Na proteklim Moto susretima u In?iji
 
Klini?ki centar Vojvodine, zajedno sa in?ijskim Domom zdravlja Dr Milorad Mika Pavlovi? i Moto klubom, u okviru Moto susreta u ovom gradu održanih proteklog vikenda, organizovao je zajedni?ku akciju potpisivanja donorskih kartica zaveštanja organa.

Ovo je prvo, organizovano zaveštanje organa u opštini In?ija, a bi?e ih još, obe?ali su organizatori. Klini?ki centar Vojvodine prošle je godine pokrenuo kampanju promocije transplantacije i donacije pod nazivom ?Ö¬†ansa za novi život, ?ija je osnovna ideja da informiše i otkloni zablude i nejasno?e u vezi sa transplantacijom i donacijom organa. Cilj ove kampanje je da se pokaže da je poklanjanje života drugoj osobi najviši odraz humanosti, nesebi?nosti, ljudske plemenitosti i solidarnosti.

Portparol Klini?kog centra Vojvodine Gordana Umi?evi? kaže da su u ovoj akciji potpisivanja donorskih kartica 32 bajkera dobila karticu i da je od kretanja akcije ?Ö¬†ansa za novi život više od tri hiljade Vojvo?ana spremno da u?estvuje u zaveštanju organa.

[Danas, 24.06.2009.]

Pročitaj više …

Dragana Markovi?, koja ima ovu bolest pune 34 godine, završila je fakultet i rodila dete, a 23-godišnji dijabeti?ar Uroš Gagi? studira i ne ose?a se kao bolesnik

Osim osmeha, optimizma i pozitivnog stava prema životu, zajedni?ko za Draganu Markovi? (48) i Uroša Gagi?a (23) jeste – dijagnoza u zdravstvenom kartonu. Oboje imaju še?ernu bolest, ali po njihovom izgledu, na?inu života, radnim navikama, druženju sa prijateljima, nikada se ne bi moglo zaklju?iti da boluju od dijabetesa, koji je sve osim bezazlene bolesti.
Dragana i Uroš su zato odli?ni promoteri kampanje Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja pod nazivom “Menjamo dijabetes” polako ulazi u završnicu prvog, letnjeg, dela. Kroz pet seminara prošlo je oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira nastavak ove akcije.

Porast broja obolelih
U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na svakog pacijenta dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razloga je više: mnogo sedenja, gojaznost, loša ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

Prihvatljive neminovnosti
– Ne samo lekare, ve? i obi?ne ljude ova kampanja bi trebalo da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja. Posle postavljanja dijagnoze še?erne bolesti, obavezna je i promena lošeg na?ina života, koja nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati – objasnio je endokrinolog profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa.

životne pri?e Dragane i Uroša pokazuju kako je sa dijagnozom dijabetesa mogu? normalan i kvalitetan život.
Dragana Markovi? ima dijabetes pune 34 godine, ta?nije od 1975. Diplomirani je pravnik i trenutno se bavi nekretninama. Od samog po?etka bolesti nalazi se na insulinskoj terapiji, dok je poslednjih 15 godina na intenziviranoj terapiji, odnosno prima insulin ?etiri puta dnevno.
– Od po?etka bolesti imam život koji se malo razlikuje od života zdravih ljudi. Sve je teklo bez ve?ih problema. Završila sam gimnaziju, fakultet, položila voza?ki ispit, rodila dete. Naravno, trudno?a je sve vreme bila pod nadzorom lekara. Posle sam se zaposlila… Jedino ograni?enje sa kojim sam se susrela bilo je u ranoj fazi bolesti, kada su se koristili stakleni špricevi za davanje insulina, a še?er se merio iskuvavanjem rastvora, tako da ako ste hteli nekud da putujete morali ste prethodno da obezbedite uslove koji su vam omogu?avali da sve ovo radite i na putu. Danas imamo “penove”, pen-brizgalice za lakše, bezbolnije i dozirano davanje insulina, pa ovaj problem više ne postoji – pri?a Dragana.
Naša sagovornica poru?uje da je voditi normalan život sa dijabetesom ne samo mogu?, nego da je odlu?nost da se to ?ini jedini pravi i neophodan na?in da se ova bolest prihvati, jer, kako kaže Dragana, dijabetes je doživotno stanje, a ne bolest koja ?e trajati i pro?i. Zato je nabolji mogu?i stav da pacijent to prihvati kao neminovnost i da sa tim živi najbolje što može. U suprotnom ostajete doživotni bolesnik, a to je ose?aj koji ?ovek ne želi da nosi sa sobom.

