Pokušaj rešavanja problema gojaznosti Amerikanaca naišao na teško?e u Njujorku

Zdravstveni stru?njaci nastoje da pove?aju potrošnju vo?a i povr?a u gradu, naro?ito u manje imu?nim susedstvima u kojima je stopa gojaznosti ve?a. S obzirom da više od polovine odraslih Njujor?ana ima previše kilograma ili je gojazno – i da se procenjuje da oko 700 hiljada pati od dijabetesa – jasno je da je neka akcija u vezi sa tim više nego neophodna.

Na elegantnijem severoisto?nom delu Menhetna, na goovo svakom ?ošku možete da na?ete pokretne tezge sa vo?em i povr?em, na kojima se ta zdrava hrana prodaje jeftinije nego u samoposlugama.  Ali ako odete u druge delove Njujorka, takvih tezgi nema. Pošto je istraživanje gradske zdravstvene službe otkrilo da više od 12 odsto ljudi u tim delovima grada nije okusilo vo?e ili povr?e u prethodna 24 sata, usvojen je zakonski dokument zahvaljuju?i kojem je izdato hiljadu novih dozvola za takozvana Zelena kolica, da bi se promovisala zdravija ishrana. Neki Njujor?ani su pozdravili tu ideju.

«To je veoma dobro, jer pretpostavljam da ?e ve?i broj ljudi shvatiti da treba jesti vo?e i povr?e», kaže jedan od njih, a drugi dodaje da ?e to poboljšati ekonomiju, da ?e pomo?i zajednici i susedstvu i ponavlja da je to dobra ideja.

Me?utim, zastupnik malih biznisa Ri?ard Lipski, kaže da bez obzira na dobre namere tog zakona, postoje i ozbiljni problemi.

«Ako ste uli?ni prodavac, vrlo je verovatno da ?ete gravitirati prema podru?jima na kojima je ve?i promet. U tom pogledu u zakonu nema nikakvih ograni?enja. Nema nekih usmerenja», kaže Lipski.

To zna?i da Zelena kolica mogu da stanu direktno ispred postoje?ih radnji i jeftinije prodaju istu robu. Lider lokalne zajednice, politi?ar i predsednik Korejsko-ameri?kog udruženja prodavaca, Sung Su Kim, kaže da je zakon donet na brzinu, bez odgovaraju?eg istraživanja i da je štetan za lokalni biznis, koji su u velikoj meri razvili imigranti.

«U okviru jednog bloka ovde imate šest uli?nih prodavnica sa zelenišom zajedno sa ?etiri supermarketa. To je dovoljno da se zadovolje sve potrebe. Zelena kolica  su potpuno izuzeta od svih propisa, dok jedan piljar, na primer ova radnja, mora da poštuje 18 paragrafa», kaže Kim.

Re? je na primer o sanitarnim propisima, da se ne pominju pla?anje poreze, zakup, elektri?na energija i plate zaposlenih.

Vlasnici malih prodavnica se žale da im posao ide loše. «Ne mogu da platim zakup, a imam 11 radnika», kaže ovaj prodavac.

Kim kaže da je novi zakon znak nepoštovanja vrednih imigrantskih zajednica i svega što su uspele da postignu u Americi.

«Doseljenici se bude u cik zore da bi nabavili najsvežije jabuke. Njima je potreban samo pošten odnos i pravi propisi i dobar tretman», kaže on.

Zelena kolica treba da se pojave na ulicama u naredna dva meseca. Protivnici ideje su uspeli da ubede gradsku vlast da smanji broj dozvola sa 1500 na 1000, ali još ne prihvataju tvrdnju vlasti da ?e pove?ana ponuda dovesti do pove?anja ukupne potrošnje.

[VOA, 20.4.2008.] 

.

Iako je ovaj tekst iz 2004. godine, ponovo ga objavljujemo, jer sadrži korisne dodatne informacije o elektronskom zdravstvu u Srbiji.

Elektronski zdravstveni karton i u Srbiji
Piše: Andrija Jani?ijevi?

