Rešenje za one koji nemaju vremena da vežbaju ili ho?e da smršaju, a ne vole da rade vežbe stiže uskoro, jer su nau?nici uz pomo? geneti?kog inženjeringa napravli pilule koje imitiraju efekte vežbanja.

Istraživa?i koji su geneti?kim inženjeringom napravili "miševe maratonce" koji mogu da tr?e satima, kreirali su dve pilule koje podražavaju efekte tr?anja i radi predostrožnosti ve? imaju test na lek u slu?aju da sportisti pokušaju da varaju uz pomo? leka.

Lekovi oponašaju mnoge biološke, dobre strane vežbanja, ?ine da ?elije bolje sagorevaju masti i pove?avaju izdržljivost, naveo je Ronald Evans, istraživa? Instituta za biološke studije u Kaliforniji.

Jedna od pilula ?e jednog dana možda mo?i da poboljša u?inak vežbanja i treniranja, dok je druga više namenjena inertnijim osobama koje nisu ljubitelji vežbanja.

"Ako volite da vežbate, dopaš?e vam se ideja da imate bolje rezultate, a i ako ne volite, dopaš?e vam se ideja da imate rezultate uzimaju?i pilule," isti?e Evans.

Evans je zajedno sa kolegama, 2004. godine geneti?kim inženjeringom izmenio miša tako što je uklonjen deo gena PPAR-delta koji reguliše druge gene.

Geneti?ki izmenjen miš mogao je da tr?i duplo brže nego obi?an i ostajao mršav i pored ishrane izuzetno bogate mastima, nakon ?ega je usledilo traganje za lekom koji bi imitirao te efekte.

Stru?njaci su ispitivali GW1516, jedno iz grupe testiranih jedinjenja za lekove protiv dijabetesa i ekstremne gojaznosti.

Kod miševa se pokazalo da lek uti?e na gene, ali ne i na metabolizam-nisu mogli da tr?e ni malo brže.

Me?utim, nau?nici su se dosetili da imitiraju situaciju iz života ljudi: miševi su vežbali dva puta dnevno i pri tom je jedna grupi uzimala lek, a druga ne.

Svi miševi postigli su snažniji, ali su oni kojima je davan GW1516 mogli da tr?e ?ak 68 odsto duže.

I pored zapanjuju?eg dejstva leka, oni koji imaju probleme sa odumiranjem miši?a, slaboš?u ili su previše gojazni da bi mogli da vežbaju, ne bi imali koristi od njega.

To ih je navelo da se vrate na ispitivanje gena PPAR-delta ?ija jedna komponenta, protein kinaza, reguliše ?elijski i telesni metabolizam.

Njegovu funkciju imitira lek AICAR, koji je miševima omogu?io da tr?e 44 odsto duže.

"Ovo je lek koji je kao farmakološko vežbanje. Nakon ?etiri sedmice primanja leka, miševi su imali efekte kao da su vežbali," isti?e Evans.

Kako danas niko ne vežba preporu?enih 40 do 60 minuta dnevno, lek koji bi imitirao fizi?ku aktivnost bi bio od velike koristi, dodaju istraživa?i.

Oba leka još uvek su u fazi ispitivanja pa se ne nalaze na tržištu, ali kako ih je veoma lako napraviti, u toku je izrada testa da bi se retroaktivno utvrdilo da li su sportisti na Olimpijadi 2008. godine koristili sli?ne materije kao doping.

[RTS 01.08.2008.]

.

Petnaestogodišnjakinja od 210 kila

LONDON – Petnaestogodišnjoj Britanki Džordžiji Dejvis hrana je poput heroina. Dnevno pojede ?ak 13.538 kalorija, dok je prose?noj 15-godišnjakinji potrebno 2.000 kalorija. Prejedanje bi moglo da je košta života, pa su je lekari upozorili na to da mora izgubiti oko – 100 kilograma.

– Ne mogu da napravim više od nekoliko koraka a da ne ostanem bez daha. Obolela sam i od dijabetesa, a lekari su mi rekli da mogu umreti u bilo kom trenutku. Kada se pogledam u ogledalu, rastužim se i pla?em. Znam da sam sama kriva za ovo što mi se doga?a, ali mi je teško da prestanem da jedem. Hrana mi je poput droge. Neki ljudi izaberu heroin, a ja sam odabrala hranu i sada me ubija – rekla je Dejvisova.

