskustvo.

“Za svakog trkača svaka trka je novi izazov, bilo da je trčite prvi put ili pokušavate da oborite rekord od prethodne godine.

Svaka trka predstavlja za mene nešto posebno, ali Ostroški polumaraton ili “trka za dušu”, kako je nazivaju, zauzima posebno mesto u mom srcu. Ove godine je održana po sedmi put.

Kako je ovo jedan od najtežih polumaratona u regionu, potrebno je baš dosta vremena i treninga za pripremu. Iako trčim već nekoliko godina unazad bez neke velike pauze (osim tokom Covida) svakako mi je bila potrebna posebna priprema. Start Ostroškog polumaratona je od Sabornog hrama u Nikšiću do Manastira Ostrog. Staza je poprilično zahtevna, ima puno uzbrdica i nizbrdica, ali je uvek završim sa osmehom na licu i prepun emocijama.

Posebno vodim računa o ishrani nekoliko dana pred trku.

Moramo obratiti pažnju na punjenje ugljenim hidratima, kako bismo napunili naše mišiće glikogenom. „Punjenje“ ugljenim hidratima je strategija čija je efikasnost dokazana za povećanje izdržljivosti sportista. Napomenuo bih da se glikogen skladišti u mišićima zajedno sa vodom. To znači da ako ste uspešno napunili depoe glikogena, bićete malo teži, zbog dodatne vode koju nosite. Puni depoi glikogena mogu dovesti do povećanja telesne težine za oko 2 kg. Ovo ne treba da nas brine pošto je povećanje težine privremeno i trajaće samo dok su depoi maksimalno puni.

Kako povećavam unos ugljenih hidrata tako i povećavam dozu insulina koju dajem.

Strogo vodim računa o tome da mi doručak bude 2-3 sata pre početka trke. Tada svesno dajem manju dozu insulina zbog napora koji me čeka i startujem trku sa glikemijom nikako većom od 11 mmol/l. Pošto nemam senzor, a iskustva imam, trčim na osećaj dok ne osetim prvi blaži oblik hipoglikemije. Odmah uzimam gel koji nosim sa sobom i krećem sa hidriranjem. Unos tečnosti tokom trke je jako bitan kako ne bi došlo do dehidracije. Prvi znaci dehidracije su urin tamne boje, kao i bele mrlje na majici – to znači da ste izgubili veliku količinu soli iz organizma.

Sada, sa pretrčanih preko 6000 km, preko 20 polumaratona i skromna 3 maratona ne planiram da prestanem da trčim.

Imam veliku želju da istrčim i ultramaraton i da svojim primerom pokažem kako osobe sa dijabetesom mogu apsolutno sve! Mnogi me pitaju: “Zašto trčiš kada nećeš biti prvi?” Ja im uvek sa osmehom odgovorim: “Ja sam za sebe, kada prođem cilj, uvek PRVI!”