Savezna administracija SAD, na ?elu sa predsednikom Džordžom Bušom Mla?im, 2004. godine je zahtevala od nacionalne zdravstvene službe i zdravstvenog sektora uopšte da u roku od slede?ih deset godina u potpunosti pre?u na elektronske zdravstvene kartone. Te 2004. godine je samo za promovisanje elektronskih zdravstvenih kartona iz budžeta izdvojeno 125 miliona dolara. Trenutno je manje od tre?ine zdravstvenih institucija u Americi u procesu potpunog prelaska na elektronski zdravstveni karton. EU tako?e poklanja mnogo pažnje ovoj problematici i u toku je priprema i usaglašavanje zakonskih regulativa koje obuhvataju elektronski zdravstveni karton i uopšte elektronsko zdravstvo. Ve? pet godina unazad se u više zdravstvenih centara širom Evrope eksperimentiše sa elektronskom zdravstvenom knjižicom, zasnovanom na tzv. smart card tehnologiji.

Stanje e-zdravstva u Srbiji

U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili ve? razvija razli?ite modele elektronskog zdravstvenog kartona. Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Klini?ki centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo rešenje oko toga šta ?e svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadrži, kao i razvoj tehni?kih standarda koji ?e elektronski zdravstveni karton u?initi lako dostupnim i bezbednim.

Opšte je prihva?eno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postižu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne uštede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Na ovoj ideji je zasnovana postepena transformacija Doma zdravlja Savski venac u jedan moderni zdravstveni centar, koji svoje poslovanje zasniva na svakodnevnoj upotrebi ra?unara i razvoju elektronskog zdravstvenog kartona, kao novog sistema beleženja informacija u zdravstvu.

Beogradska opština Savski venac je po mnogo ?emu posebna i sa stanovišta primarne zdravstvene zaštite posebno interesantna, jer se, u odnosu na druge gradske opštine, prostire na velikoj površini, sa relativno malim brojem stanovnika i nesrazmerno velikim brojem zaposlenih koji svoje radno vreme provode na teritoriji ove opštine. Samim tim je i organizacija zdravstvene službe na ovoj opštini specifi?na i svojevrstan je izazov. Rešenje za probleme koji proizilaze iz ovakvih preduslova Upravni odbor Doma zdravlja Savski venac, na ?elu sa direktorkom dr Mirjanom Velimirovi?, poslednjih par godina uspešno pronalazi upotrebom ra?unara i implementacijom modernih informacionih tehnologija.

Kako to prakti?no izgleda?

Jedan ovako ambiciozan poduhvat postao je mogu? zahvaljuju?i zajedni?kim naporima pre svega Ministarstva zdravlja Srbije, Republi?kog i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i pod pokroviteljstvom EU. Jako bitan preduslov za uspostavljanje informacionog sistema (u daljem tekstu IS) – mrežnu infrastrukturu je finansirao sam dom zdravlja. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je donacijom obezbedila sve neophodne ra?unare i prate?u opremu. Link ka internetu je obezbedio internet provajder Beotel, koji domu zdravlja pruža i konstantnu besplatnu tehni?ku podršku.

Rezultati internog istraživanja u Domu zdravlja Savski venac su pokazali da se veliki deo efektivnog radnog vremena utroši na ispunjavanje raznih obrazaca, dnevnih i mese?nih izveštaja (lekari oko 30%, a medicinske sestre ?ak do 70% radnog vremena). Pacijent koji do?e na pregled šeta se od prijemnog šaltera i preko sestre na odeljenju ili službi gde je upu?en kona?no stiže do lekara. Lekari za vreme pregleda upisuju u pacijentov zdravstveni karton sve zakonom predvi?ene elemente, ispisuju razne upute, recepte i naloge itd. Medicinske sestre popunjavaju recepte i upute opštim podacima, a iz kartona i protokola, nakon završetka pregleda, unose podatke u obrasce za dnevnu evidenciju. Na kraju meseca sumiraju sve dnevne evidencije i zbirni izveštaj dostavljaju odgovornoj sestri odeljenja, koja tako?e "ru?no" popunjava izveštaje iz svoje organizacione jedinice. Služba statistike preuzima izveštaje, unosi ih u unapred štampane obrasce za zbirnu evidenciju i prosle?uje ih odvojeno Gradskom i Republi?kom zavodu za zaštitu zdravlja.