Jelovnik mlade Džordžije, koja je visoka 170 centimetara, sastoji se od gotovih jela, sendvi?a, velike koli?ine kikirikija, ?okolade, krompiri?a, sira i mleka. Lekari su joj rekli da težinu mora spustiti na 127 kilograma ili ?e umreti. Nada se da ?e to posti?i u akademiji u Americi koja pomaže gojaznim tinejdžerima da kilažu dovedu u red. Njena pri?a s prejedanjem zapo?ela je kada je imala samo pet godina i kada je ostala bez oca.

– Bila sam veoma vezana za oca, strašno mi nedostaje. Utehu sam pronašla u slatkišima i ?okoladi, a kada sam napunila sedam godina, imala sam oko 70 kilograma – priznala je Džordžija.

[Gra?anski list, 01.08.2008.]

.

Banju pla?a osiguranje 

Program produžene rehabilitacije za insulin zavisne dijabeti?are u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnja?koj Banji po?e?e 11. avgusta.
Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje zakupio je 400 kreveta, a bolni?ki dan ?e pla?ati 2.340 dinara po pacijentu. O trošku osiguranja insulin zavisni dijabeti?ari na produženoj rehabilitaciji bi?e po 10 dana.
– Mese?no ?e na rehabilitaciju mo?i da ode 1.200 dijabeti?ara koji su na terapiji insulinom – kaže Vladan Ignjatovi? iz RZZO. – Prednost imaju novouvedeni pacijenti. Od po?etka ove godine insulinsku terapiju dobilo je 340 novih pacijenata. Njima su ve? upu?eni pozivi za produženu rehabilitaciju, a ostale ?emo pozivati po azbu?nom redu.
Dijabeti?ari ?e mo?i da idu na rehabilitaciju i "preko reda" ako ima slobodnih kapaciteta. Uputi se overavaju u mati?noj filijali osiguranja. Pacijentu je potreban uput za rehabilitaciju i poslednji nalaz lekara specijaliste kojim dokazuje da je na insulinskoj terapiji.
Tokom desetodnevne rehabilitacije u "Merkuru" insulin zavisni dijabeti?ari pro?i ?e preglede svih organa koje naj?eš?e ugrožava še?erna bolest- srca, centralnog nervnog sistema, bubrega, perifernih krvnih sudova. Cilj programa je da se kod insulin zavisnih dijabeti?ara poboljša regulacija nivoa še?era u krvi, ali i da se spre?e komplikacije ove bolesti.

[Ve?ernje novosti, 28.07.2008.].

VEGETARIJANAC K'O SPARTANAC

Kvalitetna vegetarijanska ishrana, kao i post, iako podrazumevaju odricanje od odre?enih namirnica, nisu štetni po vaše zdravlje
Vegetarijanski na?in ishrane poreklom iz Indije danas ima sve više pristalica i u Srbiji. Razlozi za vegetarijanstvo mogu da budu razli?iti, od eti?kih, religijskih, duhovnih, preko ekoloških, do zdravstvenih. Pored moralne dileme da li bi trebalo ubijati životinje zarad ishrane, naj?eš?e polemike su i o tome da li je odricanje od mesa zdravo za organizam.

Prednosti

– smanjuje se koncentracija masno?a u krvi

– niži postotak pojedinih vrsta tumora

– vegetarijanci imaju prose?no nižu telesnu težinu

– niži krvni pritisak

– re?e obolevaju od dijabetesa tipa 2

Nutricionista Ljubomir Pfaf objašnjava da ovakav, iako restriktivan na?in ishrane, nije štetan ukoliko se ne preteruje, a na jelovniku su raznovrsne namirnice.