Disciplina i kontrole
Uroš Gagi? ima dijabetes pet godina. Radi u marketinškoj agenciji i studira na “Megatrend” univerzitetu. ?Ö¬†e?er reguliše davanjem dve vrste insulina. Priznaje da mu je dijagnoza dijabetesa u znatnoj meri bila prekretnica u dotadašnjem na?inu života. Profesionalno se bavio košarkom, želeo je da uspe, bio spreman da se zbog sporta odrekne mnogo ?ega.
– Kada sam dobio dijabetes, okrenuo sam se druga?ijem na?inu života. Posvetio sam se školi, zaposlio se… Vodim najnormalniji život, kao ljudi oko mene. Dijagnoza še?erne bolesti ?ak me je više podstakla da se borim za neke stvari u životu. Zato svakome poru?ujem da je i uz še?ernu bolest mogu? normalan život, ali to zavisi u velikoj meri od toga koliko je osoba disciplinovana i koliko kontroliše svoju bolest. Ako se poštuju sva pravila i preporuke koje se ti?u redovnih kontrola, davanja insulina na vreme, odre?enog režima ishrane, redovnog rekreativnog bavljenja sportom, sa še?erom se može živeti najnormalnije i biti siguran da je organizam u odli?nom stanju – tvrdi Uroš.
On nema zamerki na sadašnji zdravstveni sistem u pogledu rešavanja problema dijabeti?ara, osim što smatra da bi ostali ljudi mogli malo više da se informišu o ovoj bolesti i odbace predrasude. Dragana ipak smatra da ima prostora da se neke stvari poboljšaju.
– Kada je re? o obezbe?enosti insulina, traka i igala trenutno stanje je više nego zadovoljavaju?e. To isti?em, jer se dobro se?am perioda nestašica insulina, nemogu?nosti dobijanja traka na recept, stalne jurnjave za nalaženjem tra?ica. Mogu?nost odlaska u Vrnja?ku Banju na 10 dana o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje je pacijentima vrlo važna, jer za sve ove godine, koliko dugo imam še?ernu bolest, svaki odlazak u banju morala sam da pla?am sama. Uvek sam bila odbijena uz objašnjenje da ne izgledam bolesno – prise?a se Dragana.
Ona ima tako?e i zamerke na administrativne probleme, jer pacijenti nepotrebno ?esto ?ekaju po ordinacijama, što lekara opšte prakse, što specijalista.
– Stalno iznova moram da idem kod specijaliste endokrinologa da mi napiše izveštaj da sam stvarno dijabeti?ar, je je to uslov da mi izabrani lekar na recept posle piše trake, insulin i ostalo. Poseban problem je što se pregled kod edokrinologa zakazuje tri meseca unapred, pa ako ste slu?ajno propustili da zakažete na vreme, a istekne vam uput za trake ili igle, do narednog pregleda morate to da pla?ate sami – kaže Dtagana. žale?i se da od prve nedelje u maju pokušava da zakaže pregled za po?etak avgusta i uvek dobija odgovor da su termini kod specijaliste popunjeni.

?Ö¬†ta treba znati
Osoba sa dijabetesom mora da poštuje preporuke lekara vezane za lekove, ishranu i fizi?ku aktivnost, mora sebi redovno da meri še?er da bi znala da odredi dozu insulina. Važno je i da pacijent nau?i o dijabetesu što više, da osluškuje svoj organizam i ima lekara, koji ga prati i poznaje.

[Politika Magazin, 21.06.2009.]