Po novom sistemu, ve? po prijavljivanju pacijenta na prijemnom šalteru, njegovi podaci se prosle?uju na ra?unar lekara, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored pregleda. Novi pristup koji donosi informacioni sistem nije zasnovan samo na upotrebi ra?unara, ve? su, shodno savremenim preporukama EU, stvoreni timovi lekar – medicinska sestra. Tako npr. dok lekar intervjuiše i pregleda pacijenta, medicinska sestra unosi opšte podatke, a dok lekar prepisuje terapiju ili upute za dalje specijalisti?ke preglede, sestra priprema pacijenta za dodatne radnje u okviru pregleda, npr. EKG ili ultrazvuk. Simultano se koristi isti ra?unar i na ovaj na?in se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane lekara i medicinske sestre u timu, i to na mestu gde se odvija sam pregled. Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statisti?koj službi i ra?unovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje da proslede višim instancama.
Ovakvim pristupom se pacijentima skra?uje ?ekanje i šetanje od šaltera do šaltera i poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge koja im se pruža. Primena elektronskog zdravstvenog kartona ne menja trajanje pregleda, ve? menja odnos u korist efektivnog vremena koje lekar posve?uje svom pacijentu.

Prednosti koje donosi zdravstveni IS

Po re?ima Zorana Simonovi?a, vo?e tima koji se bavi implementacijom i razvojem informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, jedan od razloga postepenog i prividno sporijeg razvoja sistema je to što se mnogo pažnje posve?uje bezbednosti i insistira se na nepovredivosti i apsolutnoj poverljivosti prikupljenih podataka. Ve? samim skladištenjem podataka iz zdravstvenog kartona u bazu podataka se smanjuje verovatno?a da ?e im neprime?eno pristupiti ili ih zloupotrebiti neko neovlaš?en, ?ime je mnogostruko pove?ana bezbednost u odnosu na papirne kopije.

Elektronska evidencija o propisanim lekovima i indikovanim dijagnozama za dati recept preventira mahinacije lekovima – jedinstveni elektronski karton apsolutno onemogu?ava dupliranje recepata. Pacijenti ?esto odlaze kod više lekara koji im prepisuju iste lekove i po nekoliko puta. Izbegava se i mogu?nost medicinske greške, npr. elektronski zdravstveni kartoni mogu pomo?i lekarima da izbegnu opasnosti koje se dešavaju propisivanjem nekompatibilnih lekova ili onih na koje su pacijenti alergi?ni, tako što ?e automatski upozoriti na ovakvu kombinaciju.

Kao ?est problem u dosadašnjoj praksi pokazalo se pisanje i kontrola uputa za laboratorijske analize. Sada se uputi elektronskim putem šalju laboratoriji, sa nazna?enim vrstama analiza, kao i uputnom dijagnozom i isti se po obradi popunjeni vra?aju lekaru. Ako je potrebno, laboratorijski nalaz se uvek može odštampati na lokalnom štampa?u. Ovakvom organizacijom izbegava se vrlo ?esto dopisivanje analiza od strane samih pacijenata, a evidencijom uputa i uputnih dijagnoza po lekarima zna?ajno je smanjeno pisanje neindikovanih i dupliranih analiza. Svi laboratorijski rezultati se arhiviraju u elektronski karton, a u planu je da se isto omogu?i i za rendgenske snimke, EKG zapise i ultrazvuk.

Analizom prikupljenih demografskih podataka o pacijentima i njihovim unakrsnim pore?enjem sa podacima o na?enim stanjima i oboljenjima tokom pregleda, dobija se pregršt informacija koje se mogu upotrebiti u korist podizanja kvaliteta rada zdravstvene službe. Lekarima i drugim zaposlenima u domu zdravlja se kroz stalan pristup internetu pruža prilika za pristup najnovijim informacijama u oblasti medicine i kontinuirano profesionalno usavršavanje. U svakom trenutku je dostupna kompletna evidencija o pruženim uslugama i mnogo bolja kontrola utošenog materijala. Na ovaj na?in dom zdravlja može da efikasnije raspolaže svojim finansijama i resursima, kao i da planira unapred troškove i potrebna materijalna sredstva.