– Vegetarijanstvo poti?e sa Istoka i postoje tri osnovna oblika ovakve ishrane. To su ?isto vegetarijanstvo, koje podrazumeva da se jede isklju?ivo vo?e i povr?e. Ono je retko zastupljeno jer organizmu ne obezbe?uje dovoljno neophodnih belan?evina. Laktovegetarijanci u ishrani koriste mleko i mle?ne proizvode, dok ovovegetarijanci jedu i jaja. Ovakva ishrana nije štetna jer organizmu obezbe?uje potrebne koli?ine aminokiselina neophodnih za normalno funkcionisanje – objašnjava Ljubomir Pfaf.

U javnosti se ?esto mešaju vegetarijanstvo i post, kao na?ini ishrane kojima je zajedni?ko odricanje od mesa. Me?utim, post je deo skupa duhovnih praksi koje za cilj imaju pro?iš?enje duha i tela. Za razliku od vegetarijanstva, koji je konstantan na?in ishrane, post je periodi?an i strogo vremenski ograni?en.

Kada se radi o postu, Ljubomir Pfaf kaže da je naj?eš?a zabluda da je to gladovanje.

– Kod nas postoji predrasuda da ako postimo – gladujemo. To je apsolutno neta?no, jer postoji veliki broj namirnica koje su posne, a istovremeno veoma kalori?ne i zdrave. Tako?e ne smemo da zaboravimo da post podrazumeva ishranu ribom, koja je najkvalitetnija biološka namirnica. Pored ribe, tako?e je veoma zna?ajan i hranljivi sastav „šumskog mesa", odnosno pe?uraka – kaže Pfaf.

Nedostaci

– biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više „esencijalnih" aminokiselina
(Me?utim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokiselina ne dovodi do zdravstvenih poreme?aja)

– izbegavanje ribe može da dovede do nedostatka omega 3 masnih kiselina
(Omega 3kiseline služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Manjak može da se nadoknaditi uzimanjem lešnika, badema, pista?a)

– nedostatak vitamina B-12
(Vitamin B-12  zastupljen je u životinjskoj jetri, ali ga ima  i u integralnim žitaricama)

Polemikama o zdravstvenom aspektu vegetarijanstva i posta poslednjih dana doprinele su i informacije da se ?ak i Radovan Karadži? za vreme bekstva pridržavao ovakve ishrane. Uprkos godinama, lekarske kontrole su pokazale da je njegovo zdravlje odli?no.

– Vegetarijanski na?in ishrane, kao i post, nije štetan. Na takav na?in može da se hrani svaka osoba bez obzira na pol i godine. Me?utim, ono što je veoma važno jeste da imamo najmanje tri obroka dnevno, kao i da se hranimo raznovrsno. Ono što nije zdravo jesu razne dijete, zbog kojih ljudi gladuju u želji da smršaju. To mnogo više ugrožava zdravlje nego odricanje od mesa – kaže Pfaf.

Voda je veoma važna za normalno funkcionisanje našeg organizma, ali nikako ne bi trebalo da po receptu „?udotvornih" dijeta ili pod izgovorom posta na vodi samo ona bude na dnevnom jelovniku.

– Samo pijenje vode bez unošenja ostalih namirnica može da bude veoma opasno po zdravlje i da dovede do brojnih poreme?aja. Na prvom mestu, to su pad nivoa še?era i poreme?aj rada pankreasa, što vremenom polako dovodi do še?erne bolesti. Zato je veoma važno za želudac, pored te?nosti, da na svaka tri do ?etiri sata unosimo hranu, naravno u normalnim koli?inama – kaže Ljubomir Pfaf.

[Press, 28.07.2008.]

.

NJUJORK – Zdravlje zaposlenih donosi profit, ?ak i uštedama na zdravstvenom osiguranju, kako pokazuje primer ameri?kog preduze?a sa preko 500 zaposlenih. Ameri?ko preduze?e iz Nebraske Linkoln Industris izgleda kao svaki drugo proizvodno postrojenje u kojem radnici režu, savijaju, vare i poliraju ?elik za razne proizvode tipa ispušnih lonaca i cevi za motocikle, kamione i ostale mašine. Ipak, postoji bitna razlika.

Preduze?e zapošljava troje ljudi u punom radnom vremenu koji se brinu za zdravlje zaposlenih, masiraju ih i rastežu pre i posle smene. Preduze?e zahteva od svih zaposlenih tromese?ne zdravstvene preglede i godišnje testiranje krvi, vida i sluha. Ve? 16 godina posluju na taj na?in, i rezultati su više nego sjajni.