Pročitaj više …

Alarmantno istraživanje Klini?kog centra

Stereotipi o Sosi i Lali, kao elegantno popunjenim i rumenim u licu, sve ?eš?e se dokazuju i u praksi. Prema podacima Klini?kog centra Vojvodine, više od polovine Novosa?ana i Vojvo?ana je gojazno – a, kako upozorava dr Edita Stoki? iz KCV, gojaznost prate i mnoge bolesti poput dijabetesa tipa dva, od kojeg pati ?ak 90 odsto osoba sa viškom kilograma.

U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa viškom kilograma, a u toj statistici prednja?e Novi Sad i Vojvodina, gde je, prema važe?im podacima, gojazno ?ak 58 odsto.
Dr Edita Stoki?, šef Odseka za intenzivnu negu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV, navodi da je tome zna?ajno doprineo savremeni na?in života.
– Nezdrava ishrana i smanjen nivo fizi?ke aktivnosti doprinose tome da energetski unos premašuje potrošnju, pa to dovodi do pojave masnog tkiva, ali i pove?anju rizika od bolesti koje sa sobom nosi gojaznost – kaže ona.
Pošto gojaznost ne boli, tvrdi dr Stoki?, malo ljudi je prepoznaje kao bolest, pa se retko i obra?aju lekaru i traže pomo?.
– Smatra se da oko 90 odsto obolelih od še?erne bolesti ima tip dva, izme?u 80 i 90 odsto njih su gojazni. Rizik razvoja dijabetesa tipa dva pove?ava se sa porastom telesne mase i on je ve?i ukoliko je re? o nagomilavanju masnog tkiva u predelu struka, odnosno oko unutrašnjih organa. Dakle, prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, pa i kod nas, posebno u Vojvodini, predstavlja jedan od najzna?ajnijih faktora nastanka dijabetesa – isti?e dr Stoki?.
Ona navodi da od dijabetesa tipa dva u Srbiji boluje oko 500.000 ljudi i da su prora?uni da taj broj nastaviti da raste i kod nas i u svetu.
– Nekad se smatralo da od ovog tipa še?erne bolesti mogu da obole samo odrasli, ali danas se beleži porast obolelih me?u decom i omladinom – upozorava dr Stoki?.
U okviru nacionalne kampanje “Menjamo dijabetes”, u autobusu kompanije “Novo Nordisk” koji je još pre tri godine krenuo kroz razli?ite zemlje sveta i stigao u našu zemlju, stanovnici Novog Sada, Beograda, Niša i Kragujevca imali su priliku da provere nivo še?era u krvi i procene rizik nastanka še?erne bolesti.
– Nije mali broj Novosa?ana bio iznena?en povišenim nivoom še?era u krvi, a smatra se da na svaku osobu kod koje je utvr?en dijabetes, dolazi po jedan oboleli koji ne zna da ima še?ernu bolest. Me?utim, gubitak telesne mase za svega pet ili 10 odsto kod gojaznih osoba zna?ajno smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa dva – isti?e dr Edita Stoki?.
Recept za prevenciju dijabetesa po njenim re?ima nije komplikovan, ve? zahteva promenu navika u ishrani, pre svega smanjenjem unosa hrane bogate mastima i še?erima, pove?anjem fizi?ke aktivnosti i uopšte, unapre?enjem dosadašnjeg stila života…
– Lala je tipi?an predstavnik Vojvodine. On nije ekstremno gojazan, ali mu je trbuh uve?an što je oli?enje gojaznih osoba u našoj sredini. Danas je važno poznavati ne samo stepen gojaznosti ve? i raspored masnog tkiva, jer tipi?an Lala ima nagomilanu masno?u u predelu trbuha, a to prate brojne metaboli?ke komplikacije – objašnjava dr Stoki?.

Oboljevaju i mla?i
Dijabetes tipa dva naj?eš?i je oblik še?erne bolesti. Organizam ve?ine obolelih proizvodi promenjene ili ?ak normalne koli?ine insulina, ali usled poreme?aja u stanicama jetre i miši?a dolazi do otpornosti na njegovo delovanje. ?Ö¬†e?erna bolest tipa dva uglavnom se javlja tek posle 40. godine pošto starenje samo po sebi pove?ava podložnost netoleranciji na glukozu i dijabetes. Iako još retko, prili?no zabrinjava zna?ajno pove?anje dijabetesa tipa dva kod dece.