Planovi za budu?nost

Veb sajt doma zdravlja je zamišljen kao dodatni interfejs za pacijente, koji ?e im kao krajnjim korisnicima pružiti dodatne informacije i ?ak omogu?iti odre?ene usluge. Oni ?e tako mo?i da do?u do informacija o rasporedu rada svojih lekara, a u planu je i razvoj sistema zakazivanja poseta preko intereneta i još mnogo toga. Primena prenosnih ra?unara mogla bi da omogu?i lekarima patronažne službe da na terenu, pored uzglavlja pacijenta, imaju kompletnu istoriju bolesti i terapije. Napredak tehnologije u oblasti medicinske informatike ve? sada pruža mogu?nosti koje deluju kao da su izvu?ene iz scenarija za nau?nofantasti?ne filmove.

Uopšte, budu?nost projekta zavisi i od promena u doma?em pravnom sistemu; ?eka se po?etak sprovo?enja Zakona o elektronskom potpisu, koji bi rešio sve dosadašnje nedoumice i potrebe u smislu bezbednosti. Po trenutno važe?im zakonskim propisima domovi zdravlja su obavezni da vode papirnu dokumentaciju, što u slu?aju Doma zdravlja Savski venac prakti?no zna?i da se isti posao radi dva puta.

šta se nalazi "ispod haube"?

Softverska ku?a Concept, koja je zadužena za razvoj baze podataka i implementaciju projekta informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, odlu?ila se za kombinaciju više razli?itih pristupa. Informacioni sistem je od samog po?etka zasnovan na komunikaciji lokalnih ra?unara sa centralnim serverom putem veb tehnologije. Na?in rada je potpuno identi?an bez obzira na to da li se podacima pristupa iz lokalne mreže – Intraneta ili spolja, putem interneta. Prednost ovakvog sistema je u jednostavnosti razmene informacija sa isturenim stanicama i drugim udaljenim ustanovama koje su povezane na internet, kao i jednostavna komunikacija sa krajnjim korisnicima – pacijentima. Svi podaci o pacijentima se slivaju u jedinstvenu bazu podataka, kojoj se pristupa kroz veb aplikaciju kreiranu u PHP programskom jeziku. Upravo ovo je i klju?na vrednost ovakvog sistema – za koriš?enje veb aplikacije nema potrebe za instaliranjem i koriš?enjem dodatnih programa, neophodan je samo internet brauzer. Nivo poznavanja rada na kompjuterima koji je neophodan je sveden na minimum, jer je u potpunosti identi?an surfovanju po internetu, ?ime se unapred smanjuje potreba za dugotrajnom i skupom obukom ljudstva. Najve?i deo zaposlenih u Domu zdravlja Savski venac je završio kurs obuke i uspešno svakodnevno koristi ra?unare. Sve izdvojene zdravstvene stanice su opremljene ra?unarima i komunikacija sa serverima u mati?noj ustanovi, kao i unos podataka i njihova sinhronizacija, odvija?e se preko interneta.

http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=467 

.

Uvo?enjem elektronske zdravstvene dokumentacije podaci iz zdravstvenog kartona mogu biti dostupni svakom lekaru u Srbiji ukoliko to pacijent dozvoli
 
Uvo?enjem elektronske dokumentacije u zdravstvu pacijenti ne?e morati da šetaju od jednog do drugog lekara, skrati?e se vreme ?ekanja na preglede, ispisivanje recepata i podizanje lekova, a farmaceuti ?e ta?no znati koje su potrebe pacijenata, objašnjeno je na ju?erašnjem skupu „Elektronska zdravstvena dokumentacija u Srbiji – šanse za budu?nost”, održanom u „Sava centru”.

Zorica Pavlovi?, pomo?nik ministra zdravlja za zdravstveno osiguranje, kaže da ?e uvo?enjem elektronske zdravstvene dokumentacije u Srbiji do?i do povezivanja domova zdravlja, bolnica i apoteka, tako da ?e na razli?itim nivoima zdravstvene zaštite biti dostupna kompletna medicinska dokumentacija pacijenata.