Zaposleni se rangiraju po fizi?koj spremi od platinastih preko zlatnih i srebrnih do onih koji nemaju medalje. Da bi postali platinasti zaposleni, trebate ispuniti svoj fitnes program i biti nepuša? – ako ne možete sami, kompanija ?e platiti seminar prestanka pušenja. Kada se domognete platinastog statusa, dobi?ete trodnevni pla?eni izlet svakog leta na jedan od najviših vrhova u Koloradu.

Ove se godine kvalifikovala skoro  petina zaposlenih, a njih 70 uspelo se popeti na vrh.
U ?emu je onda ušteda? Preduze?e pla?a upola manje troškove zdravstvenog osiguranja za svoje radnike od ostalih u regiji, režu?i na taj na?in troškove za 2 miliona dolara.

S obzirom da ih velnes program košta 400.000 dolara godišnje, ?ista zarada je više nego sjajna. Radnici u odli?noj kondiciji tako?e rade sigurnije, pa su troškovi odšteta za povrede na radu pali sa pola miliona dolara godišnje do pre pet godina na 10.000 dolara ove godine.

Prema re?ima direktora odela velnesa i poboljšanja života, preduze?e ne zahteva od svojih radnika da u?estvuju u programu. Ali, pre ili kasnije ih okolina jednostavno navede na novi stil života. Pla?eni su i razni fitnes programi i teretane, nudi se zdrava hrana i nutricionisti?ki saveti. A svi koji su se popeli na Mount Birstadt slažu se da je pogled s vrha jedinstven.

Kao što je i preduze?e u kojem rade. Pa nije ni ?udo da je izabrano za najpoželjnijeg poslodavca u kategoriji malih i srednjih preduze?a u SAD za 2007. godinu.

[Poslovna žena, 28. jul 2008.]

.

U rehabilitacionom centru "Termal’’ u Vrdniku, završena je letnja škola za decu dijabeti?are koju je ove godine poha?alo više od 100 mališana uzrasta od sedam do 11 godina. Cilj škole je bio da se polaznici obu?e da sami odre?uju nivo še?era u krvi i insulinsku terapiju, kao i da im se predstave mogu?nosti fizi?kih aktivnosti i primerene ishrane koja spre?ava dalje komplikacije. Prema poslednjim podacima u Vojvodini ima oko 1.000 dece obolele od dijabetesa, od ?ega tip 1 ima dosta odoj?adi, a tip 2 se naj?eš?e javlja u pubertetu usled prekomerne težine, te stru?njaci savetuju roditeljima ?ija deca pokazuju predispoziciju ka gojenju da im sprovedu poseban režim ishrane koji na prvom mestu podrazumeva ukidanje "brze hrane’’ i više fizi?kih aktivnosti. Projekat je finansirao sa dva miliona 375 hiljada dinara Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

[Danas, 24.07.2008.]

.

Piše: Maja Radenkovi?, dipl. psiholog i stru?ni saradnik Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda 

Istraživanje na temu povezanosti bazi?nih crta li?nosti i Diabetes Mellitus-a Tip 2

Istraživanje sprovedeno u periodu od 25. maja do 20. jula 2007. godine, imalo je za cilj pore?enje osoba sa dijabetesom tipa 2 i onih bez ovog metaboli?kog optere?enja, prema bazi?nim crtama li?nosti i samopoimanju. Vršeno je na uzorku od 92 ispitanika sa: Odeljenja za endokrinologiju KBC "Dragiša Mišovi?" i Klini?kog Centra Srbije u Beogradu, iz Domova zdravlja u: Beogradu, Zaje?aru i Kostolcu, iz Društva za borbu protiv še?erne bolesti grada Beograda i sa odgovaraju?ih foruma na temu endokrinologije.

Koriš?eni su inventari li?nosti: NeoPiR, Delta ("cilja" dezintegraciju regulativnih funkcija) i instrument kojim se ispituje samopoimanje, Self-koncept. Ispitanici su "upareni" prema klju?nim socio-demografskim karakteristikama, sa ispitanicima bez dijabetesa iz raspoloživih normativnih baza.