[Blic, 19.06.2009.]

Pročitaj više …

Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji

Statistika beleži sve više obolelih od dijabetesa kod svih kategorija stanovništva, posebno dijabetesa tipa dva. Prema nekim podacima, u Srbiji je oko pola miliona ljudi zahva?eno ovom boleš?u. Stru?njaci upozoravaju da ta brojka nije ta?na, jer iskustva govore da na jedan otkriveni slu?aj dolazi jedan neotkriveni.

Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije i Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji pre deset meseci po?eli su da realizuju program desetodnevne edukacije dijabeti?ara na insulinskoj terapiji i za ?etiri godine kroz taj program treba da pro?e 60.000 obolelih od še?erne bolesti.

– Od 11. avgusta prošle do 15. juna ove godine, kroz našu desetodnevnu edukaciju prošlo je 8.500 dijabeti?ara na insulinu. Od tog broja, 90 odsto došlo je sa nezadovoljavaju?om glikoregulacijom, a oko 95 procenata imalo je hroni?ne komplikacije koje sa sobom donosi ova bolest. Na testiranoj grupi od hiljadu pacijenata, najviše je bilo gojaznih – 45 odsto, 33 procenta bilo je sa povišenom telesnom težinom i samo 22 odsto imalo je normalnu telesnu težinu – kaže dr Dragana živojinovi?, šefica Endokrinološke službe u vrnja?koj Specijalnoj bolnici, i naglašava da je ?¢‚Ǩ?æakcenat programa na edukaciji kroz ?Ö¬†kolu za dijabeti?are, kroz koju je prošlo 40 odsto od ukupnog broja pacijenata koji su do sada prošli program?¢‚Ǩ?ì.

Dr živojinovi? isti?e i podatak da je na ovom programu sa insulinske terapije isklju?eno izme?u 10 i 15 procenata i u skoro 75 odsto slu?ajeva terapija je korigovana. Svi u?esnici programa besplatno su dobili aparate za merenje še?era u krvi. Od prošle godine Specijalna bolnica u Vrnja?koj Banji ima i status Nacionalnog edukacionog centra.

[Danas, 18.06.2009.]

Pročitaj više …

Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada, koje deluje punih 40 godina, zajedno s Gradskom upravom za zdravstvo pokrenulo je veliku donatorsko-humanitarnu akciju “Plava ruža” (me?unarodni simbol borbe protiv še?erne bolesti) pod geslom “Pokrenite se! Dijabetes je tihi ubica!”.

Donatorska zahvalnica u obliku plave ruže ovih dana upu?uje se na adrese svih onih koji obavljaju javne funkcije, kao i svih rukovodstava javnih preduze?a, ustanova, banaka, privrednih društava, institucija, politi?ara… Sredstva koja budu sakupljena u ovoj akciji namenjena su za donaciju preventivno-edukativnog centra za decu i omladinu obolelu od še?erne bolesti u gradu. Svih 30 direktora Novosadskog sajma prvi su se odazvali akciji, koja ?e trajati sve do 14. novembra, Svetskog dana dijabetesa, ali i 40-godišnjice postojanja društva.

Kako kaže predsednik Društva za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada i inicijator ove akcije mr Radivoj Mra?evi?, na li?na imena Novosa?ana bi?e upu?eno više od hiljadu donatorskih zahvalnica, te na ovaj na?in poziva sve plemenite i humane pojedince, organizacije i institucije da se pridruže ovoj akciji.

Povodom 40. godina postojanja, Društvo za borbu protiv še?erne bolesti 14. novembra, na Svetski dan dijabetesa, uz prisustvo predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, Me?unarodne dijabetološke federacije i svih donatora, ovaj doga?aj ?e obeležiti u Srpskom narodnom pozorištu. Tog dana zvani?no ?e biti imenovani svi donatori poimeni?no i proglašen humanista godine Novog Sada.