– Izabrani lekar ?e imati pred sobom kompletnu zdravstvenu sliku pacijenta. Projekat podrazumeva i uvo?enje sistema telemedicine, što zna?i da pacijent ne bi morao da putuje u inostranstvo na pregled, ve? bi se pouzdani i precizni podaci slali elektronskim putem ekspertima u svet koji bi davali svoja stru?na mišljenja. Na svemu ovome još treba raditi, jer ni razvijene zemlje nisu preko no?i završile posao. Recimo, Slovenija ?e se ovom oblaš?u ozbiljnije baviti tek 2010. godine – istakla je Pavlovi?eva.

Sistem elektronskih kartona u zdravstvenim ustanovama, ?iji se pilot-projekat u Pan?evu i Novom Sadu pokazao veoma efikasnim, treba u narednih sedam godina da zaživi u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, a cilj projekta je da se poboljša le?enje bolesnika, da svi podaci o njegovom zdravstvenom stanju budu dostupni lekaru koji ga le?i u svakom trenutku, pa i u slu?aju potrebe za hitnim intervencijama. Stru?njaci objašnjavaju da to u praksi zna?i da ?e se podaci o zdravstvenom stanju svakog stanovnika „od kolevke pa do groba” nalaziti na jednom mestu.

– Projekat je ura?en po uzoru na evropske standarde, a olakšavaju?a okolnost je to što se „kre?e” od nacionalnog ka lokalnim sistemima, jer bogate zemlje, poput Velike Britanije, Austrije ili Nema?ke, imaju probleme da usklade ve? razvijene lokalne sa nacionalnim sistemom. Jedan od najboljih sistema ima Estonija – naglasio je Mateja Opa?i?, stru?njak za informacionu tehnologiju na projektu uvo?enja elektronske zdravstvene dokumentacije.

Podaci iz pacijentovog zdravstvenog kartona mogu biti dostupni svakom lekaru u Srbiji ukoliko to pacijent dozvoli, a pristup ovim kartonima je ure?en Zakonom o zaštiti li?nih podataka. Me?u dostupnim podacima bi?e informacije o dijagnozi pacijenta, posete odabranom lekaru u domu zdravlja, bolnicama, apotekama…

Marta Sjeni?i?, pravni ekspert na projektu, istakla je da je cilj uvo?enja tog sistema da papirna i elektronska dokumentacija budu iste pravne snage.

Elektronskom dokumentacijom bi?e podignut i nivo zaštite podataka osiguranika, jer ?e za svakog bolesnika postojati posebna šifra. Ukoliko izabrani lekar zloupotrebi mogu?nost uvida u karton pacijenta, on može zbog toga da odgovara krivi?no, a ako pacijent odlu?i da svoju šifru nekome pokaže, onda to ?ini na sopstvenu odgovornost.

Matijas Rejnike, predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju, istakao je da je Evropska unija u poslednje dve i po godine u zdravstvo Srbije uložila izme?u šest i sedam miliona evra i najavio da ?e u narednom periodu biti uloženo još dva i po miliona evra. On je najavio da ?e uskoro po?eti realizacija projekta obuke 2.000 zaposlenih u bolnicama, ali da rade i na projektu pla?anja putem kapitacije u zdravstvenim ustanovama.

Projekat uvo?enja elektronskih zdravstvenih kartona finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a realizuje ga „Evro helt grup” iz Danske uz podršku Vlade Republike Srbije.

[Politika, 18.4.2008.] 

.

Pfizer zaustavlja prodaju inhalatornog insulina Exubera zbog bojazni od pojave raka plu?a

Zbog novih saznanja da je inhalatorni insulin Exubera povezan sa rakom plu?a, kompanija Pfizer Inc. je objavila da ?e zaustaviti proizvodnju ovog leka i izmeniti uputstva na preostalim kutijama u kojima ?e stajati upozorenje o kanceru.

Kompanija je saopštila da je u studiji od 4,740 pacijenata koji su koristili Exuberu, šestoro njih obolelo od raka plu?a (1 na svakih 780). Pore?enja radi, jedan pacijent od njih 4,292 je oboleo od istog kancera, iako nije koristio Exuberu.

Pfizer je izbacio na tržište Exuberu u 2006. godini, kao prvi inhalatorni insulin. Me?utim, ve? 2007. godine, kompanija saopštava da ?e ga povu?i sa tržišta zbog male potražnje. Procenjuje se da u svetu 4.000 osoba sa dijabetesom koristi ovaj lek.