Analizom prikupljenih podataka, dobijena je statisti?ki zna?ajna povezanost samo sa specifi?nim trijasom bazi?nih modaliteta li?nosti inventara Delta, koji su ?inile: Paranoidnost (definisane sumnji?avoš?u, nepoverenje u druge, ideje proganjanja, posmatranja i pra?enja, okrivljavanje drugih za sopstvene neuspehe, povredljivost, verovanje u zaveru), Shizotipalnost (definisane doživljajem podeljenosti i višestrukosti) i Hipomanija (definisane ubrzanoš?u, preteranim optimizmom, poja?anim dobrim raspoloženjem, ose?anjem grandioznosti).

Interesantno i neo?ekivano je da se Depresivnost u okviru istraživanja javila kao supresorska varijabla što ne ide u prilog potencijalnom i intuitivnom objašnjenju da su osobe koje su obolele istovremeno i bezvoljne i potištene – što bi se odražavalo visokim skorom na depresiji. U ovom istraživanju je dobijena sasvim obrnuta slika stanja, a kako bismo možda najpre pretpostavili, manje je verovatno da je dijabetesno oboljenje uslovilo i pokrenulo dobijenu paranoidnost, shizofrene simptome i hipomani?nost. Sve ukazuje na svojevrsnu bazi?nu agitiranost i konfuznost koja, po sebi, proizilazi iz istog jezgra kao i dijabetes – što je klju?an materijal za razmišljanje. Objasniti ovu povezanost, nije jednostavno, jer još uvek ne postoji jedinstven izvor na koji bismo se pri tuma?enju nedvosmisleno mogli osloniti.

Ipak, dobijeni rezultati, u svojoj specifi?nosti, pružaju ideje za smer budu?ih istraživanja koja ?e dati svoj doprinos u nalaženju povezanosti dijabetesa i karakteristika li?nosti.

.

Oko 150 Deda Mrazova iz ?itavog sveta okupilo se na 51. svetskom kongresu esnafa nedaleko od Kopenhagena na kom raspravljaju o datumu Badnje ve?eri i borbi protiv debljine u svojim redovima.

Datum Badnje ve?eri i ovom prilikom je pitanje koji izaziva podelu me?u Deda Mrazovima. Ve?ina je za 24. decembar, ali ima i onih koji su za 25. decembar, ne ra?unaju?i pravoslavne "kolege" koji su tradicionalno za 6. januar, izjavio je Jens Peder Tornvig, portparol godišnjeg kongresa koji se održava u Bakenu, zabavnom parku severno od Kopenhagena.

Me?utim, najhitnije pitanje na dnevnom redu odnosi se na zdravlje Deda Mrazova koji su do te mere trbušasti da imaju poteško?e da pro?u kroz dimnjak, naveo je on.

U?esnici trodnevnog kongresa odlu?ili su da se ne podvrgnu dijeti koja bi uništila njihovo uvek dobro raspoloženje, ve? fizi?kim aktivnostima i vežbama koje ?e im omogu?iti da u decembru budu u super formi, rekao je portparol Tornvig.

Vežbanje su zapo?eli ve? na samom kongresu vožnjom bicikla u toku koje su prešli više kilometara, zatim malim maršom ulicama Kopenhagena i plivanjem u luci. Poslednjeg dana skupa pokuša?e i da obore rekord u hula hopu.

[B92, 22. jul 2008.]

.

Nova laboratorija jagodinske Opšte bolnice

Analize jeftinije nego u privatnim laboratorijama

Nova laboratorija Opšte bolnice u Jagodini koja je posle podele Zdravstvenog centra osnovana u martu ove godine, od ponedeljka ?e po?eti da vrši analize bez uputa, za gra?anstvo, po znatno nižim cenama nego što bi iste analize koštale u privatnim laboratorijama.