“Priznanje” za neplemenitost

Svima koji su mogli, a nisu podržali ovu plemenitu i humanu akciju Društvo za borbu protiv še?erne bolesti Novog Sada dodeli?e “Crnu ružu”. Ovo ?e biti svojevrsno “priznanje” za nehumanost, neplemenitost i nedoli?nost funkcije koja im je poverena.

 [Gra?anski list, 16.06.2009.]

Pročitaj više …

U Srbiji više od ?etiri stotine ljudi svake godine ostane bez noge. Statistika gora nego u afri?kim zemljama, kažu hirurzi.

Svake godine u Srbiji, kod više od 400 ljudi lekari su prisiljeni da amputiraju nogu zbog jako lošeg stanja krvnih sudova, pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje “Batut”. Svake godine, Srbija dobija novih 400 trajnih invalida. Problemu doprinose velika zdravstvena neprosve?enost i nezdrav na?in života.

Propadanje krvnih sudova ubrzavaju dijabetes, neregulisan visoki krvni pritisak, ali i masna hrana, alkohol i pušenje.

Prvi znak da su krvni sudovi nogu u jako lošem stanju je bol u potkolenici ili gr? u listu tokom hoda, te je pacijent prisiljen da stane na svakih 200 ili 100 metara.

Umesto da se odmah jave lekaru, bol u potkolenici, iz neznanja, pacijenti tuma?e kao pojavu reume, pa se sami le?e raznim mastima ili piju lekove protiv bolova. A bolest nastavlja da napreduje i menja se boja kože.

?¢‚Ǩ?ìPrvo noga postaje hladnija, zato što je cirkulacija lošija i potamni boja kože i ona poprima jedan modar izgled jer jednostavno nema dovoljno cirkulacije. Nakon toga se otvara ranica, rana koja je ve? znak da je bolest u poodmakloj fazi i nažalost vrlo ?esto imamo pacijente koji do?u u tim fazama?¢‚Ǩ¬ù, kaže na?elnik Odeljenja za radiologiju, Jovica ?Ö¬†aponjski.

Spas za nogu je ili ugradnja stenta, koju sprovode interventni radiolozi, ili hirurško le?enje.

Nažalost obolevaju sve mla?i i granica se spustila ispod 40 godina. Hirurzi na Bežanijskoj kosi svake godine amputiraju oko 60 nogu, a ?ak 70 odsto su amputacije iznad kolena.

?¢‚Ǩ?ìNažalost, da li svojim nemarom, nezainteresovanoš?u, neprosve?enoš?u, neaktivnoš?u primarne zdravstvene zaštite, ?iji je to prevashodni zadatak, oni nama dolaze u zaista jednom katastrofalnom stanju?¢‚Ǩ¬ù, kaže šef Odeljenja za vaskularnu hirurgiju, Nebojša Petrovi?.

?¢‚Ǩ?ìAko je arterija za?epljena u samoj karlici radimo obi?no premoš?enje sa glavnog krvnog suda aorte na obe prepone tzv. arto-bimfemoralni bajpas, jednim vešta?kim krvnim sudom od akrona ili periferne bajpasove cevastim graftovima širine osam milimetara?¢‚Ǩ¬ù, objašnjava on.

Premoš?enje ispod kolena do pedalnih arterija hirurzi u KBC Bežanijska kosa izvode i prirodnim krvnim sudom koji prave od pacijentove zdrave vene.

?ini se sve da bi se noga spasla. Nažalost, hirurg Petrovi? je nedavno bio prisiljen da mladi?u od samo 33 godine amputira nogu iznad kolena.

[B92, 12.06.2009.]

Pročitaj više …

Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Sl. glasnik RS br. 11/09, 15/09-ispravka, 24/09, 25/09-ispravka i 28/09-ispravka), pojedini lekovi su od 31. maja 2009. godine skinuti sa liste lekova, što zna?i da se kupuju u potpunosti.

To su: Povidon Jod, Ranitidin, Flukonazol i Aciklovir; zatim, Loseprazol, Omezol, Omep, Glucotrol XL, Novonorm, Concor, Nebilet, Lercanil 10, Lorista, Lotar, Vasilip, Simvor, Lamal, Lamotrix, Euthyrox, Anandron, Setaloft, Asentra, Sertiva, Serlift i Efectin ER.