Pre dobijanja dozvole od Ameri?ke agencije za hranu i lekove (FDA), uticaji Exubere na funkciju plu?a su se pokazali u klini?kim studijama i zbog toga je izdavanje dozvole bilo produžavano nekoliko godina.

Inhalatorni insulin je bio neka vrsta Svetog Grala za farmaceutske ku?e, jer ne iziskuje bol i koriš?enje injekcija. Kada je kompanija Pfizer zaustavila marketing Exubere prošle godine, kompanije Novo Nordisk i Eli Lilly su ubrzo napustile svoje programe razvoja inhalatornog insulina.

Kalifornijska kompanija MannKind Corp. je rekla da ?e nastaviti rad na svom inhalatornom insulinu Tehnosfera (Technosphere).

Dodatak:

Oramed nastavlja studije na kapsulama oralnog insulina

Izraelska kompanija Oramed Pharmaceuticals, Inc., koja je razvila sistem oralne primene insulina, završila je Fazu 2A studije u Medicinskom centru Hadasa u Jerusalimu. Klini?ka studija ?e se fokusirati na bezbednost i efikasnost kapsule i obuhvati?e 10 pacijenata sa dijabetesom Tip 2. Studija je nastavak nedavno uspešno završene Faze 1 u Izraelu.

[Diabetes Health, 16.4.2008.]

 http://www.diabeteshealth.com/read/2008/04/16/5720.html

.

Jaje – zdrava namirnica ako se umereno konzumira

Svakodnevno jedenje jaja pove?ava rizik od preuranjene smrti kod sredove?nih muškaraca, upozoravaju nau?nici s Harvarda. Oni su 20 godina pratili prehrambene navike više od 20.000 muškaraca i zaklju?ili da konzumiranje sedam i više jaja nedeljno pove?ava rizik od smrti za ?ak 23 odsto. Muškarci koji pojedu šest ili manje jaja nedeljno ne ugrožavaju svoje zdravlje, osim ako pate od dijabetesa. Dijabeti?ari koji su jeli jaja tokom istraživanja dvostruko su ?eš?e umirali od onih koji su ih izbacili iz ishrane. Ipak, mogu?e je da jaja nisu ta koja skra?uju život. Oni ispitanici koji su jeli najviše jaja, bili su skloni štetnim navikama – pijenju alkohola, pušenju cigareta i izbegavanju vežbi, a manje su jeli povr?e i žitarice.

Jaja su bogata holesterolom, koji, ako ga ima mnogo, može da za?epi arterije i pove?a rizik od sr?anog i moždanog udara. Ali holesterola ima i u ve?ini namirnica životinjskog porekla, tako da bi trebalo dobro razmisliti šta je najbolje izbaciti s jelovnika. Onima koji imaju povišen holesterol, nutricionisti preporu?uju da radije smanje koli?inu suhomesnatih proizvoda. Dva-tri jajeta nedeljno ne?e im škoditi, pri ?emu treba ura?unati i jaja koja pojedemo u drugim jelima, na primer pala?inkama. Jaja tako?e unosimo kroz složene industrijske prera?evine, gde se koriste u prahu.

Jaje je nutritivno vrlo vredna namirnica. žumance ima šest grama gvož?a na 100 g, a ?ak 150 mg kalcijuma i 600 mg fosfora. Sveže jaje ima 80 kcal na 100 g, a prženjem u ulju ili masti kalorijska vrednost znatno se uve?ava. Isto tako, jaja ?uvaju vid, podsti?u rast kose i noktiju. Posebno se preporu?uju ženama, a deca ne bi trebalo da ih jedu pre navršene tre?e godine.

Ona su, tvrde stru?njaci, dobra hrana za žene jer kolin, koji se nalazi u žumancetu, smanjuje rizik od raka dojke za ?ak 24 odsto, pokazalo je istraživanje koje su sproveli nau?nici s Univerziteta u Severnoj Karolini, a u kom je u?estvovalo više od 3.000 odraslih žena. No, kolinom su bogate i neke druge namirnice, na primer pšeni?ne klice i jetra. ženama verovatno ništa manje važan nije ni podatak da se maska od jajeta pokazala kao odli?na u nezi kose i kože, posebno kod zrelijih dama.

[Gra?anski list, 15.4.2008.] 

.