Na nekoliko analiza koje ?e oni koji boluju od ošte?enja štitaste žlezde, anemije, dijabetesa ili oni koji žele da urade tumor markere mo?i da uštede ne samo 200 do 300 evra ukupno, ve? i troškove puta i ?ekanja na rezultate.
-Laboratorija Opšte bolnice je potpuno nova služba. Kupili smo jedan jako važan aparat Imulajt koji smo platili 1,5 miliona dinara, vrlo osetljiv i spada u red najnovije tehnologije pomo?u koga ?emo mo?i da vršimo sve analize. Od ponedeljka ?e kod nas mo?i da se rade analize hormona tiroide žlezde T3, T4, TBG, tumor markeri karcinoma jetre, dojke, kolorektalnog dela, ovarijuma, prostate, pankreasa, rekla je na?elnica laboratrije Vesna Ni?iforovi?, biohemi?ar.
Jedine analize koji ?e mo?i da se rade na osnovu uputa jesu dabl i tripl test za trudnice. Svi oni koji žele da urade analize mo?i ?e to da urade od ponedeljka od sedam ujutru do pola devet.
– Oni koji ujutru do?u da urade analize, rezultate ?e dobiti do 14 ?asova. Ranije su se ovakve analize radile ne samo u privatnim laboratorijama ve? i u bolnicama u okruženju a na analize se ?ekalo od 7 do 10 dana.
Na ovaj na?in gra?ani ?e uštedeti novac, put i vreme a i bolnica ?e ostvariti prihode.
-Ja sam operisala tumor štitne žlezde pre pet godina i radim analize T3, T4 i TSH na šest meseci. Nekada radim u privatnoj laboratoriji i te tri analize me koštaju oko 3.000 dinara a radim ih i u Beogradu što iziskuje dodatne troškove i maltretiranja. ?ula sam da ?e naša bolnica mo?i od slede?e nedelje da radi ove analize i to me jako obradovalo. Bolesna sam i svako putovanje me dodatno optere?uje. Veoma je zna?ajno što ?e to raditi naša bolnica, kaže Anica ?Ѭêuki?.
Prema re?ima glavnog tehni?ara Laboratorije Alana Amzovi?a, pojedina?ne analize uštede?e gra?anima od 500 do 1.500 dinara, a ukupno od 200 do 300 evra. Laboratorija ?e raditi i analize ?etiri parametra koje kod trudnica otkrivaju virusne infekcije kao i herpes.

Cene analiza	Opšta bolnica	Privatna laboratorija
dabl test	1,750 dinara	2,500 – 3,000
tripl test	1,600 dinara	3,000 – 4,000
anemija kod dece	600	1,000
dijabetes	550	700
tumor marker jetre (AFP)	500,00	1,000
tumor marker dojke (BR MA)	800,00	1,500 – 2,500
tumor marker pankreasa (GI–MA)	800,00	1,500 – 2,500
cortisol	450	800 – 1,000

[Blic, 24.07.2008.]

.

Deca majki koje su bolovale od še?erne bolesti, ili bile gojazne tokom trudno?e, izložena su znatno ve?em riziku obolevanja od dijabetesa tipa 2 u adolescentskom uzrastu, ukazuje studija obavljena na Univerzitetu Kolorada.

Tim iz Kolorada je do ovog zaklju?ka došao uporedviši 79 osoba koje su obolele od dijabetesa 2 pre nego što su navršile 20 godina, kao i 190 zdravih mladih ljudi iz kontrolne grupe.

Ustanovljeno je da su majke 30 odsto dijabeti?ara i same imale še?ernu bolest tokom trudno?e, dok je u kontrolnoj grupi takvih bilo samo šest odsto.

Osim toga, majke 57 odsto ispitanika dijabeti?ara imale su višak kilgorama ili su bile gojazne tokom trudno?e, dok je u kontrolnoj grupi samo 27 odsto ispitanika imalo gojazne majke.

Sve u svemu, deca majki koje su imale dijabetes izložena su oko sedam puta ve?em riziku da u adolescentskom dobu i sama obole od še?erne bolesti, a deca majki koje su imale višak kilograma su pod tri puta ve?im rizikom.

Tim iz Kolorada zaklju?io je da ?ak 47 odsto dijabetesa tipa 2 koji se javi u adolescentskom dobu može da se pripiše pomenutim prenatalnim rizicima.

[Tanjug/Rojters, 22. jul 2008.]

.