Kompletne liste lekova možete videti i preuzeti na sajtu RZZO.

[Diabeta.net, 11.06.2009.]

Pročitaj više …

Do sada je shvatan kao lek za krajnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina
 
U Srbiji postoji otpor prema ranom uvo?enju insulina u terapiju obolelih od še?erne bolesti i to ne samo kod pacijenata, nego i kod lekara. Tako Srbija ima najmanji procenat dijabeti?ara koji su na insulinu u odnosu na susedne zemlje, svega 13,5 odsto pacijenata, dok ih je u Hrvatskoj 28, u Sloveniji 31, Bugarskoj 30 odsto. Nova saznanja o prednostima insulina teško se prihvataju, pa je deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjamo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù, koju je pokrenuo i finansirao Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, u zna?ajnoj meri posve?en razbijanju brojnih predrasuda o dijabetesu, me?u kojima je i ova o insulinu.

Profesor dr Nebojša Lali?, dijabetolog iz Instituta za endokrinologiju Klini?kog centra Srbije za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù kaže:
– Mnogo je predrasuda u našem narodu u vezi sa še?ernom boleš?u, ali je naro?ito opasna ona po kojoj je dijabetes, posebno tipa dva blaga bolest. Vrednosti še?era u krvi, koje se kre?u oko 7,5, ili 8 dugo nisu smatrane problemom. Ako pacijent nije imao tegoba smatralo se ?ak i me?u lekarima da je dovoljno ovakve vrednosti držati pod kontrolom. To ne samo da nije ta?no, nego je i jako opasno, jer komplikacije odmi?u. Veliki je napor sada promeniti takav na?in razmišljanja.

Strah od hipoglikemije
U Srbiji je na insulinskoj terapiji svega oko 50.000 pacijenata, a trebalo bi da ih bude bar za 30 odsto više, smatra naš sagovornik.
– Do sada je insulin shvatan kao lek za krajnju, najcrnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina. Krilatica koju su naši lekari koristili “ako se ne budete pridržavali dijete i promenili na?in života, da?emo vam insulin?¢‚Ǩ¬ù je prošlost. Lekari su insulinom pretili kao nekom kaznom, a re? je o najmo?nijem leku, koji spušta nivo še?era u krvi. Nažalost daje se putem injekcije što je samo po sebi neprijatno i zahtevno, kaže dr Lali?.

Sadašnji medicinski stav je da se povišeni nivo še?era  hiperglikemija ne može tolerisati i da treba u?initi sve da se nivo spusti na vrednosti bliskim normalnim. U tom smislu, insulin se, kako objašnjava naš sagovornik, može koristiti vrlo rano u le?enju, ponekad ?ak i u prvoj godini le?enja. Može se kombinovati i sa tabletama.

– Uzimanje insulina ne povla?i obavezno i višak kilograma. Pravilnim davanjem insulina pove?anje težine svodi se na minimum. Kod insulina, zapravo, i pacijenti i lekari se najviše plaše niskog nivoa še?era u krvi, takozvane hipoglikemije, ali to ne mora da bude obavezna pojava, tvrdi dr Lali?.

Nova pravila davanja insulina, podrazumevaju obavezno pra?enje še?era u krvi i strpljivo odre?ivanje individualne doze za svakog pacijenta. Odre?ivanje doze je nekada posao, koji može trajati mesec ili dva. Desi se da je odre?ena doza slaba, nekada je ja?a, pa se javi hipoglikemija. Zato su neophodne strpljive korekcije. Me?utim, pacijent je na dobitku jer je medicinski bolje, a nivo še?era u vrednostima pre jela kre?e se od 5,5 do 6, a posle jela izme?u 7 i 7,5, ?ime se spre?ava nastanak komplikacija, objašnjavaju lekari.

Pacijent ima i psihološku korist: posle obuke i kada se navikne na insulin, sti?e ve?u kontrolu nad boleš?u, dobija samopouzdanje, može da vodi puniji i kvalitetniji život.

Strah od insulina je, ipak, kod nas još ja?i od lekarskih uveravanja. Dr Lali? kaže da je to razumljivo, jer davanje sebi insulina dva ili ?etiri puta u toku dana je zahtevan proces, gde pacijentu treba i pomo? okoline. Pacijentu mora da se obezbede i aparati za kontrolu še?era, u ?emu je kod nas napravljen veliki napredak, jer Fond ve? tri godine svim pacijentima koji primaju insulin, obezbe?uje pen-brizgalice tj. popularno ?¢‚Ǩ?æpenkalo?¢‚Ǩ¬ù.

Lakše davanje insulina
– Pacijenti na insulinu su izloženi jednom odre?enom stresu i to moramo uvažiti, jer oni ne samo da treba da daju sebi injekciju, nego ta injekcija mora da sadrži ta?nu koli?inu leka datu u odre?eno vreme, a pacijent je zaposlen, ili studira, vozi automobil. Pen brizgalica prakti?no omogu?ava ta?no doziranje, a davanje insulina je pojednostavljeno, ubod manje boli, jer su igle posebne. To osobi koja ima dijabetes omogu?ava da vozi kola svakoga dana, da se bavi sportom, vodi normalan život, pliva, skija – nabraja dr Lali?, ali ipak upozorava da sve ove aktivnosti pacijent ne treba da radi spontano, ve? je važan raspored obroka i fizi?ke aktivnosti.

Pogrešno je i shvatanje da dijabeti?ar stalno mora nešto da meri, kontroliše, da mnogo vremena provodi u laboratorijama i ordinacijama.

– To o neprestanom merenju je još jedna zabluda. Na primer. nivo masti u krvi se meri na tri-?etiri meseca, a krvni pritisak jednom nedeljno. Nivo še?era u krvi se za neke grupe pacijenata može meriti jednom u dve nedelje, ?ak i u mesec dana. Prema tome to nije tako strašno kako se na prvi pogled misli. Ali, tu su i pacijenti na ?etiri doze insulina, koji moraju svoj nivo še?era meriti jednom do dva puta nedeljno, osim u fazi pogoršanja, kada to treba da rade ?eš?e – objašnjava dr Nebojša Lali?.

[Politika, 07.06.2009.]

Pročitaj više …

Sto primeraka knjige “Moj džepni pankreas – život sa insulinskom pumpom” autorke Stele Prgomelje danas je donirano Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma (popularno “Interna B klinika”) u Beogradu.

Zahvaljuju?i saradnji sa kompanijom sanofi-aventis, budu?i korisnici insulinske pumpe, kao i pojedini lekari i medicinsko osoblje, mo?i ?e da se detaljno upoznaju sa koriš?enjem insulinske pumpe.

Prošle godine ovoj instituciji donirano je 30 knjiga, KBC “Zvezdara” 20 i po 10 primeraka u nekoliko udruženja dijabeti?ara u Srbiji, sa željom da se edukacija korisnika što bolje sprovodi.
U istu svrhu, De?joj klinici u Novom Sadu donirano je 50 primeraka knjige.

[Diabeta.net, 04.06.2009.]

Pročitaj više …

Poruka nacionalne kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù: više kretanja i pravilna ishrana. ?¢‚Ǩ‚čú ?Ö¬†e?erna bolest odavno nije samo oboljenje starih: sve više radnoaktivnih osoba me?u pacijentima

U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na jednog pacijenta, dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovaraju?a ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.

?¢‚Ǩ‚čú Dijabetologiju karakteriše eksplozivni razvoj novih saznanja. Da bi novine u le?enju stigle do svakog lekara i što više pacijenata, Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuo je kampanju ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Lekare i obi?ne ljude ova kampanja treba da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja kada se promene loši stilova života, za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù objašnjava endokrinolog, profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa. U kampanju je do sada, na pet seminara uklju?eno oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira i nastavak ove akcije.

?¢‚Ǩ‚čú Najvažnije da se še?erna bolest otkrije u ranom stadijumu i na taj na?in spre?e vrlo ozbiljne komplikacije. Poruka svakom gra?aninu koji sumnja da ima povišeni še?er jeste da za po?etak popuni upitnik u domu zdravlja i da odredi da li je u riziku da oboli od še?erne bolesti. Kao tipi?nu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan?¢‚Ǩ¬¶ Menadžerski na?in života ide ?esto sa dijabetesom tipa dva. Takva osoba bi sebi mogla da obezbedi dobro le?enje, ali zbog trke na poslu vodi neuredan život i  izgovara se da nema vremena za pravilnu ishranu. Me?utim, drugi profil tipi?nog pacijenta je siromašna, starija osoba, navikla na odre?eni na?in ishrane, koja ?esto nema dovoljno prihoda, a ni motivacije za odlazak u dom zdravlja ?¢‚Ǩ‚čú navodi dr Lali?.

On dodaje da obavezna promena na?ina života, koja ?eka dijabeti?ara nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati, što je u uslovima savremenog života ponekad teško izvodljivo. Nije dovoljno ?¢‚Ǩ?ævrteti?¢‚Ǩ¬ù se po kuhinji ili kancelariji. Ko boluje od dijabetesa mora svakodnevno da ima najmanje 30 minuta namerne šetnje, odre?eni fizi?ki napor, koji u kontinuitetu traje najmanje 10 minuta.

?¢‚Ǩ‚čú Disciplinovan pacijent, obu?en da kontroliše svoju bolest je najvažniji za uspeh u le?enju. Tre?ina naših pacijenata je ve? takva. Razumem da je nekim pacijentima teško, na primer onima koji imaju evropsko radno vreme, koje je mnogima poremetilo red u životu. Neko ima jedan obrok ujutru a drugi zatim uve?e. Tu je brza hrana i sve to može loše da uti?e na pravilnu ishranu dijabeti?ara. Dobro bi bilo da pacijent ima jedan obrok ujutru, jedan u pauzi tog evropskog radnog vremena, izme?u 12 i dva, a zatim jedan obrok posle povratka sa posla i jedan mali obrok pred spavanje ?¢‚Ǩ‚čú savet je našeg sagovornika.

Saveti o tome kako da spre?avaju nastanak komplikacija še?erne bolesti je tako?e važan deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjajmo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù. Svake godine država, odnosno Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, izdvaja 3,5 milijarde dinara samo za le?enje komplikacija. ?Ö¬†e?erna bolest je prvi uzrok slepila i amputacija zbog dijabetesnog stopala. Srbija se po broju komplikacija koje imaju oboleli od še?erne bolesti ne razlikuje od zemalja u tranziciji. Izme?u 30 i 40 odsto dijabeti?ara ima bolesti srca i krvnih sudova. Svaki drugi dijabeti?ar ima povišeni krvni pritisak, jedna tre?ina pacijenata ima po?etno ošte?enje bubrega, koje može kasnije da napreduje.

?¢‚Ǩ‚čú Tre?ina obolelih ima promene na o?ima, 30 do 40 odsto ima promene na nervima, koje mogu da dovedu do dijabetesnog stopala, jedne od najtežih komplikacija, koja može relativno lako da se spre?i, ali kada jednom nastane veoma teško se le?i. Problem po?inje od rane na stopalu, koja teško zarasta, napreduje, a kada se pogorša, može da ugrozi opstanak stopala, pa ?ak i život. Zato lekari stalno skre?u pažnju pacijentima na ovu komplikaciju. Prevencija je održavanje higijene stopala, i noktiju, koriš?enje udobnih cipela, savet da pacijent ne ide bos, da ne zagreva stopala toplim predmetima, da rano primeti i najmanju ranicu i da je le?i u saradnji sa lekarom, a ne nadrilekarskim melemima, navodi dr Lali?.

Klasi?ni simptomi še?erne bolesti su poja?ana že?, u?estalo mokrenje, opšta slabost i gubitak u težini, ali na žalost vrlo ?esto ?ovek dugo olako prelazi preko ovih znakova upozorenja, jer se ponekad javlja tek samo jedan simptom, a nekada naizmeni?no.

[Politika, 31.05.2009.]

Pročitaj više …